Divizija „Princ Eugen“

[proka]

U knjizi je prikazana istorija Nemaca na Balkanu od doseljavanja u 18. veku do iseljavanja polovinom 20. veka. Centralna tema knjige je istorija divizije „Princ Eugen“, najznačajnije nemačke operativne jedinice na jugoslovenskom ratištu tokom Drugog svetskog rata. Knjiga obiluje dokumentarnim materijalom iz nemačkih arhiva. Ovo je prvi istoriografski rad na srpskom o ovoj tematici.


------------------------------

Krvavi sjaj crnih košulja!


Folksdojčeri naseljeni u Banatu bili su saučesnici i saradnici nacista Trećeg rajha u uništavanju i porobljavanju jugoslovenske države i njenih naroda



FOLKSDOJČERI naseljeni u Banatu bili su masovni saučesnici i saradnici nacista Trećeg rajha u uništavanju i porobljavanju jugoslovenske države i njenih naroda. Njihov stav ispoljio se još pre izbijanja rata prilikom poziva na vojnu vežbu.
Banatski Nemci nisu izbegavali službu u vojsci, ali su još pre rata učestale njihove molbe vojnim vlastima da im se odobri odlazak na rad u Nemačku. Od napada na Poljsku počinju u masama da izbegavaju vojnu obavezu. Pozivi na vežbe koje je folksdojčerima slao vojni okrug u Petrovgradu (današnjem Zrenjaninu) vraćali su se neuručeni sa primedbom da se pozivani nalaze na nepoznatom mestu.
Tako je početkom aprila 1941. godine bila doterana u vojni okrug u Petrovgrad jedna grupa od 10 Nemaca iz sreza Jaša Tomić, zbog toga što su kao vojni obveznici hteli da se prebace u Rumuniju i tamo stave na raspolaganje nemačkoj vojsci.
Pre 1941. godine postojala je u okviru tadašnjeg Kulturbunda u Banatu jedna političko-vojna formacija, slična SA i SS odredima u Rajhu, iz koje je posle velikog ratnog meteža u aprilu 1941. izrasla Deutsche Mannschaft.
U radu ovog Manšafta u aprilu i maju 1941. godine sami nemački izvori pišu:
"Kada se povlačio preostali deo srpske severne armije u raspadanju, stupili su ljudi naše narodne grupe u akciju. Broj od nas razoružanih srpskih vojnika ide na desetine hiljada. Snabdeveni, tako, sa oružjem i celokupnom ratnom opremom, pobrinuli smo se za mir i red u našem zavičaju".
Manšaftovci se nisu ograničili samo na razoružanje bivše jugoslovenske vojske i pljačkanju njene vojne opreme, nego su vršili i ubistva. Tako je Alojz Alt, folksdojčer iz Velike Kikinde, u zajednici sa folksdojčerima Štefanom Nikelsom i Antonom Vajsmanom, 14. aprila 1941. učestvovao pri masovnom razoružavanju jugoslovenskih vojnika i tom prilikom ubio "šest opasnih slobodnih strelaca kod starog nasipa u blizini Kikinde".
Banatski folksdojčeri su odmah zatražili da se Banat proglasi za župu Rajha. U tom cilju uputili su u Berlin telegram: "Vođi nemačkog naroda Adolfu Hitleru - Berlin. Nemci bivše vojne granice iz Banata zahvaljuju Vam za oslobođenje, žele Vam za Vaš rođendan mnogo sreće i blagoslova i mole Vas da nemački Banat proglasite za župu Rajha. Da živi Firer!"
"Nemački" Banat morao je da ima i nemačku policiju kao čuvara "novog poretka" i tekovina nacional-socijalističkog političkog programa, bez mogućnosti "srpske vlade" u Beogradu da ima bilo kakav uticaj.
U početku je policijsku službu u Banatu vršio Dojče manšaft u crnim košuljama i crnim uniformama, zbog čega je ova policija od naroda zvana "crna". Početkom maja 1941, po svom povratku iz Berlina, vođa banatskih folksdojčera, dr Janko Sep, dao je nalog folksdojčeru Francu Rajtu, bivšem advokatu iz Odžaka, da izgradi policiju i službu bezbednosti u Banatu.
Posle savetovanja sa okupatorskim vlastima, u Petrovgradu je osnovana zloglasna prefektura policije za Banat. Tu je bila vrhovna centralna policijska ustanova za ceo Banat, neposredno podređena vođi SS trupa i policiji na području komandujućeg generala u Srbiji.
Folksdojčeri se nisu ograničili samo na preuzimanje administrativnih funkcija i vršenje tajne obaveštajne službe u korist okupatora, već su listom dobrovoljno stupili u okupatorski teroristički novi poredak, koji je Hitler postavljao u okupiranom delu Evrope.
STARCI OSTALI KOD KUĆEOKRUŽNI načelnik, folksdojčer Lap Sep, ovako piše: "U nedostatku jedne poverljive egzekutive bili smo primorani da obavežemo folksdojčere iz ovog prostora na vršenje policijske službe. Kako su pak svi sposobni otišli u diviziju 'Princ Eugen', obrazovana je policija poglavito od starijih godišta i nesposobnih".
U policijskoj službi u Banatu prefekt policije i general državne straže bio je foklsdojčer Franc Rajt. Komandant državne straže bio je folksdojčer, pukovnik Ernest Pelikan, komandant javne bezbednosti dr Georg Špiler, folksdojčer rodom iz Zagreba.
Od 75 policijskih oficira koji su za vreme okupacije služili u državnoj straži u Banatu, bilo je 70 Nemaca folksdojčera i pet Mađara, gotovo svi iz Banata. Od 3.713 popisanih policajaca, koji su služili za vreme okupacije u Državnoj straži u Banatu, 84 odsto bili su folksdojčeri, 12 odsto Mađari, dva odsto Slovaci, 0,13 Srbi, a ostatak druge narodnosti. Isti takav odnos bio je i u seoskim poljskim policijama.
Hitlerov imperijalistički rat u Evropi zahtevao je velike mase ljudi i vojnika. Pošto je u samoj Nemačkoj angažovao sve raspoloživo ljudstvo, Hitler je odmah po napadu na Poljsku preko vođe SS Hajnriha Himlera preduzeo mere da za svoje vojne ciljeve iskoristi i Nemce izvan "užih" granica Rajha.
O tome "Banater folkskalender" za 1944. piše: "Hiljade mladih Nemaca iz Banata i iz Erdelja, iz Bačke i Baranje, iz Slovačke i daljeg istoka, potvrdili su svojim zalaganjem i svojim žrtvama povezanost sa zajedničkom sudbinom nacije. Područja koja su bila odsečena od matice zemlje, vratila su se u svojim mladim sinovima natrag domovini. U skoro svim SS divizijama bore se folksdojčerski dobrovoljci. SS konjička divizija i SS-divizija planinskih lovaca 'Princ Eugen', sastavljene su pretežno od folklsdojčera".
Službeni izveštaj nemačke narodnosne grupe u Banatu beleži sledeće:
"U početku bilo je samo malo ljudi, kojima je pre ulaska nemačkih trupa uspelo da se prokrijumčare preko granice i dobrovoljno stupe u oružanu službu. U leto 1941. pohrlila je elita naše omladine, okruglo 2.000 ljudi, u SS oružje."
Čak 95 odsto svih vođa Hitlerove omladine u proleće 1942. stupilo je u SS dobrovoljačku diviziju "Princ Eugen".
U martu 1942. se za stupanje u oružanu službu dobrovoljno odazvao celokupni nemački Manšaft i zato je njegova delatnost privremeno obustavljena. Takođe, piše da se od 70 nemačkih lekara 50 nalazi u oružanoj službi.
Prema podacima u Petrovgradu i Pančevu, u SS jedinicama bilo je 22.885 folksdojčera, u ostalim jedinicama Vermahta 2.063, u organizacija TODT 455. Od toga je u toku rata poginulo 1.598.
Kada se uzme u obzir da je prema popisu same nemačke narodnosne grupe, izvršenom 30. juna 1941, bilo u celom Banatu 128.919 stanovnika nemačke narodnosti, tada ukupan broj od 25.403 ukazuje da je svaki peti banatski folksdojčer bio u vojnoj službi Trećeg rajha.
Uredbom je tada svako sticanje agrarnih nekretnina u Banatu bilo uslovljeno prethodnim odobrenjem od agrarnog Okružnog načelstva u Petrovgradu.
Prema iskazu svedoka Milovana Grubešića, koji je za vreme okupacije bio činovnik u agrarnom odeljenju, agrarna zemlja oduzimana je u pretežnom delu od Srba, a u dva-tri slučaja i od Hrvata. Kao kupci javljali su se Nemci (85 odsto), a Mađara je bilo 14 odsto, dok su jedan procenat činili Slovaci, Rumuni i Hrvati.
Uredbom je bilo predviđeno davanje naknade za oduzetu zemlju ali vlasnici koji su bili lišeni svojih imanja nisu dobili nikakvu naknadu. Nekretnine su vraćene folksdojčerima i njihovim opštinama.
ZLATNA KNjIGA POLICIJE
VELIČAJUĆI u svom govoru dorpinos banatskih folksdojčera u borbi protiv narodnooslobodilačkog pokreta na Balkanu, policijski vođa u Srbiji, general August Majsner, rekao je da će njeno ime biti upisano u zlatnoj počasnoj knjizi nemačke policije.




