Demencija

[blizance]

Uradismo sve analize vezane za glavu a na rez.magnetne rezonance su nasli neke oziljke kazu starijeg datuma,cenim od novembra meseca.Tu je jos bilo i nekih uvecanja i puno latinskih izraza koje cuvam za dr.Pavlovica.Jos u cetvrtak da uradimo onu finu krvnu sliku koja u Heksalabu cirka kosta samo 12000din i 300din dolazak na kucnu adresu pa da odem kod neuropsihijatra i da molim Boga da barem ja ostanem posle svega bez dijagnoze.

 

[Henriet]

Pokusaj da je ukljucis u posao npr da cuva peskire pred vratima

he, meni ovo izgleda interesantno

Imas srecu sto voli i hoce da se kupa.Obasipaj ga posle komplimentima.Kako su nokat i prst sada?

prst je i dalje zavijen. (jos uvek spavaju)

Ne se uZbudJavaj za hranu.Moja mama dva puta doruckuje,za rucak i veceru omati sve do mrvice al da komplimentira raaanu nema sanse.Uvek je bila takva a sa i kad nije u stanju da kuva nece da pohvali moj rad.Ondakk,ja lepo uzmem kooomplemente u svoje ruke pa se fffalim a ona cuti i lize tanjire...mislim figurativno.

i dalje mi nije jasno kako tata konstantno mrsavi (vise ne smem da ga merim) ispod 50 kg je. jede sasvim ok. mama se utrostrucila, jer mu "pravi drustvo".

Uradismo sve analize vezane za glavu a na rez.magnetne rezonance su nasli neke oziljke kazu starijeg datuma,cenim od novembra meseca.Tu je jos bilo i nekih uvecanja i puno latinskih izraza koje cuvam za dr.Pavlovica.Jos u cetvrtak da uradimo onu finu krvnu sliku koja cirka kosta samo 12000din i 300din dolazak na kucnu adresu pa da odem kod neuropsihijatra i da molim Boga da barem ja ostanem posle svega bez dijagnoze.

blizance, ubedjena sam da dokle god imamo snage da se i u ovakvim okolnostima nasalimo da smo ok.

 

[Jadranka74]

Kod nas jedna nova situacija,deda izgleda vise ne ume sam da se okupa.
Šta ima novo kod vas, jeste li pokušavali ponovo? Uspjevaš li?
Mislim da nam je svima ovaj problem sa kupanjem najgori. Ja opet imam sreće, moja se ljuti ali sluša Svaki put ponovi - pa sad sam se kupala hihihihihi

 

[Jadranka74]

i dalje mi nije jasno kako tata konstantno mrsavi (vise ne smem da ga merim) ispod 50 kg je. jede sasvim ok. mama se utrostrucila, jer mu "pravi drustvo".


što se tiče dr i prijema oboljelih od demencije to je izgleda svugdje isto A baš me zanima ta niska kilaža kod tate. Je li on dijabetičar?

 

[bezuslovna ljubav]

bezuslovna, pa ne pričaš kako ste se proveli... nema promena? sve po starom kod tvoje majke? malo ovako, malo onako -

Joooj, Beket, ne stizem da se javim. Znas ono, pred polazak na put na poslu ludnica, onda sredis kod kuce pa odes, onda stignes tamo pa malo obrises prasinu i ostalo sto je stajalo zatvoreno, a onda po majku i... pocinje zurka! Prvog dana natezanje u domu sa doktorima i ostalima. Ja imam mnogo pitanja a oni sarenolike odgovore. Kada stignemo u stan mama je raspolozena i onda krene sa komentarima da smo lepo sredili nas stan. Ne zna u kojem je gradu i ciji je stan, ali se odlicno snalazi po stanu od 50 kvadrata. Te noci je hrkala snom pravednika, sama u krevetu i u sobi. U drugoj sobi moj suprug hrce, a ja u sredini lezim i pusim zadovoljna sto eto imam malo predaha i ne moram u tom trenutku nista da radim. E, sledecih dana non-stop pitanja i pitanja i pitanja... Snadjem se ja i sve to ide uobicajeno, ali da poludis od usredsredjenosti i umora i vrucine i ...uh. A opet, sve je vredelo naseg smeha i sporadicnih divnih trenutaka. Vratila sam je bez problema. E, tu nastupaju mpje tetke. Koje je sada retko obilaze, ali telefoniraju. I onda se raspricaju od "kulina bana" i onda ona postavlja pitanje ko je ziv a ko nije i ... eto belaja. Place sto joj je umrla majka... Onda je ja tesim, a tetke se povuku na par dana... I tako u krug...Premorena sam od godisnjeg odmora

