Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.311
-
- Popularno:
- Dragutin Gavrilović: heroj odbrane...
- Zasto je SPC toliko nema na proteste i...
- Prevara ( kada svi varaju)
- Subotica: Vrtić za hrvatsku manjinu u...
- Veliki protest ispred Skupštine večeras...
- Vučić prelomio - biće izbori u Srbiji
- Policija intervenisala na mestu gde...
- Шта ће рећи Трампов тим? Вучић оптужио...
- Islamofobija u Evropi
- Zašto Dijana Hrka ne može postaviti 1...
Đorđe Janković — lopata, san i pad
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.594
Dobro, Jankovic je poludeo a Srejovic nije kompetentan i sklon je malverzacijama. Sta mislis da li Srejovic ima bar malo univerzitetskog znanja, toliko da je u stanju da protumaci Budimirove radove?
Aranko
Primećen član
- Poruka
- 823
Наравно да је променио миљење јер је научен погрешно а био је озбиљан научник и своје ставове није формирао према жељама него према налазима са терена. Дакле оно што је нашао га је натерало да промени мишљење иако је прошао кроз школу испирања мозга коју ти демонстрираш јако добро.
То да је био лош предавач и слично можда него говори али ја сам од његових студената чуо сасвим супротне ствари, дакле да је био одличан професор, наравно некоме ко не жели да му се уруши свет бајки свако предавање које излази из тих оквира може деловати лоше.
Имамо дивну илустрацију која показује судбину Ђорђа Јанковића и начин понашања већине...
Драги Аранко прочитао сам твој текст, можда мало грубе природе и могу рећи да ниси баш у праву.
Најпре да рашчистимо, Ђ. Јанквоић није био професор него доцент. Дакле то су два различита појма. Он име професорско просто није заслужио и са катедре је оправдано отеран као доцент.
Баш ме занима од ко га је то учио погрешно? Ко су били професори археологије који су учили Јанковића? Када се будеш распитао видећеш да су то наша највећа имена средњовековне археологије, европски позната, али када будеш сазнао замолио бих те да напишеш та имена овде.
Ево једног примера. Када читате његов рад у каталогу о Гамзиграду из 1983, одељак "Рановизантијски Гамзиград", видећете да он ту пише о Словенима са краја 6. века, али не наводи Србе. Дакле он је у почетку своје каријере радио исправно, додуше на неком просечном нивоу, али исправно. Таквих његових радова има доста (укључујући и његов докторат). Онда, као што рекох пре неки дан, долазе 90-те где он почиње нагло да мења мишељње. Да ли би могао Аранко да ми кажеш које је то он налазе пронашао па је променио мишљење? Баш ме занима, али буди конкретан.
Критике на Јанковићев рачун има доста коју чак и студенти уочавају јако добро.
Он иза себе није оставио ни једаног истраживача који може да се уврсти у врхунске археологе. Све су то просечни археолози који раде у музејима или неким пројектима. Упоредите њега нпр. и В. Поповића који је иза себе оставио врхунске стручњаке. Да не говорим о Гарашанину. Али ми наравно о тим личностима не знамо ништа.
Јанковић је чак био и безобразан, понашао се онако како не доликује једном доценту са ФФ. У том смислу видите његов рад у Гласнику САД "О проучавању и публиковању утврђених места у Србији из 7-10 столећа". Колико год његово не слагање било са другим истраживачима, он тако не сме да се понаша. Такав речник приличи простацима у некох биртији или вулканизерској радњи, а не академском грађанину.
Његови радови су просечни и убрзо превазиђени зато што је он следио идеју културно историјске архологије, и то до краја своје каријере. У том смислу он превазилалзи све оквире озбиљних научних истраживања.
Најгоре од свега је што су његове сулуде терорије данас постале плодно тле за псеудоархеологе/историчаре. Упоредите оне лудаке из Србија глобала и видеће да су Јанковић и његови следбеници иконе тамо. То је заправо нјавећи проблем, то је оно што није требало да се деси. Ти људи на јутјуб каналу утичу на свест овог јадног народа који нема појма своју историји, и онда дођу она двојица која их уче о погрешној историји. И шта онда добијемо?