- - - - - - - - - -

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:523876-Krvavi-sjaj-crnih-kosulja

- - - - - - - - - -

šta znamo o ovoj ozlogašenoj diviziji koja je sve vreme rata bila u punom sastavu od preko 20.000 boraca ??

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

odal rune?

 

[Koča]

и још се ниси информисао кад и зашто је настала и која је прва операција и када је Хајнрих Химлер лично дошао да обиће ову дивизију?

 

[banebeograd]

ne staj mu na muku

 

[Koča]

ne staj mu na muku

циркус са отварањем теме након спомињања на теми о "сарадњи четника и усташа"...али како другачије са проком...

не сумњам да има спреман арсенал труле пропаганде са знака али са чињеницама о настанку и првој операцији и посети Химлера ће морати да се суочи...што би рекли, опет скаче самом себи у стомак и опет ћемо добро да се забавимо

 

[proka]

Špiler prvi među "lovcima"

Nijedno mesto u Banatu nije bilo pošteđeno akcija čišćenja


- - - - - - - - - -

GODINAMA pred rat opijani idejom rasne nadmoćnosti nemačkog naroda, zadojeni mržnjom prema svemu što nije nemačko i što je stajalo na putu Hitlerovim planovima - banatski folksdojčeri iskoristili su ulazak krvoločnih SS trupa u Banat da pomoću njih uklone svoje napredne i rodoljubive sugrađane srpske narodnosti.
Svaki Banaćanin koji se pre rata usudio da se suprotstavi rovarenju i špijunaži folksdojčera i time se zamerio nacističkim organizacijama u Banatu ili njihovim članovima, potpao je pod taj prvi nacistički udar.
Na običnu prijavu, najispravniji i najistaknutiji banatski patrioti ubijani su, hapšeni ili izlagani zlostavljanju i ponižavanju. Ove mere su primenjivane u prvom redu nad intelektualcima i činovnicima, a docnije je širen krug.
Glavni udeo u ovim masovnim zločinačkim merama imao je Kulturbund, odnosno njegove vodeće ličnosti u mestu.
Napad Hitlerove Nemačke na SSSR 22. juna 1941. godine bio je povod za nova masovna hapšenja u Banatu, a glavni organizator ove planske akcije bio je folksdojčer Franc Rajt, prefekt policije u Banatu i general Banatske državne straže. Pored njega se isticao Mihael Rajzer, bivši učitelj iz Kraljevićeva, vođa Manšafta u Banatu. On je organizovao prvi koncentracioni logor u Pančevu 22. juna 1941, u zgradi napuštene Pančevačke svilare.
Druga masovna akcija banatskih folksdojčera bila je deportovanje svih banatskih Jevreja u Srbiju, 14. avgusta 1941. godine. Ovako je opisana ta akcija u Beloj Crkvi:
TUŽIOCI I LAŽNI SVEDOCIStreljanja su počela odmah po okupaciji - 12. aprila u Alibunaru, 16. u Debeljači, 18. u Sečnju, 20. u Banatskom Novom Selu, 23. aprila u Vršcu, Velikoj Kikindi i Sečnju i 19. maja 1941. u Petrovgradu. Sve su to dela banatskih folksdojčera, koji su bili inicijatori, tužioci i lažni svedoci, na kraju i izvršioci ubistava.
"Kao zveri upali su u njihov mirni život i otrgli ih od rada. Folksdojčeri policijski agenti upadali su u kuće i odvodili sve Jevreje bez obzira na starost i pol. Odvođeni su i deca i iznemogli starci i starice. Pri odvođenju im nisu dozvolili da ponesu ni najpotrebnije stvari, već su garantovali da će im sve biti sačuvano. Međutim, sva njihova imanja su opljačkana, a od svih belockrvanskih Jevreja život je sačuvala jedino dr Milica Draganić, koja je puštena iz logora u Beogradu kao žena arijevca".
Treći masovni zločin bile su takozvane akcije čišćenja. Opet su političke vlasti prepustile rukovođenje domaćim folksdojčerima, dobrim poznavaocima terena i domaćih prilika. Formacija Kulturbunda, Dojče manšaft, obavezno je učestvovala u svim ovim akcijama.
Prvi organizator i rukovodilac akcija čišćenja bio je folksdojčer Franc Rajt, a ubrzo ga je zamenio i daleko prevazišao zloglasni dr Georg Špiler. Folksdojčer iz Zagreba, koji je 12 godina radio u zagrebačkoj policiji, organizovao je od banatskih folksdojčera specijalnu udarnu trupu, koju je, kako je rekao, specijalno vaspitao i obučio za borbu protiv NOP.
