Demencija

beket, nije kuća toliko velika koliko je nas malo..:) razmišljam o tome kako bi mama reagovala na druge senilne osobe, znam da je moja baka (umrla potpuno svesna i u lepim godinama) izbegavala da se druži sa vršnjacima uz izgovor "to su sve matorci, šta ću ja sa njima". opet, upravo druženje je to zbog čega bih mamu vodio (da ima gde u bg) jer i najbolja kućna nega bez društva je samo lep kućni pritvor, zar ne?

centrans, možeš li da kažeš nešto više o tom NS centru? šta rade tamo, imaju li neke radne terapije ili ih samo nadgledaju dok se druže, poput nekog obdaništa za senilne? jel' to pri nekoj bolnici ili samostalno, da li je privatno ili državno? kako se tačno zove? (da ga izguglujem).

bezuslovna, drago mi je da delimo mišljenje o neophodnosti udruživanja. koliko osoba poznaješ u svom okruženju (ne računajući, dakle, forum) sa sličnim problemima? ja - niti jednu. ostali?
 
centrans@sve što saopšti je negativno
moja baka je pred kraj života bila često nervozna i okrenuta negativnom. uspevao sam da je oraspoložim crnim humorom i nesalomivom vedrinom. naravno da se nisam zapravo tako osećao, ali to za ovu priču nije bitno. moje iskustvo kaže da i kada ne reaguju na pozitivnu energiju adekvatno (tj. nastavljaju sa lošim raspoloženjem) bolesnici se "oslanjaju" na nju. seti se čemu se tvoja majka smejala ranije, šta joj je popravljalo raspoloženje? čak i ako misliš da je odlutala i da gleda kroz tebe, ne spuštaj vedri gard (što je NARAVNO teško). verujem da senilnost ide u talasima. u trenutku kada ti mama "izroni" bar za sekund, tvoja vedrina će joj prijati.
 
munch.mallow:
centrans@sve što saopšti je negativno

Naziv centra u NS je UDRUŽENJE GRAĐANA "Alchajmer", alchajmer@sbb.rs i www.alchajmer.org
U centru celo vreme rade sa dementnim i za svakoga primereno njegovim interesovanjima pripremaju aktivnost. Imaju i zajedničke aktivnosti druženje, pijenje čaja, pevanje, slušanje muzike i sl. Osobe koje vode centar su potpuno edukovane za taj posao i zaista sve deluje osvežavajuće. Nadam se da će vremenom takvi centri zaživeti u svakoj mesnoj zajednici, jer je važno da nisu daleko. Pozdrav
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
U pravu si munch mallow. I ja humorom uspem da odobrovoljim majku. Naravno, biram teme koje su na moj racun ili na racun nekog drugog. Ne smem da se salim na njen racun.
Veceras je kulminirao problem da ne ume vise da ocita vreme na satu. Pobrkala je sate i minute.:dash: *Ako je sada pet sat, znaci da imam jos jedan minut do vecere*:sad2: Nisam se mnogo trudila da joj objasnjavam, jer je bila strasno nervozna. Blizilo se vreme vecere i terapije i to je pojacavalo nervozu. Vise puta me je zvala i na kraju optuzila cimerku da je *cackala sat*. Malo kasnije je zvala da kaze kako je nismo obavestili da je sat trebalo pomeriti unazad. Ja sam joj ispricala da je i moj muz zaboravio da pomeri sat na mobilnom, pa se spremio za posao sat vremena ranije. To je istina, samo se to desilo prvog ponedeljka nakon pomeranja vremena. Nasmejala se i rekla *eto, to se desava i drugima, a oni me prave ludom i cimerka je uzbunila komsije i otisla da im isprica, alapaca jedna.* Sigruno cimerka nije mogla da je obuzda u prici o satu i morala je da proseta u komsiluku. Bila je raspolozena posle vecere i terapije, ali je rano legla u krevet. I evo, sada mene boli zeludac, jer to je novi momenat i plasi me kako ce se odvijati dalje:eek:
Inace, kada je dosla u Dom, rekla je *sta si me dovela medju ove starce izlapele*. U pocetku nije htela ni da sedi s njima na klupi. A sad vec ima puno *komsija*.
U subotu je bila tuzna jer je umro *decko* iz komsiluka:think:
 
