“Međutim, ono što je u Madžarevoj knjizi posebno zanimljivo jeste sledeći zaključak: „Za preko 40 godina izgradnje socijalizma (do 1986) naša zemlja – u sklopu zemalja koje su relevantne za komparativnu analizu – nije uspela da sačuva onaj relativni položaj koji je nasledila od prethodnog razdoblja. Taj položaj je bio rezultat kapitalističkog razvoja do II svetskog rata i, naravno, početne pozicije za taj razvitak nasleđene su iz ranijih vremena. U do sada odigranim rundama borbe za privredni i društveni progres nova Jugoslavija nije izašla kao pobednik. Moglo bi se reći da je gubila na poene (kroz opadanje procentno izraženih indeksa relativnog nivoa), da je time na ivici nokdauna i da nam ostaje nada da se nokdaun neće izroditi u nokaut“.
Kao što sada znamo, do nokauta je nažalost zaista došlo. Ali to za našu priču nije važno; važna je pomenuta uporedna analiza. Madžar je poredio – kao zemlje sličnog stepena razvoja – Austriju, Grčku, Italiju, Japan, Mađarsku, Tursku i Španiju sa jedne, i Jugoslaviju, Srbiju, užu Srbiju, Vojvodinu, Hrvatsku i Sloveniju sa druge strane. Evo tabele:
Dohodak po stanovniku (u USD)
| Zemlja | 1950. | 1986. |
|---|
| Austrija | 1.108 | 9.990 |
| Grčka | 430 | 3.680 |
| Italija | 1.022 | 8.550 |
| Japan | 591 | 12.840 |
| Mađarska | 769 | 2.020 |
| Turska | 389 | 1.110 |
| Jugoslavija | 469 | 2.300 |
| – Srbija | 407 | 2.075 |
| – Uža Srbija | 450 | 2.291 |
| – Vojvodina | 387 | 2.714 |
| – Hrvatska | 532 | 2.873 |
| – Slovenija | 820 | 4.664 |
Madžar je posebno ukazao na rezultate poređenja Srbije i Grčke, Hrvatske i Italije te Slovenije i Austrije. Srbija je 1950. godine po stepenu razvoja bila vrlo blizu Grčke, tj. na 94,7 odsto grčkog nivoa, da bi 1986. bila na svega 56,4 grčkog stepena razvijenosti. Posebno je porazno to da je uža Srbija (dakle bez Vojvodine i Kosova) 1950. bila razvijenija od Grčke za 4,7 odsto, dok je 1986. pala na 62,3 odsto grčkog nivoa.
Hrvatska je, pak, 1950. bila upola nerazvijenija od Italije (52,1 odsto) dok je 1986. pala na trećinu (33,6 odsto) italijanskog nivoa. Slično je prošla i Slovenija koja je 1950. bila na tri četvrtine (74 odsto) austrijskog stepena razvijenosti, da bi pala na ispod polovine (46,7 odsto) 1986. godine.
S druge strane, Mađarska je 1950. bila duplo razvijenija od Vojvodine da bi je posle tri i po decenije Vojvodina pretekla za trećinu (bila je razvijenija za 34,4 odsto). Madžar posebno pominje da je slično Mađarskoj pod socijalizmom prošla i Čehoslovačka „koja je po retrogradnim procesima u svom razvoju ni manje ni više nego paradigmatičan primer – ona se od prosperitetne, tehnološki napredne i kulturno emancipovane zemlje postepeno pretvara u stagnatno društvo i nerazvijenu zemlju“.
U vezi sa ekonomskim merenjima treba pomenuti i Madžarov zaključak da su „manipulacija, doterivanja cifara i falsifikata“ odlike socijalističke statistike: „Statistika socijalističkih zemalja bila je institucionalno tako postavljena i u odnosu na ekonomsku politiku u tolikoj meri instrumentalizovana da se sa sigurnošću može reći da su u njoj razvojni rezultati uvek precenjeni, a nikada nisu potcenjeni“.”
https://pescanik.net/sta-je-istina-o-privrednom-rastu-sfr-jugoslavije/