Akcije čišćenja trajale su sve vreme okupacije i gotovo nijedno mesto u Banatu nije bilo pošteđeno. Scenario je uglavnom bio isti. Izlasku na teren prethodile su "akcije poverljive prirode", koje su vršili mnogobrojni tajni agenti zavrbovani iz redova nemačke narodnosne grupe u Banatu.
Sa domaćim folksdojčerima, pripadnicima vojnih i političkih organizacija, uz pomoć nemačke vojske koja se nalazila na terenu i uz saradnju Dojče manšafta, oni su blokirali mirna banatska sela, i pred opštinom ili školom okupljali stanovništvo. Izdvajali su ljude, već tu ih zlostavljali, ili ih odvodili, trpali u zatvore, a posle zlostavljanja i mučenja neke ubijali, druge slali u logore. Upad je uvek korišćen za pljačku.
ZA VOJSKU I RAJHNa Ostrovačkoj Adi kraj Dubovca bila su podignuta tri radna logora u koje su dovođeni politički krivci sa "Sajmišta". Osim toga na svim većim imanjima u Banatu, koja su ranije pripadala deportovanim Jevrejima, stvorena su velika poljoprivredna gazdinstva sa zadatkom da snabdevaju nemačku vojsku i Rajh.
Dokumentarno je utvrđeno da su u Banatu za vreme okupacije bila 154 ovakva upada - akcija većeg obima, od kojih su neke trajale i po 13 dana.
Karakteristična akcija čišćenja u Višnjićevu izvršena je 23. januara 1944. godine. Učestvovala su 1.782 vojnika, 35 policijskih agenata, 880 članova Dojče manšafta, 120 konjanika i 26 bolničara. Akcijom je rukovodio dr Georg Špiler. Vojska je blokirala selo oko tri ujutro. Stajao je vojnik do vojnika tako da je bilo nemoguće da se ma ko provuče. Kada se razdanilo policija i konjica su krenule po selu, dok je vojska ostala po prvom rasporedu držeći puške na gotovs. Tada su u školi uhapšeni učitelji Darinka i Sveta Drobac.
Posle toga su dobošari pozvali sve stanovnike sela starije od 15 godina da odmah dođu pred opštinsku kuću. Ko se ne bude odazvao biće streljan, glasila je naredba. Kad su se građani skupili, dr Špiler je održao kratak govor, a zatim je iz svoje torbe izvadio spisak i počeo da odvaja muškarce na jednu a žene na drugu stranu.
Ostalima je naređeno da po kućama pregledaju da li se neko sakrio. Špiler, agenti i policajci zašli su po selu da pretražuju slamu i bunkere. Prilikom pretresa nađen je u slami Sava Jakovljev iz Banatskog Aleksandrova, koji je na mestu ubijen. Usput su policajci pljačkali i odnosili odela, posteljinu, ćebad, namirnice i novac. Tada je u Višnjićevu bilo uhapšeno 176 osoba. Zatvorenike su tukli bikačama, a žene su mučene strujom. Ko je više jaukao, jače je tučen.
Mučenje je trajalo ceo dan i celu noć, jedna grupa agenata je tukla, a druga se odmarala. Menjali su se tako sve do 26. januara 1944. godine kada je blokada završena. Tada je iz sela krenula povorka od 48 kola sa 170 osoba, polumrtvih od zlostavljanja. Bila je tu najbolja omladina sela. U selu Katarini folksdojčeri su svečano dočekali povorku i čestitali dr Špileru i Vilhelmu na "lovu koji su ulovili". Tako su svedoci opisali akciju čišćenja u Višnjićevu.
Iako je odmah po okupaciji Banata u svim većim mestima Banata svaka veća zgrada, magacin ili fabrika, koja nije bila neophodna za ratnu proizvodnju, bila pretvorena u zatvor, ipak svi ti privremeni zatvori nisu bili dovoljni da prime sve zatvorenike. Zato se i u Banatu pribeglo stvaranju koncentracionih logora.
Na periferiji Petrovgrada, u Ulici cara Dušana, preudešena je za logor zgrada starog napuštenog mlina. Logor je otvoren 22. jula 1942. godine, a na zahtev vođstva Kulturbunda i Manšafta osnovani su i razni radni logori.
Radnu snagu za velika imanja davali su koncentracioni logori, a naročito onaj u Petrovgradu. Odatle je deo logoraša poslat u Čoku na imanje veleposednika Đorđa Lederera, gde je pod komandom folksdojčera gestapovca Mihaila Kroca, bivšeg krojača iz Banatskog Kraljevićeva, ogranizovan radni logor. Pod njegovu komandu dolazio je i radni logor u Padeju na veleposedu odbeglog Jevrejina Šulhofa. Bilo je još manjih logora, kao u Boki, u vojnom slagalištu kraj silosa u Petrovgradu, u tekstilnoj fabrici u Pančevu...
Komandanti logora, administrativno osoblje i logorski stražari bili su većinom banatski folksdojčeri.

