DOBROTOM POBEDITI

  • Začetnik teme Začetnik teme Taisa
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
neznam kakvih problema imas pa kazes da je 'biti dobar i biti los' svejedno,
ja samo kao neko ko je malo upucen u psihologiju mogu da ti kazem da
nijedan covjek prema nicemu (cak ni prema iluzijama) nije ravnodusan,
a svaka 'ravnodusnost' je vjestacka, sto znaci da ti sad glumis i izigravas
nesto.

Е ако си ми рекао ;)

Наведи ми где сам ја то рекао да је "бити добар и лош свеједно" :) Баш бих волео да видим то ;)

Да, слажем се да ни један човек није равнодушан, али што је равнодушнији то му је Истина ближа, и обратно, што се више поводи неконтролисаним емоцијама, то је ближи животињи.

Што се тиче појма "вештачке" и "природне" равнодушности, волео бих да ми и то појасниш... :)

Равнодушност није илузија, равнодушност је стање свести.
 
Значи да је свако расправљање о "добру и злу" илузорно... :)
Iluzorno, u kom smislu ?
Ako hoćeš da diskutuješ, moraš ponešto i objasniti, duže od jedne rečenice :grin: Da je ta rasprava "iluzorna" ne bi se vodila od vajkada.
Ili si hteo/la da kažeš da su pojmovi dobro/zlo relativni ?

Ono drugo što si citirao/la nisam ja napisala.
 
pa vidis, bas me zanima zasto mislis da su emocije nekontrolisane?
Ja se nebi slozio, cesto sam za emocije koje prividno izgledaju 'slucajne' nalazio
razloge.... tj. tzv. podloge, tj ideje koje ih izazivaju, a ako ti neka emocija
djeuje nekotnrolisano, to onda znaci da je podloga nevjsena, ali nikako i da
je sama ona nekontrolisana.

Pa nepostoji "prirodna" ravnodusnost. tako da nema sto da ti objasnim.
Svaka ravnodusnost je vjestacka.

Istina koja se nemoze dozivjeti (sto ukljucuje i emotivno dozivljavanje) ne vredi
ni 2 grosa.
 
Iluzorno, u kom smislu ?

У смислу - служи само за привремено и плитко задовољавање питања сврхе нашег бивствовања. Наравно, у исто време представља непотпун одговор, јер се базира на антропоцентричној слици стварности, која је тотални промашај смера, а и правца кретања...

Ako hoćeš da diskutuješ, moraš ponešto i objasniti, duže od jedne rečenice :grin:

Хмм... мислим да сам био савршено јасан, али ако ти нешто није јасно, ту сам... :D

Da je ta rasprava "iluzorna" ne bi se vodila od vajkada.
Ili si hteo da kažeš da su pojmovi dobro/zlo relativni ?

Па и расправа о укусима се води одвајкада, па је и даље беспотребна и безразложна.

Рецимо да су релативни.

Ono drugo što si citirao/la nisam ja napisala.

Sorry, исправљамо ;-)
 
evo i da ti objasnim:

dusevna ravnodusnost prema necemu moze da postoji, i da se postigne, ali
svaki put kad ti se to desi, desice ti se i neka histericna konverzija tj.
'dozivljaj' ce da ti predje na tijelo, kao sto curi koja zeli biti ravnodusna
kad joj neko dobaci da je dobra riba izadje histericno crvenilo na obrazu.

Nadam se da sam jasan. Po pitanje : sto je to vjestacka ravnodusnost.
 
У смислу - служи само за привремено и плитко задовољавање питања сврхе нашег бивствовања. Наравно, у исто време представља непотпун одговор, јер се базира на антропоцентричној слици стварности, која је тотални промашај смера, а и правца кретања...
Ok, ako je antropocentrična slika stvarnosti "totalno promašaj smera", koji bi to odgovor onda bio potpun, pod uslovom naravno da ga ima ... Ili, bolje je pitanje - u kom to referentnom sistemu bi nešto što se obično (tj u antropocentričnom sistemu) smatra za zlo, bilo dobro, ili obrnuto ?
 
ako je rasprava o tome iluzorna (to kazeS) onda vjerovatno zelis reci i da je
'biti dobar ili biti los' sve jedno....

