Demencija

[pahuljicagm]

- - - - - - - - - -



To sa kupanjem je posebna priča. Mama sama nije mogla u kadu, a i bolje jer je bila baš nestabilna, kukala je da joj je hladno. Ne smem da kažem koliko je najduže prošlo između dva kupanja dok je bila kod kuće U domu su tu, naravno, mnogo efikasniji. Kuka i tamo, ali manje. Tu se baš vidi razlika između stručnog osoblja i nas dobronamernih.[/QUOTE]


Kad sam je odvela u dom, na samom pocetku, isla je svako vece sama na tusiranje, onako kako je naucila kod kuce. Oni su je nadzirali, zbog padova i sl. MEdjutim, od trenutka kad joj se stanje pogorsalo, izgubila je inicijativu za apsolutno SVE. Pa i za to. Ali kad god je pitaju jel moze kupanje, ona ima isti odgovor- Uvek moze kupanje. To mi oni pricaju, verovatno im je neobicno bas zbog toga kakvi su dementni po pitanju odrzavanja higijene.

 

[Ona Marge]

...zene drage, ja vam samo mogu reci da ste junaci kakvih je malo, sta sve prezivljavate i kako se sa tim borite....stize me vidim fino slicna situacija koju niti znam kako da resim niti
gde da trazim savet sem ovde medju vama....

...mama mi je sama, stara i bolesna....u poslednje vreme se sve teze koncentrise, pije lekove nekontrolisano pa tako i spava, prvede dan u spavanju, kad je zovem ili se ne javlja na telefon
ili kad se javi nema pojma ni sa kim prica....onda je na momente skroz dobro, razumno govori, ali to sve sto ja cujem je telefonom i kratko...da ja nemam zdravstvenih problema kakvih imam
pa i da odem i budem uz nju, ali na zalost nije tako..i ocigledno da je jedino resenje dom....

...najgore od svega je to sto ja niti smem niti mogu da joj to kazem...strah me je da je ne uvredim, da se ne oseti odbacenom, a uz sve to nemam nacina da platim bilo koji dom, jer same
znate da je to sve preskupo za nase prilike....bar sto se vecine nas tice...

..e sad mene zanima, kako se saopstile svojim roditeljima bilo majci ili ocu da bi ste ih smestili u dom, ako ste uopste o tome sa njima pricale....kako ste ostvarie neka prava koja bi mogla
da se ostvare od drzave, u smislu da pokrije deo troskova...i ne znam nisa sta bih jos mogla trenutno da vas pitam jer mi je jako tesko i da mislim trenutno vise od ovoga....nama bi najvise
odgovarao nekakav dom u Sapcu....

..svaki savet je dobro dosao, hvala..

Saopštavanje je poprilično teška stavka...mislim da je većina nas to odradila na prevaru i laž...tipa ideš da se malo opraviš, pa ćeš se vratiti u svoju kuću.
A finansiranje, to je mnogo teška stvar, ukoliko ima nekretninu na svoje ime, računa se na to da će neko ko će to naslediti, plaćati troškove. Da bi od države dobila pomoć, mora biti skroz bez materijalnih dobara i da deca nemaju stan ni prihode, a ako imaju, onda se donosi neka odluka kojim se skida deo prihoda od dece (poput alimentacije). Jedna od varijanti je tuđa nega i pomoć, ali to dobiju baš oni stvarno nepokretni , a i taj proces traje barem pola godine.
Najbolje bi bilo da se raspitaš u centru za socijalni rad o svojim mogućnostima, oni barataju sa zakonom i krivinama koje eventualno možeš da izvedeš.

 

[Afroo]

Saopštavanje je poprilično teška stavka...mislim da je većina nas to odradila na prevaru i laž...tipa ideš da se malo opraviš, pa ćeš se vratiti u svoju kuću.
A finansiranje, to je mnogo teška stvar, ukoliko ima nekretninu na svoje ime, računa se na to da će neko ko će to naslediti, plaćati troškove. Da bi od države dobila pomoć, mora biti skroz bez materijalnih dobara i da deca nemaju stan ni prihode, a ako imaju, onda se donosi neka odluka kojim se skida deo prihoda od dece (poput alimentacije). Jedna od varijanti je tuđa nega i pomoć, ali to dobiju baš oni stvarno nepokretni , a i taj proces traje barem pola godine.
Najbolje bi bilo da se raspitaš u centru za socijalni rad o svojim mogućnostima, oni barataju sa zakonom i krivinama koje eventualno možeš da izvedeš.

