Dodir noći .....

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Nott]

Onima koji ne cene vaše prisustvo ... uvek poklonite svoje odsustvo ...

 

[Nott]

Tek kad osetiš dodir onoga koga voliš, shvatiš ... krila mogu da budu i nečije ruke..

 

[Nott]

Ništa po čoveka nije gore ... nego da bude potpuno shvaćen ....
Niče

 

[arebis777]

 

[Nott]

Na vrhovima mojih prstiju neću videti više nedodirljivo,
iz ćelije mudraca ... nestaće zlato tvojih očiju..... Ni ti ni ja nismo zamišljali ... takvu udaljenost ...

 

[Nott]

Zbog svega, po ko zna koji put ćeš poželeti da vratiš one trenutke
i u mislima uvek posetiš mesta .... koja si odavno prestao da obilaziš ...

 

[Nott]

Možeš zatvoriti oči za stvari koje ne želiš da vidiš,
ali ne možeš zatvoriti srce za stvari koje ne želiš da osećaš ...

 

[Rusalka]

Tражио сам једно ново небо, да бих
Загњурио душу са сновима свима,
Душу пуну празних осека и плима,
Душу, чији кути беху лажи сити.

Ти сплет својих жеља невиних и слабих,
Уздахе свих ноћи, свих лета и зима,
Песме свих сотона и свих серафима
Хтела си у један кип свих снова слити.

Обоје за истом жудили смо сликом,
Вођени нејасним лутали смо дуго,
Кô да назирасмо мраком једно друго,

И рекосмо реч, што не рекосмо ником
На сусрету првом, мада нисмо хтели
Ми смо се волели, пре но смо се срели.
Милутин Бојић

 

[Nott]

Ono što je bilo lepo ... neka zauvek ostane u snovima ... tamo će se samosačuvati i večno trajati...

 

[Nott]

Negde se pipnu naši mali svemiri, kad pomislim da spavaš
zašušti saten, tama se uznemiri ...
U školjci tvog pupka leto zimuje, ti čuvaš mrve sunca za nas oboje
sa tvojim dodirom se čežnja rimuje ... dok, kao talas nadireš ...
I ništa više nije važno, lice sveta, zlobno i lažno se raspline za nas
i niko više nije bitan, svi su pesak, prezren i sitan ... pesak ispod nas ...

 

[Nott]

Ponekad, moraš pustiti nekoga da misli da je pobednik, dok sam ne primeti,
da je sve polako izgubio ...

 

[Nott]

Možda ću bti anđeo .... neki drugi put ....

 

[Nott]

Biće, da živimo istovremeno na mnogo zvezda, u mnogo raznih života,
kad' smo tako čudno iznemogli od čežnje za jedninom, a sve nam živote
veže tanka nit i kad umiremo ... umire nas mnogo...
V.Krmpotić

 

[Nott]

Moraš putovati na kraj sveta da pronađeš jutro.
Umetnost je uhvatiti zrak čiste svetlosti.
Mudrost je videti kapljicu plave dobrote u moru tamne nesreće.
Sreća je zaboraviti juče i živeti za danas, ne misleći na sutra.
I zato znaj:
Lako je otići kad za to imaš mnogo razloga.
Treba znati ostati kad za to nemaš mnogo razloga.
Baki

 

[Nott]

Šta mi ostaje?
Ostaje kriška
jednog sna,
koji podeliše
dve ostavljene duše ...

Ostaje komad
našeg neba,
pod kojim smo
se skrivali ...

Ostaje obris
ranog proleća,
u maglovitoj
šumi sanjarskoj ...

Ostaje otisak
poslednjeg poljupca,
kojim smo poželeli
da nas nađe...

Ostaje miris
izgubljene ljubavi,
kojom smo se pokrivali
odbegli od sna ...

Ostaje trag vremena,
u kome si me voleo,
u kome sam te volela ...

 

[arebis777]

 

[Jan Hus]

НЕ ДОЛАЗИ НИКО

За кога су велике ватре, ко треба да дође?
Не надај се ничему, крајеви увек изневере.
Одавно је прошло време свему око тебе…

За кога су велике ватре, кога оне чекају
када нико никада доћи неће ?
За даном су измакли сви
остали су само трагови нечијег сна
и ми у њему.

Разочараш ли се тако понекад када си сам?
Исто као пре, кажеш зна да заболи.
Склони се онда дубоко у ноћ
И са пелцером мрака у себи заспи.
Сањај Сунце и у пурпуру небо прве зоре.
Дозивај се, ал знај да те ни тамо не чека нико.

Сањај велико коначно светло, далеко од сваког мрака
И не обазири се што ни тада ниси више жив.
И не сећај се ничега…Видиш поново си сам
Спреми се на далек пут
Враћаш се себи, о да. Идеш сад кући, дечаче свој…

А велике ватре што чекају на брду?
Узалуд горе. Нико доћи неће.
Јер прошао је рок трајању света
И капије се не отварају никоме.
Још, уплашена једна птица, у некој шуми сакривена
чека твој знак па да крене за тобом..
И онда нам не долази нико више…

Пеђа Марић

 

[arebis777]

 

[Nott]

Noću, kad postane gluva tišina, kad primetiš da godine počnu da žvaću ljude,
kreneš da tražiš ono mesto .... gde je tvoje vreme stalo ....

 

[Nott]

Kad prođeš tridesetu i još malo više, u noći se probudiš, pa zatim dugo ne možeš zaspati. Svoju sobu gledaš u mraku i pomalo krećeš u razmišljanje o nečemu. Ležiš otvorenih očiju ... ko kasnije u grobu. To je raskrsnica, na kojoj život menja kolosek.Čudiš se da si između zemlje i zvezda živeo. Ljutiš se na jedno malo ništa. Igraš se s njim. Dosadi ti. Izgubiš ga.Tad' obično, čuješ s' ulice kakav šum.Po zvuku svakom, prepoznaješ šta znači.Ni tužan čak nisi. Tek trezan, oprezan.Malo nemiran.
Zatim odjednom uzdahneš i okreneš se ka zidu i .......... Zaspiš...

 

[Nott]

Lepotа duše imа tu osobinu, dа je i u stаrosti mnogi vole, jer nikаdа ne vene i stаlno cvetа …

 

[Jan Hus]

Predosećanje budućnosti
4

Njihove su noći surove i dolge
jao
gde su sada burlaci sa Volge?

U Serbiji sebri
svuda
ista tuga
istorijo strašna
bolna
i preduga!

Proleće je opet!
Kiša poljubaca!
Ljubeći me ljubiš budućeg mrtvaca.
O reci mi reci da li si u stanju
da zamisliš moju
glavu ko lobanju?
U pustome polju
prazno
i duboko
i mrava što živi gde je bilo oko...
I poljskoga miša
što potajno
želi
da istera mrava
pa da se useli...

I pčelu!
Što sleti!
Kada vetar duva!
Na cvet što je niko
iz bivšega uva!...

Budućnosti strašna!
Sudbo nevesela! – kad
bih bar mogao
da budem ta pčela!

Kovači sveta bacajte čekiće!
Glava me boli od vašega kova!
Nek novi majstori preuzmu posao
i da se rodi vaseljena nova!
Za nove lovce nova i lovišta –
bolje biti i miš
no ne biti
ništa.

I grickati zrno
ječma i pšenice,
i krvlju mačke
umivati
lice.

Kad gori čovek
ceo svet se
greje –
kad izgori
čovek
tad pepeo sve je!

Branislav Petrović

 

[Karen_Souza]