centarns:
Ovih par dana kod moje majke počela je faza vezanosti za krevet. Do sada sam uspevala da je aktiviram i ležanje smanjim na minimum ali to trenutno više nije moguće. Hvata me panika.
Kliknite za proširenje...
Ne smeš da joj dozvoliš da bez razloga leži, jer očigledno nema fizički problem čim može do toaleta. Ako ne drema veći deo dana, onda nije previše sedirana, pa smanjenje doze lekova ne bi dalo rezultat. Možda je nešto svesnija nego inače, pa depresivna, možda samo nemotivisana. Ako je u skorije vreme menjala lekove, moguće da joj neki ne odgovara, ili joj stara terapija više ne radi dobro. Nateraj je kako znaš i umeš da sedi za stolom. Sedi sa njom, nek vam neko dođe, bilo šta što će promeniti atmosferu. Kuvaj joj ono što naročito voli, ubaci malo banana i plazme sa šlagom. Nemoj je pitati da li hoće da jede nego joj daj i sve vreme sedi sa njom i pričaj. Uvek postoji nešto čega vole da se sećaju, možda devojaštva, ako je bilo lepo, nekog putovanja, iznesi fotografije, ali ne one koje bi je uznemirile jer se možda ne seća tih ljudi. ako ne pomogne, idi kod lekara i vidi da li može da se koriguje terapija. Daj joj nešto za jačanje, vitaminski sirup, B-kompleks, ekomer. Nikada, apsolutno nikada, čak i kada fizički više ne bude mogla da hoda ne dozvoli da mnogo leži (tada ćeš je podizati u kolica, makar i deset puta po pola sata). Razmišljaj o nabavci kolica, iako mislim da je još rano.
Kad uđeš u negu ovakvog bolesnika, onda moraš da se dovijaš i boriš. Tu nema mesta sentimentalnosti, samo rad na onom što njima dobro donosi. I ne nerviraj se i ne paniči, možda je ovo samo mala krizica, kakvih će biti mnogo. I javljaj se češće. Ne pišem često, ali redovno čitam, kao i većina nas.
Često mislim i na Hajdi, ona se baš ućutala.
I Kanarinka, Melita... i svi ostali...
 
margareta lepo cveta:
Često mislim i na Hajdi, ona se baš ućutala.
I Kanarinka, Melita... i svi ostali...
Kliknite za proširenje...

Sva iskustva koja ste stekli su zlata vredna i za nas i naše o kojima brinemo. Promene terapije nije bilo i majka mi troši veoma malo sedativa jer sam uvek želela da je što pokretnija pa po cenu koje-kakvih priča i sl. Mislim da smo tako uspele da se ove dve godine i šetamo i razgovaramo i da smo solidno progurale. Doktor stiže danas ili sutra pa se javljam. Najviše odbija slanu hranu. Margareta kolica si i ranije spominjala i njih sam evidentirala kao dobro srestvo. Pozdrav svima
 
Biće ona opet dobro. Očigledno samo malo krizira, talasi progresija-regresija idu stalno. Ovo ružno vreme ne pogoduje ni izlascima ni raspoloženju, a oni u početku budu, čini mi se, još osetljiviji. Ipak dodaj malo ekomera, na primer, činiće joj dobro, kao i B-kompleks (on je sladak, u granulama), a dobar za nerve. Inače, sećam se jedne godine kad je mama jela samo slatko, ili skoro samo slatko. Radilo se o neverovatnim količinama, da čovek ne poveruje, ali i to prođe. Ako sme, daj joj slobodno i ne brini.Kolica ti još nisu potrebna, tek kada krene progresivno skraćivanje tetiva (neki u to i ne uđu). Htela sam samo da kažem da ni po koju cenu nema ležanja, jer se time otvaraju novi problemi. Ali stalni razgovori pomažu, njima je neophodna ta nežnost. Stvarno ne znam odakle tolika emocionalna glad, ali svi slučajevi za koje znam to naglašeno ispoljavaju.
Kod nas naizgled ništa novo, ali nije baš tako. Mama je skoro potpuno izgubila sposobnost sedenja, naravno i uz podršku, ali borimo se. Sada je hranimo 7 puta dnevno, svaki obrok traje po pola sata, drži hranu u ustima i ne zna šta treba da uradi, ali eto uspevamo da tim načinom unesemo dovoljnu količinu hrane. Problematičnija je dnevna količina tečnosti jer ne možemo da damo više od dva-tri gutljaja odjednom. Lepimo svako jutro u kuhinji papir i svako ko da vodu upiše recke za svaki gutljaj, pa znamo koliko je to gutljaja u čaši i koliko je popila. Ako ne pije dovoljno, eto temerature. Ali dobro je, opet smo na čaši, jedno vreme smo bili na cuculi. Možda sada ovo vama zvuči grozno, ali nije, svaka od ovih radnji je prilično mehanička i traži samo angažman.
 
