na zalost kami ti ne znas sta pricas.Bas priemer islanda sam naveo tvojoj miljenici dzaguarki pre neki dan na sta je ona posebno zavezala.
Inace Island je duze vreme na putu da prebrodi ovu krizu a skup donetih mera je krajnje boljsevicki kako bi ti i tvoje kolege to nazvale.Obrati paznju na skup mera
http://www.index.hr/vijesti/clanak/...stiteci-svoje-gradjane-a-ne-banke/600156.aspx
. Kulminacija nezadovoljstva je ibla kada je parlament (januar 2010) usvojio zakon prema kome država preuzima obavezu da namiri obaveze propalih islandskih banaka prema klijentima iz V.Britanije i Holandije, što je u suštini značilo da svaki Islandjanin na sebe preuzima obavezu da plati 18.000 evra zbog pohlepe i neodgovornosti privatnih islandskih banaka i njihovih inostranih kreditora.
Pod jakim pristiskom gradjana, predsednik Islanda je iskoristio svoje ustavno pravo i nije potpisao taj zakon, te je prepustio gradjanima da se na referendumu da li hoće na sebe da preuzmu obaveze privatnih banaka. Usledio je ogroman pritisak iz inostranstva.
MMF je zapretio da će zemlju lišiti bilo kakve svoje pomoći. Britanski ministar lord Majners je upozorio da će odbacivanje zakona usvojenog u parlamentu imati dugoročne posledice dodavši da će u tom slučaju Island javno pokazati da ne želi da bude deo medjunarodnog finansijskog sistema , da ima pristup medjunarodnim i nacionalnim fondovima drugih zemalja, te da nije siguran biznis partner. Te i druge pretnje koje su upućivane Islandu na kraju je komentarisao i njen predsednik: ‘’Nama govore da ukoliko ne prihvatimo uslove medjunarodne zajednice da ćemo postati Kuba. Ukoliko se mi na to saglasimo postaćemo Haiti.’’ Posle toga velika većina gradjana se na referendumu izjasnila protiv pomenutog zakona koji je usvojen u parlamentu (preko 90%). Island je u praksi uspešno demostrirao da ne postoji samo ‘’jedno moguće rešenje’’ prema kome se mora bespogovorno povinovati diktaturi moćnih i bogatih, te da uvek mora da postoji alternative. Uradio je ono što je u suprotnosti sa vladajućim neoliberalnim dogmama. Kada su druge države spašavala privatne banke prebacujući na gradjane (poreske obveznike) terete njihovih ogromnih gubitaka nastalih zbog pogrešene poslovne politike, pohlepe i neodgovornosti
http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/tanjug-kako-je-island-pobedio-krizu/
I možda najvažnija lekcija koju pruža primer Islanda jeste da je moguće da i male države odbace neoliberalne okove ili kako mnogi vole da kažu ‘’neoliberalnu ludačku košulju’’ uz pomoć koje se obezbedjuje da lokalni političari služe interesima svetske oligarhije i krupnog kapitala,