- - - - - - - - - -

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:524204-Spiler-prvi-medju-lovcima

 

[Koča]

Borbeno krštenje divizije je bilo 12. oktobra 1942. Za cilj je određeno uništavanje jedinica Rasinskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini, pod komandom majora Dragutina Keserovića, koji su bili stacionirani na planini Kopaonik. Brutalan zločin nad civilnim stanovništvom u selu Kriva Reka gde su, kao veliki neprijatelji Trećeg rajha, masakrirana i deca uzrasta 6 meseci i starci od 72 godine i ubijeno 45 žitelja spaljivanjem u lokalnoj crkvi, nagovestio je način ratovanja „Princ Eugen“ divizije.

Из приказа књиге Срђана Божовића, Дивизија "Принц Еуген", Народни музеј Панчево, 2011.
http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/2014_2_17_Prikaz.pdf

 

[proka]

i četnici se razbežali po običaju..........

po dražinom naredjenju, da se ne napada okupator

- - - - - - - - - -

Borbeno krštenje divizije je bilo 12. oktobra 1942. Za cilj je određeno uništavanje jedinica Rasinskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini, pod komandom majora Dragutina Keserovića, koji su bili stacionirani na planini Kopaonik. Brutalan zločin nad civilnim stanovništvom u selu Kriva Reka gde su, kao veliki neprijatelji Trećeg rajha, masakrirana i deca uzrasta 6 meseci i starci od 72 godine i ubijeno 45 žitelja spaljivanjem u lokalnoj crkvi, nagovestio je način ratovanja „Princ Eugen“ divizije.

Из приказа књиге Срђана Божовића, Дивизија "Принц Еуген", Народни музеј Панчево, 2011.
http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/2014_2_17_Prikaz.pdf

zločin za vek vekova.......

 

[antoanko]

Јели богати проко,јел'то онај Шпилер што су га после комунисти запослили да им даје инструкције о уништавању Српског народа?

 

[proka]

Beskrajna vera u firera!



Držanje i rad folksdojčera u ratno vreme u Jugoslaviji bili su unapred određeni, sa jednog mesta planski vođeni