Hvala Margo. Videcu sta ce mi reci, moram zvati, danas je kao malo bolje, ali u toku razgovora opet vidim da se nekih delova ne seca, ali ona naravno to ne priznaje. Znaci strasno

 

[Ona Marge]

Demencija je strašna bolest...Svi mi se ponadamo da i nije tako strašna u momentima kada su savršeno prisebni...ali vreme nam sve manje i manje daje tih momenata. Da li pije neke lekove za demenciju, da li je išla kod neurologa, psihijatra, možda u ovom početnom stadijumu, uz lekove ima nade za zaustavljanje bolesti.

 

[pahuljicagm]

...zene drage, ja vam samo mogu reci da ste junaci kakvih je malo, sta sve prezivljavate i kako se sa tim borite....stize me vidim fino slicna situacija koju niti znam kako da resim niti
gde da trazim savet sem ovde medju vama....

...mama mi je sama, stara i bolesna....u poslednje vreme se sve teze koncentrise, pije lekove nekontrolisano pa tako i spava, prvede dan u spavanju, kad je zovem ili se ne javlja na telefon
ili kad se javi nema pojma ni sa kim prica....onda je na momente skroz dobro, razumno govori, ali to sve sto ja cujem je telefonom i kratko...da ja nemam zdravstvenih problema kakvih imam
pa i da odem i budem uz nju, ali na zalost nije tako..i ocigledno da je jedino resenje dom....

...najgore od svega je to sto ja niti smem niti mogu da joj to kazem...strah me je da je ne uvredim, da se ne oseti odbacenom, a uz sve to nemam nacina da platim bilo koji dom, jer same
znate da je to sve preskupo za nase prilike....bar sto se vecine nas tice...

..e sad mene zanima, kako se saopstile svojim roditeljima bilo majci ili ocu da bi ste ih smestili u dom, ako ste uopste o tome sa njima pricale....kako ste ostvarie neka prava koja bi mogla
da se ostvare od drzave, u smislu da pokrije deo troskova...i ne znam nisa sta bih jos mogla trenutno da vas pitam jer mi je jako tesko i da mislim trenutno vise od ovoga....nama bi najvise
odgovarao nekakav dom u Sapcu....

..svaki savet je dobro dosao, hvala..

Tetki sam rekla da ide na oporavak, i ostala je prvo vece bez vecih problema. Sutradan ujutru je nastupila drama jer je procitala na flajeru gde je. Zvala je telefonom, pretila mi... Pisala sam na forumu... Odlazila do vrata da odnesem sta joj treba, nisam smela da udjem. Da je ne razljutim jos vise. MEdjutim, polako, bas polako se privikla. Vec dugo ne trazi da ide kuci, misli da je u bolnici...
Moras biti spremna na razne reakcije.
Ako se odlucis za to pokusaj da istrajes...

 

[arabeska11]

...zene drage, ja vam samo mogu reci da ste junaci kakvih je malo, sta sve prezivljavate i kako se sa tim borite....stize me vidim fino slicna situacija koju niti znam kako da resim niti
gde da trazim savet sem ovde medju vama....

...mama mi je sama, stara i bolesna....u poslednje vreme se sve teze koncentrise, pije lekove nekontrolisano pa tako i spava, prvede dan u spavanju, kad je zovem ili se ne javlja na telefon
ili kad se javi nema pojma ni sa kim prica....onda je na momente skroz dobro, razumno govori, ali to sve sto ja cujem je telefonom i kratko...da ja nemam zdravstvenih problema kakvih imam
pa i da odem i budem uz nju, ali na zalost nije tako..i ocigledno da je jedino resenje dom....

...najgore od svega je to sto ja niti smem niti mogu da joj to kazem...strah me je da je ne uvredim, da se ne oseti odbacenom, a uz sve to nemam nacina da platim bilo koji dom, jer same
znate da je to sve preskupo za nase prilike....bar sto se vecine nas tice...

..e sad mene zanima, kako se saopstile svojim roditeljima bilo majci ili ocu da bi ste ih smestili u dom, ako ste uopste o tome sa njima pricale....kako ste ostvarie neka prava koja bi mogla
da se ostvare od drzave, u smislu da pokrije deo troskova...i ne znam nisa sta bih jos mogla trenutno da vas pitam jer mi je jako tesko i da mislim trenutno vise od ovoga....nama bi najvise
odgovarao nekakav dom u Sapcu....

..svaki savet je dobro dosao, hvala..

svejedno da li je dementna ili ne, morala bi redovno i pravilno da uzima lekove. ako ne može više sama (što je kod moje majke bio jedan od momenata kada sam počela da sumnjam da je možda dementna), onda uz nečiju pomoć. Ako neko od komšiluka ili rodbine može tu da priskoči, sakrijte lekove od nje. Ako ne može niko da dolazi nekoliko puta dnevno, pokušajte sa dnevnim ili nedeljnim dozatorom, pa se i tu vidi da li je nešto uzeto pre vremena itd.