 

[bezuslovna ljubav]

Kaze moja mama jednog dana, dok smo bile zajedno na mom godisnjem odmoru: "Gde je onaj moj muz? Odvuko se negde i ostavio me. Bezobraznik jedan, ko zna gde se vuce kojekuda. A mozda je negde vec i crko." Moj tata je umro pre 8 godina. E, ljudi moji... I sta ti je zena. I nedostaje joj i ljuta je i ...a mozda nas je samo iskusavala da pita da li je ziv. Imam taj utisak u poslednje vreme da se prosto plasi da pita ko je ziv a ko nije. A tetke samo o pokojnicima i sta je kada bilo i kako su nekada... a lepo sam rekla da pricaju samo o trenutnoj situaciji u domu, o komsinicama, o sebi, o vremenu,...

 

[blizance]

Henri,da li si tati skoro kontrolisala hormone zbog stitne zlezde?Bas je puno smrsao.Znam da je u njegovim godinama sve problem ali mozda da proveris i stitnu.

 

[blizance]

Kaze moja mama jednog dana, dok smo bile zajedno na mom godisnjem odmoru: "Gde je onaj moj muz? Odvuko se negde i ostavio me. Bezobraznik jedan, ko zna gde se vuce kojekuda. A mozda je negde vec i crko." Moj tata je umro pre 8 godina. E, ljudi moji... I sta ti je zena. I nedostaje joj i ljuta je i ...a mozda nas je samo iskusavala da pita da li je ziv. Imam taj utisak u poslednje vreme da se prosto plasi da pita ko je ziv a ko nije. A tetke samo o pokojnicima i sta je kada bilo i kako su nekada... a lepo sam rekla da pricaju samo o trenutnoj situaciji u domu, o komsinicama, o sebi, o vremenu,...

Eh,bezuslovna stari ljudi su na svoj kalup i tu ces tesko naici na razumevanje.Nemam pojma sta je gore dal sto guraju nos gde im nije mesto ili da kao moja familija uglavnom dignu ruke.Upocetku su se nesto i javljali,retko dolazili i davali mi moralnu podrsku.Sad nema nigde nikoga,ni telefon da okrene.Kao da je mama sugava i ima zaraznu bolest.Gledaju podozrivo i cude se maminom poremecaju...pu,pu daleko bilo od njihove kuce.Onda shvatis da si u sustini sam u bitkama za opstanak i ma koliko imao rodjaka i prijatelja taj neko oboleli ima samo tebe.

 

[Henriet]

Mislim da nam je svima ovaj problem sa kupanjem najgori.

jadranka, moj tata nije imao obicaj da se tusira svakog dana (bar se ja ne secam). ovo sam ja uvela, jer ne koristi pelene, pa moram.

Je li on dijabetičar?

nije bio do sada... svake godine im kontrolisem krvnu sliku. njemu su trigliceridi i holesterol poviseni. secer do sada ok.

ne stizem da se javim. Premorena sam od godisnjeg odmora

A tetke samo o pokojnicima i sta je kada bilo i kako su nekada... a lepo sam rekla da pricaju samo o trenutnoj situaciji u domu, o komsinicama, o sebi, o vremenu,...

kako bi ja njih slatko "kud koji mili moji". bezuslovna, nemoj se ljutiti molim te, one prvo tvojoj mami prave zbrku.

Henri,da li si tati skoro kontrolisala hormone zbog stitne zlezde?Bas je puno smrsao.Znam da je u njegovim godinama sve problem ali mozda da proveris i stitnu.

blizance, na pamet mi nije palo, jer niko od lekara (koji znaju sve o njemu) nikada nije spomenuo da bi to mogao da bude problem. tata pocetkom sl.meseca ima zakazan prijem u bolnicu. mislim da ce onda i to pitanje doci na red....