DRŽANjE i rad folksdojčera u ratno vreme u Jugoslaviji bili su unapred određeni, sa jednog mesta planski vođeni. Započeli su u ratu - bolje rečeno, još pre rata - a samo se razvili i razgolitili za vreme okupacije. Postojale su, ipak, razlike, s obzirom na raskomadanost Vojvodine - Bačka i Baranja "vraćena je" Mađarskoj, Srem je postao sastavni deo NDH, dok je Banat imao izuzetan položaj. Kao i u ostalim krajevima predratne Jugoslavije, i u Bačkoj i Baranji rat je zatekao folksdojčere spremne za izdajnički rad.
Mobilizaciji su se uglavnom odazvali, kao borci unosili su demoralizaciju i rasulo u svoje jedinice; napuštali su položaje, predavali se i stavljali na raspolaganje neprijatelju. Kada je oružani otpor već bio u raspadu, a vojska se povlačila, napadali su je i razoružavali. U Čibu i Kaću zabeleženi su i slučajevi ubistva naših vojnika. Još pre nego što je mađarska okupatorska vojska ušla, folksdojčeri su u najvećem delu mesta, u kojima su živeli u većini, smenili jugoslovenske vlasti i preuzeli vlast u svoje ruke. To se desilo u opštinama Crvenka, Vrbas, Kula, Veprovac, Torža, Bačka Palanka, Tovariševo i dr. Mađarska okupaciona vojska brzo je, bez otpora, zaposela Bačku i Baranju i brzo je uspostavljena mađarska uprava i suverenitet nad okupiranom teritorijom. Time su folksdojčeri bili iznenađeni i pometeni. Međutim, kao i u ostalim delovima Vojvodine, i u Bačkoj i Baranji folksdojčeri se organizuju tako što ulaze u sastav nemačke narodnosne grupe u Mađarskoj. Po Bečkom sporazumu iz 1940, mađarska vlada se obavezala da pruži mogućnost pripadnicima nemačke grupe da čuvaju svoju narodnost. Grupa je dobila punu slobodu organizovanja u svim sektorima života i pravo na učešće u vlasti srazmerno svojoj hrabrosti. Obezbeđeno je pravo na vaspitanje u nemačkim školama; slobodna upotreba nemačkog jezika u govoru i pismu; izdavanje listova i časopisa.
PISMO HELENE IZ BAČKEKOLIKO je neumorna aktivnost Ureda za propagandu imala uspeha potvrdiće pismo Helene Ler iz St. Šova u Bačkoj, vođi grupe: U duhu kao da vidim bojište na istoku kuda je i moj ljubljeni muž otišao, i na kome je dao svoj život za firera, narod i domovinu. Mene i mog malog sinčića on je doduše napustio. Nikad nas više on neće videti, ali mi nismo sami jer nas prati njegova čvrsta vera u naš narod. U svojoj vernosti fireru kroz njegovu smrt mi smo postali još čvršći i koliko mi to Svevišnji pomogne, ja ću mog sina Herberta tako vaspitati da on dovrši ono što je njegov otac započeo".
Pripadnici grupe prema polu i uzrastu u najvećem delu pripadaju masovnim organizacijama: Dojče manšaft, Dojče frauenšaft i Dojče jugend. Do marta 1942. folksdojčeri u Mađarskoj služili su u mađarskoj vojsci. Međutim, osećaj zajedničke svenemačke sudbine, apsolutno poverenje u firera i fanatična vera u njegovo veliko delo, izazvali su u srcima mnogih folksdojčera Mađarske čežnju da postanu firerovi borci. Ta im je želja i ispunjena. U martu 1942. sklopljen je sporazum između vlada Rajha i Mađarske po kome je pripadnicima nemačke narodnosne grupe u Mađarskoj osigurano pravo da se dobrovoljno stave na raspolaganje jedinicama SS, ali su se morali odreći svog državljanstva. Kada je, nakon toga, u proleće 1942. Hitler uputio nemačkoj narodnosnoj grupi u Mađarskoj svoj prvi poziv javilo se više od 20.000 dobrovoljaca. Tako je nemačka narodnosna grupa u Mađarskoj te godine dala SS jedinicima više dobrovoljaca nego svi ostali narodi van Nemačke. U jesen 1943. godine na drugi Hitlerov poziv sprovedena je druga akcija vrbovanja za SS. Obuhvatila je daljih pet godišta dobrovoljaca, tako da je, npr. iz Bačke i severne Transilvanije, više od 90 odsto ljudi do 35 godina života stupilo u vojsku.
"I kao što su ispunili svoje zadatke u prošlosti kao pioniri Rajha, tako i danas stoje zbijeniji nego ikad sa oružjem u ruci da odbrane Rajh i svoju domovinu, iako su od majke domovine odvojeni. Kada je poziv firera došao Nemcima jugoistoka, iz naše narodnosne grupe u prve dve akcije vrbovanje za jedinice SS javilo se oko 40.000 dobrovoljaca. U sivo-zelenim uniformama oni se danas bore u Finskoj, Galiciji, pretkarpatskoj, Italiji i na invazionom frontu. Njihove grudi krase mnoga odlikovanja, a imena kao što su Harkov, Čerkasi i Kovelj nerazdvojno su vezana sa vojničkim podvizima naših dobrovoljaca", ostalo je zapisano u nemačkim dokumentima.
U drugoj akciji vrbovanja za jedinice SS prijavilo se više od 90 odsto ljudi do 35 godina, a ukupno, Bačka i Baranja dale su jedinicama SS 24.500 dobrovoljaca. Nemački izvori govore da su folksdojčeri služili i u mađarskoj i u nemačkoj vojsci. Desetine hiljada pripadnika nemačke narodnosne grupe požurilo je u mađarske honvede. Osim toga, u Bačkoj i Baranji ukupno 113 folksdojčera je dobrovoljno služilo u Gestapou.