О Јанковићу има још доста, да не говорим о његовим смешним идејама да легенде из 17. века уврсти у археолошки контескт, па томе се и средњошколци смеју. Нпр. цар Јустинијан је био Србин/Словен? Па да ли је могуће да неко верује у ово?
Поздрав.
Најпре да рашчистимо, Ђ. Јанквоић није био професор него доцент. Дакле то су два различита појма. Он име професорско просто није заслужио и са катедре је оправдано отеран као доцент.
Баш ме занима од ко га је то учио погрешно? Ко су били професори археологије који су учили Јанковића? Када се будеш распитао видећеш да су то наша највећа имена средњовековне археологије, европски позната, али када будеш сазнао замолио бих те да напишеш та имена овде.
Ево једног примера. Када читате његов рад у каталогу о Гамзиграду из 1983, одељак "Рановизантијски Гамзиград", видећете да он ту пише о Словенима са краја 6. века, али не наводи Србе. Дакле он је у почетку своје каријере радио исправно, додуше на неком просечном нивоу, али исправно. Таквих његових радова има доста (укључујући и његов докторат). Онда, као што рекох пре неки дан, долазе 90-те где он почиње нагло да мења мишељње. Да ли би могао Аранко да ми кажеш које је то он налазе пронашао па је променио мишљење? Баш ме занима, али буди конкретан.
Критике на Јанковићев рачун има доста коју чак и студенти уочавају јако добро.
Он иза себе није оставио ни једаног истраживача који може да се уврсти у врхунске археологе. Све су то просечни археолози који раде у музејима или неким пројектима. Упоредите њега нпр. и В. Поповића који је иза себе оставио врхунске стручњаке. Да не говорим о Гарашанину. Али ми наравно о тим личностима не знамо ништа.
Јанковић је чак био и безобразан, понашао се онако како не доликује једном доценту са ФФ. У том смислу видите његов рад у Гласнику САД "О проучавању и публиковању утврђених места у Србији из 7-10 столећа". Колико год његово не слагање било са другим истраживачима, он тако не сме да се понаша. Такав речник приличи простацима у некох биртији или вулканизерској радњи, а не академском грађанину.
Његови радови су просечни и убрзо превазиђени зато што је он следио идеју културно историјске архологије, и то до краја своје каријере. У том смислу он превазилалзи све оквире озбиљних научних истраживања.
Најгоре од свега је што су његове сулуде терорије данас постале плодно тле за псеудоархеологе/историчаре. Упоредите оне лудаке из Србија глобала и видеће да су Јанковић и његови следбеници иконе тамо. То је заправо нјавећи проблем, то је оно што није требало да се деси. Ти људи на јутјуб каналу утичу на свест овог јадног народа који нема појма своју историји, и онда дођу она двојица која их уче о погрешној историји. И шта онда добијемо?
О Јанковићу има још доста, да не говорим о његовим смешним идејама да легенде из 17. века уврсти у археолошки контескт, па томе се и средњошколци смеју. Нпр. цар Јустинијан је био Србин/Словен? Па да ли је могуће да неко верује у ово?
Поздрав.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.311
Чим постоје некакве присталице одмах се види да ту има неки проблем тј. да је то више питање политике, а не струке. Али нажалост, тако стварно функционише друштво; увек се траже идоли.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.311
Inače, @Idimum, kad smo već kod Đoletovih stavova, šta misliš o ovom njegovom radu iz 2012. godine?
Dubovac – Discovery of the Serbian pottery from the 7th century
A rectangular settlement was found in vicinity of village Kovin, on Košića Breg location, north of Danube. Settlement is positioned opposite to ancient Byzantine city of Viminacium, on location suitable to cross the river. It is believed that the settlement was isolated due to configuration of terrain. Ultimately there could be three settlements most. This feature makes the settlement similar to those near Jagodina and Požega. Slavic pottery was found at the site.
