gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
Ovo što zovemo demokratijom je najveća prevara i laž koja postoji. Mogu se napisati tomovi knjiga o tome. Kao prvo, poslanici u skupštini nisu narodni poslanici.
-
- Popularno:
- Zasto toliko mrzite Ruse?
- Da li Srbe na Kosovu čeka ista sudbina...
- Ursula fon der Lajen: Stav EU...
- Da li ste se ikada u životu "raspali" i...
- Izazov pera
- Stejt department objavio: Tramp okončao...
- "Dobro došli u Srbiju, draga Ursula!"...
- Saslušan Vujadin Savić! Dva sata davao...
- Vučić: Tri ruska državljanina u kampu...
- Anketna komisija zaključila: Pad...
"Demokratija" - najveća prevara
- Začetnik teme gost 305033
- Datum pokretanja
Аристократа
Poznat
- Poruka
- 7.101
Ма није, чему предрасуде и тако лоше мишљење? Демократија је најбољи могући државни систем од свих.
gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
Ovo što se naziva demokratijom je karikatura demokratije, demokratija znači vladavina naroda
Аристократа
Poznat
- Poruka
- 7.101
Па ово и јесте владавина народа тачније сељака. Сам поглед на нашу скупштину говори да сељаци владају, не знам чему бунт, све је у реду
- Poruka
- 7.028
Demokratija je neophodna ali nije dovoljna.
demokratija je vladavina kapitala nad ljudima
Miroslav Milovanovic
Iskusan
- Poruka
- 6.359
Демократија се може усавршавати за разлику од аутократије,али она не гарантује аутоматски да ћемо имати успешно и праведно друштво.
gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
Kao drugo: Sve političke stranke finansiraju krupni kapitalisti, što znači da je demokratija nemoguća zato što političke partije moraju da slušaju gazdu koji ih 'rani
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Demokratija u današnjem smislu je višepartijski parlamentarni sistem.
Dakle svaka zemlja koja ima parlament ( skupštinu naroda )
i u njemu više partija
ima demokratiju.
Kadilaci, bogatstvo,
avioni i bazeni
nisu demokratija već
posledica dugogodišnjeg delovanja demokratije
( borbe i slobodne konkurencije ideja u parlamentu )
Dakle svaka zemlja koja ima parlament ( skupštinu naroda )
i u njemu više partija
ima demokratiju.
Kadilaci, bogatstvo,
avioni i bazeni
nisu demokratija već
posledica dugogodišnjeg delovanja demokratije
( borbe i slobodne konkurencije ideja u parlamentu )
gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
Nije tačno, ne vlada narod ništa, on samo jednom u četiri godine određuje u kom će udelu koja prevarantska i lopovska banda (politička partija) da zauzima poslanička mesta u parlamentu. Narod ne bira ni ministre ni uopšte funkcionere ni politiku koju će voditi državno rukovodstvo ni zakone koji će se donositi ni ništa drugo
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Kad bi ti znao da su hirurzi ustvari manijaci koji vole da seckaju ljude ..
gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
Citiraću sebe:
gost 159032
Veoma poznat
- Poruka
- 12.404
Sistem koji se danas naziva "demokratija" je u stvari republika u kojoj se predstavnici vlasti biraju demokratskim putem.
Dobar aspekt ovog vida republike (barem bi trebao da bude) je mogucnost smene neodgorovrnih, nesposobnih i zlonamernih.
Da bi ovaj aspekt dosao do izrazaja, potrebno je mnogo vise od pukog glasanja za partije i njihove namestene liste.
Dobar aspekt ovog vida republike (barem bi trebao da bude) je mogucnost smene neodgorovrnih, nesposobnih i zlonamernih.
Da bi ovaj aspekt dosao do izrazaja, potrebno je mnogo vise od pukog glasanja za partije i njihove namestene liste.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Sve si ispobrk'o !
gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
Što je najsmešnije u celoj priči, kod nas narod ne bira čak ni ko će biti na vlasti (osim ako neka partija sâma na izborima ne osvoji većinu stolica u parlamentu). Vlast u stvari sklapaju političke partije ili bolje rečeno njihove prave gazde - kriminalci, tajkuni, strane sile, tajne službe itd
gost 159032
Veoma poznat
- Poruka
- 12.404
Kad postoji vise partija, koalicije su neminovnost. Kod nas je to dobar izgovor, kad se nesto ne ispuni, "Uradio bih ja to, ali mi nisu dali koalicioni partneri."
