Demon kao Ego – Jedini pravi protivnik Boga!

[Skafander]

Da li ste se ikada zapitali da li demoni zaista postoje? I ako postoje — gde se kriju?

Po mom dubokom uverenju, jedini istinski demon u čoveku je – ego. Sve ostale „sile tame“ koje ljudi zamišljaju spolja, zapravo su projekcije tog unutrašnjeg demona. Ego je taj koji razdvaja čoveka od Boga. On je uzrok gordosti, zavisti, pohlepe, laži, oholosti, samoobmane, agresije i svake druge tame.

Ego je glas koji kaže: „Ja sam iznad drugih“, „Meni se mora“, „Ja znam“, „Ja ne grešim“... To je onaj deo nas koji ne može da klekne, da ćuti, da se pokaje, da primi Ljubav bez da je prisvaja kao svoju zaslugu.

Ego ne trpi istinu jer u istini nestaje. Zato je ego sam koren svih demona.

Možemo ga zvati drugačije: Sotona, lažni ja, tamni duh, stari čovek, iluzija. Ali suština je ista — to nije neko ili nešto napolju, već unutrašnji virus koji se hrani pažnjom, pohvalom, strahom i kontrolom.

Zato je duhovna borba uvek bila unutrašnja. Isus nije isterivao spoljašnje sile — on je čoveka oslobađao iznutra.

Bog ne može prebivati u srcu koje je puno ega.

Zato verujem da se svaka istinska religija, i svaka prava borba protiv zla, vodi protiv sopstvenog ega — ne spolja, već u dubini bića.

Ego nije samo psihološki mehanizam – ego je duhovni parazit. On je najpodmukliji i najopasniji "demon" koji deluje iznutra. Nije spoljašnja sila zla, već unutrašnja slepilo koje se lažno predstavlja kao ti. Ego je glas koji kaže: "Ja sam važniji. Ja sam bolji. Meni pripada. Meni se duguje."
Ali to "ja" nije tvoje pravo ja – to je lažno ja, izopačeno ogledalo koje te odvaja od Boga, od ljudi, od ljubavi, od mira.

Ego je izvor:
– gordosti i zavisti,
– pohlepe i potrebe za kontrolom,
– ljutnje, osude, nasilja,
– straha od gubitka, potrebe za dokazivanjem,
– mržnje prema istini i slobodi drugih.

Bog traži poniznost – ego traži uzdizanje.
Bog daje – ego traži.
Bog jeste – ego mora da se pravi da jeste.

Svaki greh, svaka nesloga, svaka duhovna slabost – potiče iz ega.
Sve što ljudi nazivaju "demonima" – pohota, nasilje, laž, korupcija, gordost – sve su to maske ega.

Ako čovek želi da bude duhovno čist, mora da odbaci ego. Ne da ga potiskuje, nego da ga providi i prepozna – da shvati da nije on taj ego, već svedok koji vidi.

Ego je čovekov demon. I samo njegov.
Niko ti ga ne stavlja. Ti ga hraniš. Ti ga širiš. Ti ga možeš i ublažiti.
Ali ne snagom ega – već predajom Bogu.

Ego nije samo ljudska slabost – on je smrtni greh, jer odvaja čoveka od istine, ljubavi i Boga. On porobljava dušu u iluziju posebnosti, nadmoći i samodovoljnosti, uništavajući duhovno jedinstvo koje je temelj svakog bića. Ego je tiha, ali sveprisutna laž – on stvara sukobe, zavist, pohlepu, mržnju, osećaj ugroženosti i potrebu za dominacijom.

Ego nije samo suprotan Bogu – ego je direktni protivnik Boga. Dok Bog daje, ego uzima. Dok Bog povezuje, ego odvaja. Dok Bog prašta, ego zamera. On je unutrašnji demon, lažni bog u čoveku, koji mu šapuće: „Ti si najvažniji. Ti si iznad drugih. Svi drugi treba tebi da služe.“

Poniženje egu je oslobođenje duše. Biti ponizan ne znači biti slab – znači biti slobodan od demonske iluzije važnosti. Poniznost nije pokornost ljudima, već uzdizanje Boga iznad sebe i poštovanje božanskog u drugima.