ŽENE DOBROVOLjCIDOMOVINSKA privredna ratna služba organizovala je "Dobrovoljnu radnu službu" i primenila je naročito tamo gde je nedostajala radna snaga, pošto su muški članovi porodice dobrovoljno otišli u vojsku. Samo u 1943. godini dobrovoljna radna služba dala je 4.379.000 dobrovoljnih radnih sati od čega 2.000.000 otpada na žene, a 500.000 na omladinu.
Kao što je doprinos folksdojčera u oružju i krvi na frontu na strani neprijatelja otadžbine tekao pod parolom "Svi na front", tako je i njihov doprinos na frontu pozadine sav bio u znaku parola "Sve za front". Totalnu mobilizaciju svih raspoloživih snaga pozadine sprovelo je vođstvo nemačke narodnosne grupe u Mađarskoj, naročito preko zemaljskih ureda za propagandu, za organizaciju, za poljoprivredu i za zanatstvo.
Zemaljski ured za poljoprivredu usmerio je rad na poučavanje poljoprivrednika u intenzivnoj obradi zemlje, pravilnoj ishrani stoke, selekciji semena, izgradnji silosa... Ured je radio preko 41 okružnog i 580 mesnih rukovodilaca, a putem odgovarajućih članaka u novinama, radio-emisijama i specijalnih pismenih stručnih uputstava. Ovakvim radom su Nemci zemljoradnici u Mađarskoj 1943. godini uljaricama zasejali površinu od 60.000 jutara zemlje - 50 odsto više u odnosu na prethodnu godinu. Takođe je povećana proizvodnja mleka i svinjske masti. Ured za zanatstvo ispunjavao je obaveze prema ratnoj privredi tako što je za rat važnim preduzećima obezbeđivao radnu snagu. Samo za mađarsku vojsku izrađeno je 45.000 vojničkih košulja i 10.000 komada drugog rublja. Ova ustanova je proširila delatnost i na druge oblasti - sakupljeno je 24 vagona osušenog i presovanog lekovitog bilja i makovih čaura i 100.000 kilograma svilenih čaura. Nemačka narodna pomoć je intervenisala bilo radom, bilo novčano, bilo namirnicama. Postepeno se ova institucija izgradila u veliki patriotski instrument, dok se konačno nije pretvorila u isključivu pomoć vojnicima. U okviru delatnosti ove ustanove smešteno je po nemačkim kućama u Mađarskoj 8.000 dece iz Rajha. Kod ovakvog doprinosa pozadine za front s pravom je nemački izvor mogao da zaključi: ... "Domovinski front stoji zbijen u jednu jedinu veliku nemačku narodnu zajednicu i zna samo za jednu zapovest: Služiti ratu".





http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:523056-Beskrajna-vera-u-firera

- - - - - - - - - -

Јели богати проко,јел'то онај Шпилер што су га после комунисти запослили да им даје инструкције о уништавању Српског народа?

ne znam na šta misliš

ajd napiši o kome se radi i šta je radio

 

[banebeograd]

i četnici se razbežali po običaju..........

kako sad prvo napali cetnike ja sam iz tvoje price bio ubedjen da su cetnici i svabe bili saradnici ???

 

[proka]

da, bane, to je tebi i takvima ko što si ti najbitnije, a to što su žive srbe spalili u crkvi koju ste u tom dana vi branili - to ti nije bitno??

- - - - - - - - - -

kako sad prvo napali cetnike ja sam iz tvoje price bio ubedjen da su cetnici i svabe bili saradnici ???

oćigledno su saradnici, kad su se razbežali bez borbe a nacisti masakrirali sve što su zatekli, sve one koji nisu stigli da pobegnu za četnicima

 

[proka]

evo bane šta kaže sam komadant te zloglasne divizije o četnicima, da vidiš kako su ratovali, čitaj begali:

- - - - - - - - - -

jedan citat iz knjige Ota Kuma, SS-brigadefirera (čin ekvivalentan general-majoru) i jednog od četiri komandanta zloglasne 7. SS dobrovoljačke brdske divizije „Princ Eugen“ koja je učestvovala u brojnim akcijama na prostoru Jugoslavije, prevashodno u borbama protiv partizana.

Tokom tzv. Pete neprijateljske ofanzive, koju su Nemci kodno nazvali Operacija „Crno“ a koja se često naziva Bitka na Sutjesci po najpoznatijoj bici te operacije, jedan od zadatakaPrinc-Eugen-divizije bio je da razoružava četnike, što se odvijalo bez većih incidenata.

Četnici i Nemci za vreme Pete neprijateljske ofanzive u Hercegovini 1943.


Oto Kum, inače hroničar te divzije, o tome piše u svojoj knjizi „Napred, Princ Eugen!“ pa kaže: „[Nosili su] staru uniformu – i novu bradu, jer su se zakleli da se neće brijati sve dok okupator ne bude oteran iz zemlje. Bili su monarhisti i borili se za svog mladog Kralja Petra II, ali su se povukli u izolovana sela i područja i samo retko se suprotstavljali našim jedinicama, osim kada su se osećali dovoljno snažni.

Disciplina i naoružanje su im bili relativno dobri; prema ostalim jugoslovenskim etničkim i verskim grupama bili su nepredvidivi, i često su napadali hrvatska sela ili muslimanske žene. Kao pritajene saveznike, imali su Engleze – i njihovu radio opremu.


Ponekad bi se na volovskim zapregama ili na konjima selili u drugo područje, uglavnom neometani; puštali smo ih da prođu jer bi, dugoročno gledano, njihova pobeda bila i naša – kao drugova po oružju u borbi protiv komunizma.

Situacija je bila donekle nejasna, nisu bili naši prijatelji, ali ni neprijatelji; situacija se menjala s vremena na vreme.“

- - - - - - - - - -

https://www.telegraf.rs/zanimljivos...nc-eugen-divizije-oto-kum-napisao-o-cetnicima

- - - - - - - - - -

eto kako su četnici branili srbiju i srpski narod

 

[banebeograd]

nesto si preskocio iz tog teksta koji citiras ????