Svakako ćeš, zbog cele situacije, stupiti u kontakt sa nadležnim centrom za socijalni rad. možda bi kod tvoje majke, makar na neko vreme, problem rešila gerontodomaćica. s obzirom na to da živi sama, a da ti nisi u istom gradu, nisu male šanse da vam to odobre. ako zaista mora da ima 24satni nadzor i negu, onda će i gerontodomaćica signalizirati centru kakvo je njeno stanje. kod moje mame je redovni i ustaljeni dnevni ritam, lekovi, ishrana, spavanje itd. znatno usporio demenciju i sve ostalo. sigurna sam da bi kod kuće njeno stanje bilo mnogo gore, a da je ranije prihvatila pomoć, verovatno bi se odložio njen odlazak u dom. Dakle, bez panike, mora se ustanoviti njeno realno stanje (da li i u kojoj meri je dementa i kako funkcioniše kada ne uzima pogrešnu terapiju), pa onda korak po korak.

 

[tacagz]

Ako imaš vremena pročitaj iskustva drugih ovde na forumu, mene je ovaj forum potpuno osvijestio i tu sam stekla uvid u to sa čim smo se uhvatili u koštac, pročitala sam savjete koje nisam dobila nigdje (a tražila sam i pitala gde sam stigla) i utjehu da nisam jedina koja ne zna gde udara jer se ne sjecam kad sam donijela neku odluku za sebe.kao da živim nečiji tuđi život :-)
I definitivno, samo je dom rješenje, ne samo zbog tog sto je nemoguće psihički podnijeti sav taj haos, nego i što dok se okreneš izgubiš kontrolu i nad bolesnom osobom jer joj više ne možeš pomoći.
Od slučaja do slučaja naravno, ali sam sigurna da slučaj mog svekra i nije tako strašan. Ali evo u mom slučaju je nemoguće kontrolisati agresiju, jedva mu dajemo ljekove i hranu i to ko mu smije prici.
Danas pa samo spava i psuje i pokušava da me udari ali sad ne znamo šta hoće jer potpuno nerazumljivo priča (sem psovki i kletvi :-),pa hoće da ustane pa da sjedne svaki čas se pomera a ja nemam snage da ga dižem.
Pa je malopre plakao i rekao jednu jedinu logicnu rečenicu :ništa nije ok i ti znaš da mi nece biti bolje.
I ja mu kažem dobro ali nemojte da se bojite.
I onda on ponavlja joj joj joj joj joj joj a ja ne bojte se,ne bojte se, ne bojte se dok se ne smiri.
Sumanuto,ali više mu ne pomažemo.
Samo dom. Jedino humano i ispravno rješenje, ma koliko tok bolesti bio izvestan niko ne zna kad će doći vrijeme kad nekom svom vise ne možeš pomoći.
Čak je i moj svekar miran pred doktorima i tad uzima ljekove kao što jede samo kad dođe neko sa strane da ga nahrani.

 

[Afroo]

Demencija je strašna bolest...Svi mi se ponadamo da i nije tako strašna u momentima kada su savršeno prisebni...ali vreme nam sve manje i manje daje tih momenata. Da li pije neke lekove za demenciju, da li je išla kod neurologa, psihijatra, možda u ovom početnom stadijumu, uz lekove ima nade za zaustavljanje bolesti.

Imam utisak da ona nije demetna koliko je osamucena od tih lekova. i da oni najveci problem prave. Ima svoje navike kojih se drzi, cak i skuva sebi, ne svakodnevno ali ne kuvamo ni vecina nas svaki dan.
Veci je problem sto ona sama puno toga ne moze i sto je od uvek hipersenzibilna osoba, ako se to tako zove, pa svaciju muku prezivljava i pada u krevet sa visokim pritiskom, cak i onda kad neko nebi ni
primetio to nesto. Takva je oduvek. Cak smo godinama unazad imale raspravu oko toga da ne mora ona celi svet da oplace i ozali ali ne vredi takva je priroda.

Danas joj je bio bratanac i po onome sto je ona rekao, ona je ok, nista se ona njemu nije promenila. Posle sam ja pricala sa njom bolja je neko juce, ali meni to jos uvek nije tako kako on kaze. Dobro to je
ipak moja majka ne njegova.
Zvala sam Centar u Sapcu i razgovarala sa jednom gospodjom tamo, dobila savet da ipak mora neko otici u Centar gde ona zivi pa da vidimo tamo mozda da se nadje neko resenje. Pokusacu sutra da
dobijem taj Centar za soc., pa da vidimo sta ce mi oni reci. Kad bi nekako pregurale vreme dok ja ne budem koliko toliko bolje i ovaj sneg ne okopni. Posle cu ja svakako otici kod nje da vidim
na licu mesta sta cu i kako dalje.

