Književnost Ђорђе Балашевић

Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu i svako to odredi kako ume: zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se drugi obradovao… Uđe u pogrešan vagon, siđe stanicu pre ili kasnije… Pokoleba se, samo prebaci veslo iz ruke u ruku, a struja ga odnese presudno dalje, odredi drugo mesto gde će pristati.

Đorđe Balašević
 
Djordje Balasevic
Ne lomite mi bagrenje

Verujem, cenjeni sude
da dobro poznajes ljude
vi barem imate posla
jer cud je cud, a sud je sud

Verujem, cenjena glavo
da si i ucio pravo
da svakom sudis posteno
jer cast je cast, a vlast je vlast

I sve po zakonu
za to sam prvi
ne bi bilo ove krvi
da je bilo sve po zakonu

Vlast je vlast, i ja to postujem
tu su paragrafi pa zagrabi
nek isto je i djavolu i djakonu
pa nek se zna

Nek su mi gazili njivom
mojom se sladili sljivom
uvek je lopova bilo
jer cuk je cuk, i vuk je vuk

Nikada zlotvora dosta
susa mi unisti bostan
i led se prospe pred zetvu
al' led je led, a red je red

I prekardasilo
im'o sam bagremovu sumu
tamo dole prema drumu
pa sam cekao

Red je red, polako komsije
ne moze samo da se udje
da se rusi tudje
lepo sam im rekao

Ne lomite mi bagrenje
bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio
bosonogu i odbeglu od sna

Ljudi smo, cenjeni sude
pa neka bude sta bude
zao mi marama crnih
al' plac je plac, a mac je mac

Ne pitaj sta bi sad bilo
kad bi se ponovo zbilo
ne pitaj da li se kajem
jer jed je jed, a red je red

I sve po zakonu
tu su paragrafi
pa zagrabi posteno
i za veru i za neveru

Red je red
sve ja to postujem
jer vise bilo bi ubica
nego ptica koje odlecu
ka severu

Ne lomite mi bagrenje
bez njih ce me vetrovi oduvati
pustite ih, moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati

Ne lomite mi bagrenje
pod njima sam je ljubio
O, zar moram da vam ponovim
okanite se njih jer sve cu
da vas polomim
 
Divlji badem
Đorđe Balašević

Vrteli se točkovi mog bicikla,
gde god je stao taj rulet beše premija,
smakla se o stepenik njena stikla,
nekad su pogledi bili čista hemija.

Dobro je pocela nedelja,
poslednje pripreme za maturu,
virili smo u daljine puni nade,
preko gimnazijskog bedema
ko pravi dekor za avanturu,
prosuo je nezni purpur divlji badem.

Poneli nas vetrovi ko maslačke,
jedni su leteli lako, drugi padali,
i curice su postale prve mačke,
a loši đaci odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlično zvučalo,
dobro sam stajao tih sezona,
ljuljale me oči širom promenade,
a nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi,
pustinja proslih minuta i ova zrna sad
i pred treći refren već nismo mladi
usla je nedavno sama u kafe Petrograd.

Suviše tajni u očima
u zlatni okov je prstić pao,
molio me dugi pogled da je kradem
dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus od nekud znao
probao sam jednom davno divlji
badem.
 
Jednom su sadili lipu
Đorđe Balašević

Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gos'n Čeda i još jedan,
bio sam nov u tom stripu
komšijin mali kog su pustili da gleda.
Stari nestorov, potpalivši korov, tad reče mi
ti si mlad,
ti ćeš dospeti za taj hlad.

Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav pravu, sasavu i silnu,
vozio hiljadu milja
ko onaj ružni Francuz u prelepom filmu,
vukle me šine pod točak mašine
al' ona me spasila,
sve je druge ugasila.

Hej, sve to dodje na svoje
odavno pravila znam
samo tuge se broje
hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
jesen je kriva, uvek me rasturi siva.

Jednom je prošla kraj mene
sa tipom kog sam znao
tama da se javim,
skrila je pogled na vreme
al' sasvim dovoljno za buz
u mojoj glavi,
bezvezno zdravo i klimanje glavom
i sve što već sleduje,
neka, lutko, u redu je.

Hej, sve to dodje na svoje
odavno pravila znam
samo tuge se broje
hej, opet tornjevi tuku na Svetog Luku
jesen je kriva, uvek me rasturi siva.

Jednom su palili lisce sa one lipe
dim je leteo do neba
na kom su, nema ih više, stari Nestorov, gos'n Čeda i jos jedan.
Ko nije drvo razumeo prvo
pa tek onda sadio
taj nije ništa uradio
i shvatice kad-tad
da ne zna sta je hlad.
 
Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije tražila da se menjam, a promenila me.
Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu.
Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.

Đorđe Balašević
 
Završiću našu priču s' jednim 'moglo je biti, ali nije. I ko zna,kroz par godina kad sretnemo se,pričaćemo o nama kroz šalu,možda,mada ni jednom ni drugom neće biti smešno u dubini duše. A onda jednog jutra shvatićeš,kao i ja,da oni što se bude na drugoj strani kreveta nisu mi. I više neće biti smešno,već tužno. Nedostajaće mi ona tvoja druga strana mene da upotpuni mozaik moje životne priče.
 
tumblr_f5fb5bfe7e0f36c6f973be2f8b0b0dfe_0b12e972_640.jpg
 
"Bila je cvetak..no, to je jučerašnja vest..
Svi smo mi Gospodari Sveta tu negde s dvadeset i šest..
Naš grad je bio njen lični atelje..veliki film se snimao..
Bila je jedna od tri želje koje sam ikad imao.."

Balaševic
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top