Četnici nisu bili fašisti, niti da su bili oružana formacija koja je ratovala na strani Sila Osovine.
Četnici su bili antiosovinska i antifašistička, monarhistička vojska, ali takođe i vojska koja je ulazila u skrivenu ili otvorenu kolaboraciju sa fašističkim okupatorom smatrajući da su komunisti veći neprijatelj, pošto su, pod jedan, mislili da nisu dovoljno jaki da se bore protiv Nemaca (da ne ulazimo dublje u razne motive raznih tipova ljudi), a pod dva, zato što su verovali da će Nemci izgubiti rat i da je potrebnije lišiti se unutrašnjeg neprijatelja jer je spoljašnji osuđen na propast.

Upravo to pokazuje i jedan citat iz knjige Ota Kuma, SS-brigadefirera (čin ekvivalentan general-majoru) i jednog od četiri komandanta zloglasne 7. SS dobrovoljačke brdske divizije „Princ Eugen“ koja je učestvovala u brojnim akcijama na prostoru Jugoslavije, prevashodno u borbama protiv partizana.

Tokom tzv. Pete neprijateljske ofanzive, koju su Nemci kodno nazvali Operacija „Crno“ a koja se često naziva Bitka na Sutjesci po najpoznatijoj bici te operacije, jedan od zadataka Princ-Eugen-divizije bio je da razoružava četnike, što se odvijalo bez većih incidenata.

a inace tekst je opet pisao onaj cuveni O.Š. a na osnovu izvora Slikepartizana.com

 

[Koča]

i četnici se razbežali po običaju..........

po dražinom naredjenju, da se ne napada okupator

- - - - - - - - - -



zločin za vek vekova.......

Чек прво да констатујемо како Немци организују читаве операције против својих сарадника, савезника, слугу бла, бла ...а Кесеровић је као што знамо по прокином предању читав рат провео у свом штабу и у својој кући у Крушевцу

А сад конкретно о операцији "Копаоник"...нпр да су 20.000 бораца 7. СС Брдске добровољачке дивизије Принц Еуген и 3 батаљона бугарске војске ударили на 1.500 четника и да након што је Кесеровић успео да пробије обруч који су стегли око њега и измакне им и избегне уништење, дивизија свој бес искаљује над недужним сељацима...

и како онда звучи прокина констатација...па као и увек циркус

Али проко, још једна репутација за тему и зато што расветљаваш историју и разбијаш комунистичку пропаганду

Др Иван Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, Лондон 1969.

 

[proka]

da, dobro si zapamtio, keserovič kao i vojvoda birčanin su imali svoj štab kuću do kuče sa okupatorskim nacističko fašističkim štabom

keserović u kruševcu, pećka ulica a vojvoda birčanin na samoj rivi u splitu

- - - - - - - - - -

a keserović nije probio obruč negoje pobegao u skladu sa dražinom naredbom da se ne napada okupator, pa je na taj način ostavionejač na milost i nemilost nacističkim zverima

 

[Koča]

da, dobro si zapamtio, keserovič kao i vojvoda birčanin su imali svoj štab kuću do kuče sa okupatorskim nacističko fašističkim štabom

keserović u kruševcu, pećka ulica a vojvoda birčanin na samoj rivi u splitu

- - - - - - - - - -

a keserović nije probio obruč negoje pobegao u skladu sa dražinom naredbom da se ne napada okupator, pa je na taj način ostavionejač na milost i nemilost nacističkim zverima

а онда је Мирко избегао метак, а Рекс спасио Старог?

него, одакле је Кесеровић побегао...из своје куће у Крушевцу, од својих савезника нациста?

џабе сада проко, опет си самог себе покопао...практично си растурен на овом форуму

 

[proka]

rasturen kao četnici na zelengori

- - - - - - - - - -

i kako reče komandant ss divizije princ eugen, "četnici su bili braća po oružju"

 

[Koča]

rasturen kao četnici na zelengori

- - - - - - - - - -

i kako reče komandant ss divizije princ eugen, "četnici su bili braća po oružju"

и за то иде репутација

Četnici nisu bili fašisti, niti da su bili oružana formacija koja je ratovala na strani Sila Osovine.


не уклапа се у твоју тему?

иначе, школски пример гериле, то што си цитирао!

 

[proka]

naravno, a sad citiraj isti tekst do kraja u kom isti komandant nacistički zaključuje da su mu četniuci bili braća po oružju

- - - - - - - - - -

jel ti teško pada?

pa ajde da ja napišem ko su bili izdajnici srpski, četnici:

 

[Koča]

naravno, a sad citiraj isti tekst do kraja u kom isti komandant nacistički zaključuje da su mu četniuci bili braća po oružju

па што ти испусти овај део? не уклапа се у Мирка и Славка?

само твоја интерпретација која нема везе са истином...класично извлачење из контекста

издајници кога, Тита и партије? једини издајници били су спрски комунисти, тј титоисти...иначе и највећи изроди у читавој српској историји...то је сада свима јасно ко дан

 

[proka]

Oto Kum, inače hroničar te divzije, o tome piše u svojoj knjizi „Napred, Princ Eugen!“ pa kaže: „[Nosili su] staru uniformu – i novu bradu, jer su se zakleli da se neće brijati sve dok okupator ne bude oteran iz zemlje. Bili su monarhisti i borili se za svog mladog Kralja Petra II, ali su se povukli u izolovana sela i područja i samo retko se suprotstavljali našim jedinicama, osim kada su se osećali dovoljno snažni.

