Istraživanja su otkrila gde je sahranjen i kako je umro despot Stefan Lazarević
Maja Miljević-Đajić 01/08/2020 4 min read
Manastir Manasija (izvor: Wikipedia)
Arheološka istraživanja u manastiru Manasiji dala su odgovore na to gde je sahranjen despot Stefan Lazarević. Iako se od ranije sumnja gde je despot mogao biti sahranjen, tu misteriju razrešile su antropološke i dnk analize, a zajedno sa istorijskim izvorima se zna kako je umro.
Manastir Manasija bila je ktitorska zadužbina i mesto večnog počinka despota Stefana Lazarevića.
Sistematska arheološka iskopavanja u manastiru Manasiji nastavljena su 2005. godine, pod rukovodstvom M. Brmbolića, a u organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Godinu dana kasnije pristupilo se istraživanju manastirske crkve. Tom prilikom otkrivena su i istražena tri groba (grobovi 1, 2 i 3) u kojima je bilo sahranjeno ukupno četiri pokojnika.
Ktitorski grob-grob br. 1
Grob 1 otkriven je u naosu, uz južni zid zapadnog traveja. U grobu su pronađeni ostaci sanduka položenog na dva kamena bloka, koji je bio obložen opekama i obzidan u suhozidu. Preko toga bile su postavljene poklopne opeke, a potom sloj zemlje i sige. Primećeni su tragovi nasilnog otvaranja groba. U pitanju je bio pokušaj pljačke eventualnih dragocenosti, o čemu svedoče oštećenja duž severne strane grobne konstrukcije.
Sa pokojnikom nije bilo dragocenosti, a tragovi manjih komada tkanine sa zlatnom i srebrnom srmom nagoveštavaju da je pokojnik bio sahranjen u odori koja je bila bogato ukrašena. Može se pretpostaviti da je grobnica opljačkana 1439. godine, upravo onda kada je i
sam manastir Manasija prvi put stradao od Turaka.
Grob br. 1, ktitorski grob despota Stefana Lazarevića (Миладиновић-Радмиловић 2017, таб. II-1)
S obzirom da su u jugozapadnom delu crkve sahranjivani isključivo ktitori i vladari zemni ostaci pronađeni u ovom grobu mogli su pripadati jedino
ktitoru manastira Manasije –
despotu Stefanu Lazareviću.
Analize su potvrdile da ostaci pripadaju despotu
Antropološke i molekularno-genetičke analize u velikoj meri potvrđuju da su u naosu, uz južni zid zapadnog traveja
pronađeni zemni ostaci despota Stefana Lazarevića.
Analiza je pokazala da skeletni ostaci pripadaju muškarcu, starosti 50 godina, koliko je i sam despot imao u trenutku smrti (1377-1427).
Dnk analize pokazale su prvi stepen srodstva sa ocem knezom Lazarom (99, 93%). Na kostima su pronađene brojne patološke promene i „hirurške“ intervencije koje odgovaraju opisima njegovog biografa i ostalih hroničara toga vremena.
Despot Stefan Lazarević je zaista bio visok za svoje vreme. Na osnovu dužina očuvanih dugih kostiju izračunata je srednja telesna visina od 178 ± 4 cm.
Paleopatološka analiza despotovih ostataka
Daljim pregledom kostiju dr Nataša Miladinović-Radmilović, sa Arheološkog instituta, otkrila je je povredu na desnom humerusu (nadlaktici) u vidu blage depresije. U pitanju je verovatno bila ozbiljnija povreda mekog tkiva praćena upalom ili infekcijom. Ova povreda nije morala da
nastane u boju (tj. u direktnom sukobu) i ne bi trebalo ovo povezivati sa „okrvavljenom desnicom“ koju pominje Konstantin Filozof kada opisuje bitku kod Angore i Gračaničku bitku, jer je to simbolično rečeno. Vidi se i u nastavku samog teksta „
A ovaj krvavljaše desnicu svoju u osveti krvlju svojih neprijatelja…“
Sa druge strane, oba femura (butne kosti) imaju tragove bolesti i povreda koje su svakako mogle da odgovaraju opisima njegovog biografa i drugih autora. Reč je o tragovima osteomijelitisa na desnom femuru. Na njemu se uočava i pravilan vertikalni rez koji je mogao biti načinjen samo oštrim i preciznim „hirurškim“ nožem. Na osnovu tragova zaceljenja može se konstatovati da je ovu intervenciju pokojnik dobro podneo i da je verovatno mogao i lakše da hoda. Na levom femuru pored ovih tragova postoje tragovi povrede i subperiostalnog hematoma.
Makroskopski pregled enteza na hvatištima mišića i ligamenata despota Stefana Lazarevića
ukazuje na dugotrajno nošenje oklopa, korišćenje oružja, naročito mača i luka i strele, i jahanje. Ovakve promene na kostima su sasvim normalne za despota Stefana, jer se zna da je bio vitez-oklopnik, konjanik i dobar vojskovođa.
Uzrok smrti despota Stefana Lazarevića
Većina autora navodi da je despot umro od srčane kapi, a antropološka analiza pokazala je da je mogući
uzrok smrti bio srčani ili moždani udar.
Promene na manubrijumu, odnosno ručici grudne kosti (moguća embolija ili aneurizam aorte), i medijalnom okrajku desne klavikule, odnosno desne ključne kosti (moguća embolija ili aneurizam
a. subclaviae dextrae), govore u prilog
lošeg stanja krvnih sudova (artherosclerosis). Ne treba zaboraviti i problem sa cirkulacijom i moguću pojavu tromba posle operacije, ali i na veoma izražene periapikalne cistične šupljine, odnosno zapaljenske procese na viličnim kostima.
Skeletni ostaci despota Stefana Lazarevića (Миладиновић-Радмиловић 2017, сл 4, фото: Миро Радмиловић)
Zemni ostaci despota Stefana su, po završetku antropoloških i molekularno-genetičkih analiza, položeni, kako to tradicija nalaže, u poseban
drveni kovčeg – kivot.
Sajt krstarice ne dozvojava više od 3 slike
Freska despota Stefana Lazarevića u crkvi manastira Manasije (Миладиновић-Радмиловић 2017, сл 4, фото: Н. Миладиновић-Радмиловић)
Upokojio se u Gospodu 19. jula 1427. godine. Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala 500 godina nakon njegove smrti 19.07.1927. godine i slavi ga 01.08. (19.07. po julijanskom kalendaru).
Pogledajte i
fotogrametrijski prikaz despotovog groba
Izvor:
600 година манастира Павловац
