Па ми смо изгледа имали савршену здравствену негу пре СНС-а, а онда дошао велики зли СНС и отерао. Није било листи чекања, није било надр.каности медицинског особља, ниси морао да платиш све и свашта. Све то почело од када, 2012. године. Онакав савршен здравствени систем, где су болнице и домови здравља личили на ћумезе, ови велики зли напредњаци уништили.
Да не препричавам хорор који је моја жена преживела на порођају и то у сред Народног фронта, због чега нисмо могли да идемо на друго дете, већ смо захвални на овом једном. Исто у неком другом времену, мало пре овог напредњачког.
Оно што треба да остане као критика, то је тај рад са пацијентима. Џаба милијарде у болнице и најновију опрему, да се праве свемирски бродови од оних медицинских центара, ако ће те и на том месту сачекати иста надр.кана медицинска сестра која ће ти се усер.авати у живот. Џаба ти да си у савршено чистом ходнику, ако мораш да чекаш пола дана да те прегледа доктор иако си имао заказано. Џаба најновија опрема ако ти и даље закажу преглед за тешке здравствене проблеме за неколико месеци, где си приморан да идеш код приватника.
То говори да су улагања у здравство лепа, свака част, али систем је остао непромењен. Неефикасан и лош по пацијенте. А да може боље показују управо приватници. Јер ко год да је био у приватној болници на прегледу, зна да од тренутка када дођеш на заказани термин, броје се минути до тренутка када почиње преглед. Уз максималну љубазност и доктора и медицинског особља.
Иначе морам да додам и лепе примере. Када мојој жени пре пар месеци није било добро и када смо ишли у Ургентни, у сред оног хаоса доктори и сви други су били тако смирени и љубазни да сам се озбиљно изненадио. То су људи којима би могло да се опрости ако се брецну, ако буду мало осиони, јер морају да делају у минуту, да спасавају животе. Жена је била на инфузији, ја је чекао, докторка изашла мирно ми је објаснила да је све у реду, шта ће тренутно да јој раде и све друго. Било је око 2 ујутру и ургентни био пун свакаквих случајева. Према сваком, од оног пијаног што су довели на испирање, до ових што су имали отворене ране, били су љубазни. Да ли сам убо тај дан или су стално такви не знам, али то је што се мене тиче појам како се треба односити према пацијентима. А не као у домовима здравља где је далеко мања тензија да се понашају као дивље звери према људима.
Srbije