Nemam pojma sta je gore dal sto guraju nos gde im nije mesto ili da kao moja familija uglavnom dignu ruke.Upocetku su se nesto i javljali,retko dolazili i davali mi moralnu podrsku.Sad nema nigde nikoga,ni telefon da okrene.Kao da je mama sugava i ima zaraznu bolest.Gledaju podozrivo i cude se maminom poremecaju...pu,pu daleko bilo od njihove kuce.Onda shvatis da si u sustini sam u bitkama za opstanak i ma koliko imao rodjaka i prijatelja taj neko oboleli ima samo tebe.

surovo, al` ziva istina.

 

[mali roker]

Probaj maleckoj da objasnis kako deda mora da se kupa kao i ona i da je sada njegov red.Pokusaj da je ukljucis u posao npr da cuva peskire pred vratima a vraa da ostavis poluotvorena kako bi mogla tebe da vidi jer kazes da nece bez tebe.Dekana nekako da smestis tako da ga ona vidi ali bez detalja.Mozda da smislis igru da se ona krije ispod peskira a da je vi trazite.Mozda se oseca odbaceno kada si ti sa dedom u kupatilu a vrata zatvorena,njoj prilaz zabranjen.Svasta malci vrzmaju po glavicama tako mali.Znam da ti ovo sto pricam samo moze jos vise oduzeti vremena ali probaj nekako da osmislis to kupanje a da ti dete dozvoli.

Dobri saveti,hvala,verovatno cu nesto od toga primeniti.

dalje mi nije jasno kako tata konstantno mrsavi (vise ne smem da ga merim) ispod 50 kg je. jede sasvim ok.

Kod dede je ista takva situacija a krvna slika mu je normalna.

Šta ima novo kod vas, jeste li pokušavali ponovo? Uspjevaš li?
Mislim da nam je svima ovaj problem sa kupanjem najgori. Ja opet imam sreće, moja se ljuti ali sluša Svaki put ponovi - pa sad sam se kupala hihihihihi

Sinoc sam ga obrisala vlaznim maramicama.Videcemo veceras sta ce biti.

E, tu nastupaju mpje tetke.

Sreca,pa ja nemam taj problem sa rodbinom,jer je nema a ono sto je ostalo to je davno razvijano.

Onda shvatis da si u sustini sam u bitkama za opstanak i ma koliko imao rodjaka i prijatelja taj neko oboleli ima samo tebe.

I uvek ce tako biti i to se ne odnosi samo na demenciju,vec uopste na svaku bolest,posebno one gde dolazi skori kraj,kao da se svi plase da ce preci na njih.
Neki se jednostavno plase,jer neznaju kako da se postave prema bolesniku i ostalim ukucanima i zato izbegavaju da se pojavljuju,to je neki moj utisak i zakljucak.

 

[bezuslovna ljubav]

Dobri saveti,hvala,verovatno cu nesto od toga primeniti.


Kod dede je ista takva situacija a krvna slika mu je normalna.

Sinoc sam ga obrisala vlaznim maramicama.Videcemo veceras sta ce biti.

Sreca,pa ja nemam taj problem sa rodbinom,jer je nema a ono sto je ostalo to je davno razvijano.

I uvek ce tako biti i to se ne odnosi samo na demenciju,vec uopste na svaku bolest,posebno one gde dolazi skori kraj,kao da se svi plase da ce preci na njih.
Neki se jednostavno plase,jer neznaju kako da se postave prema bolesniku i ostalim ukucanima i zato izbegavaju da se pojavljuju,to je neki moj utisak i zakljucak.

Verujte mi da je bolje kad vam se niko ne mesa. Bila sam i u vasoj situaciji, kada rodbina ponavlja "nek vam je bog u pomoci".

 

[bezuslovna ljubav]

Henriet, drzi se, draga. Stalno mislim na sve vas. Da, sekiram se sto rodbina mami kvari raspolozenje i uteruju joj strah u kosti podsecanjem ko je umro, pa sad ni sama vise ne zna ko je ziv a ko nije. Uzas! Ja bih bez njih mogla, ali moja majka ne bi shvatila gde su oni i sta se desava s njima.Raduje se ona njihovim pozivima. Nije svesna da je zbunjuju i dovode u zabunu.

