и те како тачно
мораћеш навести доказе , непобитне чињенице за све за шта тврдиш да није тачно у супротном закључићемо да је то само твоје наклапање или лични став неког познатог по ''зли руси су криви!'' и амерофилству...
изволи још једном па да чујемо шта то није тачно у следећем:
Окривљавање Русије као “главног режисера” у Србији
Запад у својим медијима и изјавама годинама приказује Србију (и њену власт) као “руски мостобран” на Балкану.
У стварности:
- Србија није увела санкције Русији (не смеју због народа) – али
сарађује са НАТО, узима западне кредите, потписује бриселске споразуме, продаје ресурсе западним фирмама.
- Власт у Србији
више се ослања на запад него на Москву: кредити, инвестиције, политичка подршка (чак и изборне победе се често “прогледају кроз прсте” управо због услуга које власт даје Западу).
- Русија нема контролу над српским медијима, НВО сектором, банкама, кредитима, док Запад све то има.
Ипак, западни наратив каже: “Србија је руски играч.”
Зашто?
- Да би
легитимисали притисак, санкције, уцене, и да би припремили јавност у ЕУ и САД да прихвати оштрије мере према Србији.
- Да би и српској јавности изгледало као да је власт “про-руска”,
па свако ко критикује власт изгледа као да “критикује Русију”.
- Власт у Србији јесте
под западном контролом у кључним питањима (Косово, економија, приватизација, кредити, сарадња са НАТО).
- Али се
маскира у “неутралност” или “прорускост” кад треба да купи гласове патриотског дела народа.
Запад то пушта, јер је и њему корисно:
- Јавност у Србији мисли: “Добро, барем се ова власт држи Русије.”
- Западна јавност мисли: “Ево их, опет играју за Путина.”
- На тај начин се прави
двострука замена теза: власт изгледа “суверена”, а у ствари ради оно што Запад тражи,
док Русија испада “крива” што није довољно помогла. 
Ово је класична техника коју користе велике силе:
- Демонтирати непријатеља у туђим очима (Русија = “кривац”).
- Прерушити савезника у непријатеља (власт = “руски играч”), да би се сакрио њихов прави утицај.
- Стварати збрку у народу: да више не знају ко је стварно с ким.
То је већ виђено у Украјини пре 2014:
Западне службе приказивале су тадашњу власт као “проруску”, иако је истовремено узимала кредите од ММФ-а и спроводила западне реформе. Кад је власт пала, Русија је испала кривац иако није контролисала ту власт.
Сличан шаблон покушава се и овде.
- Он гаси
поверење у Русију (“ето видите, и ови наши су њихови, а ништа нам не помажу”).
- Он прикрива
стварни утицај Запада у Београду (банке, медији, уговори, НВО, кредити, споразуми).
- Он припрема терен за
увођење санкција Русији јер се власт може представити као “окретање леђа старом спонзору” – што у стварности Запад већ дуго тражи.
- Власт у Србији
није руски играч. Она користи модел ''неутралности'' и “братства” са
Русијом да купи време и гласове, а у суштини је економски и политички зависна од Запада.
- Запад свесно
пушта да се тај модел одржава како би у правом тренутку рекао: ''Србија се коначно ослободила руског утицаја'' – и тиме продао народу западну агенду као “победу над Русијом.” видели смо касније одлично резултате те титоистичке ''победе'' 1948
-Русија јесте историјски савезник, али тренутно нема капацитет да Србију брани као 1914. – и није она крива што Запад врши притисак на Србију.