Pottery was made in two techniques: pressing and on slow manual winch. The first one is presented with parts of at least four pots, two baking plates and probably one pot cover. (fig. 3) The shape and look of the pottery can’t give as any specific conclusions. Pottery made on slow winch was completely decorated with comb made decorations – horizontal and waveform cuts. Almost all items are pots made of clay with addition of calcite. Some of them are egg-shaped (fig. 4), and those were found downstream from Djerdap and are dated in period from late 6th century to second half of the 7th century. The best preserved is a conical pot with comb made waveform decorations on edges and winch prints on bottom. (fig. 4.19) Waveform pottery decorations are present at sites near Djerdap, from Požega to Svač near Skadar, and can be found in Čakojevci near Nitra as well as on pottery from later periods. Some pottery parts are distinctive. Pot decorated solely with waveforms is similar to pottery from early 7th century. (fig.5.21) A spherical pot decorated with waveforms is similar to pot found at Veliko Ostrovo that is dated in 7th century. (fig. 5.23). Small conical pot decorated with comb (fig. 5.22) is a rare item; there are similar items in Kula and Ilovica at Adriatic coast.
According to available analogies, mostly pottery found downstream from Djerdap, this site should be dated to second half of the 7th century. Settlement was not used for long time. It was probably abandoned due to arrival of Bulgarians. Similar pottery from Brno and Nitra is dated in 7th or 8th century. Their appearance in Lab valley is connected with arrival of Serbs. Settlement Kula near Djerdap was destroyed in some of Bulgarian early campaigns. Pottery from eastern Serbia that is dated in 8th century is largely different from the older ones, which points to arrival of one of seven Slavic tribes after Bulgarian victory over Byzantine troops in 679/680. That was the probable reason why the Dubovac settlement was abandoned.
Craftsman made pottery is present in region from Eastern Serbia and Danube to the Adriatic Sea, which is in accordance with Constantine VII Porfirogenit’s documents on arrival of Serbs from Danube to Dalmatia in organization of Byzantine commander of Belgrade. Arrangement of Slavic fibula confirms it also. Those from Banat and vicinity of Djerdap were found in Pomorje and Asia Minor. A question still stands, whether the data from Frankish Annals about Timok tribes refers to these, Serbian cultures, or to some other tribes who came after.
Сажетак: Hа месту Кошића брег, код Дубовца у Банату, на високој обали Дунава, откривен је укоп раносредњевековног станишта. Садржавао је грнчарију рађену гњетањем без украса и рађену на спором витлу, а украшену чешљем, водоравним сноповима и вишеструким валовницама. Слична грнчарија позната је на низу налазишта од Неготинске крајине до јадранског приобаља, а такође у пределима између Брна и Нитре. Распоред ове грнчарије, као и распоред словенских запона на истом простору, указује да станиште са Кошића брега припада Србима и највероватније, осамдесетим годинама 7. века.
Dubovac – Discovery of the Serbian pottery from the 7th century
A rectangular settlement was found in vicinity of village Kovin, on Košića Breg location, north of Danube. Settlement is positioned opposite to ancient Byzantine city of Viminacium, on location suitable to cross the river. It is believed that the settlement was isolated due to configuration of terrain. Ultimately there could be three settlements most. This feature makes the settlement similar to those near Jagodina and Požega. Slavic pottery was found at the site.
Pottery was made in two techniques: pressing and on slow manual winch. The first one is presented with parts of at least four pots, two baking plates and probably one pot cover. (fig. 3) The shape and look of the pottery can’t give as any specific conclusions. Pottery made on slow winch was completely decorated with comb made decorations – horizontal and waveform cuts. Almost all items are pots made of clay with addition of calcite. Some of them are egg-shaped (fig. 4), and those were found downstream from Djerdap and are dated in period from late 6th century to second half of the 7th century. The best preserved is a conical pot with comb made waveform decorations on edges and winch prints on bottom. (fig. 4.19) Waveform pottery decorations are present at sites near Djerdap, from Požega to Svač near Skadar, and can be found in Čakojevci near Nitra as well as on pottery from later periods. Some pottery parts are distinctive. Pot decorated solely with waveforms is similar to pottery from early 7th century. (fig.5.21) A spherical pot decorated with waveforms is similar to pot found at Veliko Ostrovo that is dated in 7th century. (fig. 5.23). Small conical pot decorated with comb (fig. 5.22) is a rare item; there are similar items in Kula and Ilovica at Adriatic coast.