Beket, mislim da je bilo reči o dnevnom boravku za obolele od Alchajmera, ili dementne uopšte, a tvoji linkovi se odnose na klubove starih osoba. To nije to. Inače, o tome je bilo reči pre godinu-dve za Beograd, ali se nije odmaklo. Oni zahtevaju poseban tretman zbog svojih posebnih potreba i neophodan im je stručni nadzor sve vreme. Inače, mislim da bi možda to bilo dobro samo u najranijoj fazi bolesti, koja je obično i dugotrajna, pod uslovom da osoba nije sklona strahovima, jer bi se tada osećala napušteno, loše itd. Naravno, nije ni za agresivne. Mislim da oni i ne vole nešto društvo nepoznatih osoba, tj. da je poznato okruženje u kom imaju svu negu najbolje rešenje. Za njih su sva izmeštanja teška, a s tokom bolesti i fizički neizvodljiva ili besmislena. Ali svi tipovi podrške za negovatelje su ono što bi bilo važno i to se radi u svetu. Na žalost, kod ne postoje uslovi za takvo nešto.
 
Pozdrav svima!
Kako reče Margareta tu smo,čitam svaki dan,ali nešto nemam snage za pisanje.
Nekako sam baš tužna u poslednje vreme,jer mami je sve gore i to baš naglo.
Kako je počela da pije taj antipsihotik(trixifen) hvata je vrtoglavica,noge su joj teške,pada joj pritisak,a ne vidim da joj u drugome nešto pomaže.Doduše možda bi bez njega bilo gore,bar je prestala da ima nenormalne strahove.
Međutim halucinacije su sve prisutnije i jače.Često priča sa nekom decom,pa uzme ćebe i gladi ga kao da mazi neko dete,stalno misli da pored nas dve još ima nekog u kući.Do skora (do pre jedno mesec,dva) mogle smo da vodimo bar kakav takav razgovor,a sad je to skoro nemoguće.Teško razume bilo šta što se dešava oko nje,tako da me to strašno rastužuje.Svesna sam ja da će to biti sve gore i gore,ali eto uhvati me neka tuga.
Sad ima i problem sa stolicom,zatvorom što do sad nije bio slučaj.Kakva su vam iskustva,šta je tu najbolje.Ja joj dajem voće,suve šljive,pije ecomer i kokosovo ulje redovno ali to sad ništa ne pomaže.
Centarns ne brini to oko ishrane ide u fazama.I meni je mama bila totalno izgubila apetit,pa je jela i više nego što je ikad jela u životu,pa faza kad je tražila samo slatko,pa sad opet nešto gubi volju za hranom,a inače pojma nema šta jede.Kad joj kažem uzmi malo hleba,ona me pogleda u totalnom čudu,da li je nešto salata,jelo,supa to ništa ne razlikuje,čak mi j e i dugo govorila kako joj sva hrana ima isti ukus.
Margareta pitam se da li ću imati dovoljno snage kao ti,da do kraja pružim svu potrebnu negu.Meni je možda teško jer sam sama s njom i upućene smo jedna na drugu svakodnevno.Povremene posete rođaka ili naši izlasci razbiju monotoniju,ali čini mi se da to nije dovoljno ni meni ni njoj.
 
