Острашћени комунисти су обичне плачипичке, и ништа друго не знају него да кукају.
Ми смо прошли тако како смо прошли, јер више нисмо били кадри да отмемо и задржимо.СФРЈ се распала и наступио је сукоб око југословенског наслеђа.Ми смо хтели што већи комад, што је природно.Негде смо успели (Република Српска на пример) негде нисмо(Крајина, Косово), и сада не вреди кукати.Треба то прихватити мушки, а не пиздити због сваког пораза и кривити за своје неуспехе Броза.
Да смо били у стању да задржимо КиМ под својим фактичким суверенитетом, прикључимо Србији Крајину, Славонију, Далмацију, то би и урадили, и ништа нам не би сметали Устав из 1974 године, Броз, Ђилас, границе република и покрајина од 1945 године или границе бановина из 1931 године.Сила мења дотадашња правила, а када изгубиш онда можеш наћи милион изговора и оправдања.
То нисмо били у стању да урадимо, јер су се већ на почетку рата појавили Срби који нису хтели да ратују за Крајину и Републику Српску-четници В.Драшковића и демократе З:Ђинђића.Мајке регрута и мобилисаних резервиста су тражиле да им се врате деца, па су упадале у скупштину са посланицима СПО.
Мобилисане јединице ТО и ЈНА су се масовно распадале, већи део тих јединица није ни стигао до ратишта.Хрватске јединице и јединице тзв."ОВК" се нису распадале.Другим речима, Хрвати, Муслимани(Бошњаци), Албанци су били тврђи, солидарнији и посвећенији од Срба.
Срби из Србије нису хтели да ратују за РСК и РС, тражили су да им се деца не шаљу на удаљена ратишта у Славонији, Далмацији и БиХ, и та жеља им је испуњена.Некоме је сметао Милошевић, некоме што ЈНА има комунистичка обележја, неко је био кукавица , некога је било баш брига.
С обзиром да ратове воде и добијају војске и оружане формације састављене од младих људи-тзв."деце", а не од чича и баба, ми смо и добро прошли како је могло да буде.Велику Србију су могли остварити само Срби и за то је ваљало добро окрвавити гаће.
Изгледа да су неки очекивали да им Броз направи Велику Србију, и да све добију на тањиру.