According to available analogies, mostly pottery found downstream from Djerdap, this site should be dated to second half of the 7th century. Settlement was not used for long time. It was probably abandoned due to arrival of Bulgarians. Similar pottery from Brno and Nitra is dated in 7th or 8th century. Their appearance in Lab valley is connected with arrival of Serbs. Settlement Kula near Djerdap was destroyed in some of Bulgarian early campaigns. Pottery from eastern Serbia that is dated in 8th century is largely different from the older ones, which points to arrival of one of seven Slavic tribes after Bulgarian victory over Byzantine troops in 679/680. That was the probable reason why the Dubovac settlement was abandoned.
Craftsman made pottery is present in region from Eastern Serbia and Danube to the Adriatic Sea, which is in accordance with Constantine VII Porfirogenit’s documents on arrival of Serbs from Danube to Dalmatia in organization of Byzantine commander of Belgrade. Arrangement of Slavic fibula confirms it also. Those from Banat and vicinity of Djerdap were found in Pomorje and Asia Minor. A question still stands, whether the data from Frankish Annals about Timok tribes refers to these, Serbian cultures, or to some other tribes who came after.
Сажетак: Hа месту Кошића брег, код Дубовца у Банату, на високој обали Дунава, откривен је укоп раносредњевековног станишта. Садржавао је грнчарију рађену гњетањем без украса и рађену на спором витлу, а украшену чешљем, водоравним сноповима и вишеструким валовницама. Слична грнчарија позната је на низу налазишта од Неготинске крајине до јадранског приобаља, а такође у пределима између Брна и Нитре. Распоред ове грнчарије, као и распоред словенских запона на истом простору, указује да станиште са Кошића брега припада Србима и највероватније, осамдесетим годинама 7. века.
Aranko
Primećen član
- Poruka
- 823
Какав текст. Ниједног аргумента, препуно прозивања, измишљотина и хватања на ситнице које могу деловати истинито али немају везе са суштином.
Да ли схваташ да не постижеш ништа таквим приступом, код било кога који је прочитао нешто од Ђорђа Јанковића и у току је са темом.
Онда си то помешао са свиме што те боли, од Србија Глобала до легенди које су се показале тачним... Средњошколци се смеју само до момента док не почну да размишљају својом главом (они који почну) а испирање мозга деци са таквим стварима је страшно.
Slaven777
Рад просечан као и сваки други. У питању је извештај са његових истраживања. Наравно све је ту у реду осим претеривања да је реч о Србима, потпуно непотребно. Сви мисле да је Јанковић измислио чудо када прочитају да су пронађени словенски налази. Онај који је упућен зна врло добро да су се ти исти налази откривали и током друге половине прошлог вега, да их има по Босни, Хрватској Словенији... Када истражујтете Банат па нормално је да ће те очекивате словенске налазе од 5-6. века па надаље, јер се то све уклапа у историјски контекст.
У питању је непотребно глорификање Јанковића, засновано код нас на потпуном не знању. Замислите ови који подржавају Јанковићев рад кажу да је он утемељивач словенске археологије у Србији. Онда видите колико ми заправо ништа не знамо. Довљно је да их питате шта је са публикацијама са краја педестеих година од стране нпр. М. Гарашанина и Ј. Ковачевића. Шта је са публикацијама И. Чермошенк, Г. Марјановић-Вујовић итд.
Да не говорим провале о томе када се каже да је Јанковић утемељивач ранохришћанске или рановизантијске архологије. Потпуни ударац за В. Петковића који је још 1912. г. истраживао Царичин град. Да не говорим о Зисију, В. Поповићу, Г. Цветковић-Томашевић, И. Николајевић и многим другима. Значи ми живимо у потпуном не знању, верујемо у оно што кажу непоуздани новинари и они неписмени из Србија глобала. Чињенице наравно и не проверавамо јер ми хоћемо да чујемо оно што је лепо, а то што није истина нема везе.