Najviši oblik svesti nije „ja sam“, već „mi smo“. Altruizam je svetlost koja sagoreva ego. Davanje, i to bez očekivanja, poništava njegovu glad. A poštovanje drugog u njegovoj patnji, borbi i vrednosti – to je sveta poniznost, najviši izraz ljubavi.


Zato, ko iskreno želi Boga, mora sahraniti sopstveni ego. Mora ga posmatrati kao zver u sebi, kao najopasniju silu koja ruši odnose, mir, ljubav, i sopstvenu dušu.

I tek kada nestane ono "ja iznad svega", rađa se ono "Bog u svima nama".
Tada se ne borimo više – tada miruje i srce i um, i više ništa ne treba da se dokaže.
Jer u tišini bez ega, Bog govori najjasnije.

Šta vi mislite?

 

[Skafander]

Mišin (Skafander) razgovor sa Bogom protiv demona(Ega) odnosno Mišin razgovor sa Bogom o interesu iz ega odnosno o zlu zvanom EGO i kako da ga ljubav pobedi, altruizam, zajedništvo i zdravlje:

https://docs.google.com/document/d/...ouid=105616862258398427783&rtpof=true&sd=true

 

[момоа]

Kao svako pagansko božanstvo, i ego je dvosekli mač, bez ega se ne može, ali nije dobro kad previše poraste.

 

[Skafander]

Kao svako pagansko božanstvo, i ego je dvosekli mač, bez ega se ne može, ali nije dobro kad previše poraste.

Pa ja mislim da se podrazumeva da se priča o preteranom egu, odnosno o samoljublju, egoizmu, i sebičnosti. Bez zdravog ega čovek ne bi opstao jer ga brani od id - a(nagona), ali ako je u manjku morala odnosno superega(disbalans) onda je to ogroman problem i za njega i za druge. Ali to je već tema za psihologiju. Ima tekst za id, ego i superego na sajtu opšte obrazovanje. Da ne stavljam link ako možda nije dozvoljeno a i više se tiče same psihologije.
U svakom slučaju preporučujem da pogledate 7 nivoa svesti kod čoveka i kako dostići do 7 nivoa, da Bog u nama pobedi tog demona zvani EGO.

 

[Skafander]

Znam da je mnogima k'o prst u oko ali možda nekome pomogne. Da se "izleči" ili da krene pravim putem.

 

[RIA77]

Mišin (Skafander) razgovor sa Bogom protiv demona(Ega) odnosno Mišin razgovor sa Bogom o interesu iz ega odnosno o zlu zvanom EGO i kako da ga ljubav pobedi, altruizam, zajedništvo i zdravlje:

https://docs.google.com/document/d/...ouid=105616862258398427783&rtpof=true&sd=true

Ти си дубоко прелашћен.

Koji se duh javlja spiritistima?

https://svetosavlje.org/da-nam-budu-jasnija-neka-pitanja-nase-vere-knjiga-i/11/

 

[aeternum]

Da li ste se ikada zapitali da li demoni zaista postoje? I ako postoje — gde se kriju?

Po mom dubokom uverenju, jedini istinski demon u čoveku je – ego. Sve ostale „sile tame“ koje ljudi zamišljaju spolja, zapravo su projekcije tog unutrašnjeg demona. Ego je taj koji razdvaja čoveka od Boga. On je uzrok gordosti, zavisti, pohlepe, laži, oholosti, samoobmane, agresije i svake druge tame.

Ego je glas koji kaže: „Ja sam iznad drugih“, „Meni se mora“, „Ja znam“, „Ja ne grešim“... To je onaj deo nas koji ne može da klekne, da ćuti, da se pokaje, da primi Ljubav bez da je prisvaja kao svoju zaslugu.

Ego ne trpi istinu jer u istini nestaje. Zato je ego sam koren svih demona.

Možemo ga zvati drugačije: Sotona, lažni ja, tamni duh, stari čovek, iluzija. Ali suština je ista — to nije neko ili nešto napolju, već unutrašnji virus koji se hrani pažnjom, pohvalom, strahom i kontrolom.

Zato je duhovna borba uvek bila unutrašnja. Isus nije isterivao spoljašnje sile — on je čoveka oslobađao iznutra.

Bog ne može prebivati u srcu koje je puno ega.

Zato verujem da se svaka istinska religija, i svaka prava borba protiv zla, vodi protiv sopstvenog ega — ne spolja, već u dubini bića.