Veci je problem, ono sto si mozda nesvesno rekao, mi biramo partije, koje uglavnom imaju rigidnu strukturu, koju je tesko promeniti (nekad i nije moguce) i osim par osoba na vrhu, ne vidimo ni jednu osoba koja ucestvuje u vlasti, niti ih biramo. Ministri i vecina clanova raznoraznih odbora, agencija dolaze iz neimenovane (tacnije, grupe ljudi nad kojim ne postoji nikakva kontrola izuzev unutar stranacke) mase clanstva jedne ili cesce vise partija u vlasti.
Veci je problem, ono sto si mozda nesvesno rekao, mi biramo partije, koje uglavnom imaju rigidnu strukturu, koju je tesko promeniti (nekad i nije moguce) i osim par osoba na vrhu, ne vidimo ni jednu osoba koja ucestvuje u vlasti, niti ih biramo. Ministri i vecina clanova raznoraznih odbora, agencija dolaze iz neimenovane (tacnije, grupe ljudi nad kojim ne postoji nikakva kontrola izuzev unutar stranacke) mase clanstva jedne ili cesce vise partija u vlasti.
Miroslav Milovanovic
Iskusan
- Poruka
- 6.359
У добро уређеном систему лоши људи тешко могу доспети на неки значајан положај у друштву.
gost 159032
Veoma poznat
- Poruka
- 12.404
Definisi dobro uredjen sistem.
Korupcijski, spijunski, pa i seks skandali nisu retkost.
gost 305033
Ističe se
- Poruka
- 2.156
Misliš kao Berluskoni, hehe, možeš proguglati i doživljaje Katarine Kresal, a po svojim nedelima poznat je i seksualni manijak Bil Klinton. Ima toga kolko hoćeš.
Na zapadu se u tim visokim krugovima zna da čovek kad dođe do moći, poludi, oda se kokainu, orgijama, često postanu homoseksualci ili pedofili
Poslednja izmena:
fabian
Ističe se
- Poruka
- 2.252
Najbolji dokaz za to da je ovo prevara je to sto poslanici sami sebi odredjuju platu. Pa ko tu radi za koga?
oni rade za krupne kapitaliste
Miroslav Milovanovic
Iskusan
- Poruka
- 6.359
Демократија је боља од било какве диктатуре,али она не доноси обавезно добре класно-социјалне односе и успех у економији.
Ribar
Poznat
- Poruka
- 9.164
Bilo bi dobro da seljaci vladaju!Па ово и јесте владавина народа тачније сељака. Сам поглед на нашу скупштину говори да сељаци владају, не знам чему бунт, све је у реду
Nažalost, vladaju pljačkaški bogataši i njihovi pioni. Zato su svi zakoni i sva vlast takvi da odgovaraju, samo i jedino, pljačkaškim bogatašima.
EUropejac
Domaćin
- Poruka
- 3.378
Smatram da je demokratja najmoralnije,i najbolje resenjemm,i najbolji sistem...e sad...ne mozemo da sudimo o demokratiji gledajuci nase politicare.