Нама је битније да верујемо да се легенде и предања везују за српску аутохтонистичку причу, и да је Управда био Србин, него да мало читамо и видимо шта је заиста било. Ми смо плодно тле за митоманију, овде има људи који верују да су Срби живели у Лепенском виру (то је мислио и Јанковић али пред крај каријере) и још се позивамо на континуитет. Ту се заправо види да ми ништа не знамо и да ништа нисмо читали.
Рад просечан као и сваки други. У питању је извештај са његових истраживања. Наравно све је ту у реду осим претеривања да је реч о Србима, потпуно непотребно. Сви мисле да је Јанковић измислио чудо када прочитају да су пронађени словенски налази. Онај који је упућен зна врло добро да су се ти исти налази откривали и током друге половине прошлог вега, да их има по Босни, Хрватској Словенији... Када истражујтете Банат па нормално је да ће те очекивате словенске налазе од 5-6. века па надаље, јер се то све уклапа у историјски контекст.
У питању је непотребно глорификање Јанковића, засновано код нас на потпуном не знању. Замислите ови који подржавају Јанковићев рад кажу да је он утемељивач словенске археологије у Србији. Онда видите колико ми заправо ништа не знамо. Довљно је да их питате шта је са публикацијама са краја педестеих година од стране нпр. М. Гарашанина и Ј. Ковачевића. Шта је са публикацијама И. Чермошенк, Г. Марјановић-Вујовић итд.
Да не говорим провале о томе када се каже да је Јанковић утемељивач ранохришћанске или рановизантијске архологије. Потпуни ударац за В. Петковића који је још 1912. г. истраживао Царичин град. Да не говорим о Зисију, В. Поповићу, Г. Цветковић-Томашевић, И. Николајевић и многим другима. Значи ми живимо у потпуном не знању, верујемо у оно што кажу непоуздани новинари и они неписмени из Србија глобала. Чињенице наравно и не проверавамо јер ми хоћемо да чујемо оно што је лепо, а то што није истина нема везе.
Нама је битније да верујемо да се легенде и предања везују за српску аутохтонистичку причу, и да је Управда био Србин, него да мало читамо и видимо шта је заиста било. Ми смо плодно тле за митоманију, овде има људи који верују да су Срби живели у Лепенском виру (то је мислио и Јанковић али пред крај каријере) и још се позивамо на континуитет. Ту се заправо види да ми ништа не знамо и да ништа нисмо читали.
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 14.394
О коме је реч?
О Словенима.
Само немој сада да ми кажеш да су ти Словени Срби молим те
Само немој сада да ми кажеш да су ти Словени Срби молим те
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.311
Malčice nisi u toku. @Aranko smatra da žirijem iz 17. veka nije falsifikat, već da je autentični prepis, te da je Justinijan zaista bio Sloven, Upravda.
Ja se generalno dosta interesujem za teze naših alternativaca, ali Upravda je jedna od nekoliko koje stvarno nisam stigao da ispitam. Na prvi pogled a i iz iskustva pretpostavljam da je Đokara i tu pao ponesem srcem...najneobičniji mi je onaj argument, arheološkim nalazima dokazao da je žitije autentično?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.311
Moguće je da se nismo baš razumeli...ja sam ciljao na to što izveštaj u principu ne odstupa previše od stavova nauke, za razliku od ove finalne knjige (Crkva i predanje)...tj. porfirogenitocentričan je.
Aranko
Primećen član
- Poruka
- 823
Посредно је доказао. Наиме доказао је да су аргументи које је Брајс добио од Јиречека о пореклу одређених цркава итд који су коришћени као један од доказа неаутентичности житија лажни, тј Јиречек је дао податке какве би волео да буду а не у складу са чињеницама...