Претпоставка је мајка свих зајеба ;-)

pa vidis, bas me zanima zasto mislis da su emocije nekontrolisane?
Ja se nebi slozio, cesto sam za emocije koje prividno izgledaju 'slucajne' nalazio
razloge.... tj. tzv. podloge, tj ideje koje ih izazivaju, a ako ti neka emocija
djeuje nekotnrolisano, to onda znaci da je podloga nevjsena, ali nikako i da
je sama ona nekontrolisana.

Pa nepostoji "prirodna" ravnodusnost. tako da nema sto da ti objasnim.
Svaka ravnodusnost je vjestacka.

Istina koja se nemoze dozivjeti (sto ukljucuje i emotivno dozivljavanje) ne vredi
ni 2 grosa.

Хммм... ценим да се нисмо се разумели, ајде да пробам поново.

Емоције најчешће јесу неконтролисане и то нам живот показује. Да, поједине идеје (боље рећи убеђења) у комбинацији са појединим ситуацијама дају конкретне емоције. Кад се емоције скривају/гуше онда постанеш извештачен, и вероватно си на то мислио кад си рекао "вештачка равнодушност".

Међутим, кад схватиш њихову сврху, или боље рећи погубност, онда немаш потребе да их вештачки узурпираш, већ их једноставно контролишеш по потреби, дакле победио си самог себе и део своје људске природе.

Емотивно доживљавање је плитко и краткотрајно доживљавање, и базира се чисто на чулним сензацијама. Чулима (биолошким) можемо спознати само једну, физичку стварност. Истина се доживљава начинима много дубљим и трајнијим.
 
Претпоставка је мајка свих зајеба ;-)



Хммм... ценим да се нисмо се разумели, ајде да пробам поново.

Емоције најчешће јесу неконтролисане и то нам живот показује. Да, поједине идеје (боље рећи убеђења) у комбинацији са појединим ситуацијама дају конкретне емоције. Кад се емоције скривају/гуше онда постанеш извештачен, и вероватно си на то мислио кад си рекао "вештачка равнодушност".

Међутим, кад схватиш њихову сврху, или боље рећи погубност, онда немаш потребе да их вештачки узурпираш, већ их једноставно контролишеш по потреби, дакле победио си самог себе и део своје људске природе.

Емотивно доживљавање је плитко и краткотрајно доживљавање, и базира се чисто на чулним сензацијама. Чулима (биолошким) можемо спознати само једну, физичку стварност. Истина се доживљава начинима много дубљим и трајнијим.

A vidis, po mome misljenju nesto sto neki zovu 'ljudska priroda' uopste ne postoji.
Ljudi su ljudi priroda je priroda.
 
evo i da ti objasnim:

dusevna ravnodusnost prema necemu moze da postoji, i da se postigne, ali
svaki put kad ti se to desi, desice ti se i neka histericna konverzija tj.
'dozivljaj' ce da ti predje na tijelo, kao sto curi koja zeli biti ravnodusna
kad joj neko dobaci da je dobra riba izadje histericno crvenilo na obrazu.

Nadam se da sam jasan. Po pitanje : sto je to vjestacka ravnodusnost.

Не, то није равнодушност, то је скривање емоција. Емоције су и даље ту, само мало скривене. Равнодушност је не-емотивност, осим када их разум дозволи, и у мери у којој их дозволи.

Elle_77:
Ok, ako je antropocentrična slika stvarnosti "totalno promašaj smera", koji bi to odgovor onda bio potpun, pod uslovom naravno da ga ima ... Ili, bolje je pitanje - u kom to referentnom sistemu bi nešto što se obično (tj u antropocentričnom sistemu) smatra za zlo, bilo dobro, ili obrnuto ?

