За стање какво је код нас тренутно можда највећи кривац је модел економског раста и развића који је прихваћен.
Пре 10-ак година причали су ми неки економисти да модел, који је тада на сва уста хваљен, а то је модел страних инвестиција нижег технолошког нивоа даће у почетку добре резултате али после одређеног времена почеће чак и да кочи развој државе и да је води низбрдо. Ја то тада, искрен да будем, јесам генерално схватио али није ми баш све било јасно зашто. Сада видим шта су ми то причали.
Када у једно мало место, где су плате биле 150-200 евра дође инвеститор да, рецимо, шије гаће, и запосли 1000 радника, он повећа плате на 400 евра. Тада је то препород за цео крај који буквално оживи. Почни сви да купују нове уређаје, белу технику, завршавају куће, одећу....и то "повуче" остале гране привреде и њима скоче плате.
Онда инвеститор повећа плату на 600 евра и то опет повуче све остале гране и њима скоче плате и стандард. Али са тим повећањем скачу и цене хране, енергије, лекова, одеће......
Радници траже, после 2-3 године, опет повећање плата али тада инвеститор не може више да повећа јер му се неће исплатити зато што је привреда нискотехнолошка и мала је продуктивност. Онда радници почињу да напуштају фирму, траже веће плате и боље послове што је нормално, а сам инвеститор почиње да буде угрожен са прозводњом.
Да би држава одржала тај ниво производње, јер она пуни буџет преко доприноса и пореза, онда је она принуђена да запошљава раднике из других крајева света за које је тих 600 евра, кревет и 2 оброка рај на земљи. Ако то не уради онда држава има дуплу штету, ем се смањује број запослених наших радника од којих пуни буџет ем одлазе и инвеститори па још људи остају на улици.
Наши одлазе преко или из тог краја у потрази за бољим послом и то врзино коло се тешко прекида.