Kad demokratija dosadi
Već četvrt veka evo umiremo od leka koji nam je prepisan kao svemoćna panaceja i stalno se iznova čuje kako krivica leži u tome da nemamo dovoljno ili da nemamo pravu demokratiju. Pri tom nam ne objašnjavaju kolika je doza "prave" demokratije potrebna da bi pacijent oživeo? Shodno Platonovoj klasifikaciji, dve najmoćnije države sveta - SAD i Kina nisu demokratije. SAD su oligarhija prerušena u demokratiju a Kina je oligarhija prerušena u komunizam. Dok je u slučaju Kine to sasvim jasno za SAD nije te tako do danas Amerika za mnoge ostaje etalon demokratije. Uistinu, SAD ne bi bile to što jesu da su "prava" demokratija kako to naši naivni ljubitelji zamišljaju. Naprotiv, kod nas cveta "prava" demokratija - nad kojom se Platon zgražavao - demokratija pravog demosa, izvornog pučanstva koje bira sebi podobne da ga reprezentuju. U SAD se zna ko kosi a ko vodu nosi. Tamo biti izabran u Kongres ili za Predsednika ili za ministra znači poticati iz neke ugledne i bogate porodice ili pak biti izuzetan stručnjak u politikologiji, ekonomiji, sociologiji, istoriji... Ulaznicu za svet politike daju ili kapital ili znanje. Ali i jedno i drugo u službi odbrane sistema liberalnog kapitalizma i američke pozvanosti da se predvodi svet. Neće vam značiti ništa znanje ako ga uprežete u obaranje tog sistema utemeljenog pre više od dva veka. Vi morate jednostavno biti delom elite i deo fronta te elite koja po svaku cenu želi da se održi tamo gore. Pokazati da je Kina oligarhijska a ne komunistička (kakva je nominalno) lakši je posao. Tamo se već decenijama postupno uvodi kapitalizam ali bez prepuštanja uprave razbarušenim ljubiteljima bezobalnih sloboda. Oligarhijska sprega nominalno komunističkih rukovodilaca zajedno sa menadžerskim i kapitalističkim slojem uspela je da Kinu dovede na drugo mesto po bruto društvenom proizvodu. Šta bi bilo od najmnogoljudnije zemlje da je tamo pobedila ideja "tranzicije" ili pokret sa Tjenanmena 1989. godine? Kina bi postala poprište ratova, raspala bi se na ko zna koliko delova a od ukupne populacije od 1,5 milijardi pretpostavimo da bi "samo" 10% krenulo da beži na Zapad u Blagosloveni Raj Evropske Unije. Kinesko rukovodstvo nije se dalo obmanuti slatkorečivim parolama o demokratiji i ljudskim pravima koji vode u propast već je dalo prednost poretku i redu, ekonomskom napretku i postepenim reformama koje za sada rezultiraju kombinacijom kapitalizma (sve jačeg) i socijalizma (sve slabijeg). Šta bi ostalo od SAD kada bi tamo razbarušeni društveni autsajderi i ulični bukači došli na vlast? Sjedinjene Države bi se raspale a izbijao bi rat za ratom na rasnoj ili kojoj drugoj osnovi. Ovako, birali ovoga ili onoga, Republikansku ili Demokratsku stranku režim opstaje, oligarhija gospodari. Ovim ne želim da hvalim oligarhijski oblik vladavine već da pokažem da je on uspešniji i stabilniji od demokratije.
Niko se ne usuđuje da makar kao hipotetični odgovor na pitanje o uzrocima našeg propadanja navede uvođenje demokratskog sistema (pri čemu mislim na višestranački parlamentarizam). Kako su samo bili hrabri i odlučni naši ekonomisti (svi izašli iz socijalističkog šinjela) kada su 80-ih godina označavali tadašnji sistem socijalizma i samoupravljanja kao uzrok ondašnje ekonomske i političke krize. I naravno, isprva jako tiho (jer to je tada bila jeres!) pa sve glasnije otkrivali su spasonosno rešenje: usvajanje političkog sistema demokratije i ekonomskog sistema "liberalnog" kapitalizma bez ikakve državne regulacije. Danas pak niko, usred svetske ekonomske krize, nema kuraži da optuži sistem po sebi već govore da je kriza zbog toga što nismo sproveli "stvarnu" demokratiju i "stvarni" kapitalizam. Današnja kriza koja je kudikamo dublja zahtevala bi dosledan zaključak kako je sistem krivac i da ga nikakvo parcijalno popravljanje niti šminkanje neće poboljšati!