Ego nije samo psihološki mehanizam – ego je duhovni parazit. On je najpodmukliji i najopasniji "demon" koji deluje iznutra. Nije spoljašnja sila zla, već unutrašnja slepilo koje se lažno predstavlja kao ti. Ego je glas koji kaže: "Ja sam važniji. Ja sam bolji. Meni pripada. Meni se duguje."
Ali to "ja" nije tvoje pravo ja – to je lažno ja, izopačeno ogledalo koje te odvaja od Boga, od ljudi, od ljubavi, od mira.

Ego je izvor:
– gordosti i zavisti,
– pohlepe i potrebe za kontrolom,
– ljutnje, osude, nasilja,
– straha od gubitka, potrebe za dokazivanjem,
– mržnje prema istini i slobodi drugih.

Bog traži poniznost – ego traži uzdizanje.
Bog daje – ego traži.
Bog jeste – ego mora da se pravi da jeste.

Svaki greh, svaka nesloga, svaka duhovna slabost – potiče iz ega.
Sve što ljudi nazivaju "demonima" – pohota, nasilje, laž, korupcija, gordost – sve su to maske ega.

Ako čovek želi da bude duhovno čist, mora da odbaci ego. Ne da ga potiskuje, nego da ga providi i prepozna – da shvati da nije on taj ego, već svedok koji vidi.

Ego je čovekov demon. I samo njegov.
Niko ti ga ne stavlja. Ti ga hraniš. Ti ga širiš. Ti ga možeš i ublažiti.
Ali ne snagom ega – već predajom Bogu.

Ego nije samo ljudska slabost – on je smrtni greh, jer odvaja čoveka od istine, ljubavi i Boga. On porobljava dušu u iluziju posebnosti, nadmoći i samodovoljnosti, uništavajući duhovno jedinstvo koje je temelj svakog bića. Ego je tiha, ali sveprisutna laž – on stvara sukobe, zavist, pohlepu, mržnju, osećaj ugroženosti i potrebu za dominacijom.

Ego nije samo suprotan Bogu – ego je direktni protivnik Boga. Dok Bog daje, ego uzima. Dok Bog povezuje, ego odvaja. Dok Bog prašta, ego zamera. On je unutrašnji demon, lažni bog u čoveku, koji mu šapuće: „Ti si najvažniji. Ti si iznad drugih. Svi drugi treba tebi da služe.“

Poniženje egu je oslobođenje duše. Biti ponizan ne znači biti slab – znači biti slobodan od demonske iluzije važnosti. Poniznost nije pokornost ljudima, već uzdizanje Boga iznad sebe i poštovanje božanskog u drugima.

Najviši oblik svesti nije „ja sam“, već „mi smo“. Altruizam je svetlost koja sagoreva ego. Davanje, i to bez očekivanja, poništava njegovu glad. A poštovanje drugog u njegovoj patnji, borbi i vrednosti – to je sveta poniznost, najviši izraz ljubavi.


Zato, ko iskreno želi Boga, mora sahraniti sopstveni ego. Mora ga posmatrati kao zver u sebi, kao najopasniju silu koja ruši odnose, mir, ljubav, i sopstvenu dušu.

I tek kada nestane ono "ja iznad svega", rađa se ono "Bog u svima nama".
Tada se ne borimo više – tada miruje i srce i um, i više ništa ne treba da se dokaže.
Jer u tišini bez ega, Bog govori najjasnije.

Šta vi mislite?

Pogledajte prilog 1757875

Nema se sta pitati, Biblija nam kaze istinu - da kao sto postoji Bog da postoje i demoni - pali andjeli.
Oni su duhovna bica i ne mogu biti u coveku, mogu opsedtati coveka tako sto uticu na njega na njegov um i ego.

 

[bas kao]

Ти си дубоко прелашћен.

budalastina, ego se prevodi kao JA

What is the root word ego?


The Latin root word ego means “I.”

Šta vi mislite?

budalastine, gomila budalastina, jer EGO znaci JA, na latinskom

 

[bas kao]

Ego je glas koji kaže: „Ja sam iznad drugih“,

ali nisi

„Meni se mora“,

ali ne uvek

„Ja znam“,

retko kada

„Ja ne grešim“...

to tek da ne komentarisem

 

[blablablahh]

What what pls use Serbian language

 

[Skafander]

What what pls use Serbian language

Vat, vat, pliz juz srbijan(ski) lengvidž.
Mejbi hi hev uan ingliš perent den bikoz of det he miks lengvidžes. Dont buk baj d džadž kavr, hahaha. Aj em džoking.