Hvala puno drage zene, da vas sve ne citiram, ali znaci mi savet puno. Divne ste i jako hrabre

 

[sasandra]

@ Affro

Nije baš da ti se poželi dobrodošlica, bolje da nisi na ovo mesto svraćala, al sad šta je - tu je.
Zivkaj je ti ovih dana dok ne ozdraviš, čisto da zna da si uz nju i da može da te pita nešto, nezgodno je njima više nego nama. Moja mama je još aktivna i samostalna, al znam da ima dana kad ne zna da telefonira, pa sam uvela da je češće pozovem s posla. Ona se smeje i javlja sa: "Telefonska centrala, izvolite", kao dosadna sam što je stalno zivkam, ali se seti da me pita ponešto. Sad sam je ohrabrila da sve pita što joj padne na pamet, pa je meni lakše.

Ovde je bilo raznih situacija za smeštanje roditelja u dom, prvo idi u to socijalno da vidiš šta nude, nije u svim gradovima isto, negde ima mesta, negde nema... A za to vreme počni da pričaš s njom o tome, ne mogu da te savetujem kako, svako svoju mamu najbolje poznaje, ova moja bi sutra išla u dom samo ako sme da puši, još joj nisam otvorila oči da bi morala da se rastane i sa kučetom, to nije uzela u obzir. Znam da joj se sviđa to što će neko drugi da misli o svemu, a da to nisam ja, pošto je grize savest što me opterećuje. Moj tata je umro od parkinsona i poslednje mesece je proveo u domu, a to su mu bili najlepši meseci od kad se razboleo, tako da su svi u mojoj porodici izgubili predrasude. Možda i u njenom okruženju postoji neko ko je u domu i čula je nešto dobro o tome, popričaj, ništa te ne košta Lako ćeš posle da je lažeš, ako mora.

 

[tacagz]

Pa da, mojoj prijateljici je ta g. domaćica dolazila dve i po godine za baku i svi su je obozavali i baka se nikad nije okomila na nju.
Meni i mužu danas sve, pa smiješno.
Nama psihijatar rekao da će V od terapije spavati dva dana.
Negde oko dva poslije podne usudimo se muž i ja leci da odmorimo.
I odjednom čujem :ili ideš sa mnom ili mi daj pare od stana.
I opet sve jovo, nanovo.
Daj mi nož, ja mu dam češalj, on kaže znao sam da sam ga negde zaturio.
Gde su mi cigarete ja mu dam papirne maramice,
Kaže šest mjeseci nisam zapalio sad hoću tebi u inat (od samog početka po cijeli dan nije pričao sa mnom zbog cigareta).
Dodam mu njegove knjižice i ustaje on ide za beograd.
Nakon tri koraka kaže sutra idem na voz.
(juče smo išli za paraćin, samo sa jastukom :-)).
I opet nece da jede, ja mu kažem ajmo zalogaj da imate snagu za put i eto ga jede.
I na svu sreću opametio mi se muž, a i svekrva, rekla mu idem sa tobom čim ozdravim.
Mm uleti sa pitanjem voliš li ti svoju ženu, kaže V, ja sam rekao bićeš moja ili ničija.
i ja počnem da se smijem i dok se nije uspavao pričao je o sebi kao smekeru :-)

 

[sasandra]

@ Bezuslovna

Opet ja mislim da je dobro što više nije sama u sobi, o ostalom neću da pričam ništa, sve si u pravu. Ako te teši, ni u privatnim domovima baš nije sve kao na slikama, čak ni u onim skupim.

- - - - - - - - - -

@ Taca

Super je deda, samo kad nije agresivan. Valjda će da mu ubodu terapiju, pa da vam još dugo priča kakav je šmeker bio

 

[sasandra]

Inače, gotovi su svi rezultati od krvi. Sad imamo potvrdu da može konju rep da iščupa, iako ima 46 kila sve joj je savršeno osim vitamina D.

A doktor Gugl kaže da postoji veza između alchajmera i nedostatka vitamina D. To bi onda bilo to.

 

[Afroo]

@ Affro

Nije baš da ti se poželi dobrodošlica, bolje da nisi na ovo mesto svraćala, al sad šta je - tu je.
Zivkaj je ti ovih dana dok ne ozdraviš, čisto da zna da si uz nju i da može da te pita nešto, nezgodno je njima više nego nama. Moja mama je još aktivna i samostalna, al znam da ima dana kad ne zna da telefonira, pa sam uvela da je češće pozovem s posla. Ona se smeje i javlja sa: "Telefonska centrala, izvolite", kao dosadna sam što je stalno zivkam, ali se seti da me pita ponešto. Sad sam je ohrabrila da sve pita što joj padne na pamet, pa je meni lakše.

