Književnost Ђорђе Балашевић

[Nina]

Umro Djordje Balaševic...neka mu je laka zemlja
https://www.novosti.rs/scena/poznati/966694/umro-djordje-balasevic

 

[Lada]

"Sve se ređe usuđujem da zaronim u sebe...
Jer tamo zagluvim...
Oči se prepune do vrha...
I suze se začas raspu kao pokidane niske...
Po sobi...
Po celom svetu...
I ne mogu ih sakupiti do jutra..."

Ovako nece vise niko pisati dragi nam DJole

Pocivaj u miru!

 

[Lada]

"Cula su naelektrisala vrhove prstiju kojim sam joj doticao kozu i pratio besprekornu liniju glatkih ramena, tragajuci uzalud za malom, najmanjom greskom. Mirisala je na Indiju, na breskvu, na izvor, biseri su virili iz tek odskrinute skoljke njenih usana, osetio sam u bradi laki drhtaj, jeku jedne davne groznice za koju sam mislio da umire kad te obuzme i da se vise ne moze vratiti ako je jednom prebolis.
Da, zeleo sam je, jako sam je zeleo...
Dodirnuo sam joj mali prst na nozi, bezuspesno pokusao da nadlanicom uklonim beleg iz detinjstva sa njenog levog kolena, udubio se u cudni raspored sicusnih mladeza na tilu vitkih ledja...I trgao se.Uplasen...Koliko to na njoj ima tajnih mesta koja bih zeleo da poljubim? Ali ne sad. Jednom. Mozda...
Ja sam momak staromodan. Prevazidjen. Po mojoj religiji, moja zelja je samo pola zelje...
Lepo sanjaj, mali misu nabareni. Ko zna da li ces mi ikad vise biti tako blizu? Mozda cu se kajati, mozda cu morati da se napijem svaki put kad se setim ove noci...Neka...
Ako ikad budemo spavali zajedno, to ce biti onako kako sam zamislio. I kako Bog zapoveda. I niko nece spavati za vreme tog spavanja...
Laku noc, njene pospane oci..."

Djordje Balasevic-Tri posleratna druga

 

[Wuka]

 

[Lada]

*Koliko na njoj ima tajnih mesta koje bih želeo da poljubim?
Ali, ne sad.
Jednom.. Možda..
Lepo sanjaj, mali mišu..
Ko zna da li ćeš mi ikad više biti tako blizu?
Mozda ću se kajati, mozda ću jednom morati da se napijem svaki put kad se sjetim ove noći.. Neka..
Laku noć, njene pospane oči..

Jedan od onih života

 

[Lada]

"
Planetom tumaraju Zagubljeni, pogrešno iznikli,
očajno tragajući za onima koji bi im tako lako mogli biti dragi i bliski,
i zaista više ne znam šta je gore?
Promašiti tog Nekog Svog za hiljadu godina i hiljadu kilometara,
ili za par decenija i tričavih stotinjak kilometara..."

*Jedan od onih života...

 

[Branko Lori]

 

[Nina]

Godinama sam Mudrace lakomisleno trazio po izgledu, po dugim noktima, ili sedim bradama,
a oni su mi, preruseni u piljarice i kocijase, jos odavno negde usput dosapnuli tri najvece svetske mudrosti:

Samo da smo mi zivi i zdravi
Sve u svoje vreme
Jesi ili nisi

Djordje Balašević

 

[Lada]

Jedno
je slomiti poneku grančicu, a drugo je slomiti srce... Dva srca... Sva
tri srca... Hej? Pazi šta radiš, molim te... Jer to nije tamo neki
stručak zumbula, nego jedna naročita ruža... Ruža negovana da bi ostala
divlja... Razumeš li to? A takvim ružama se diviš izdaleka... Njih ne
diraš.."

 

[Lada]

Kad ono prestaje detinjstvo?
Kad ti neko prvi put na ulici kaže "Vi"? Kad zaplešeš na maturskom
balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se
tačno...
Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa (Mašte). Kad
dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajući da ga koristiš, sam
razbiješ...