 

[bas kao]

Mejbi hi hev uan ingliš perent den bikoz of det he miks lengvidžes.

mogao si i sam da izguglas sta znaci rec EGO, ili igo

 

[Skafander]

mogao si i sam da izguglas sta znaci rec EGO, ili igo

U ovom kontekstu EGO znači (samo ja), a ne (samo) JA. Evo i objašnjenje:

Kada se kaže "demon kao ego", misli se na duhovni ili simbolički pristup gde ego nije samo lična svest ili identitet, već sila koja čoveka odvaja od istine, poniznosti i Boga. U tom kontekstu, ego postaje kao unutrašnji demon – nevidljiv, suptilan, ali vrlo opasan.

Ego u ovom značenju:

želi da bude iznad drugih, da dominira i da se dokazuje;

ne podnosi kritiku, voli slavu i moć;

hrani se sujetom, gordošću i pohvalama;

ubeđuje čoveka da mu ne treba pokajanje, Bog ili duhovni autoritet.


Zato duhovnici, poput oca Joila i svetih otaca, govore da najveći demon nije spolja – nego u nama, i da se on zove "ego", "gordost", "samodovoljnost". Taj demon uništava ljubav, jedinstvo i mir u duši.

U hrišćanskoj praksi, borba protiv tog demona je svakodnevna – kroz smirenje, post, molitvu i poslušnost Božijoj volji.

Kad se kaže da je ego demon, u tom kontekstu se ne misli na „ja“ kao identitet, već na lažno ja – onaj unutrašnji glas koji te odvaja od istine, ljubavi, poniznosti i jedinstva sa svetom. Ego kao demon je simbol unutrašnje sile koja hrani sujetu, strah, nadmenost i iluziju kontrole.

Ljudi koji to tumače bukvalno i misle da ego znači „ja“ – ne razlikuju psihološki pojam ega (kao deo psihe) od duhovnog uvida, gde se ego posmatra kao prepreka višoj svesti. Nedostatak te razlike ukazuje na nepoznavanje viših nivoa simbolike i introspektivne mudrosti.

Ukratko:

Ego = demon → duhovni simbol lažnog ja, nepravog identiteta.

Ego = ja → psihološki tehnički pojam (npr. kod Freuda).


Ko ne pravi razliku, često sudi iz konceptualnog uma, a ne iz iskustva ili dubine razumevanja.

Kontekst znači okruženje u kojem se nešto izgovara, piše ili dešava, i bez njega često ne možemo pravilno razumeti značenje neke reči, rečenice ili ideje.

Na primer:

Ako neko kaže: „Ego je demon“, kontekst će ti objasniti da se ne misli na običan osećaj identiteta (ja sam), nego na ego kao štetnu iluziju odvojenosti, sebičnosti, gordosti – ono što te odvaja od istinske povezanosti s drugima ili sa sobom.

Ljudi koji ne shvataju kontekst često doslovno tumače reči, pa mogu pogrešno zaključiti da se ego uvek odnosi na „ja“ kao ličnost, umesto na negativni oblik ega.

Kontekst daje dubinu – bez njega, smisao može potpuno da se izgubi.

Je l' ti sad lakše da shvatiš? Sad kad sam uprostio.

 

[bas kao]

Kad se kaže da je ego demon, u tom kontekstu se ne misli na „ja“ kao identitet, već na lažno ja

to je vec hinduizam, diverzija na pravo i lazno ja

Zato duhovnici, poput oca Joila i svetih otaca, govore da najveći demon nije spolja – nego u nama,

covek je gresan, ali po automatizmu da ga se naziva demonom? to je zla nauka, tog joila

Je l' ti sad lakše da shvatiš? Sad kad sam uprostio.

shvatio sam ja sve iz prve, ali ti ne shvatas mnoge stvari, tj. odbijas da ih razgranicis

 

[bas kao]

Ko ne pravi razliku, često sudi iz konceptualnog uma, a ne iz iskustva ili dubine razumevanja.

