Dodir noći .....

  • Začetnik teme Začetnik teme Nott
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
MUČNA NOĆNA MUZIKA

najgore su noći.
onaj trenutak,
kad gase se TV i svjetla.
nagla tišina.
i mrak.
znam da ću još dugo,
gledati gore,
kroz mrak.
promatrati na plafonu,
ples sjena,
razigrani bljesak neona,
i tango automobilskih farova…
kao u filmovima.
baš kao u filmovima.
bezuspješan je,
silan trud
da zaspem.
prokleta vrućina!
i vražje beštije,
što zvrče, cvrče,
mozak mi žderu,
svojom odvratnom muzikom.
njihov poziv na jebačinu,
podsjeća me,
koliko prazna mi je postelja…
držim jastuk na znojnoj glavi,
vrtim se…
najzad zaspim,
pa se budim u znoju,
i urlam glasno, najglasnije,
tvoje ime
izgovaram….
proklet bio.
kad te nisam znao sačuvati.

Ante Pancirov
 
http://s14.****************/images/141107/voadycfk.jpg
PUSTITE ME

Te noci ponovo je dosla
u moj mali grad
znam kad i s kim
znam da je s njim

K'o nekad miris'o joj trag
na lipe i med
a oci caklile
samo mene pratile

Da Bog da crko mjesec zut
sto joj pokaza put koji vodi do mene
da Bog da crko mjesec zut
sto po ko zna koji put budi uspomene


Pustite me
da se s dusom rastavim
kad ne mogu
da je ostavim

Te noci je donijela ljeto
i bila najljepsa
uzela svu srecu
da je s tugom pomijesa

K'o nekad miris'o joj trag
na lipe i med
a oci caklile
samo mene pratile

Da Bog da crko mjesec zut
sto joj pokaza put koji vodi do mene
da Bog da crko mjesec zut
sto po ko zna koji put budi uspomene
 
524669_544577075623081_1179081941_n.jpg
 
КАО ДОДИР НОЋИ

Шта остаде од лепих тренутака?
Бљесак ока, кап мириса,
Уздаси на реверу, дах на стаклу,
Трунка сузе. И туга под ноктом.

Све као додир ноћи.

А онда, верујте ми, скоро ништа.
Длан дима цигарете,
Понеки хитри осмех
И неколико речи
Усковитланих у кутак
Као смеће терано ветром.
И још да не заборавим,
Три снежне пахуљице
То је све.

Јарослав Сајферт
 
image.jpg


... Ona beše sela, zgurila se, naslonila bradu na skupljena kolena, i gledala je sanjivim pogledom u toplu, tamnu noć. Po polju, svuda oko nje, viđahu se ljudi, kako po izbrazdanim zasađenim njivama rade pri fenjerima. Na istoku ocrtavahu se bregovi i bila planinska, odudarajući od tamnorujna neba, na kojem trebaše da iziđe mesec; a ispred nje, po reci i putu, dizahu se visoke topole i guste vrbe, te u ovoj tamnoj noći, sa svojim šuštanjem i njijanjem, izgledahu kao živa, ljudska bića... Ponekad čuo bi se tup, metalan zvuk motike, promukli glasovi radnika i njihovo dozivanje, ali je sve to, opet na mahove, raznosio još topao vetrić koji je pirkao preko ove ravnice.
.............................................................................................................................................................................................................................................................
... Oh, grešna i crna ja! - I misao o grešnosti, mučenju na onom svetu zbog takvih nečistih misli, sve to iziđe pred nju u crnoj i strašnoj boji... I da bi sebe koliko-toliko umirila, opravdala, diže se, pa gledajući u osvetljenu okolinu, prateći mesečevo jurenje preko čista neba, poče da se krsti, metaniše, šapuće molitve od zlih duhova, napasti i nečiste krvi... A svetlost je obasjavala svu: njen vitak stas, široka ramena, lepo razvijeno i zažareno lice s vrelim ustima i crnim, tamnim, dosta upalim i užagrenim očima... Ona se krstila, metanisala, a mesec je sjao i obasjavao sve. A kao da je sa svetlošću došao i život. Sa sviju strana čuo se žagor, vika, dozivanje i pesma ovog noćnog, radenog sveta. Osvetljena prostrana polja, blage udolice, reka i potoci s visokim topolama i gustim vrbama, sve se pokrenulo, kao dahnulo, i učas se osetio onaj tih i kao balsam noćni miomir. Cveta se krstila, drhtala, slušala u daljini kako žubori reka, šuštanje lišća, konje kako sputani pasu, udarce motike... Slušala je, strepela, a ništa nije mogla da radi. Misao o svome grehu, što je o tome, njemu, Stojanu, mislila, pamet joj obuze i svu ispuni neopisanom tugom i strahom. Stajala je kao ukopana...