Пошто осталих доказа баш и нема него се своде на то како Јустинијан не би могао да буде словен јер би у том случају све друго било оповргнуто на чему су данашњи темељи средњевековне историје словена онда то мора да буде тако без обзира на факте, и онда се може рећи да је Јанковић археолошким налазима доказао да би житије могло бити аутентично. Он то све лепо објашњава у својој књизи уз аргументе за сваку ситницу, али не знам јел вреди то некоме причати.
Уместо да се наша историографија позабави тиме шта је све Јиречек фалсификовао и да се очисте темељи историјске куле они лицкају прозоре на врху куле од карата и разбијају митове.
psmaniac
Veoma poznat
- Poruka
- 14.394
Срби нису Словени.О Словенима.
Само немој сада да ми кажеш да су ти Словени Срби молим те
Можда су Руси, Чеси, Пољаци...
Водити полемку о томе да је Јустинијан био Словен звани Управда је узалудно и смешно. Житије из 17. века сматрати аутентичним, које пише о владару који је владо у 6. в. је апсолутно непоуздано.
Нека ми неко објасни како је то Јанковић археолошким путем доказао да је житије могло бити аутентично?
Везано за његове књиге о Цркавама и предањима, Спрксим громилама итд, све је то одраз пседуо науке, непроверених података, олако доношених закључака, одсуства методологије, и помало говор његове велике сујете. Понављам још једном, те његове књиге, и рад од 90-их су сада инспирација за пседуоистраживаче (Србија глобал, Шарић, Митолошки зборник итд.) који својим видео објавама трују овај напаћени народ.
Нека ми неко објасни како је то Јанковић археолошким путем доказао да је житије могло бити аутентично?
Везано за његове књиге о Цркавама и предањима, Спрксим громилама итд, све је то одраз пседуо науке, непроверених података, олако доношених закључака, одсуства методологије, и помало говор његове велике сујете. Понављам још једном, те његове књиге, и рад од 90-их су сада инспирација за пседуоистраживаче (Србија глобал, Шарић, Митолошки зборник итд.) који својим видео објавама трују овај напаћени народ.
Највеће провале су када Јанковић прича како су Илири заправо Словени. Дакле потпуно измишљање и одсуство сваког методолошког контекста, а све притом засновано на културно историјској археологији (и то у 21. веку). Мени није јасно како неко може да верује у све то? Како се неко не запита како неко други од наших археолога и истроичара није дошао до таквих закључака? А такви ће рећи, ма сви ти профосори су издајници, Бечко берлинска школа, они немају појма, сакривали документацију, крали налазе, директива ЕУ и Нато, скривање података јер су се продали итд итд итд. А онда дође праведни Јанковић који све објсни у две књиге и то је то. Он је непогрешив, све што он каже је истина. Јустинијан је Словен, Словени из 6. века су Срби, Словени су Илири, ми овде живимо од Лепенског вира и многе друге бесмислице о којима је причао - и шта добијемо данас? Добијемо то да ми ништа не знамо о својој прошлости, да се беспотребно ствара шовинизам и ултранационализам.
И све ће бити горе јер он постаје култ личности...
И све ће бити горе јер он постаје култ личности...
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.311
I mene to interesuje. Žitije zapisao čovek koji je poznati falsifikator i koji je predstavio i Svetog Savu kao vatrenog rimokatolika, a kamoli cara Justinijana. Van svake sumnje je koristio Barski rodoslov kao izvor. Koristio je Orbinija, Lukarija, Baronijeve Crkvene letopise i Antuna Vrančića. Pa u žitiju se pominje i Selimir.