Kontekst daje dubinu – bez njega, smisao može potpuno da se izgubi.

pa i kontekst je vid koncepta

videlo se svetli u tami i tama ga ne obuze - da li to znaci da je videlo/svetlost u kontekstu tame? ti odbijas da razgranicis stvari to je tvoj problem, a u stvari predubedjenje kao o laznom i pravom ja, koje je isto koncept koji si ti ko zna kada usvojio iz hinduizma, i sada ga aplikujes, samo si naslovio temu ego i demon

 

[Skafander]

pa i kontekst je vid koncepta

videlo se svetli u tami i tama ga ne obuze - da li to znaci da je videlo/svetlost u kontekstu tame? ti odbijas da razgranicis stvari to je tvoj problem, a u stvari predubedjenje kao o laznom i pravom ja, koje je isto koncept koji si ti ko zna kada usvojio iz hinduizma, i sada ga aplikujes, samo si naslovio temu ego i demon

Ne odbijam da razgraničim stvari – ja ih upravo razgraničujem, samo ti ne primećuješ gde je granica. Ti si taj koji meša svetlost sa tvojim senkama. Ja nisam rekao da je 'ego' demon u smislu da ti nemaš pravo na identitet, nego da je to lažna slika sebe koja se javlja kad duhovno spavaš. To je ono što mnoge tradicije nazivaju demon – ne jer je neko biće s rogovima, već zato što zarobljava svest u iluziju. Ego kao demon nije 'ja' u gramatičkom smislu, već 'ja koje misli da je Bog'. I da – to jeste usvojeno iz duboke duhovne tradicije Istoka, ali to ne znači da je pogrešno samo zato što se ne uklapa u tvoje predubeđenje zapadnjačkog racionalizma i religiozne dogme. Ako već pominješ 'videlo koje svetli u tami', razumi onda šta tama jeste: to je nesvesno poistovećivanje sa egom.

I ne, nisam „naslovio temu“ na osnovu hinduizma, niti apliciram koncepte iz bilo koje religije, pa ni iz hinduizma. Govorim o „demonu“ kao simbolu poremećenog ega — kada ego postane destruktivan, preuzme um, zarobi psihu i vodi osobu u lažnu sliku o sebi i drugima.

To nije religijski koncept, to je psihološki i životni. Ako ti je to već previše, onda ti ni Hristove reči neće značiti mnogo, jer i On govori u metaforama koje ukazuju na unutrašnje stanje čoveka.

I upravo zato, kada kažem „demon = ego“ u određenom kontekstu, ne govorim da je ego bukvalno demon s rogovima, niti da je svetlost u kontekstu tame. Govorim o unutrašnjem sukobu, o senci, o lažnoj slici o sebi koja upravlja čovekom i time ga čini robom sopstvenih iluzija.

Ako ti odbijaš da razgraničiš simboliku, to je tvoj problem, a ne moj. Nije moje predubeđenje — to je tvoje nerazumevanje razlike između doslovnog i simboličkog.

 

[Сан о пролећу]

Постоји једна мала група људи која не одговара опису у уводној поруци. Сви остали људи одговарају том опису. Мала група има везу са божанским, божанску искру; остали људи је немају. Потребно је то схватити и разграничити те две групе да би могао да се води озбиљнији разговор.

Nema se sta pitati, Biblija nam kaze istinu - da kao sto postoji Bog da postoje i demoni - pali andjeli.
Oni su duhovna bica i ne mogu biti u coveku, mogu opsedtati coveka tako sto uticu na njega na njegov um i ego.

И ово.

 

[Skafander]

Постоји једна мала група људи која не одговара опису у уводној поруци. Сви остали људи одговарају том опису. Мала група има везу са божанским, божанску искру; остали људи је немају. Потребно је то схватити и разграничити те две групе да би могао да се води озбиљнији разговор.

Koja mala grupa ljudi?

 

[bas kao]

Ja nisam rekao da je 'ego' demon u smislu da ti nemaš pravo na identitet, nego da je to lažna slika sebe koja se javlja kad duhovno spavaš. To je ono što mnoge tradicije nazivaju demon – ne jer je neko biće s rogovima, već zato što zarobljava svest u iluziju

maya je isto dalekoistocni koncept, probudjeni je buda itd, ali da ne okolisem vise: ako nema bezgresnog medju nama, a nema, i svi mi ponekad bar uobrazimo...