Ovde je bilo raznih situacija za smeštanje roditelja u dom, prvo idi u to socijalno da vidiš šta nude, nije u svim gradovima isto, negde ima mesta, negde nema... A za to vreme počni da pričaš s njom o tome, ne mogu da te savetujem kako, svako svoju mamu najbolje poznaje, ova moja bi sutra išla u dom samo ako sme da puši, još joj nisam otvorila oči da bi morala da se rastane i sa kučetom, to nije uzela u obzir. Znam da joj se sviđa to što će neko drugi da misli o svemu, a da to nisam ja, pošto je grize savest što me opterećuje. Moj tata je umro od parkinsona i poslednje mesece je proveo u domu, a to su mu bili najlepši meseci od kad se razboleo, tako da su svi u mojoj porodici izgubili predrasude. Možda i u njenom okruženju postoji neko ko je u domu i čula je nešto dobro o tome, popričaj, ništa te ne košta Lako ćeš posle da je lažeš, ako mora.

Jasno, razumemo se, samo ja svracamo ovde jos odavno i redovno pratim sta vam se desava sa roditeljima, i iskreno vam se divim na hrabrosti, snazi, i vasoj jacini, ja koliko kog izgledala nekom
jaka, kad su mi u pitanju mama, deca i unucici uzas sam zivi. Sta cu takva sam
Inace nas dve smo se cule i cujemo se svaki dan po nekoliko puta, sto ja nju, sto ona mene zove. Tako je od kad postoje telefoni. To je ono sto je meni ovih dana bio znak za uzbunu, jes da je meni
bio iskljucen telefon (fixni odlazni pozivi) ali je mogla da me zove kad je htela da je bila u normalnom stanju. I to me je bas iscasilo totalno. Cak i kad ja nju uspem da dobijem kad konacno cuje
telefon, jer je stalno spavala, vidim po glasu da nije sva svoja, iako pospana drugacije je zvucala nego inace.
Ona nema u okruzenju nikog ko je u domu. Jednom kad smo pricale o tome kako je sad to normalno, njena reakcija je bila suprotna. Znam da joj ne bi bilo pravo, mada opet znajuci je kakva je
zarad mog zivota i moje situacije mozda bi cak i pristala...ali...uvek ima jedno ali....ona ne prihvata da je u problemu, sem sto se tesko krece i sto je bole noge...sve drugo joj je ok...i to sto se muci
sa grejanjem i to sto je kuca stara i nemoguce je zagrejati vise od jedne prostorije....ma sve je njoj super ona je kaze tako navikla i ne bi da menja svoje navike.
Pre nedelju dana je imala jako visok pritisak 226 sa ko zna koliko i niko iz DZ nije hteo da dodje na poziv (koga briga za babu od 82 godine ) ona je sama pila sta je znala da joj bude bolje,
i vrlo je moguce da je sve ovo posledica toga...jer je taj visok pritisak prosto "samleo". Danas popodne je konacno dosao u normalu, pa se nadam da ce i ona.

Nama bi bilo resenje gerontodomacica, ali ih tamo nema. Postoji Karitas, koji obilazi stare i bolesne, njoj dolaze jednom nedeljno pa cu probati nekako da izmolim jos 2 dolaska, to bi bilo resenje
za neke tekuce zivitne probleme koje ona ima. Dom nam je nedostizan, jer nema nista ispod 30.000,00, a mi to ne mozemo da platimo. Njena penzija je cela 16.000,00 razliku ne znam odakle
da stvorim. Bila bi opcija i neka zena koja bi dolazila za neki iznos na 2h 3x nedeljno, ali u malom mestu kakvo je to gde ona zivi skoro pa neizvodljivo, jer je mnogima milije da su bez para nego
da nekog "sluze" pa jos da to neko cuje. Uzas, ali je tako, na zalost.

Sad mi je plan da sredim svoje preglede koje moram da obavim, i da cimm budem bolje odem kod nje na neko vreme, onda ce se ona oporaviti, bar se nadam.

Postoji opcija neki privatni dom preko nekih rodjaka, ali jos nisam saznala koja je tu cena, ako i kad bas bude morala tamo. Videcemo, ali sam mnogo tuzna kad samo pomislim
da cu je time jako povrediti

 

[Afroo]

Inače, gotovi su svi rezultati od krvi. Sad imamo potvrdu da može konju rep da iščupa, iako ima 46 kila sve joj je savršeno osim vitamina D.

A doktor Gugl kaže da postoji veza između alchajmera i nedostatka vitamina D. To bi onda bilo to.

Dobro je bar znate sta da kupite i pokusate da resite taj problem.

Moja majka je jako anemicna jer joj je ishrana takva zbog visokog pritiska, zucne kese koja je puna kamenja, a bila jos i pod upalom, tako da je mozda i to jedan od razloga
sto je pospana preko dana vise nego inace. Pije ona gvozdje ali joj onda pravo problem sa zeludcem i tako, sto boljki ima, pa jedno leci, drugo se kvari.