 

[beket]

Probaj maleckoj da objasnis kako deda mora da se kupa kao i ona i da je sada njegov red.Pokusaj da je ukljucis u posao npr da cuva peskire pred vratima a vraa da ostavis poluotvorena kako bi mogla tebe da vidi jer kazes da nece bez tebe.Dekana nekako da smestis tako da ga ona vidi ali bez detalja.Mozda da smislis igru da se ona krije ispod peskira a da je vi trazite.Mozda se oseca odbaceno kada si ti sa dedom u kupatilu a vrata zatvorena,njoj prilaz zabranjen.Svasta malci vrzmaju po glavicama tako mali.Znam da ti ovo sto pricam samo moze jos vise oduzeti vremena ali probaj nekako da osmislis to kupanje a da ti dete dozvoli.

Ah, vidi se ko ima devojčicu... Bravo za razmišljanja: tako nešto bi moglo da upali i donekle reši trenutni problem kod Sumare. Deca inače vole da pomažu u svemu, svejedno što to nije samo njihova igra.

Imaš ti očigledno i snagu i maštu, zato samo hrabro napred. Izborićeš se ti sa bolešću svoje majke, samo pokušaj da ignorišeš njena gunđanja, nemoj da se raspravljaš, nemoj da se ljutiš, koliko možeš...

Držim palčeve da sve bude dobro na pregledima!

 

[beket]

sekiram se sto rodbina mami kvari raspolozenje i uteruju joj strah u kosti podsecanjem ko je umro, pa sad ni sama vise ne zna ko je ziv a ko nije. Uzas! Ja bih bez njih mogla, ali moja majka ne bi shvatila gde su oni i sta se desava s njima.Raduje se ona njihovim pozivima. Nije svesna da je zbunjuju i dovode u zabunu.

Kaze moja mama jednog dana, dok smo bile zajedno na mom godisnjem odmoru: "Gde je onaj moj muz? Odvuko se negde i ostavio me. Bezobraznik jedan, ko zna gde se vuce kojekuda. A mozda je negde vec i crko." Moj tata je umro pre 8 godina. E, ljudi moji... I sta ti je zena. I nedostaje joj i ljuta je i ...a mozda nas je samo iskusavala da pita da li je ziv. Imam taj utisak u poslednje vreme da se prosto plasi da pita ko je ziv a ko nije. A tetke samo o pokojnicima i sta je kada bilo i kako su nekada... a lepo sam rekla da pricaju samo o trenutnoj situaciji u domu, o komsinicama, o sebi, o vremenu,...

E pa vidiš, tu je koren problema, jer ti pokušavaš svim silama da svoju majku zaštitiš od loših i tužnih misli, ali tebe užasava i što po hiljaditi put pita za svog pokojnog muža ili čak svoju majku, koja je umrla sigurno još ranije, a to je nešto što bi ona pitala i da nema tih tvojih tetaka, jer stalno pita i tebe. Njena sećanja se polako fokusiraju na daleku prošlost i njenu mladost, to je sve tipično za demenciju. Nije dokazano da laži usporavaju bolest, niti da istina leči (kao što verovatno misle te tvoje tetke), ali ne možeš ni do besvesti lagati, ne možeš je ubeđivati da su oni tu ili nisu - ako ona misli drugačije. A kad jednog dana ne bude više ni za koga pitala - onda ćeš znati da je bolest još više odmakla... Znam da znaš ti to sve, ali eto - moram opet malo grubo da te podsetim. I ne nerviraj se, ne lupaj glavu oko svake sitnice, diši duboko, ne plači previše često, jer od toga slaba vajda.

Moja majka je imala epizode kad smo gledali stare slike (uvek iste pri svakoj poseti): za svog oca je pitala ozbiljno "ko je ovaj?", za mog oca (svog prvog muža) "jeli on živ?", za drugog muža "šta će ovaj tu?" (tu smo obe se nasmejale), a samo je za svoju majku rekla "jao, što bih volela da je vidim" (isto je rekla i za neke svoje prijateljice)... Ali nije se potresala oko njih, emotivni deo mozga već je bio otupeo.