Govorim o „demonu“ kao simbolu poremećenog ega — kada ego postane destruktivan, preuzme um, zarobi psihu i vodi osobu u lažnu sliku o sebi i drugima.

To nije religijski koncept, to je psihološki i životni.

relativizujes pojam demon svodeci ga na simbol, a ne na bestelesne entitete koji zaista mogu da zarobe... Ako pogledamo trendove, to si takodje pokupio, da se ti demonski entiteti uzimaju zdravo za gotovo, pa skoro videh crtani film za odrasle, kao pop-art, gde su "demoni" u glavnim ulogama

I upravo zato, kada kažem „demon = ego“ u određenom kontekstu,

ja ti kazem da sam te razumeo i 1. put, samo smatram da to nije u redu, da se kaze da u svakom cuci demon, a ti si oba termina relativizovao, i ego, i demon

Ako ti odbijaš da razgraničiš simboliku

ja sam postavio temu kao vcbcv

Vera, ili konkretna ili apstraktna [studentima Biblije]​

kada kazes

onda ti ni Hristove reči neće značiti mnogo, jer i On govori u metaforama koje ukazuju na unutrašnje stanje čoveka.

Ako ti odbijaš da razgraničiš simboliku, to je tvoj problem, a ne moj.

Neko će reći da se i Gospod služio pričama, parabolama. Pa, naravno, ali Hristovo usmerenje je uvek bilo od tih priča ka konkretizaciji vere, tj. njene indukcije, a nikad obrnuto od konkretizovane vere ka apstrakciji i mistifikaciji ili dedukciji iste, te u krajnjoj liniji je i sam rekao razlog govorenja u pričama u Mateju 13,10-..., a naročito u Mateju 13,35 da se ispuni što je rečeno preko proroka koji govori, otvoriću u pričama usta svoja, On iskazuje ono što je sakriveno, neiskazano, nekonkretizovano još do tada, te iz tame i nerazumljivog upućuje na videlo i jasnoću (Matej 10,26-27; Marko 4,22; Luka 8,17).

 

[Skafander]

maya je isto dalekoistocni koncept, probudjeni je buda itd, ali da ne okolisem vise: ako nema bezgresnog medju nama, a nema, i svi mi ponekad bar uobrazimo...

relativizujes pojam demon svodeci ga na simbol, a ne na bestelesne entitete koji zaista mogu da zarobe... Ako pogledamo trendove, to si takodje pokupio, da se ti demonski entiteti uzimaju zdravo za gotovo, pa skoro videh crtani film za odrasle, kao pop-art, gde su "demoni" u glavnim ulogama

ja ti kazem da sam te razumeo i 1. put, samo smatram da to nije u redu, da se kaze da u svakom cuci demon, a ti si oba termina relativizovao, i ego, i demon

​

Znam na šta misliš i slažem se da danas postoji opasan trend da se zlo banalizuje i čak romantizuje – u filmovima, crtaćima, pop kulturi. Ali moje razumevanje nije preuzeto iz tih izvora. Ja demone ne uzimam olako, niti ih vidim kao bezazlene simbole.

Ali verujem da je najopasniji demon onaj koji čovek ne prepozna u sebi – demon gordosti, sujete, zavisti, laži, zlobe. To nije simbolika, to je svakodnevna stvarnost. Jer demon ne dolazi uvek spolja – često deluje kroz čovekov ego, kroz njegovo samoljublje i tvrdokornost.

Zato sam rekao da je ego demon. Zato što znam da se on najpre nastanjuje u čovekovom srcu, ako mu je srce slepo.

Ako veruješ da demon može da zarobi čoveka, zar nije logično da to čini kroz ljudsku slabost – kroz misli, želje, osećanja? I da ego može biti kapija za to zarobljavanje?

Zato mislim da ne treba bežati od duhovne psihologije, nego je koristiti kao sredstvo samoproučavanja, da bismo razlikovali šta je od Boga, a šta od demona – i u svetu i u sebi.

U čoveku su prisutne i Božanska i demonska priroda – stalna borba svetla i tame. Ego, kada se otme kontroli, ponaša se kao demon – odvaja nas od istine, ljubavi, razumevanja i poniznosti pred Bogom. Zato sam rekao "u svakom čuči demon" – jer svi imamo tu stranu koju moramo prepoznati i savladati.

