- Poruka
- 91.508
Po majčinoj liniji ko zna čiji je, ali po očevoj liniji je interesantno videti da li je sloven na prvom mestu pa onda dalje
-
- Popularno:
- Rat koji je kratko trajao- samo 38...
- Stipe Šuvar - posljednji Jugoslaven
- Sukob zbog jedne svinje
- Da li studentska lista može biti...
- Šta će biti sa N1?
- Ko je Vučićev poltron No1?
- GTA 5 Da li je možda najbolji deo?
- Koje su nove institucije potrebne...
- Parandilović letuje sa dečkom
- Ubuduće se neće znati ništa o uzrocima...
Деспот Стефан Лазаревић државник, војсковођа и светитељ
- Začetnik teme hogarius
- Datum pokretanja
- Poruka
- 7.287
Па да знаш, чим будем имао мало слободног времена потражићу. О Лазаревом оцу се нешто зна, али не могу да сетим да ли пишу неки подаци о крају из којег је.
- Poruka
- 91.508
Ako nije R1a (podbaltički sloveni) ili I2 (ostali sloveni) haplogrupa onda nije sloven.
Za Vuka Brankovića se misli da je G2 što su starosedeoci Srbije (pomisli ovde Vinčanska ili Starčevačka kultura).
- Poruka
- 7.287
Стварно ми није познато, али ако будем негде нашао , написаћу овде.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 83.897
Tvrdnja je uopštena i nije baš tačna. U feudalnom sistemu si mogao i da na primer budeš nekome sizeren, a da samo za neku manju oblast, koju bi nasledio nezavisno od onih glavnih, ili nekako drugačije došao do nje i vazal nekom od svojih vazala jer je ta oblast po zakonima vremena zavisila od domena nekog od tvojih vazala. Oko toga su često izbijali feudalni ratovi, kao na primer Stogodišnji.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 83.897
Bojim se da haplogrupa I2 može da bude i keltska, nije baš ekskluzivno slovenska.
- Poruka
- 91.508
Nalaze paralele izmedju Srba i Kelta tako da možemo da raspravljamo dublje ko su Srbi ustvari
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 83.897
Srbi ne govore nekim keltskim jezikom nego slovenskim, tako da…
- Poruka
- 91.508
Obzirom koliko ima I2 po Evropi to bi značilo da su Kelti ogroman narod koji se selio na sve strane ali nije svugde zadržao jezik
- Poruka
- 29.641
Једно реторичко питање везано за мошти деспота Стефана у Манасији.
Како се то ДНК анализом могло утврдити да су то његове мошти а не посмртни остаци његовог брата Вука?
Како се то ДНК анализом могло утврдити да су то његове мошти а не посмртни остаци његовог брата Вука?
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.788
- Poruka
- 388.310
Mač despota Stefana Lazarevića
Despot Stefan Lazarević,bio je sin kneza Lazara. U svoje vreme je važio za jednog od najboljih vitezova i vojskovođa, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Despot Stefan je bio vrstan diplomata svoga vremena i razumeo se u tadašnju geopolitičku situaciju. Uvek je nastojao gledati sa kojom stranom je najbolje imati saradnju i vazalne odnose, sve zarad dobrobiti svog naroda. Bio je vazal, dobar i blizak saradnik sa Osmanlijama, Vizantincima i Ugarima, što pokazuje njegovu političku spretnost, koja ga, uz vrhunske militarne sposobnosti i zakonodavnu vlast svrstava među najbolje srpske srednjovekovne vladare, po mnogima čak i najboljeg i najsposobnijeg.
Nakon očeve pogibije u Kosovskom boju 1389, kao maloletan je došao na vlast i uz pomoć majke Milice Hrebeljanović vladao je do svog punoletstva 1393. godine.
Kao osmanski vazal, mladi Stefan je predvodio srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Posle bitke kod Angore je od Vizantinaca u Carigradu dobio zvanje despota (1402), a krajem 1403. ili početkom 1404. godine, stupio je u vazalne odnose i sa ugarskim kraljem Žigmundom od koga je dobio Mačvu, Beograd (u koji 1405. smestio svoju prestonicu), Golubac i druge posede, a kasnije (1411) i Srebrenicu.
Posle velikog poraza kod Angore, otpočeo je građanski rat u Osmanskom carstvu, ali i sukobi među srpskom vlastelom, prvo između Lazarevića i Brankovića, a potom i između samog Stefana i njegovog mlađeg brata Vuka. Sukobi u Srbiji su se okončali 1412. izmirenjem Stefana i njegovog sestrića Đurđa, dok je kao pobednik iz borbi među Osmanlijama izašao 1413. Mehmed I, zahvaljujući srpskoj pomoći, nakon čega je, za Srbiju, usledio period mira. Posle smrti svog sestrića Balše III Balšića, nasledio je Zetu, oko čijih primorskih gradova je vodio rat protiv Mlečana. Pošto nije imao dece, Stefan je na saboru u rudničkoj Srebrnici 1426. imenovao svog sestrića Đurđa za naslednika.