 

[beket]

Ima kod Pavlovića taj fokus na vitamin B. Pisala sam ranije o tome.

 

[Afroo]

Ima kod Pavlovića taj fokus na vitamin B. Pisala sam ranije o tome.

...jel ovo za mene?

 

[sasandra]

@ Beket

To i jesu analize koje smo radile da nosimo Pavloviću u ponedeljak Nije lud čovek što se fokusira, fali joj, za 3,2 jedinice je ispod donje granice, znači, nadam se, da je tek početak, al da fali - fali.

 

[sasandra]

Ohoho, dragi Alexandar, raskrinka nas ti

Kao što vidiš, upao si u grupu gde se organizovano otimaju penzije dementnih roditelja. Pretežno kćeri-grabljivice, nova vrsta grabljivaca koja hara po ovoj zemlji gde su penzije više nego izdašne.

Pošto si sve shvatio, počni da strepiš, negde već raste tvoja penzija, goji se dok stasa da bude što bogatiji plen nekog grabljivca

 

[Afroo]

Ohoho, dragi Alexandar, raskrinka nas ti

Kao što vidiš, upao si u grupu gde se organizovano otimaju penzije dementnih roditelja. Pretežno kćeri-grabljivice, nova vrsta grabljivaca koja hara po ovoj zemlji gde su penzije više nego izdašne.

Pošto si sve shvatio, počni da strepiš, negde već raste tvoja penzija, goji se dok stasa da bude što bogatiji plen nekog grabljivca

....bas

 

[tacagz]

@ Bezuslovna

Opet ja mislim da je dobro što više nije sama u sobi, o ostalom neću da pričam ništa, sve si u pravu. Ako te teši, ni u privatnim domovima baš nije sve kao na slikama, čak ni u onim skupim.

- - - - - - - - - -

@ Taca

Super je deda, samo kad nije agresivan. Valjda će da mu ubodu terapiju, pa da vam još dugo priča kakav je šmeker bio

Ma samljelo me ovih sedam dana i kad nas ne gadja nečim, usta nije zatvarao, a psovke, pretnje i dranje, horor film. Psi mu više ne prilaze, maltezer se toliko tresao da su mu bukvalno zubi cvokotali.
Sad da li je do ljekova ili smo uspjeli da ga ne razbjesnimo pojma nemam.
Jeste da je i danas gundjao i putovao i spominjao da se boji zeceva (juče su bile kokoške), ali se nije drao.
No sutra je novi dan :-)
A i ja imam dva dana odmora :-)))
Tvoja mama je super bre <3

@bezuslovna kako ti je mama sad?
@afro držim fige <3
Moja mama je frik i oduvijek priča da će sama ići u dom kad više ne bude u stanju da se brine o sebi.
Dok su muzevljevi zakleti neprijatelji istog.

 

[Afroo]

Ma samljelo me ovih sedam dana i kad nas ne gadja nečim, usta nije zatvarao, a psovke, pretnje i dranje, horor film. Psi mu više ne prilaze, maltezer se toliko tresao da su mu bukvalno zubi cvokotali.
Sad da li je do ljekova ili smo uspjeli da ga ne razbjesnimo pojma nemam.
Jeste da je i danas gundjao i putovao i spominjao da se boji zeceva (juče su bile kokoške), ali se nije drao.
No sutra je novi dan :-)
A i ja imam dva dana odmora :-)))
Tvoja mama je super bre <3

@bezuslovna kako ti je mama sad?
@afro držim fige <3
Moja mama je frik i oduvijek priča da će sama ići u dom kad više ne bude u stanju da se brine o sebi.
Dok su muzevljevi zakleti neprijatelji istog.

Hvala <3

Ja sam odavno mojoj deci rekla da ako i kad dodje dan da ne mogu da se staram o sebi, neka nadju neki dom i neka dele troskove koje moraju dotirati sigurno. One su to prihvatile
onako, imam utisam misle ima do tad jos pa necemo sad da se svadjamo oko toga mada mislim da sam ih potpuno ubedila da sam u pravu i da je bolje tako jer one treba da
se posvete svaka svojoj porodici. Mama kad je to cula bila je onako malo zacudjena pa kao dobro ako ti mislis tako, ali ja bas nesto ne bi. Ona je potpuno drugi tip od mene. Njoj je
"dobro" tu gde je navikla i ne misli da tu ista treba menjati. A trebalo bi poprilicno samo da je mogucnosti.

 

[Zadovoljna domacica]

Moja mama je frik i oduvijek priča da će sama ići u dom kad više ne bude u stanju da se brine o sebi.
Dok su muzevljevi zakleti neprijatelji istog.

Moji roditelji su sami pričali da kada ne budu mogli da žive sami, otići će u dom. Imali su nešto ušteđevine, nešto nekretnina koje se rentiraju, mislili su nešto će i prodati ako do toga dođe, da ne budu nikom obaveza.

