Била је обичан човек а не богиња. Али, можемо и овако да поставимо проблем: Да ли је Богородица Марија родила Христа или је Христос родио њу? Односно, ко је ту коме узроковао постојање? Узмимо за пример било коју икону на којој се налазе Богородица Марија и Богомладенац Христос - треба да преокренемо перспективу. Онај Који је у њеном наручију је Онај Који пре ње беше. Покушајмо мислено да се покренемо уназад...Чињенично, пре него што је свет, свемир и Анђелски свет створен беше само Бог. Пре Њега ништа не беше јер Он нема почетак. Беху одувек, односно, ЈЕСУ одувек Отац, Син и Свети Дух. Постепено настају наведене реалности али временски интервал и критеријум не можемо применити на Бога јер је надвремен, типа: колико је Бог стар, у ком временском тренутку ствара све и колико дуго, итд. У једном конкретном историјском тренутку, такорећи на раскрсници између Старог и Новог Завета, долази на свет Марија. Од Три Личности Божије само Једна жели да постане Човек. Не и Друге Две Личности. Син Божији то одувек жели. Свет ствара за Себе и све људе за себе (зато ми не припадамо ни сами себи). "Све што настаде кроз Њега постаде". Не тера Га на то прародитељски грех - слободан је. Владика Николај (Велимировић) у једном свом делу замисао тог Оваплоћења Божијег, наводи примером да оно наликује измени наше људске природе на ниво мрава заувек. Други Оци оваплоћење називају снисхођењем (интерпретација понижења, "унизио се" до измене свога обличија). Дакле, у једном временском тренутку Бог изабира Себи тело Маријино преко којег ће се отелотворити. Она Му не ствара Личност јер Та Личност пре Ње беше у заједници са Оцем и Светим Духом, него Му дарује тело. Зато Оци још кажу: "Обуче се у тело". Неки теолози, тумачећи икону Богородице Марије и Христа, указују да однос између Дјеве Марије и Христа није заснован на биолошкој релацији "мајка-дете", већ на благодатној релацији Христа и Бога Оца јер поглед Сина није онтолошки уперен ка Марији већ ка Оцу. Уосталом, кроз сва Јеванђеља видимо да Син у свим кретањима међу људима указује на тај Свој однос са Оцем на многим местима. Такође, није потребно понављати да Га Марија не рађа на начин како сва деца долазе на свет већ од Духа Светога. Називамо је Дјевом јер је зачела и родила на натприродан начин а да није изгубила девичанство. Постоји предање које каже да није имала више од 15 година када је Богу Сину подарила анатомију. Такође, Богородица је могла и одбити понуду архангела Гаврила јер је била слободна. Не заборавимо да се зачеће догодило на реч архангела, баш као што на реч Божију настаде свет одједном ни из чега, или као што на реч Исусову настајаше исцељења. Зашто је могла одбити предлог? Тадашњи Јудејски закони су били веома ригорозни за жене које се нађу трудне без мужа (или са мужем али без посредништва мужа)и то је ишло до убиства, мислим каменовањем. Дакле, Бог Син је њу створио за Себе и за Своје Очовечење. Она му јесте мајка по телу али не може имати онтолошку једносуштност личности какву Он има са Оцем и Светим Духом. Такође, захвљаљујући Богородици Марији можемо благодаћу Духа Светога да оваплотимо (да учинимо реалним) Сина у себи, а самим тим и да установимо налик Сину као Богочовеку и двоприродност нашег постојања калемећи се на Божије постојање.
... preraslo je neku bolesno, ultimativnu moralnu normu... To je bio uslov da na svet dođe božanstvo? 
