Sad sam sve pročitala, pozdravljam vas, već ste mi sve stare drugarice
Moja mama ove godine puni 65. Naša priča ide otprilike ovako:
2012. - Moja tetka, mamina mlađa sestra dobija rak, od kog su im umrla oba roditelja. Tokom tetkine bolesti, mama počinje da primećuje kako je zaboravna, kako joj se gube stvari po kući... Ide kod svih lekara redom, psiholog, psihijatar, neurolog, CT i svuda prolazi kao zdrava, neurolog koji je inače naša komšinica joj daje ginko da pije i ništa više. Krajem te godine prvo umire moja tetka a posle nedelju dana se moj mlađi brat seli u Kanadu.
2013. i 2014. - Prolaze u njenom kmečanju kako nije više ono što je bila, kako ona ništa ne zna, po ceo dan gleda filmove i otaljava tako dane. Ja radim po ceo dan i mislim da ona kuka zato što joj je dosadno, ona je uvek bila kućni tip, ne druži se ni sa kim, samo deca i familija.
2015. - Moj tata (razvedeni su milion godina, ali su uvek bili u super odnosima jer su imali nas) koji tad već ima parkinsona, prestaje da funkcioniše, smeštam ga u dom i on tamo umire posle 4 meseca uživanja u pevanju, igranju i muvanju mladih sestrica.
Pedeset dana posle tate, zovu me iz Kanade, moj brat, u tek napunjenih 38. je pao na mestu mrtav, infarkt.
Od tog momenta, mama je u depresiji da ne može ništa, ne sređuje kuću, ne pere kosu, ne zanima je ništa na svetu osim da sačeka da umre i ona. Ja i dalje radim po ceo dan, kao što sam radila dok sam lečila tatu, dok sam sahranjivala jednog pa drugog, uz sve moguće komplikacije koje idu kad umre neko u inostranstvu, ne stižem stvarno da sedim i pričam gluposti s njom, pošto su sve teme zabranjene osim par opštih ili njenog budućeg umiranja.
Negde krajem 2015. je pošaljem kod psihijatra, tamo joj daju: Sidatu i Eglonil ujutro, Ksalol u podne, Donacept i Eglonil uveče. Ne znam gramaže jer je negde smuvala te nalaze. Sve dijagnoze na nalazu su bile početne. Svakih par meseci ide na kontrole, priča tamo kako joj je bolje jer nije više tužna, a niko ne konstatuje da je nenormalno oslabila i da više ne gleda ni TV, samo radi ukrštenice i spava.
Kad sam ukapirala da spava po 12 sati u komadu, spakujem je i odvedem kod privatnog psihijatra.
Prva njegova dijagnoza mi je takođe izgubljena, kasnije joj piše F33.2/3, to su teške depresije. Prvo je pila Tanakan, Oligogal i Eglonil. Druga terapija joj je Velahibin, od koga počinju da joj se tresu ruke i da bude svadljiva. Doktor primećuje da se drugačije ponaša kad sam ja u ordinaciji a drugačije kad je sama. Daje joj Risolept.
Posle dve nedelje pijenja Risolepta, obe dobijamo ovaj grip. Jedno veče se vraćam s posla i zatičem je potpuno obeznanjenu. Zeznem se, ne izmerim joj temperaturu, nego je u strahu od šloga odmah strpam u kola i odvezem u Hitnu. Tamo je proglase manično-depresivnom, daju joj bensendin injekciju i vrate nas kući. Celu noć ona bunca, priča totalne gluposti, ali tačno zna ko sam ja, zna ko je živ a ko mrtav, pita me kako joj se zove kuče i obraća mu se u muškom rodu a ženka je. Dolazi moj brat od tetke da mi čuva strah, njega prepoznaje i prestaje da fantazira.
Ujutro se probudi svesna, odemo kod njenog psihijatra, tamo mi on opet kaže da je pratim kako se ponaša kad misli da je ne vidim, jer je ona opet drugačija kad sam ja u prostoriji, da ne pije ništa od lekova 5 dana i da je opet dovedem. Vratimo se kući i sad kreće totalni haos, ja uzimam odmor, ona fantazira, kad pomislim da je skroz odvalila, ona se naspava pa bude potpuno normalna.
Posle 5 dana odlazimo na kontrolu, pada na testu 3 pojma, sat ne crta jer drami dva puta dok je doktor u ordinaciji, treći joj daje da nacrta i izlazi iz ordinacije, ona ga skroz normalno crta... Čovek deluje zbunjeno, ja skroz zbunjena, odvozim je kući, odem na posao, ukucam novu šifru... G30... Terapija: Exelon flaster 4,6 za početak.
za sve
Dok ja čitam, a približavam se 200toj strani, molim vas sve da mi slobodno napišete na pp preporuke za dom, ja sam u Smederevu, može okolina Beograda, okolina Pančeva... Kod nas nema privatnih domova, a državni je prepun.