To nije iz hinduizma, nego iz univerzalne istine koju prepoznaje i hrišćanstvo, i pravoslavna duhovnost, i zdravi razum: da čovek mora raditi na sebi da bi svetlo u njemu pobedilo tamu.

 

[Сан о пролећу]

Koja mala grupa ljudi?

Та група се издваја од већине. То су они који траже истину; истинољупци, "теоретичари завера"... Нећеш наћи лошег и злог човека у тој групи (ја нисам нашла). Од других се издвајају по доброти и интелигенцији. Мислим да је апостол Јован мислио на њих када је писао о последњој битци, само их је у то време звао верујућима.

 

[Skafander]

Та група се издваја од већине. То су они који траже истину; истинољупци, "теоретичари завера"... Нећеш наћи лошег и злог човека у тој групи (ја нисам нашла). Од других се издвајају по доброти и интелигенцији. Мислим да је апостол Јован мислио на њих када је писао о последњој битци, само их је у то време звао верујућима.

Pa kako se zovu?

 

[Skafander]

ja sam postavio temu kao vcbcv

Vera, ili konkretna ili apstraktna [studentima Biblije]​

Ne moraš poznavati sve stihove da bi živeo duhovno.

Duhovni život nije teorija, već praksa. Nije ni u mnoštvu citata, već u tišini kad pomogneš nekome a ne tražiš da se zna. Nije u dokazivanju vere, već u svakodnevnoj poniznosti — kad kažeš "oprosti", kad priznaš grešku, kad podeliš poslednji dinar s nekim ko ga više treba.

Neki ljudi ne znaju ni šta je dogma, ni šta znači eshatologija, ali su bolji hrišćani od mnogih koji sebe tako zovu — jer ne gaze druge da bi dokazali svoju "ispravnost". Oni žive ono što vera suštinski jeste: davanje, žrtva, istina bez ega.

Bog je u svakom tiho izrečenom “hvala”. U starcu kog neko odvede preko ulice bez očekivanja nagrade. U majci koja se odriče poslednjeg zalogaja za svoje dete. U onome ko prašta, iako bi imao pravo da mrzi.

Duhovni život ne traži diploma, titule, znanje jezika ni biblijskih termina. Traži srce koje nije tvrdo.
Ponizno srce koje zna da nije centar sveta.

U tom smislu, vera ne mora biti ni apstraktna ni konkretna. Ona je — življena.

 

[Сан о пролећу]

Pa kako se zovu?

Рекла сам ти. Препознају нас под тим злогласним именом теоретичари завера. Нисмо од овог света. Од света смо у ком не постоје правила (Матрикс 1). Зашто и како смо завршили овде, не знам, могу само да нагађам...

 

[bas kao]

Ali verujem da je najopasniji demon onaj koji čovek ne prepozna u sebi – demon gordosti, sujete, zavisti, laži, zlobe. To nije simbolika, to je svakodnevna stvarnost. Jer demon ne dolazi uvek spolja – često deluje kroz čovekov ego, kroz njegovo samoljublje i tvrdokornost.

Zato sam rekao da je ego demon. Zato što znam da se on najpre nastanjuje u čovekovom srcu, ako mu je srce slepo.

onda se postavlja pitanje odgovornosti, covek samo kaze na strasnom sudu da nije on kriv, nego neki demon, a ja kazem da su to najbedniji izgovori

Ako veruješ da demon može da zarobi čoveka, zar nije logično da to čini kroz ljudsku slabost – kroz misli, želje, osećanja? I da ego može biti kapija za to zarobljavanje?

nema sta da verujem, pomenusmo vec Hrista i da je izgonio demone iz ljudi, ali ti ljudi su zaista imali problem, a ti, rekoh ti, relativizujes demone

U čoveku su prisutne i Božanska i demonska priroda – stalna borba svetla i tame

pazi, ja tacno vidim kako ti razmisljas, jer sam sve to prosao pre 30+godina, a ti moras da se opredelis ili za dobro ili za zlo, i onda nema nikakve unutrasanje borbe, a kamoli koncepta doktor dzekil i mister hajd... jedino ako te davim preteranim ispravljanjem, ali mislim da si potencijal, pa zato ne okolisem

svi imamo tu stranu koju moramo prepoznati i savladati.

samo je potrebna odluka, ali tebi je tema neki joil i pusenje, vidim