Ali tata se iznenada razboleo, i otišao za 40 dana. Ni papire za tuđu negu i pomoć nisam uspela da skupim, a ne nešto drugo. Mada, njega u kakvom je stanju bio, ja ne bih mogla ostaviti u domu. No ta je priča završena. Sada mi je ostala mama, koja je za sada dobro (kuc, kuc, kuc - da je ne ureknem), ali niko ne zna šta ga može strefiti.

 

[tacagz]

Ohoho, dragi Alexandar, raskrinka nas ti

Kao što vidiš, upao si u grupu gde se organizovano otimaju penzije dementnih roditelja. Pretežno kćeri-grabljivice, nova vrsta grabljivaca koja hara po ovoj zemlji gde su penzije više nego izdašne.

Pošto si sve shvatio, počni da strepiš, negde već raste tvoja penzija, goji se dok stasa da bude što bogatiji plen nekog grabljivca

hahaha moj svekar like this :-D
Samo što sam ja zla snajka i bolje sam se organizovala pa penzija otišla na 40 000 evra :-D
@Afro ja idem sigurno u dom, što mi je lako reći sa četrdeset godina, ali idem
@zadovoljna domaćice, mi smo se borili sa maminim hockinom godinama, a tata umro od srca za tri minuta. Ali generalno smo svi isti po pitanju da ne volimo da smo nekom na teretu.
A naprimjer moja sveki...
V se probudio raspoložen, na podu. :-)Sav srećan priča kako je pao kao golman, sjedio sa nama pričao, jeo popio kafu, ljekove.
A sveki plače, jauce,kuka, bole je leđa,napada nas pred V, on će se sav prehladiti, ne obilazite ga noću, napada ga što stavlja mobilni u džep.
Misija: samo da se niko nikad ne opusti.
Upravo sam uvela novo pravilo ko koga razbjesni, sam ga smiruje :-)

 

[bezuslovna ljubav]

Jasno, razumemo se, samo ja svracamo ovde jos odavno i redovno pratim sta vam se desava sa roditeljima, i iskreno vam se divim na hrabrosti, snazi, i vasoj jacini, ja koliko kog izgledala nekom
jaka, kad su mi u pitanju mama, deca i unucici uzas sam zivi. Sta cu takva sam
Inace nas dve smo se cule i cujemo se svaki dan po nekoliko puta, sto ja nju, sto ona mene zove. Tako je od kad postoje telefoni. To je ono sto je meni ovih dana bio znak za uzbunu, jes da je meni
bio iskljucen telefon (fixni odlazni pozivi) ali je mogla da me zove kad je htela da je bila u normalnom stanju. I to me je bas iscasilo totalno. Cak i kad ja nju uspem da dobijem kad konacno cuje
telefon, jer je stalno spavala, vidim po glasu da nije sva svoja, iako pospana drugacije je zvucala nego inace.
Ona nema u okruzenju nikog ko je u domu. Jednom kad smo pricale o tome kako je sad to normalno, njena reakcija je bila suprotna. Znam da joj ne bi bilo pravo, mada opet znajuci je kakva je
zarad mog zivota i moje situacije mozda bi cak i pristala...ali...uvek ima jedno ali....ona ne prihvata da je u problemu, sem sto se tesko krece i sto je bole noge...sve drugo joj je ok...i to sto se muci
sa grejanjem i to sto je kuca stara i nemoguce je zagrejati vise od jedne prostorije....ma sve je njoj super ona je kaze tako navikla i ne bi da menja svoje navike.
Pre nedelju dana je imala jako visok pritisak 226 sa ko zna koliko i niko iz DZ nije hteo da dodje na poziv (koga briga za babu od 82 godine ) ona je sama pila sta je znala da joj bude bolje,
i vrlo je moguce da je sve ovo posledica toga...jer je taj visok pritisak prosto "samleo". Danas popodne je konacno dosao u normalu, pa se nadam da ce i ona.

Nama bi bilo resenje gerontodomacica, ali ih tamo nema. Postoji Karitas, koji obilazi stare i bolesne, njoj dolaze jednom nedeljno pa cu probati nekako da izmolim jos 2 dolaska, to bi bilo resenje
za neke tekuce zivitne probleme koje ona ima. Dom nam je nedostizan, jer nema nista ispod 30.000,00, a mi to ne mozemo da platimo. Njena penzija je cela 16.000,00 razliku ne znam odakle
da stvorim. Bila bi opcija i neka zena koja bi dolazila za neki iznos na 2h 3x nedeljno, ali u malom mestu kakvo je to gde ona zivi skoro pa neizvodljivo, jer je mnogima milije da su bez para nego
da nekog "sluze" pa jos da to neko cuje. Uzas, ali je tako, na zalost.

