Dodir noći .....

[arebis777]

 

[Nott]

Najteže je kada padne noć ali naučila sam … čekanje je najteže od svega !
I hoću da se naviknem da si sa mnom, čak i onda ... kad nisi pored mene …

 

[Nott]

Nešto mi je ... Sitnice me ljute, ljude ne tolerišem,gubim vreme, samo gledam u daljinu ... kao da očekujem nečiji dolazak ?!,,...Tako je valjda ... kad vam neko nedostaje …

 

[Nott]

Ovaj dan mi se negde izgubio .Ako ga neko nađe , a dopadane mu se neka ga zadrži..
.Meni ionako ne treba .Sačekat ću neki bolji …

 

[Rusalka]

Spalićemo mesec
da upotpunimo noći
da odrešimo snove
da zaustavimo dah
Onda će igra
poteći iz naših dlanova suvih od života.
Ni hitra ni spora neće biti,
biće sama.
Kao veliki šestar
potpuno uporedna
s mehaničkim rimom raspadanja.
Milena Pavlović Barili

 

[Jan Hus]

БИСЕРНЕ ОЧИ

Као дух јесени у шум лишћа свела,
Ко туга у живот наших жеља тајних,
У моју се душу нечујно уплела,
На плими уздаха немих и бескрајних,
Сугестија тиха са висина ледних,
Дубином страсти свих срдаца верних
И тамне ноћи — сугестија једних
Очију бисерних.

Њихов сјај је био плав, мутан и чедан,
Сјај морем скривене, скупоцене шкољке;
Он је дав'о дубок незнан израз један
Чежње наших снова и минуле бољке;
Он је скрив’о благо успомена чедних,
Нежност жутих ружа и кринова смерних.
Нада мном и сада сија туга једних
Очију бисерних.

И онда, кад звезда моје судбе зађе
За малу хумку трошних земних жеља,
Последњи, општи удес кад нас снађе
И нестане наших патња и весеља,
Нада мном ће, као чар усана медних,
К’о лелујав, меки сјај висина сферних,
Лебдети и тада сетан осмех једних
Очију бисерних.

Сима Пандуровић

 

[Vatreni Kamen]

 

[Nott]

Htela bih noćas toliko toga da ti kažem, al' ne umem, ne umem ništa bolje sad,
kao kad se voli poslednji put... u oči brodoloma ....

 

[Nott]

Zagrljaj .... zbog nekih stvari ... neprevodljivih u reči ...

 

[Nott]

Ne broji se koliko godina života je prošlo ... vec koliko je života u godinama bilo ...
Linkoln

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[Мишкони]

 

[arebis777]

 

[bllondie]

- - - - - - - - - -

 

[Jan Hus]

Noć je progutala prostor
Noć je utišala vreme
Ostale su samo tvoje ruke
I šuštanje tvojih dlanova po mojoj koži

A ja bedni sirjak se nalazim:
“U jarmu tvojih ruku”
Dobra noć gospođice
Zaplešimo

Noć prepuna tebe i mene

Noć, utkana u prozirnost mojih zjenica
ispunjava drhtavu vlažnost nijemih usana
i diše poljupcima noseći me u obličje sna,
gdje tiho ispijam prozirnost tvojih zjenica.

Noć; počinje u izmaglici tvojih nagih dodira,
tik uz osmjeh, u tirkiznim žilama vremena,
i sa zanosnih bridova vrištećih bedara
razlijeva te u izmaglicu mojih nagih dodira.

Noć posjeduje taj rasuti okus zvijezda,
i te čestice što nahrupiše glatkim sjajem,
na valovite ruke, na tajnu tvoga trbuha,
neprestano nudi kao rasuti okus zvijezda.

Noć vrelinom jezika prati uzdahe kože,
i povrh drhtave bjeline prelijeće nebo,
a unutar mraka želi samo naša tijela,
pa uz pomoć tišine prati uzdahe kože.