 

[beket]

Beket,ni ja nisam mogla da gledam onaj filmcic sa kucom

nema ništa strašno u onom kratkom video klipu: pas je star 15 godina, još uvek hoda, nije ni slep ni gluv, samo u pola noći šeta u krug...

 

[beket]

pa poče da izvoljeva kakvu bi hranu hteo za večeru....da nije ništa mekano i čorbasto, što i nije nikad za večeru .......i ja malo odlepim.......ali samo malo bem ti sunce žarko, kao da je u kafani pa naručuje, a jede raznovrsnije nego svi mi koji radimo

posle mi kaže, sav predobljen, kad je pojeo pečeno belo meso i krompir i salatu, sunce moje pa što se ljutiš na mene......reko, J. daj batali me tih tvojih mahinacija, života ti, uzmi ove lekove i na spavanje....ućuta odmah

pa nemoj tako grubo s njim

 

[mali roker]

nema ništa strašno u onom kratkom video klipu: pas je star 15 godina, još uvek hoda, nije ni slep ni gluv, samo u pola noći šeta u krug...

Tuzno je,meni jeste strasno jer to njegovo ponasanje me podsetilo na Marka,mog prvog kucnog ljubimca,isti je bio takav pre nego sto smo ga uspavali

Njena sećanja se polako fokusiraju na daleku prošlost i njenu mladost,

To sam i ja kod dede primetila,ali ja imam utisak kao da zivi u toj proslosti,samo cekam kad ce poceti da me zove zeno,uglavnom zna ko sam,ali za Lelu ume da kaze da mu je cerka.

 

[beket]

Juče sam naletela i na informaciju da neke pse treniraju za pomoć dementnim bolesnicima u početnoj fazi: navodno to ima dobrog efekta... A ima i onaj pozitivni video klip (prilično popularan na netu, valjda ste videli) o dementnom starcu koji samo sa psima razgovara...

Nisam nikad imala psa, ali to su pametne životinje i ne bi me čudilo da i njima u starosti otkazuju neke moždane funkcije (a odatle idu svi refleksi, pa i kretanje). Tako nekako ide i sa ljudskim mozgom, samo što su vizije i sećanja još više poremećeni, kao u najgorim košmarima: odjednom se nešto stvori ovamo, odjednom onamo, bez ikakvog razloga i smisla... I onda polako mozak počinje da šlajfuje kao pokvaren motor, vrti se u prazno, ponavlja davno naučene fraze kojima pokušava da iskaže svoju dobru volju. Samo nama to zvuči poremećeno ako starac počne da priča šta mu se jede, ali samo je izgubljen modus te priče "ja bih voleo..."

A i taj strah od nekih stvari, od šporeta, od kupanja - to je strah od nepoznatog, od vatre i vode, to su elementarni strahovi otkad postoji ovaj svet. Makar to možete razumeti svi koji imate (ili ste imali) malu decu i pametne životinje pored sebe. I opet su svi ti strahovi individualni, čak i kod zdravih mladunaca. Ali ne zaboravite da dementni ne mogu da se vrate u to svoje srećno detinjstvo i učenje, nego se sve više osećaju nemoćni i to dovodi do ljutnje, besa, tuge i ostalih negativnih reakcija.

 

[mali roker]

A i taj strah od nekih stvari, od šporeta, od kupanja - to je strah od nepoznatog, od vatre i vode, to su elementarni strahovi otkad postoji ovaj svet. Makar to možete razumeti svi koji imate (ili ste imali) malu decu i pametne životinje pored sebe. I opet su svi ti strahovi individualni, čak i kod zdravih mladunaca. Ali ne zaboravite da dementni ne mogu da se vrate u to svoje srećno detinjstvo i učenje, nego se sve više osećaju nemoćni i to dovodi do ljutnje, besa, tuge i ostalih negativnih reakcija.