Vreme nam je da priznamo sebi da su demokratija zajedno sa kapitalizmom za nas bili čisti promašaj i put naroda i društva u propast. Da bi neko u SAD postao član Parlamenta ili Vlade ili da se useli u Belu kuću taj treba da ima novac ili ime ili karijeru ili najbolje sve skupa. Nije šala upravljanje državom. Zapitajmo se odakle novac našim političkim liderima i njihovim strankama? Da li su Nikolić, Vučić, Tadić, Jovanović, Čanak, Pajtić, Šešelj... zaradili milione u nekom preduzetništvu pa ih sada troše na politiku? Za registrovanje političke organizacije zahteva se deset hiljada potpisa overenih u sudu po tarifi od deset evra za potpis. Što dovodi do vrtoglave sume od sto hiljada evra samo za registraciju! A za dobru organizaciju treba imati u svakom opštinskom mestu kancelariju i bar jednog plaćenog čoveka. A šta tek reći za čitavu cirkusijadu pred izbore: plakati, prospekti, bildbordi, majice, kape, zastave, putovanje od mesta do mesta sa iznajmljivanjem bina i ozvučenja, sa dovođenjem svojih ljudi autobusima, spotovi na radiju i televiziji... Ko to plaća? Odakle? Šta očekuju finansijeri od onih koje su finansirali? Od sveg tog cirkusa koji se zove "vladavina naroda"?!
Konačno, ko će naterati "narodne izabranike" da poštuju sopstveni program i obećanja kojima su osvojili glasove i vlast? Niko im ništa ne može. Mogu da rade šta hoće odmah po zatvaranju birališta. Mogu da izazovu i rat iako su govorili o miru. Mogu i da izgube rat - pašće na prvim izborima, primiriće se malo pa će se na nekom sledećem "narodnom izjašnjavanju" vratiti na vlast i sve će biti zaboravljeno, sve će im biti oprošteno.
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/kad_demokratija_dosadi.46.html?news_id=319594
Već četvrt veka evo umiremo od leka koji nam je prepisan kao svemoćna panaceja i stalno se iznova čuje kako krivica leži u tome da nemamo dovoljno ili da nemamo pravu demokratiju. Pri tom nam ne objašnjavaju kolika je doza "prave" demokratije potrebna da bi pacijent oživeo? Shodno Platonovoj klasifikaciji, dve najmoćnije države sveta - SAD i Kina nisu demokratije. SAD su oligarhija prerušena u demokratiju a Kina je oligarhija prerušena u komunizam. Dok je u slučaju Kine to sasvim jasno za SAD nije te tako do danas Amerika za mnoge ostaje etalon demokratije. Uistinu, SAD ne bi bile to što jesu da su "prava" demokratija kako to naši naivni ljubitelji zamišljaju. Naprotiv, kod nas cveta "prava" demokratija - nad kojom se Platon zgražavao - demokratija pravog demosa, izvornog pučanstva koje bira sebi podobne da ga reprezentuju. U SAD se zna ko kosi a ko vodu nosi. Tamo biti izabran u Kongres ili za Predsednika ili za ministra znači poticati iz neke ugledne i bogate porodice ili pak biti izuzetan stručnjak u politikologiji, ekonomiji, sociologiji, istoriji... Ulaznicu za svet politike daju ili kapital ili znanje. Ali i jedno i drugo u službi odbrane sistema liberalnog kapitalizma i američke pozvanosti da se predvodi svet. Neće vam značiti ništa znanje ako ga uprežete u obaranje tog sistema utemeljenog pre više od dva veka. Vi morate jednostavno biti delom elite i deo fronta te elite koja po svaku cenu želi da se održi tamo gore. Pokazati da je Kina oligarhijska a ne komunistička (kakva je nominalno) lakši je posao. Tamo se već decenijama postupno uvodi kapitalizam ali bez prepuštanja uprave razbarušenim ljubiteljima bezobalnih sloboda. Oligarhijska sprega nominalno komunističkih rukovodilaca zajedno sa menadžerskim i kapitalističkim slojem uspela je da Kinu dovede na drugo mesto po bruto društvenom proizvodu. Šta bi bilo od najmnogoljudnije zemlje da je tamo pobedila ideja "tranzicije" ili pokret sa Tjenanmena 1989. godine? Kina bi postala poprište ratova, raspala bi se na ko zna koliko delova a od ukupne populacije od 1,5 milijardi pretpostavimo da bi "samo" 10% krenulo da beži na Zapad u Blagosloveni Raj Evropske Unije. Kinesko rukovodstvo nije se dalo obmanuti slatkorečivim parolama o demokratiji i ljudskim pravima koji vode u propast već je dalo prednost poretku i redu, ekonomskom napretku i postepenim reformama koje za sada rezultiraju kombinacijom kapitalizma (sve jačeg) i socijalizma (sve slabijeg). Šta bi ostalo od SAD kada bi tamo razbarušeni društveni autsajderi i ulični bukači došli na vlast? Sjedinjene Države bi se raspale a izbijao bi rat za ratom na rasnoj ili kojoj drugoj osnovi. Ovako, birali ovoga ili onoga, Republikansku ili Demokratsku stranku režim opstaje, oligarhija gospodari. Ovim ne želim da hvalim oligarhijski oblik vladavine već da pokažem da je on uspešniji i stabilniji od demokratije.