Mojoj mami već duže vreme dajem sirup Lactulose, jednu kašiku cedevita praha za sok, pola kašike šečera (jer voli slatko), jednu kašiku sirupa od bele kafe i sve promešam i to rado popije pred spavanje. Sa stolicom smo imale ogromne probleme i sve smo probale. Vrlo je osetljiva i na sve što pije a nije uobičajeno oseti gađenje. Ovo primenjujemo već duže i ona se pita šta je to pa sad ima redovno stolicu. Moram da naglasim da problem kupatila i wc-e šolje kao rituala nećemo uspeti da se rešimo nikad jer poriv za odlazak u wc-e je nešto što je bolest urezala u mozak kao nagon. Svaki odlazak ona misli da mora imati i stolicu i ja je moram obaveštavati da je imala i da sada nemože. Pranje je obavezno kod svakog odlaska jer ako to ne obavimo postane jako nervozna.
Dve do tri godine moja majka ima problem sa gutanjem tvrde hrane. Jako moram paziti da sve što jede pod uticajem pljuvačke može da se rastapa jer davljenje je katastrofalno i par puta sam bukvalno morala duboko gurnuti prst da bi je izvukla.
Hajdi i ja sam sa majkom sama. Tvoju tugu razumem. Sve smo mi tužne-ni jer su to naši roditelji. Za moj izlazak imam jednu ženu koja ostane sa majkom.
Margareta zadnji post je odličan i mislim da će mi pomoći mnogo jer mama i danas ustaje tek po desetak minuta i noći su postale pune aktivnosti. Verovatno što je mnogo sada u krevetu ne razlikuje dan i noć pa i ponašanje je isto.
Ovo sam pisala sa prekidom. Obišla sam mamu u sobi i ona me pita "mogu li tamo" (to znaći kupatilo), odgovorim "kad god trebaš može" a ona pita "dal tamo ima ono (razmišlja) šolja".
 
hvala na savetu Centarns,probacu sa tom kombincijom,jer se stvarno muci.A sto se tice wc-a kao da je i mojoj mami postao enigma.Do skoro nije bilo problema a sad krene u wc i kad udje u kupatilo stane i ne zna sta treba da radi.Znam da nam je svima tuga zajednicka i nastojim da se sa tim izborim.Ja imam zenu koja cuva mamu dok sam na poslu,tako da popodne i vikendom ja brinem o njoj i nema sanse da je ostavim ni pet minuta samu.Retko me sestra zameni neko popodne,jednom u par meseci da bih mogla bar malo da predahnem.
 
Haydi, ja sam davala čokoladicu za regulisanje probave, pisala sam davno o tome. Kupuje se u apoteci. Ne izaziva nikakve teškoće, naduvenost, grčeve, dijareju, hitnost stolice, bilo sta. Mami je pomagala. Čini mi se da je i Florena probala sa tim jedno vreme, ali je njena mama kasnije imala drugi problem pa to nije pomagalo. Stolica bude posle 12 do 24 sata, sasvim normalna. Eto kako nama forum dobro dodje, ali stvarno, uvek ima neko ko ima neko iskustvo i to malo olakša stvari. Mami češću stolicu izaziva i čorba od povrća, pre svega sa karfiolom, u koji stavim pavlaku. Ovo što centarns piše izgleda baš ukusno...
E da, to sa davljenjem je stvarno grozno. Dešavalo se nekoliko puta pre nego što smo prešli na pasiranu hranu. Mi dajemo hranu tačno određene gustine, jer ako je gušća davi se, ako je ređa zagrckuje se. Zato za nju i moje dete kuvam posebno, da bi uneli sve potrebne namirnice.
Eh to gubljenje fonda reči je posebna priča, ali za večeras suviše tužna, tako da za sad odustajem.
 
