Ovo je toliko besmislena konstatacija,da je ne vredi komentarisati.U svakom preduzeću mora da postoji čovek koji će rukovoditi istim onako kako je to potrebno.U vezi s tim,ne poznajem ni jednu čistačicu koja (uspešno) vodi firmu.
Verujem da sam u izlaganju pomalo jednostrano delovao.To je zato što se autorka teme žalila da je direktor tera da radi poslove koji su izvan njenih mogućnosti.Takvih primera ima veoma mnogo i zato sam tako odreagovao.Pojedinim "nazovi" direktorima je jedino važno da se iživljavaju nad zaposlenima,gledajući samo sopstveni interes zapostavljajući prava zaposlenog.
S druge strane,tvoja konstatacija je na mestu.Mi smo,generalno posmatrajući,narod koji ne voli da radi i kojem je jedina želja da dobije posao,a da pritom ništa ne radi.Svakom poslodavcu je u interesu da mu zaposleni donesu prihod.Kad prestanu da rade ono za šta su plaćeni i počnu da se mešaju u posao vlasnika firme,tu nastaje sukob interesa i po sili jačeg - zaposleni izvlači deblji kraj.Zato je ta priča u vezi s direktorima uglavnom prenaduvana.
Uvek kada tražim nove kadrove,uvek im iznesem pravila firme.Kažem im kakve obaveze imaju prema meni,kakve imam ja prema njima i to je to.Kome odgovaraju pravila i započne sa mnom saradnju,biće ispoštovan s moje strane u potpunosti.
A ako u toku radnog odnosa počne da se ponaša suprotno ugovorenim pravilima,potpuno je logično da ću mu reći - dovidjenja.Ja njega plaćam,ne on mene.Svako u svojoj firmi donosi svoja pravila.
Potpuno se slazem s tobom.......
Kod nas su mnoge stvari okrenute potpuno natraske, i to ne uvek zbog drzave(to je meta koju uvek "gadjaju" cak i kada to nema veze sa zivotom), vec najvise zbog naseg mentaliteta.
Radnik u firmi ima svoja prava, ima svoje zahteve, ali ima i svoje obaveze.
Nikada sa radnikom necu sesti i popiti pice, ili otici na neku zajednicku proslavu.
NE zbog toga sto sam ja direktor(vlasnik) a on radnik, nego zbog toga sto radnici kod nas ne umeju da razluce poslovno od privatnog.
Radnik koji vredi nikada nije skup, koliko god da ga platim.Radnik koji ne radi kako treba, ne vredi ni onog vremena potrebnog da mu se popuni otkaz sa radnog mesta.
Za radnika koji radi, trudi se, zeli da napreduje, time doprinoseci i firmi, sve je moguce...Od bonusa, godisnjih odmora, posebnih povoljnosti, napredovanja.....I veoma sam radostan i sretan kad mogu na bilo koji nacin da nagradim nekoga ko daje sve od sebe na poslu..
Не, богме. Директор је дошао шест месеци након мене. Ја сам заједно са старијим колегама разрадио нови облик посла који газда није имао до тада. А онда је дошао директор, довео десетак својих људи преко везе, тако да их је било дупло више него нас старих, и све је преврнуо наглавачке. Замисли, кад ти неко ко је јуче дошао држи предавања како треба да се ради, а ти радиш успешно већ пола године. Док нисмо имали директора, радили смо лепо. Сврати клијент сам, или га пронађе агент продаје, или газда доведе свог познаника. Ми урадимо посао. Клијент дође по робу. И шта ће нам ту директор у целој причи? Да нам данас наређује да пребацимо кутије са леве стране на десну, а сутра да их пребацимо са десне стране на леву. Само да оправда своје постојање. Директор одлучи да среди мој радни простор, да ми покаже како то треба да изгледа. Отворим фиоку да узмем шрафцигер, кад оно у руци ми се нађе чекић. Онда изгубим пола сата да вратим све у пређашње стање, да знам где ми шта стоји, како бих могао ефикасно да радим. Директори, то јест менаџери како се данас зову, су највећи паразити и штеточине модерног друштва.
izuma u vidu novog oblika posla sam postao milioner....