Niko se ne usuđuje da makar kao hipotetični odgovor na pitanje o uzrocima našeg propadanja navede uvođenje demokratskog sistema (pri čemu mislim na višestranački parlamentarizam). Kako su samo bili hrabri i odlučni naši ekonomisti (svi izašli iz socijalističkog šinjela) kada su 80-ih godina označavali tadašnji sistem socijalizma i samoupravljanja kao uzrok ondašnje ekonomske i političke krize. I naravno, isprva jako tiho (jer to je tada bila jeres!) pa sve glasnije otkrivali su spasonosno rešenje: usvajanje političkog sistema demokratije i ekonomskog sistema "liberalnog" kapitalizma bez ikakve državne regulacije. Danas pak niko, usred svetske ekonomske krize, nema kuraži da optuži sistem po sebi već govore da je kriza zbog toga što nismo sproveli "stvarnu" demokratiju i "stvarni" kapitalizam. Današnja kriza koja je kudikamo dublja zahtevala bi dosledan zaključak kako je sistem krivac i da ga nikakvo parcijalno popravljanje niti šminkanje neće poboljšati!
Vreme nam je da priznamo sebi da su demokratija zajedno sa kapitalizmom za nas bili čisti promašaj i put naroda i društva u propast. Da bi neko u SAD postao član Parlamenta ili Vlade ili da se useli u Belu kuću taj treba da ima novac ili ime ili karijeru ili najbolje sve skupa. Nije šala upravljanje državom. Zapitajmo se odakle novac našim političkim liderima i njihovim strankama? Da li su Nikolić, Vučić, Tadić, Jovanović, Čanak, Pajtić, Šešelj... zaradili milione u nekom preduzetništvu pa ih sada troše na politiku? Za registrovanje političke organizacije zahteva se deset hiljada potpisa overenih u sudu po tarifi od deset evra za potpis. Što dovodi do vrtoglave sume od sto hiljada evra samo za registraciju! A za dobru organizaciju treba imati u svakom opštinskom mestu kancelariju i bar jednog plaćenog čoveka. A šta tek reći za čitavu cirkusijadu pred izbore: plakati, prospekti, bildbordi, majice, kape, zastave, putovanje od mesta do mesta sa iznajmljivanjem bina i ozvučenja, sa dovođenjem svojih ljudi autobusima, spotovi na radiju i televiziji... Ko to plaća? Odakle? Šta očekuju finansijeri od onih koje su finansirali? Od sveg tog cirkusa koji se zove "vladavina naroda"?!
Konačno, ko će naterati "narodne izabranike" da poštuju sopstveni program i obećanja kojima su osvojili glasove i vlast? Niko im ništa ne može. Mogu da rade šta hoće odmah po zatvaranju birališta. Mogu da izazovu i rat iako su govorili o miru. Mogu i da izgube rat - pašće na prvim izborima, primiriće se malo pa će se na nekom sledećem "narodnom izjašnjavanju" vratiti na vlast i sve će biti zaboravljeno, sve će im biti oprošteno.
http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/kad_demokratija_dosadi.46.html?news_id=319594