Ne shvatam kakvog uticaja arheologija može imati na to sve. A da bude najveća ironija, ljudi koji veruju u autentičnost Marnavićevog žitija, najčešće napadaju i kritikuju druge dokumente koji im ne odgovaraju pozivajući se na pa kako sad tu pojavi se u 17. veku i niko nije ranije znao za to. Ali kad je reč o Ivanu Tomku Mrnaviću, onda nema tog čuđenja.
suave
Domaćin
- Poruka
- 3.939
Mi se ovde uglavnom ne opterećujemo nepotrebnim informacijama kao što je kod kojih profesora je Đorđe Janković studirao, uglavnom apstrahujemo nevažne informacije koje samo služe samohvali onog ko ih ističe i koncentrišemo se na ono što je bitno, gde se sve tvoje poruke mogu svesti samo na ovaj deo proširene rečenice
Ako si zbog toga ovde, na pravom si mestu
- Poruka
- 17.625
Tip je kriminalac kao i Zivkovic. Ali ponovo, to je krivica politickog obrazovnog sistema.
Kole11
Poznat
- Poruka
- 7.594
Nikola Alemanus je bio pokatoliceni Grk, upravnik vatikanske biblioteke.
Otkrio je Prokopijevo delo Tajna Istorija, i objavio. Kao prilog Prokopijevom delu, Alemanus daje objasnjenje da je Justinijn slovenskog porekla, pozivajuci se na spis Teofila, Justinijanovog ucitelja.
Alemanus je nesporni autoritet i autori ga citiraju. Alemanus nema nikakve veze sa Slovenima i ne moze bit slovenski romanticar.
E onda dolazi na scenu Brajs 1883. godine da nam objasni kako Alemanus nije citirao Teofila kako je sam zapisao nego je citirao Marnavica, koji je nravno poznati prevarant.
Dakle da ponovim, Brajs tvrdi kako Alemanus ne citira Teofila ( Alemanus je napisao da citira Teofila ) nego Brajs kaze da Alemanus citira Marnavica ( Alemanus i Marnavic veze nidje ). Dakle, upravnik vatikanske biblioteke, pokatoliceni Grk citirajuci slovenskog romanticara Marnavica, svesno obmanjuje javnost da citira Teofila.
To sve radi jedan Alemanus koji je otkrio i svetu obznanio tajnu istoriju Prokopija.
To nam kaze Brajs.
A ko je Brajs, da vidimo? Istoricar u pokusaju. U vreme kada razotkriva lazno Justinijanovo slovensko poreklo Brajs je politicar i poslanik britanskog parlamenta, zagovarac politike sa nazivom "Teutonic freedom", https://en.wikipedia.org/wiki/James_Bryce,_1st_Viscount_Bryce, odnosno zagovarac nacionalnog jedinstva Amerike, Engleske i Nemacke.
Dakle imamo situaciju gde jedan politicar, germanofil, dovodi u pitanje nalaz jednog istoricara, upravnika vatikanske biblioteke, optuzujuci tog istoricara da je lazljivac ili u zabludi, svejedno.
Posto si ti poznati borac za ocuvanje istorijske istine, red bi bio da se posvetis ovom pitanju.
Zoran Grbić
Obećava
- Poruka
- 99
Zoran Grbić
Obećava
- Poruka
- 99
https://*******************/casopis/?id=06&br=472&cl=30I mene to interesuje. Žitije zapisao čovek koji je poznati falsifikator i koji je predstavio i Svetog Savu kao vatrenog rimokatolika, a kamoli cara Justinijana. Van svake sumnje je koristio Barski rodoslov kao izvor. Koristio je Orbinija, Lukarija, Baronijeve Crkvene letopise i Antuna Vrančića. Pa u žitiju se pominje i Selimir.
Ne shvatam kakvog uticaja arheologija može imati na to sve. A da bude najveća ironija, ljudi koji veruju u autentičnost Marnavićevog žitija, najčešće napadaju i kritikuju druge dokumente koji im ne odgovaraju pozivajući se na pa kako sad tu pojavi se u 17. veku i niko nije ranije znao za to. Ali kad je reč o Ivanu Tomku Mrnaviću, onda nema tog čuđenja.
Zoran Grbić
Obećava
- Poruka
- 99
Stavljen je filter pa ne mogu da postujem link na poslednji broj Tabloida
- Poruka
- 30.701
Јел ово медиафире?
Zoran Grbić
Obećava
- Poruka
- 99
Tekst o odeljenju za arheologiju.