Meni je to stalno pred ocima, dete koje raste i razvija se i koje prolazi korz sve te faze strahova,od vode je cini mi se prvi,pa od vatre,od odvajanja...,a dedi kako mozdane funkcije sve vise otkazuju, ide unazad,polako zaboravlja sve a nazalost nema vise sposobnosti da uci jer svi ti silni neuroni se polako gase jedan za drugim,sve dok jednog dana skoro ne postane biljka,a i dalje ostaje svestan nekih stvari u zivotu,al sam ga objasnila

 

[beket]

Meni je to stalno pred ocima, dete koje raste i razvija se i koje prolazi korz sve te faze strahova,od vode je cini mi se prvi,pa od vatre,od odvajanja...,a dedi kako mozdane funkcije sve vise otkazuju, ide unazad,polako zaboravlja sve a nazalost nema vise sposobnosti da uci jer svi ti silni neuroni se polako gase jedan za drugim,sve dok jednog dana skoro ne postane biljka,a i dalje ostaje svestan nekih stvari u zivotu,al sam ga objasnila

super si se nadovezala, sve dobro razumeš, ostaje samo da taj teret znanja primeniš u praksi...

kupanjeeeeeeee... /joj, ovde nema smajlića sa kadom i zavesom, pobrkala sam forume/

 

[mali roker]

Ni neznam da ima tih smajlica,verovatno ih ima,ali ih treba naci.
Samo polako naci cu ja resenje za situaciju,imam dobru moc ubedjivanja i dok se deda okrene kupa ce se on i nocu,a sve cu to da odradim fino i polako,ne zurim nigde
Veliku vecinu i primenjujem u praksi,sad mi je mnogo lakse nego u pocetku kad nisam skoro nista znala,i sto je najvaznije prihvatila sam da je deda bolestan i da nema niti ce biti poboljsanja u mom slucaju to je bilo presudno.
Sad idemo dalje

 

[LJILJA MMM]

pa nemoj tako grubo s njim

HAHA da ti ga dam na nedelju dana pa da vidiš
nije to grubost, to je strogoća. I nema diskusije sa pravilima i nema verbalnog maltretiranja drugih, jer je draga moja, to bio otprilike 16-17. sat kako sam budna i u trci. On samo na strogu komandu reaguje lepo. Ako vidi da popuštaš, ima da te muštra do besvesti svojim manipulacijama....i uopšte nećeš imati osećaj da je on dementna osoba.
Poštovanju toga sam ga naučila za ovo vreme, i trebaće mu u domu, jer tamo nema mesta za boeme i sad ću ovako, sad onako jer mi je tako došlo.

- - - - - - - - - -

Sumara, odlično dušo sve razumeš. Znam da je mnogo teško, još sa malim detetom......uuuuuuuf

 

[LJILJA MMM]

Beket, psi takođe pate od demencije. Mi smo kerušu uspavali sa skoro 15 godina....ponašanje isto kao kod ljudi...zaboravila je da jede, vodu je grizla, ne može na noge...kad krene zanosi se, izgubi u dvorištu...odlazila je u svojim vremenima i vraćala se...ona je bila moj pas.
MMM su Maza,Maša i Meš.....ne znam da li ima poznatije trojke na Krstarici

laku noć dame

 

[Jadranka74]

i sto je najvaznije prihvatila sam da je deda bolestan i da nema niti ce biti poboljsanja u mom slucaju to je bilo presudno.
Sad idemo dalje

Za nas i jeste najgori ovaj dio - prihvatiti. Kad prihvatimo ide lakše, za sve ispade, histariju, agresiju okrivimo bolest i idi dalje.

Možemo mi to

 

[bezuslovna ljubav]

E pa vidiš, tu je koren problema, jer ti pokušavaš svim silama da svoju majku zaštitiš od loših i tužnih misli, ali tebe užasava i što po hiljaditi put pita za svog pokojnog muža ili čak svoju majku, koja je umrla sigurno još ranije, a to je nešto što bi ona pitala i da nema tih tvojih tetaka, jer stalno pita i tebe. Njena sećanja se polako fokusiraju na daleku prošlost i njenu mladost, to je sve tipično za demenciju. Nije dokazano da laži usporavaju bolest, niti da istina leči (kao što verovatno misle te tvoje tetke), ali ne možeš ni do besvesti lagati, ne možeš je ubeđivati da su oni tu ili nisu - ako ona misli drugačije. A kad jednog dana ne bude više ni za koga pitala - onda ćeš znati da je bolest još više odmakla... Znam da znaš ti to sve, ali eto - moram opet malo grubo da te podsetim. I ne nerviraj se, ne lupaj glavu oko svake sitnice, diši duboko, ne plači previše često, jer od toga slaba vajda.