 

[vaya con dios]

Da ti imaš telefon, ja bih bio slušalica,
I onda bi me dizala i spustala...
I dizala i spuštala...
Pa bi šaptala u mene s vremena na vreme...
I brisala me krpom uoči Male Gospojine, Kada vam dolaze gosti...
Da ti imas telefon, bio bih ja i imenik,
I to, u inat, baš bez broja koji tražiš,
I onda bi me prevrtala i listala...
I prevrtala i listala,
I dugo bih bio u tvojim rukama...
A to trenutno nisam u stanju...
Da ti imaš telefon, ja bih bio onaj automat za tačno vreme.
"Već toliko sati, toliko minuta, i toliko sekundi te volim..."
Oh! Kakav dražestan automat, govorila bi ti spuštajući slušalicu,
A sve sam to ja... i slušalica i automat...
ĐB

 

[Nina]

Ciganka mi gledala u dlan,
Al' ne vide tebe Slavice,
A ja budala, ne skidoh rukavice

Djordje Balašević

 

[Lada]

Stvari se događaju
kao u lošim melodramama: ona je sumorna a ja je tešim. Svaki put moram
drukčije da je tešim. I to je umetnost, naći joj svaki put novi izlaz
iz nemogućeg. Jednog dana napisaću knjigu utehe.

 

[Lada]

...Prelistao sam silne knjige
nadajući se da će Tajna samo zasjati medu stranicama, kao presovani
listak , prelistao sam silne oblake, grickajući onu sladunjavu travku
koja raste jedino u podnožju Mladosti, slušao sam šta zbore Pametni,
poturao ogledalce pred Opsenare, loveći Rešenje u njihovim obrnutim
likovima, a onda sam preplivao čak na drugu obalu Čekanja, i tek otud
video da su crkve mudrosti tamo odakle dolazim..

 

[Nina]

"Red je red,
polako komšije, ne može samo da se uđe da se ruši tuđe,
lepo sam im rekao: Ne lomite mi bagrenje, bez njih će me vetrovi oduvati,
pustite ih, moraju mi čuvati jednu tajnu zlatnu kao dukati.
Ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio bosonogu i odbeglu od sna".

(Ne lomite mi bagrenje)

 

[Nina]

"I ljubim dobre, ljubim lake, neke prave, a neke ne,
i sve su vile, ma, sve su kraljice, i sve su nevazne naspram nje."

(Lepa protina kći)

 

[gost 444588]

"– Znala sam. Bilo je jedan i pet, baš sam pogledala na sat i pomislila da neko misli na mene. I mislio je…

Pružio sam ruke ne pomišljajuci da se nešto drugo može dogoditi, i zaista, ona je, bez oklevanja, spustila svoje male dlanove u njih.

– Nešto ću ti reći, lutko, samo to nemoj pričati nikom. Ne moraš više čekati da se kazaljke sklope. Znam jednog dripca koji misli na tebe i kad su kazaljke potpuno raštrkane…"

Đorđe Balašević

 

[gost 444588]

 

[gost 444588]

"Taj ožiljak na svojim uspomenama vaša kći uporno tretira kao banalnu ogrebotinu, ali ja za svaki slučaj ne grebuckam suviše po tome. Neke krastice znaju gadno da prokrvave kad im se najmanje nadaš."

Đ. B.

 

[The Graeat Gatsby]

mrzim doleta balesavica
i iskreno da reknem ne znam ni jednu njegovu pjesmu!
vrak bu sricu odnia!

 

[gost 444588]

 

[gost 444588]

 

[gost 444588]

 

[Nina]

Otvorilo mi se vec više puta, i mada svaki put uredno nešto poželim, želje mi se baš i ne ispunjavaju. Negde je zapelo.
Možda se ispunjavaju nekom drugom? Ne bi bilo prvi put. Nema veze, ne ljutim se. Dobre su to želje, šteta bi bilo da samo tako propadnu.

Đorđe Balašević

 

[Nina]

Nevernik
Đorđe Balašević

K'o uklet jedrenjak,
u gusti modri mrak
uranja kolodvor
O, dobra noć, Banja Luko
ne, ne dolazim,
samo prolazim,
nismo se videli dugo.

Da l' to beše čast?
šinjel maslinast...

Znam, ona spava sad
i možda ponekad
predgrađem njenog sna
prošeta ludi desetar.

Da l' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar
hej, oči čarne, ispred kasarne

Njenima nisam bio po volji
važno im bilo odakle su moji
zašto to smeta,
sa ovog su sveta,
hlebotvorci, čestit soj.

Njen me je baba
uz'o na nišan:
da l' sam od njinih
il' baš i nisam.

Sloven sam, belac,
slobodni strelac
mani se, čiča,
ja sam svoj.

Od stare Kanjiže,
pa malko naniže,
gde Tisa uspori,
dići ću salaš na bregu.

Možda im pobegne
kad žito polegne,
kad se jarebice legu
možda kad sneva,
meni dospeva.

Otpravnik klima
crvenom kapom
vreme je bilo,
haj'mo polako.
Prosipa vetar
behara pehar
spavaj mala mašala.

Ne volim kad me
uzmu na nišan:
da l' sam od njinih
il' baš i nisam.

Sloven sam, belac,
slobodni strelac
za svaki slučaj,
još uvek samo svoj.