Na unutrašnjem planu, on je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za snaženje Srbije u političkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu. On je 29. januara 1412. objavio „Zakonik o rudnicima”, sa posebnim delom kojim se uređuje život u, tada najvećem rudniku na Balkanu, Novom Brdu. Time je dodatno pojačao razvoj rudarstva, koje je bilo glavna privredna grana tadašnje Srbije, tako da je krajem njegove vladavine Srbija bila jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi. Na polju arhitekture, nastavlja se razvoj Moravskog stila, koji je započeo u doba njegovih roditelja, gradnjom Ravanice, Lazarice i Ljubostinje.
Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je „Slovo ljubve” koje se odlikuje renesansnim crtama. Pored književnog stvaralaštva samog despota, u ovom periodu se, između ostalih, javljaju Konstantin Filozof i Grigorije Camblak, a razvija se i bogata prepisivačka delatnost (Resavska prepisivačka škola).
Spomenik Despotu Stefanu Lazarevicu u Despotovcu
Despot Stefan Lazarević,bio je sin kneza Lazara. U svoje vreme je važio za jednog od najboljih vitezova i vojskovođa, a njegova književna dela ga čine jednim od najvećih srpskih književnika u srednjem veku.
Despot Stefan je bio vrstan diplomata svoga vremena i razumeo se u tadašnju geopolitičku situaciju. Uvek je nastojao gledati sa kojom stranom je najbolje imati saradnju i vazalne odnose, sve zarad dobrobiti svog naroda. Bio je vazal, dobar i blizak saradnik sa Osmanlijama, Vizantincima i Ugarima, što pokazuje njegovu političku spretnost, koja ga, uz vrhunske militarne sposobnosti i zakonodavnu vlast svrstava među najbolje srpske srednjovekovne vladare, po mnogima čak i najboljeg i najsposobnijeg.
Nakon očeve pogibije u Kosovskom boju 1389, kao maloletan je došao na vlast i uz pomoć majke Milice Hrebeljanović vladao je do svog punoletstva 1393. godine.
Kao osmanski vazal, mladi Stefan je predvodio srpske pomoćne odrede u bitkama na Rovinama, kod Nikopolja i Angore. Posle bitke kod Angore je od Vizantinaca u Carigradu dobio zvanje despota (1402), a krajem 1403. ili početkom 1404. godine, stupio je u vazalne odnose i sa ugarskim kraljem Žigmundom od koga je dobio Mačvu, Beograd (u koji 1405. smestio svoju prestonicu), Golubac i druge posede, a kasnije (1411) i Srebrenicu.
Posle velikog poraza kod Angore, otpočeo je građanski rat u Osmanskom carstvu, ali i sukobi među srpskom vlastelom, prvo između Lazarevića i Brankovića, a potom i između samog Stefana i njegovog mlađeg brata Vuka. Sukobi u Srbiji su se okončali 1412. izmirenjem Stefana i njegovog sestrića Đurđa, dok je kao pobednik iz borbi među Osmanlijama izašao 1413. Mehmed I, zahvaljujući srpskoj pomoći, nakon čega je, za Srbiju, usledio period mira. Posle smrti svog sestrića Balše III Balšića, nasledio je Zetu, oko čijih primorskih gradova je vodio rat protiv Mlečana. Pošto nije imao dece, Stefan je na saboru u rudničkoj Srebrnici 1426. imenovao svog sestrića Đurđa za naslednika.
Na unutrašnjem planu, on je slomio otpor vlastele, a periode mira je iskoristio za snaženje Srbije u političkom, ekonomskom, kulturnom i vojnom pogledu. On je 29. januara 1412. objavio „Zakonik o rudnicima”, sa posebnim delom kojim se uređuje život u, tada najvećem rudniku na Balkanu, Novom Brdu. Time je dodatno pojačao razvoj rudarstva, koje je bilo glavna privredna grana tadašnje Srbije, tako da je krajem njegove vladavine Srbija bila jedan od najvećih proizvođača srebra u Evropi. Na polju arhitekture, nastavlja se razvoj Moravskog stila, koji je započeo u doba njegovih roditelja, gradnjom Ravanice, Lazarice i Ljubostinje.
Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture pružajući podršku i utočište kako učenim ljudima iz Srbije, tako i izbeglicama iz okolnih zemalja koje su zauzele Osmanlije. Pored toga, on je i sam bio pisac, a njegovo najznačajnije delo je „Slovo ljubve” koje se odlikuje renesansnim crtama. Pored književnog stvaralaštva samog despota, u ovom periodu se, između ostalih, javljaju Konstantin Filozof i Grigorije Camblak, a razvija se i bogata prepisivačka delatnost (Resavska prepisivačka škola).
Spomenik Despotu Stefanu Lazarevicu u Despotovcu
- Poruka
- 388.310
“Ja sam onaj što nauči mrak da sija”
Mač despota Stefana Lazarevića u manastiru Manasija....
Mač je napravljen na osnovu podatak o mačevim iz vremena Despšota Stefana Lazarevića i kao takav čuva se u manastiru Manasija
Mač despota Stefana Lazarevića u manastiru Manasija....
Mač je napravljen na osnovu podatak o mačevim iz vremena Despšota Stefana Lazarevića i kao takav čuva se u manastiru Manasija
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.788
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.788
Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.788