Опет гледаш на ствари из само једног угла, као и "тихи" :D Ја сам рекао да добро и зло не постоје, а ви и даље покушавате да их сместите у неке обрасце појавности. Он, да је свеједно, а ти да имају друго значење. Они једноставно постоје само као мера антропоцентричности, по принципу - шта је добро за мене - добро је, шта је лоше за мене - лоше је :)

A vidis, po mome misljenju nesto sto neki zovu 'ljudska priroda' uopste ne postoji.
Ljudi su ljudi priroda je priroda.

Наравно. Али заборављаш да су ти људи део природе, и да се огроман број њих понаша по одређеним обрасцима који се сматрају "природним људским понашањем" ;)
 
Емотивно доживљавање је плитко и краткотрајно доживљавање, и базира се чисто на чулним сензацијама. Чулима (биолошким) можемо спознати само једну, физичку стварност. Истина се доживљава начинима много дубљим и трајнијим.
Ovo zvuči pomalo sektaški :lol:
Koji su to načini ?
 
Ti 'obrasci' se tako zovu jer su ih teko krstili isti ti ljudi (ili neki drugi) da bi opravdali sve sto je lose, a za sta oni JESU krivi. A kad se za nesto kaze da je u prirodi to je racionalizacija za lenjost, koristoljubivost itd.. . Slican (samo obratan) izraz racionalizacije (sredstva za skidanje odgovornosti pred ljudima ili sobom) je kad se kaze 'takva je sad moda, to je sada moderno, takvo je vreme". Razmisli malo, pametan si , pa ces shvatiti da je ovo sto pricam tako.

Ja isto tako kazem da su tad emocije tu, samo sto tad emocije nisu U SVIJESTI, tako da se i nemogu zvati 'emocije' - tad su one samo neki sirovi energetski kvantiteti bez odgovarajuce 'ljudske' forme.
 
Опет гледаш на ствари из само једног угла, као и "тихи" :D Ја сам рекао да добро и зло не постоје, а ви и даље покушавате да их сместите у неке обрасце појавности. Он, да је свеједно, а ти да имају друго значење. Они једноставно постоје само као мера антропоцентричности, по принципу - шта је добро за мене - добро је, шта је лоше за мене - лоше је :)
Nisam "gledala", nego postavljala pitanja. :wink: Nisam iznela nikakav stav, za sad.
Pretpostavka je majka svih zajeba, reče ? :lol:
 
Ti 'obrasci' se tako zovu jer su ih teko krstili isti ti ljudi (ili neki drugi) da bi opravdali sve sto je lose, a za sta oni JESU krivi. A kad se za nesto kaze da je u prirodi to je racionalizacija za lenjost, koristoljubivost itd.. . Slican (samo obratan) izraz racionalizacije (sredstva za skidanje odgovornosti pred ljudima ili sobom) je kad se kaze 'takva je sad moda, to je sada moderno, takvo je vreme". Razmisli malo, pametan si , pa ces shvatiti da je ovo sto pricam tako.

Да, али никако не можеш оспорити постојање тих "образаца". :wink:

Размишљам, и добрим делом јеси у праву, осим у оном о "лошем", јер надасве плитко гледаш на ствар, рекао бих. Ево конкретног примера - у људском "обрасцу" је да једе, тачније да се храни телима других живих бића. Је ли то "лоше"? ;-)

Ja isto tako kazem da su tad emocije tu, samo sto tad emocije nisu U SVIJESTI, tako da se i nemogu zvati 'emocije' - tad su one samo neki sirovi energetski kvantiteti bez odgovarajuce 'ljudske' forme.