Uh... procitala sam vase odgovore kad sam dosla s posla... i celo vece premotavam film kada sam negovala nepokretnog oca i kasnije svekrvu-oni su umrli od kancera a slicni problemi su se javljali...toliko saosecam sa vama... imam zelju da vas zagrlim i da tako cutimo scucureni, da skupljamo snagu... Tako scucurena sam cucala pored otvorenog prozora, dok sam nocima bila budna i puseci cigaretu u pauzi svih desavanja razmisljala sta cu dalje...para sve manje, otac na samrti, firma pred stecajem, nikog da podeli bdenje sa mnom, majku nateram da legne jer je stara zena i treba joj vise snage, par godina kasnije muza zastitim da spava kada je njegova majka umirala...
Moja majka je sada dezorjentisana u vremenu i prostoru, ne prepoznaje ponekad ni mene a kamoli ostale, cesto je agresivna i svadljiva ili placljiva... ali je pokretna i ume sama da jede i da se obuce, okupa... koliko ce moci tako, niko ne moze da kaze... raspolozenje varira...i dalje tvrdi da je dobro a da je mi pravimo ludom...pitam se da li ce biti tako strasno i sa mojom majkom... mislim da ne bih mogla da je prepustim bolnicarima u Domu i da cu u takvom trenutku, ako ne daj boze dodje do toga i ne bude adekvatna nega, doneti odluku da budem uz nju. Smestaj u Domu je prihvatila kao svoj privremeni boravak u banji i mnogo znaci i njoj i meni pomoc i stalni nadzor medicinskog osoblja. Ne znam kako se resavaju u Domu vise komplikovani stadijumi.
Problem sa zatvorom resavala sam u prethodnim slucajevima-otac i svekrva- glicerinskim cepicima, pomazu u izbacivanju, jer nema osecaja na svinkteru, a ne izazivaju mucninu i grceve kao laksativi koji idu preko zeluca. Probajte najpre sa cepicima, pre nego sto se odlucite za oralno uzete laksative.
Sto se tice hrane, za to su najbolje pecene jabuke, jos tople kao kasica. Kivi-ali ne vise od 2 kivija dnevno, izmiksano sa sokom, plazma keksom, barenim jabukama-najbolje ujutru. Ili griz retko skuvan-moze i na vodi, opet sa kuvanim jabukama, miksanim kivijem, plazmom. Bareno povrce sam mesala sa domacom supom u kojoj se povrce kuvalo, a od hleba pravila poparu i potapala u sve to. Miksala sam i belo pilece meso.
Banane nikako, jer izazivaju zatvor.
Kod problema hranjenja- jedno vreme sam svekrvu hranila velikim plasticnim spricem. Naslonim ga na ugao usana i polako istiskam-tome me je naucila bolnicarka. Uz to sam joj pricala kako lezimo na plazi i pijemo koktel ispod suncobrana, na cevcicu. Gledala sam da ona ne vidi spric, kad ga prinosim. Isto i sa vodom i cajem. Na cuclu moraju da vuku vazduh, a ovde tecnost ulazi polako i kontrolisano.
U kupatilo sam ih vodila drzeci ih s ledja ispod ruku, naslonjene na moje grudi. Jedno vreme je to bilo izvodivo i sa setalicom. Ne znam koliko sada kostaju i da li ih mozete nabaviti.
Sto cesce ih treba okretati s jednog boka na drugi. Najbolje da tako i spavaju nocu, na boku, oslonjeni o jastuke. Podmetala sam i sediste iz fotelje-veliki podmetac-uglavljen izmedju njihovog tela i zida, da se ne okrenu na ledja u snu. Pogotovo svekrva, koja je imala epi napade. Ako leze na ledjima, uzglavlje obavezno podignuto - bar pod uglom od 45 stepeni.
Masiranje ledja i bokova specijalnim alkoholnim rastvorom, ukoliko su nepokretni-ima ga u apotekama, za sprecavanje nastajanja dekubita.
Pitajte sve sto vas muci na slicnu temu. Prosla sam vec dva puta kroz sve to.
 
Hajdi, mislim da taj lek koji tvoja mama uzima možda nije srećno rešenje. Idi vidi da to zamenite,
Bezuslovna, eto, svi mi u yivotu više prođemo kroz sve te teške stvari. Ne mislim da je iko od nas izuzetak, jedino što neki ljudi zaista imaju sreće pa ih to mimoiđe. Znam da ti se sada čini da jednom, kad bolest tvoje majke bude vrlo uznapredovala, da ćeš osećati potrebu da budeš uz nju. Ali veruj, njoj će to tada tako malo značiti, mislim ništa, jer neće biti svesna ničega što joj se dešava. Tako da...
To sa špricem je odličan način za hranjenje u velikoj nevolji, ali sa vodom se nama nije pokazalo kao dobro jer je kod mame problem u samom činu gutanja, pa smo i tako imali isti problem. Na sreću sad je eto bolje...
Odlično si se setila svih stvari za probavu. To čovek nekako uvek zaboravi i svede se na samo dve-tri stvari
 