Moja majka je imala epizode kad smo gledali stare slike (uvek iste pri svakoj poseti): za svog oca je pitala ozbiljno "ko je ovaj?", za mog oca (svog prvog muža) "jeli on živ?", za drugog muža "šta će ovaj tu?" (tu smo obe se nasmejale), a samo je za svoju majku rekla "jao, što bih volela da je vidim" (isto je rekla i za neke svoje prijateljice)... Ali nije se potresala oko njih, emotivni deo mozga već je bio otupeo.

Naravno, Beket, da gledam da zastitim majku od tuznih misli. Vise me ne uzasava sto nije svesna da su joj umrli roditelji i muz (cak se i naasmejem ponekada kada o tome pricam prijateljima), vec trazim sve nove nacine da prevazidjemo tu zapocetu temu, a pogotovo stadijum u kojem je sada. Kada je spomenula muza-moga oca, rekla sam joj "i tako bi se svadjala sa snjim da je veceras tu ili bi cutao i gledao sve politicke emisije, a znas da je vise voleo vikendicu od boravka u stanu". Slozila se sa mnom i smirila. Kada me pita gde su joj roditelji, kazem joj "hvala bogu da smo svi dobro" i nabrojim nju, mene, tetke. Slozi se i s tim i okrenemo drugu temu. Nekada se ne slozi odmah, ali se ja potrudim da razgovor zavrrsimo bolje raspolozeni. Ili je pozovem ponovo i pitam nesto u vezi sa kuvanjem ili izlozim svoj problem i onda se usredsredimo na to. Ali, kada kaze tetkama "gde mi je majka", one odgovore "pa, umrla je, bog s tobom. Ti mnogo zaboravljas. Da li si popila lekove? ". E tu nastane histerija. A zasto da je dovodimo u histeriju?! Zasto da ne pokusamo i potrudimo se da je zastitimo od nervoze i neraspolozenja?! Albume odavno ne prelistavamo. Moj razgovor sa njom se svodi uglavnom na njeno trenutno okruzenje i aktuelne probleme i lepe dogadjaje. Ako pricamo o proslosti, onda je to samo o jako smesnim dogadjajima. Moram ponekad i da "lazem do besvesti", kako ti kazes Beket. Bitan je trenutak kada dodje do "slajfovanja". Sada su to trenuci, srecom jos uvek ne traju dugo. Ona sve to zaboravi posle 5 minuta, cim se usredsredi na nesto drugo. I posle i sama prica o pokojnim roditeljima, koristeci rec pokojni ili sa svesnoscu da ih nema. NE ubedjujem se odavno s njom. Shvatila sam da je to pogresno i to pricam i rodbini.
Ima dana kada pokazuje potrebu da je drugi tese i da pokazuje drugima da je na bilo koji nacin ugrozena. Tome je bila sklona i kada je bila mlada i nije imala demenciju. VEc sam spominjala njeno cmizdrenje i pozivanje na trombozu odnosno opasnost da svakog trenutka moze da umre i opasnost da cemo otati bez nje, kada god ne bi mogla da izadje kao pobednik iz rasprave ili je htela da bude nesto po njenom. E, sada postavlja pitanja, pa opet, pa opet ... i kada naidje na cutanje ili odgovor koji ne ide njoj u prilog, onda udari u plac i pateticnu pricu. I sta sad?Da je pustim da se pokida? Oooo, napustala sam ja posao, prevaljivala 200 km i zaticala je u crnini kako sedi sa svojim sestrama. One gledaju tursku seriju, a moja majka sva u crnom place. Mene su pozvali da je smirim, posto su joj rekle da joj je umrla majka. E sad, da li je mislila na svoju majku ili na mene... to je posebno pitanje.