Noć-čarobna, noć-pustolovna, ona noć
što od bezbrojnih molitvi priznaje našu,
ta noć, natopljena našim svježim znojem,
savršena noć, noć-pustolovna, ova noć.

Noć, crna, ugljena, razbuđena, zanjihana,
prepolovljena na svjetove svjetlosti i sjena,
topla oko vrata, jara oko struka, žar u oku,
noć crna, ugljena, razbuđena, zanjihana.

Noć poput sna duboka, na pučini postelje,
nevidljiva i mračna, prepuna tebe i mene,
tone lepršavim šuštanjem noćnih zagrljaja
u dugo pripremanu oluju na pučini postelje.

Zal Kopp

Plesom smo iscrtali novi prostor
Otkucajima srca vremenu dali novi zvuk
A poljubcem opovrgli noć
“I bi svetlost”

 

[Rusalka]

Ja snivan tvoje oči,
dva crna,lijepa cvijeta
dva tiha svjetla svijeta
dvje južne tople noći.

I one rone u me,
baš ko što sumrak roni
u polja i u šume
kad pozdrav Gospin zvoni.

I kako tiho padnu
te crne oči u me
svu noć u meni šume
Ko zvijezde svjetle jasne
zelenoj vodi na dnu.

Ja snivan tvoje oči
Dan gasne.

G.Krklec

 

[Maha-maja]

 

[Nott]

Ti me izmisli. Takve na svetu nema,
takve na svetu i ne može biti.
Dan i noć muči te sablasna scena –
ni lekar izlečiti – ni pesnik utoliti.

Sreli smo se u nemogućoj godini
kada su svetu presahli i snaga i snovi
sve svelo je od jada, sve bi u crnini,
sveži su bili samo grobovi.

Bez fenjera, ko crna smola nevski talas
okolo gluva noć ko zid je stajala.
I kad me je pozvao tvoj glas
šta sam činila – ni sama nisam znala.
A ti mi dođe – ko vođen zvezdom
stupajući, po toj tragičnoj jeseni
u taj zanavek napušteni dom odakle
prohujaše jata stihova spaljenih ...
Ana Ahmatova

 

[Nott]

Kad vidiš da tuga uplovi u moje oči, nemoj pitati ništa !
Ovlaš me dotakni prstima ... možda će tuga proći ?!
Ako mi reči zamru u grudima i osmeha nema na usnama,
ćuti samo, ne pitaj zašto... I ćutanje je ponekad suvise glasno.
Ako ti se učini nekad da sam nekako daleka, gruba, ne traži
da ti kažem zašto ! Postoje odgovori koji se ne mogu uvek reći.
Ne,ne trazim da me shvatiš, samo se ponekad osmehni blago...
možda će sve ono teško, makar na trenutak ... od mene pobeći...

 

[Nott]

Gledаm, kаko se svа lepotа svetа, po nekoj čudnoj аlhemiji ljubаvi, pretvаrа u žаlost zа tobom ! ...

 

[Nott]

Dušo moja ... kada se sretnemo posle mnogo leta, na nekom mestu, u neko vreme, biće mi skoro devedeseta ... i štap u ruci...A golo teme ... šešir će da skriva...Korakom teškim prići ću k tebi i reći : “Zdravo, i ti si živa?” ...
Gledaću da to s proleća bude, tamo oko osmoga marta. Platiću nekom da cveće kupi jer ja neću moći.Poslednje, najlepše, pravo i bez škarta, kada te sretnem kroz mnogo leta, biće mi drago kao prvi put, samo se nemoj uplašit čoveka ... jer tada ću biti smežuran i žut... Uzmi buket cveća i produži dalje a ja ću umiren, na počinak večni ...
Kad već nismo mogli srećno da živimo, neka bar umremo na trenutak srećni ... dušo moja

 

[arebis777]

 

[poetessa]

::.U ovoj noći u svetlosti zvezda što umiru...dok njihov sjaj miluje moje lice....negde u daljini neka zvezda miluje i tvoje lice možda....

 

[Мишкони]