I meni se cini da treba u odredjenom periodu tragati za novom kombinacijom lekova.
Zato, Hajdi, pokusaj da konsultujes lekara kada vidis da novi momenat u ponasanju traje vise dana.
Ja i sada imam potrebu da budem uz moju majku. Okolnosti su, na zalost, takve da je to neizvodivo. Pre svega zbog mog posla, posla moga muza i mesta stanovanja. Uz to nemam nikoga ko bi mi pomogao ni svojim povremenim prisustvom a ni materijalno. To me strasno izjeda. U dubini duse nisam se pomirila sa cinjenicom da moja majka mora da bude u Domu. Smiruje me to sto je na sigurnom, sto se oseca bolje, sto mogu da joj obezbedim sve sto joj je potrebno sada. Svakako bih vise volela da sam vise uz nju. A vidim da i kada sam pored nje ne mogu da uticem mnogo na njeno stanje. Ona je izgubila orjentaciju u vremenu i prostoru. Ta dezorjentacija u vremenu se pojavila jos na pocetku dijagnoze. Boli me svaki put kada dodjem a majka se ponasa odsutno i kaze mi *sta se pozdravljamo stalno, kad smo se videle juce*. Ili kada me zove drugim imenom. Ili me pita gde je ona druga kcerka. To prica i kada sam na godisnjem odmoru sa njom. Vrtim se u krug u svojim razmisljanjima i cesto tonem u svojoj nemoci.
Moj otac je umro u agoniji od kancera. Molio je boga da ga uzme da se vise ne muci. Sve sam cinila da ublazim svaki bol i tegobu. A moja majka kaze da se oseca odlicno i to me podstice da se borim da joj pomognem u odsustvu njene svesti o stanju u kojem se nalazi.
Moja svekrva nije mogla da govori poslednjih mesec dana, komunicirale smo stiskom ruke ili samo prema mom osecaju sta joj treba u kojem trenutku. Pre toga, godinama pre toga je uglavnom trazila da bude sama u sobi, a tada je pogledom stalno proveravala da li je neko prisutan. Jaukanjem bi me dozvala, kada bih izasla iz sobe da nesto uradim. Strasno mi je bilo to sto je moj suprug naviknut da se povlaci u sebe u takvoj situaciji, sto se boji da gleda bolesnika i uspanicen ne ume da mu pomogne, a njegova sestra se trudila da sto manje dolazi dok je svekar uglavnom sedeo kod kcerke i cekali su momenat kada ce da izdahne. Ja sam imala osecaj da treba da pomognem svekrvi u svemu sto sam mogla tada, da je ohrabrim svojim prisustvom... da to bude dostojanstven odlazak... trenutak pre nego sto je izdahnula gledala je u mene, kao da trazi podrsku.
Pozrtvovana sam, volim ljude, saosecam sa svim vasim i drugim patnjama... ne mogu da se pomirim sa tom uzasnom bolescu, koja tako podmuklo ubija i moju majku i mene. Koja oduzima dostojanstvo, koja *krade* nase roditelje od nas, koja nam truje dusu...
Znam za problem bolesnika sa gutanjem. Ja sam u takvoj situaciji pricala i objasnjavala kako cemo sada da stavimo malo kasice ili vodice u usta, pa onda mljackamo, mljackamo, pa pooolako gutamo. Glasno gutam da cuje zvuk... Eto, ode zalogajcic. Hajmo sada jos jedan... pa sve iz pocetka. Ako se zagrcne, opet kao detetu pricam *dobro je, dobro je... nista strasno... evo malo pauze...* Par dana sam bila odsutna i docekali su me svi uspaniceno sa problemom da ne moze da jede i ne moze u WC sve ovo vreme dok sam bila odsutna. I onda iz pocetka, smirenim glasom i stalnim konsultacijama sa doktorima, pa se isplacem, pa opet.
I opet tako kada mora i moze jedino tako. I bilo ko da je u pitanju, a pogotovo moja majka.
Sto se tice hrane, ne zaboravite na pecenu bundevu. To je odlicno za stomak i hranljivo. Moze da se kombinuje i sa drugim vocem i keksom ili sokom. Za razliku od banane ne izaziva zatvor. Naprotiv, regulise stolicu. Karfiol hoce da nadima i da izaziva grceve. Ne prija svakome. Zeleno povrce ili zelen sa krompir pireom je dobro resenje. U svaki slani obrok mesala sam retku poparu /jedno parce hleba popareno vrelom vodom/.
 
