Ima i drugih neobičnih priča koje potvrđuju prisustvo anđela. Izgleda da se ljudima javljaju u trenucima povećane svesnosti prouzrokovane jakim osećajem straha i ugroženosti.
Iako se često pojavljuju kao spasioci, adđeli se često javljaju i uklanjaju ne samo direkrnu opasnost već i strah od nje.
Čuvena je priča iz Prvog svetskog rata poznata kao 'Anđeli iz Monsa'. Avgusta 1914. za vreme jedne od prvih velikih bitaka Britanci i Francuzi su se povlačili pred napadom Nemaca. Činilo se da će bitka biti izgubljena. Iznenada je Nemačko napredovanje zaustavljeno i bitka je ostala bez pobednika. U bolnici u pozadini fronta su se dešavale čudne stvari. Prvo jedan, pa onda drugi, i treći ranjenik je ispričao u uzbuđenom stanju da je na belom konju vedeo Arhanđela Mihajla. U Britanskoj poljskoj bolnici priča se ponovila, s tom razlikom što su oni videli Svetog Đorđa, 'visokog čoveka sa žutom kosom u zlatnom oklopu, na belom konju sa isukanim mačem i poklikom na usnama: Pobeda'. Bolničarke su prijavile zaprepašćujući spokoj kod umirućih ljudi, kao da je strah nestao. (Događaj iz Monsa je tema mnogih knjiga, kao i inspiracija mnogim umetnicima, kao što prikazuje i slika gore desno.)
Neki analitičari su kasnije došli do zaključka da je iscrpljenost kod vojnika dovela do halucinacija. Drugi su mislili da je reč o masovnoj histeriji prouzrokovanoj izvesnim gubitkom na bojnom polju. Ali kasnije su otkrivene čudne priče nemačkih vojnika koji su učestvovali u ovoj bici i zvanični izvori kažu da su 'vojnici osetili nemoć i nisu mogli dalje da napreduju, i da su se njihovi konji okrenuli i odjurili sa bojnog polja'. Sem toga imali su osećaj da su neprijateljske trupe, britanske i francuske, vrlo brojne i jake, iako to nije bilo tačno'.
Melisa Dil Fort, iz Atlante, nikada neće zaboraviti dan kada je njen muž umro Kris umro. Bilo je to tačno godinu dana pošto su mu dijagnosticirali izuzetno teško oboljenje, limfocitnu leukemiju. Poslednji meseci njegovog života su bili izuzetno teški. Terapija nije davala nikakve rezultate, trpeo je jake bolove, nije mogao da spava noću. Melisa je spavala u stolici pored kreveta, da mu se nađe pri ruci. Četvrtog januara u tri sata ujutru, njen muž je neopaženo ustao, i izašao iz sobe, prošao pored dežurne medicinske sestre i nestao. Počelo je panično traženje nestalog pacijenta. Njegova žena ga je našla u bolničkoj kapeli. Sedeo je sa čovekom koga ranije nije videla. Uplašena i besna, prišla mu je i upitala; 'Gde si bio? Da li si dobro?'
Kris se nasmešio: 'U redu je, dobro sam.' Njegov sagovornik je sedeo miran, gledajući pred sebe. Bio je visok, obučen u flanelsku košulju, nove farmerke i duboke kožne cipele na šniranje koje kao da su skinute sa police. Melisa se dobro seća njegovog izgleda:' Nisam mogla da mu odredim godine. Nije imao bore. Koža mu je bila savršeno glatka i bela, sa plavim očima. Nikada nisam videla tako plave oči ni kod jednog čoveka pre toga (setite se prve priče). Nikada neću zaboraviti te oči.
Kris je želeo da ostane sam i ona je teška srca na to pristala. 'Kada se vratio u sobu, prosto je blistao. Smešio se, i uopšte nije odavao utisak smrtno bolesnog čoveka'. 'Ko je to bio?', upitala je žena, a on joj je odgovorio: 'Nećeš mi verovati. Bio je to moj anđeo čuvar'.
Melisa mu je verovala. Bilo je dovoljno da ga pogleda pa da shvati da se desilo nešto neobično. Obišla je celu bolnicu i pokušala da pronađe čoveka. Pitala je sve čuvare na spratovima i na ulazu da li su videli čoveka čiji opis im je dala. Niko nije video da takav čovek ulazi ili izlazi iz bolnice.
'Posle ovog događaja Kris mi je rekao da su njegove molitve bile uslišene. Plašila sam se da će poverovati da će možda biti izlečen, ali sam shvatila da mom mužu nije bilo potrebno izlečenje, već blagoslov.
Taj mir koji je osećao ne mogu da opišem. Strah i bol su nestali. Dva dana kasnije Kris je umro'.
SVE PREUZETO SA:
http://www.conopljanews.net/andjeli_medju_nama.html