А где су то "ту" ако нису у свести? :D

Хмм.. зар емоције и нису проста, неконтролисана испољавања енергије? ;-)

Kakva je to duševna spoznaja, za razliku od emocionalne recimo ? Očigledno ne baratam tim terminima, za mene je to gotovo isto (ili barem slično). Izvini, možda je glupo pitanje.

Рецимо - дубља? :D

Nisam "gledala", nego postavljala pitanja. Nisam iznela nikakav stav, za sad.

Да би постављала питања, мораш прво да (са)гледаш оно што сам ја писао. Али ти и даље постављаш иста питања, тачније питања из истог угла, тежећи да одговоре сабијеш у своје поимање стварности. А то је, плашим се, немогуће.. :wink:

Pretpostavka je majka svih zajeba, reče ?

Ко зна, можда је и сестра... :D
 
Зарад себе.

Аха, значи, жртвујемо се зарад себе? Самоо...којег себе кад смо мртви?:roll:

Налетиш на наоружаног кабадахију који тражи да помериш ауто са његовог паркинг места, а ти се храбро супротставиш јачем и он те упуца... И онда си мртав срећан што си се жртвовао зарад себе и завио своју децу и друге миле и драге у црнину...:-?
 
Налетиш на наоружаног кабадахију који тражи да помериш ауто са његовог паркинг места, а ти се храбро супротставиш јачем и он те упуца... И онда си мртав срећан што си се жртвовао зарад себе и завио своју децу и друге миле и драге у црнину...:-?

Не, жртвовао си се зарад своје части :wink:
 

Могуће да је смешно... али све нас кад-тад чека смрт... само је питање како ћемо је дочекати ;)

Мислиш да је паметнији онај који гине у Ираку за 1000$ месечно или можда онај што има три браве и два аларма на кући? ;)
 
Аха, значи, жртвујемо се зарад себе? Самоо...којег себе кад смо мртви?:roll:

Налетиш на наоружаног кабадахију који тражи да помериш ауто са његовог паркинг места, а ти се храбро супротставиш јачем и он те упуца... И онда си мртав срећан што си се жртвовао зарад себе и завио своју децу и друге миле и драге у црнину...:-?

Којег себе кад себе изгубиш зарад кукавичлука?
По чему се разликује мртво од живог?
Како си срећан кад си мртав?
Зашто ће да те упуца? Због паркинг места? Какав пример...
 
Рецимо - дубља? :D
Да би постављала питања, мораш прво да (са)гледаш оно што сам ја писао. Али ти и даље постављаш иста питања, тачније питања из истог угла, тежећи да одговоре сабијеш у своје поимање стварности. А то је, плашим се, немогуће.. :wink:
O tome se upravo radi, ono što ti pišeš meni uvek zvuči nedorečeno i nedovoljno jasno (šta si hteo da kažeš) pa odatle masa ovih pitanja. Ta pitanja nisu "ista", niti su bazirana na "mom" poimanju stvarnosti (ko je rekao koje je i kakvo moje poimanje stvarnosti - nigde to nisam napisala, komentarišemo ono što si ti napisao), tebi to samo deluje tako. Da ne citiram ponovo onu mudrost o pretpostavci ... :lol:
 
O tome se upravo radi, ono što ti pišeš meni uvek zvuči nedorečeno i nedovoljno jasno (šta si hteo da kažeš) pa odatle masa ovih pitanja. Ta pitanja nisu "ista", niti su bazirana na "mom" poimanju stvarnosti (ko je rekao koje je i kakvo moje poimanje stvarnosti - nigde to nisam napisala, komentarišemo ono što si ti napisao), tebi to samo deluje tako. Da ne citiram ponovo onu mudrost o pretpostavci ... :lol:

Заиста не знам како бих ти помогао :D Пробај да читаш више пута оно што напишем и да "проникнеш" у оно што сам хтео да кажем, а увек сам ту за додатна питања :D

А какво је твоје поимање стварности се види из твојих реченица и редоследа постављања питања... :D
 

Back
Top