Disciplina i naoružanje su im bili relativno dobri; prema ostalim jugoslovenskim etničkim i verskim grupama bili su nepredvidivi, i često su napadali hrvatska sela ili muslimanske žene. Kao pritajene saveznike, imali su Engleze – i njihovu radio opremu.


Ponekad bi se na volovskim zapregama ili na konjima selili u drugo područje, uglavnom neometani; puštali smo ih da prođu jer bi, dugoročno gledano, njihova pobeda bila i naša – kao drugova po oružju u borbi protiv komunizma.

Situacija je bila donekle nejasna, nisu bili naši prijatelji, ali ni neprijatelji; situacija se menjala s vremena na vreme.“

- - - - - - - - - -

https://www.telegraf.rs/zanimljivos...nc-eugen-divizije-oto-kum-napisao-o-cetnicima

- - - - - - - - - -

eto kako su četnici branili srbiju i srpski narod

- - - - - - - - - -

jeli gibanicu negde na vrh planine i čekali da im rat završi u njihovu korist neko drugi

 

[Koča]

Oto Kum, inače hroničar te divzije, o tome piše u svojoj knjizi „Napred, Princ Eugen!“ pa kaže: „[Nosili su] staru uniformu – i novu bradu, jer su se zakleli da se neće brijati sve dok okupator ne bude oteran iz zemlje. Bili su monarhisti i borili se za svog mladog Kralja Petra II, ali su se povukli u izolovana sela i područja i samo retko se suprotstavljali našim jedinicama, osim kada su se osećali dovoljno snažni.

Disciplina i naoružanje su im bili relativno dobri; prema ostalim jugoslovenskim etničkim i verskim grupama bili su nepredvidivi, i često su napadali hrvatska sela ili muslimanske žene. Kao pritajene saveznike, imali su Engleze – i njihovu radio opremu.


Ponekad bi se na volovskim zapregama ili na konjima selili u drugo područje, uglavnom neometani; puštali smo ih da prođu jer bi, dugoročno gledano, njihova pobeda bila i naša – kao drugova po oružju u borbi protiv komunizma.

Situacija je bila donekle nejasna, nisu bili naši prijatelji, ali ni neprijatelji; situacija se menjala s vremena na vreme.“

- - - - - - - - - -

https://www.telegraf.rs/zanimljivos...nc-eugen-divizije-oto-kum-napisao-o-cetnicima

- - - - - - - - - -

eto kako su četnici branili srbiju i srpski narod

- - - - - - - - - -

jeli gibanicu negde na vrh planine i čekali da im rat završi u njihovu korist neko drugi

чек прво да те подсетимо на књигу којом си започео тему

Borbeno krštenje divizije je bilo 12. oktobra 1942. Za cilj je određeno uništavanje jedinica Rasinskog korpusa Jugoslovenske vojske u otadžbini, pod komandom majora Dragutina Keserovića, koji su bili stacionirani na planini Kopaonik. Brutalan zločin nad civilnim stanovništvom u selu Kriva Reka gde su, kao veliki neprijatelji Trećeg rajha, masakrirana i deca uzrasta 6 meseci i starci od 72 godine i ubijeno 45 žitelja spaljivanjem u lokalnoj crkvi, nagovestio je način ratovanja „Princ Eugen“ divizije.

Из приказа књиге Срђана Божовића, Дивизија "Принц Еуген", Народни музеј Панчево, 2011.
http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/2014_2_17_Prikaz.pdf

Да ли сам ја већ најавио да ће бити циркус занимљиво, као на свакој твојој теми?

А рекох већ, иде репутација за Ото Кума ...управо си разбио комунистичку пропаганду и све што овде представљаш, демантовао сваки свој пост и представио нам школски пример гериле

 

[proka]

jako vatreno krštenje, protiv neprijatelja kome ni ledja nisu videli

nego ne reče, koliko je palo četnika u tom vatrenom krštenju ss divizije princ eugen?

- - - - - - - - - -

garant ni jedan, možda je smao neki iščašio nogu u bežanju i to je sve

- - - - - - - - - -

a sve po dražinoj naredbi da se sa nacistima, okupatorima ne ratuje

 

[Koča]

jako vatreno krštenje, protiv neprijatelja kome ni ledja nisu videli

nego ne reče, koliko je palo četnika u tom vatrenom krštenju ss divizije princ eugen?

- - - - - - - - - -

garant ni jedan, možda je smao neki iščašio nogu u bežanju i to je sve

- - - - - - - - - -

a sve po dražinoj naredbi da se sa nacistima, okupatorima ne ratuje

иде репутација ту смо да заједно доприносимо истини и рушимо комунистичке лажи и пропаганду...и ти дајеш допринос, заиста...да оставимо осташћеност по страни...свака част на овоме

даље, треба познавати околности итд...маневрисање, извлачење из обруча, правовремено бити обавештен итд...свака част за Кесера, што је избегао уништење од далеко надмоћнијег непријатеља

 

[proka]

naravno, jasno je da je komandant ss divizije princ eugen bio u pravu i da "braća po oružju" tj četnici nisu ni metak opalili na ove zlikovce

- - - - - - - - - -

a to što sam ih ja nazvao tako, neprijateljima, to je bio samo sarkazam

možda se sledeći put ne zaletiš tako lako sa dodelom reputacije

- - - - - - - - - -

primio se koča za sve pare