Dodir noći .....

[gost 362975]

 

[PetarSamotnjak]

***

Ja odsecam sebi radost
Kao monah kosu

Uspomena sam na sebe
Sklop nesvestice i ravnodušja

Koračam protivno srcu
Ne verujem nogama da idu
Ne verujem da je dan

I lažem
Lažem
Da me ne boli


Jovan Nikolić

 

[gost 362975]

 

[Nott]

Voleti treba otvorenih očiju jer ranjivi smo i lomljivi samo ... mnogi od nas to ne vide ! ...
Jorge Bucay

 

[gost 362975]

 

[Tenica]

Jedne Noći

Te noći pisah sjedeć posve mirno,
Da ne bih majci u susjednoj sobi
Škripanjem stolca u san dirno.

A kad mi koja ustrebala knjiga,
Sasvim sam tiho išao po sagu.
U svakoj kretnji bila mi je briga
Da staričicu ne probudim dragu.

I noć je tekla spokojna i nijema.
A tad se sjetih da je više nema.

Dobriša Cesarić

 

[Poli46]

Egzoticna,tajanstvena noc prikada se tiho...skoro neprimetno,donoseci sa sobom neizvesna,nova iskustva..

 

[ana eva]

 

[dzezer]

 

[Beskraj]

Preslusaj vlastitu tisinu.
Reci ce ti zbog cega vristis.
Najtise !!!

 

[Nott]

I svi mogu da znaju koga gledaš, ali samo ti znaš ... zbog koga žmuriš ...

 

[Siver]

 

[NIKOS_]

Noc me tako dobro inspirise, da mastam o tebi,

da zelim sve one predivne i dobre trenutke koje smo imali i imacemo,

pozelim u trenucima, kada je nocna tama oko mene,

da si to ti , moj omotac ispunjen neznoscu, moja ljubav koja greje,

moj tako strasno zeljeni dodir noci, koji se voli i na javi...ljubavi.

 

[Tenica]

NOĆ TAJANSTVA

Ja ćutim da sam nečim taknut.
Ko dahom. Ali ne znam čime.
Da l' za mnom, draga, pružaš ruke,
Ili si rekla moje ime?

U meni sada sve je tiho.
Ja čekam znak tvoj da se javi.
Ja čekam budno, čekam žudno;
Ja bdim u jednoj višoj javi.

Marina, to je noć tajanstva;
Čeznuća putuju po tmini,
I ovaj osmijeh na mom licu
Primit ćeš negdje u daljini

Dobriša Cesarić

 

[arebis777]

 

[PetarSamotnjak]

RASTANAK

Izmedju mene i moje ljubavi treba podići
tri stotine noći kao tri stotine zidova
a more će biti čarolija medju nama
Ostat će mi tek uspomena
Oh, večeri mukom zaslužene
noći provedene s nadom da te ugledam
polja mojega prolaska, nebeski svode
što ga upravo promatram i gubim.
Konačna poput mramora
tvoja će odsutnost ispunjavati tugom
i druga kasna popodneva.

Hrhe Luis Borhes

 

[Poli46]

Cudan predeo,negostoljubiv..da li spavam i samo ovo sanjam?Da ,skoro sigurno je tako..Ipak postoji sumnja u meni..Mozda je to java!

 

[PetarSamotnjak]

SIRABEL

Vazda u tvoju sobu ulazim
zbrkanih usana
a u vremenu rastrzan,
ne bih li ti prineo dar svakodnevni
svojih praznih ruku:
breg odsustava
istopljen u bakarnim sećanjima.
Otprilike
kada se baki pepeo
rasipa nad ognjištem tvojih zenica,
kao pred nenaoružanim gradom
Ćutnjom zarobljenog krika,
ništa mi ne govoriš
- a i na mojim usnama niče mahovina –
te se osmatramo
kao da naša tela i ne postoje.

Homero Aridjis

 

[vecic]

 

[Nott]

Pamtiću te po neobjašnjivoj bliskosti, od prvog dana! Po noćnoj tišini, što te odvajala u svemu što se nadalo i belom cvetu, koji je bio moja muzika. A ti ... pamti kako sam ja to sve razumela i čekala te, onako slepo, tužna na milion načina ... srećna na još milion drugih ... Dovoljno, da te zatvorim u sebe ... i tu zaustavim !
Jer nije ljubav samo spavati u nečijem zagrljaju ... već mnogo više u nečijoj duši ...

 

[gost 362975]

 

[Poli46]

 

[PetarSamotnjak]

Umro sam kao mineral i postao biljka,
Umro kao biljka i izdigao se do životinje,
Umro kao životinja i postao sam čovek.
Zašto da se bojim? Kada sam umirući postajao nešto manje?
Kao čovek, još jednom ja umreću da se vinem
Sa andjelima blagoslovenim; ali čak i iz andjelstva
Moram dalje jer sve osim Boga je smrtno.
Kada budem žrtvovao i svoju andjeosku dušu,
Postaću ono što nijedan um nikada dokučio nije.
O, daj mi da ne postojim! Jer Ne-Postojanje
Obznanjuje ljudskim glasom:
"Njemu ćemo se vratiti!"

Dželaludin Rumi

 

[Poli46]

Paucinom sna ispredam svoje snove..snovima cudnim i neostvarivim,ispunjavam svoje noci.Paucina je nezna poput mojih snova...

 

[Nott]

Znam da znaš ... da noći bojim tvojim glasom !,,...Kroz sećanja vraćam neke reči meni dragocene... obično one najnježnije, kao kad uhvatiš svica i staviš na dlan ... da njime osvetliš toplu noć.Kad' duša zamre i zaluta u tunelu tuge, sa njim osvjetljavam i putanju do našeg sna u kome se iz obične priče, najlepša bajka ispisuje... bajka, koja se ne može uvek pročitati ... samo ponekad, kad' srce ispiše tvoje ime na prozorima moje duše.
I tada se na nebu pojave mnoštvo novih zvezdica, dovoljno ... da tvoje noći više nikada ne budu tamne ...