Borisav Stanković " U noci"
 
http://s14.****************/images/141108/bk6ppd52.jpg
Samo me duga noc skriva
kao majka
jauci vjetra oko moga
doma igraju kolo
u njima se krik moj
razbija kao staklo.
Na bijeloj ravnici
beskrajnog horizonta
gledam goleme i bijele
sutone kako mru.

Gabriela Mistral
 
Noc je vreme zaljubljenih, romanticnih i u ljubavi zalutalih srca,

kada noc takve dodirne, sva cula se uznemire, strasti ustrepere,

pogledi se zamute, ne od potrebe za snom, vec od potrebe za tobom,

Pa gde si ti nestala u ovoj noci?

Ne mogu da dozvolim, da ne osetis njen dodir,

jer ona miluje i ljubi samo one koji vole,

zato je dodir ove noci, tako poseban.

On dolazi od tebe, i ako si ti daleko,

ali ova noc je i zato posebna,

jer prenosi fluid ljubavi koji smo nekada stvorili,

a on jos struji u ovoj noci, kroz njen dodir.

 
МЕСЕЧИНА

Пејзаж без премца, то је ваша душа
Где иду љупке маске, плешу кринке,
А сви, док звонка лаута се слуша,
К'о да су тужни испод чудне шминке.

Премда у песми сетно им трепере,
Победна љубав, живот дневног сјаја,
У срећу као да немају вере,
А песма им се с месечином спаја,

Са месечином и тужном и лепом
Од које птице сањају у борју
И водоскоци у заносу слепом
Јецају, витки, у своме мраморју.

Пол Верлен
 
НЕВИНОСТ

Дању је будно скрива обично одијело.
Оно се тако скромно до кољена шири.
Људи јој виде само лице бијело
И руку, што чедно из рукава вири.

Ноћу, кад са ње пане хаљина свјетлоплава
И спусти се низ врата малог стана,
Невиност јој се кроз бијело оцртава.
И постеља буде од ње обасјана.

У сну, кад са ње склизи покривач бјеличасти.
Трну се звијезде да сакрију чари њеног лика.
Тад јој се око постеље надвирују сабласти.
То су грјешне жеље ноћних пролазника.

Међу њима се сија само једна сјена:
Немирна моја душа, тужна луталица.
Она нечујно долети до кревета њена.
И тихо је покрије, спуштених трепавица.


Никола Шоп
 
ТАЈНИ ПОХОД

Вечерас ја сам као скромни слуга
Њој у наслоњачи пришао са кључем.
На моме лицу блиједила се туга.
О како сам зажелио снен да је свучем.

Да клекнем и ципеле јој скинем тако мирно.
И оставим их тамо, гдје су увијек биле.
Пун страха тада бих и чарапе јој дирно.
Дрхтале би руке, пузећи испод свиле.

У души ми не би било ништа црно.
Голе бих јој ноге својом сјеном скриво.
И пришао столу, свјетиљку заврно,
Мрак да буде свуда, а око ње сиво.

Ал' како бих дугмета напипо у тами,
Одјећу боје плаве да откопчам са ње,
Тог часа да л' бисмо у соби били сами.
И прозирно је можда кошуље бијело ткање.

На лицу копрена ми све тамније туге.
О не, не бих смио да је свучем.
До врата сам домилио тишином скромног слуге.
И погледо, и погледо и изишо са кључем.


Никола Шоп
 
Water_bird_flat.jpg


Mašta je čarolija !
Možda je najtačnije definisala ona moja dugorepa, brbljiva, sveznajuća i prozračna ptica ?!
Najvažnije na svetu ... to je umeti videti vetar i čuti sneg kako pada; umeti, dotaći, prstom
sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mesečine.
Mašta je moja prva ... i jedina prava ljubav ...
Mika

photoshop-photo-effects-5.jpg
 
O, NOĆI

O, Noći čežnje, ljubavi i uspomena!
Ti, svemoćna Noći, što stojiš između patuljastih oblaka zapada i jutarnjeg svitanja, što oponašaš oštricu straha, što se mesecom ovenčavaš, što se u ruho mira odevaš, što sa hiljadu očiju u dubine Života gledaš, što sa hiljadu ušiju osluškuješ zvuke Smrti i Ništavila!
Ti si tama koja nam nebeska svetla pokazuje, dok je Dan svetlost što nas u zemaljsku tamu gura.
Ti si nada koja nam oči otvara pred divotom Beskraja, a Dan je obmana što nas kao slepce vodi svetom normi i ograničenja.
Ti si pokoj koji nemušto saopštava tajne živih duša što hodaju nebeskim visinama, a Dan je buka koja ne da mira dušama onih što se predaju svojim željama i strastima.
Ti si pravednik koji svojim snenim krilima izjednačava snove nejakih sa željama moćnika.


Halil Džubran
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top