Sad mi je plan da sredim svoje preglede koje moram da obavim, i da cimm budem bolje odem kod nje na neko vreme, onda ce se ona oporaviti, bar se nadam.

Postoji opcija neki privatni dom preko nekih rodjaka, ali jos nisam saznala koja je tu cena, ako i kad bas bude morala tamo. Videcemo, ali sam mnogo tuzna kad samo pomislim
da cu je time jako povrediti

Moras razdvojiti sta je bolje za nju. Ona to u ovom trenutku ne moze. Svima je nama bilo uzasno kada smo odvodili roditelje u dom. Kukala sam kada sam dosla u stan, kao da sam je sahranila. A kad pomislim sta je sve moglo da bude da to nisam uradila I koliko sam strepela I koliko se ona mucila a nije umela I nije htela da prica o tome I... koliko smo osmeha I zagrljaja imale svih ovih godina... naravno da je to teska odluka I to nije savrseno resenje I borba se nastavlja... ali postoji toliko opasnosti kada je stara osoba sama... Prvo joj postavite dijagnozu. Da li je ona dementna ili je kardioloski bolesnik ili sve zajedno. Kako god, ako ne ume da uzima lekove onda je to veeeliki problem. Mozda bi neka komsinica popila kafu sa tvojom mamom, a ti da je castis kada dodjes? Mozda ima neka starija osoba koja bi se druzila s njom, a da je svesna I otresita? Mozda bi neko bio podstanar a da umesto sto placa pomogne baki da popije lekove I da je obidje? Sta znaci tvoja recenica *i da cimm budem bolje odem kod nje na neko vreme, onda ce se ona oporaviti, bar se nadam* ? Ako je demencija tu nema konacnog oporavka. To je stalni nadzor I borba. Mozda ce ti moje reci zvucati malo grublje, ali moras krenuti da razmatras sve opcije. Tu smo da ti pomognemo. Mislim na tebe I tvoju mamu

 

[Afroo]

Moras razdvojiti sta je bolje za nju. Ona to u ovom trenutku ne moze. Svima je nama bilo uzasno kada smo odvodili roditelje u dom. Kukala sam kada sam dosla u stan, kao da sam je sahranila. A kad pomislim sta je sve moglo da bude da to nisam uradila I koliko sam strepela I koliko se ona mucila a nije umela I nije htela da prica o tome I... koliko smo osmeha I zagrljaja imale svih ovih godina... naravno da je to teska odluka I to nije savrseno resenje I borba se nastavlja... ali postoji toliko opasnosti kada je stara osoba sama... Prvo joj postavite dijagnozu. Da li je ona dementna ili je kardioloski bolesnik ili sve zajedno. Kako god, ako ne ume da uzima lekove onda je to veeeliki problem. Mozda bi neka komsinica popila kafu sa tvojom mamom, a ti da je castis kada dodjes? Mozda ima neka starija osoba koja bi se druzila s njom, a da je svesna I otresita? Mozda bi neko bio podstanar a da umesto sto placa pomogne baki da popije lekove I da je obidje? Sta znaci tvoja recenica *i da cimm budem bolje odem kod nje na neko vreme, onda ce se ona oporaviti, bar se nadam* ? Ako je demencija tu nema konacnog oporavka. To je stalni nadzor I borba. Mozda ce ti moje reci zvucati malo grublje, ali moras krenuti da razmatras sve opcije. Tu smo da ti pomognemo. Mislim na tebe I tvoju mamu

Prvo da odgovorim sta znaci ta recenica. Ja sam onkoloski pacijent i upravo skupljam nalaze za kontrolu koja je 7.02. i to ne bi bilo toliko strasno jer bi izmedju toga mozda i mogla da odem do
nje na dan ili dva, ali sam dobila upalu debelog creva, ustvari takozvanog kolona i imam stalno prisutan bol, pod terapijom sam i ne mogu da putujem. Na to se odnosilo to. Cim to saniram idem,
ja pre ne mogu jer mi je trenutno ne izvodljivo da putujem tamo i nazad 100 km.

Ona zivi u mestu, slicnom kao sto su mesta po Vojvodini, kuce u nizu, i sve okolo rodjaci...uvek joj neko dodje, nije bukvalno sama svaki dan po celi dan. To sa lekovim mogu jedino ja kad odem
da joj organizujem pa da posle pokazem nekom ko bi joj to radio, mada mislim da bi se strasno uvredila, jer po svemu sudeci ona nije dementna, ona je samo stara i nekad po nesto zaboravi ili
ne uradi kako treba. Definitivno moram naci nieko resenje za nju, ali dom u nasem slucaju trenutno ne dolazi u obzir jer ni jedan dom je nece primiti za njenih 16.000 a da dotiram ja nisam u
mogucnosti.

Hvala najlepse