beket, centrans, hvala za linkove. "obične" dnevne centre, tj. klubove za penzionere sam otpisao. bio, razgovarao. nemaju adekvatno osoblje, oni tamo mahom mere pritisak i nadziru da se neka rasprava oko šaha, politike ili španskih serija medju seniorima ne omakne kontroli. nisu mi rekli "nije vaša majka za ovde" ali... pa, govor tela je čudo. moja mama voli društvo, i uz stručnu pomoć mogla bi da provede deo dana u okruženju svojih vršnjaka. kada bi, što reče Margareta, tako nešto u Bg postojalo, vodio bih je i na drugi kraj grada.

bezuslovna, probaj da to sa očitavanjem vremena rešiš digitalnim satom, ima tih kineskih sa velikim ciframa. možda će tvoju majku takav sat da manje zbunjuje.

haydi, moja iskustva u vezi sa regulisanjem probave kod mame su - voćka dnevno (najbolje kruška) i čaša vode. slično deluje i pita bundevara. problem rešava još i onaj čaj za čišćenje, ali sa njim oprezno zbog mogućih burnih "tekućih" reakcija. reče mi doktor iz dnevne nege njegov recept - magnezijumska mineralna voda DonatMg (ima i ona druga malo slabije koncentracije - mislim da se zove Mivela) i to jedna čaša dnevno mlake vode.

pozdrav.
 
Moja mama je preminula danas u 16sati. Jučer je potpuno iznenada doživila težak srčani infarkt. Preminula je u bolnici na koronalnom odeljenju. Bez svesti i na aparatima uz jednu operaciju poživela je 24sata.
Posle sahrane u njenom rodnom mestu javit ću se. Mojoj majci želim večni mir
 
hvala svima na savetima,davala sam joj sve od hrane sto moze da pomogne I neke biljne kesice sto se razmucuju u vodi I uspelo je.Sta je konkretno pomoglo ne znam ali vazno je da smo obavile posao.Mislim da joj je najvise pomoglo kokosovo ulje koje sam joj redovno davala od proletos I tad nije imala nikakvih problema.Onda nesto nije htela da ga uzima I odmah su krenuli problemi.Inace to ulje je odlicno za imunitet,regulisanje tezine I poboljsanje opsteg stanja.Ko sto neko rece na netu cak ima kako je neka doktorka u americi maltene zaustavila alchajmer kod svog muza.Ja u to bas I ne verujem da moze da se desi,ali je cinjenica da se meni mama mnogo bolje osecala dok ga je pila.Ja sam joj davala po dve kasike tri puta dnevno.Kad je toplo to ulje je u tecnom stanju,a kad je u sobi hladnije ono je u cvrstom stanju bele boje,ima ga I bez ukusa I mirisa tako da se kokos uopste ne oseca.Jedna mala teglica kosta oko 500 din.i kupuje se u boljde snadbevenim radnjama zdrave hrane.
 
Poslednja izmena:
Predlog za dorucak>
Ovo je za 4 osobe. Suvo voce se moze menjati po zelji.

Vrijeme pripreme:20 min
1
Jabuke oljustiti, iseci na kriske pa ih pomesati sa secerom, vodom i vanilijom (cimetom)
2
Kuvati na srednjoj temperaturi, mesajuci dok se secer ne rastopi. Dovesti do kljucanja pa smanjiti temperaturu i kuvati nekih 5 min, bez poklapanja
3
Dodati suvo voce pa kuvati jos nekih 5 min ili dok jabuka potpuno ne omeksa
4
U medjuvremenu u odvojenoj posudi staviti vodu da prokljuca pa pomesati sa mlekom i pahuljicama. Sve dovesti do kljucanja a zatim smanjiti vatru i kuvati dok se ovsene (zobene) pahuljice ne zgusnu u kasu (nekih 10-15 min)
5
Kasu uliti u posude pa prekriti kompotom od jabuka i suvog voca i na kraju posipati smedjim secerom. (Ako volite vise slatko mozete dodati secer i u kasu)
6
Jesti dok je jos vruce

Sastojci> 2 srednje jabuke (300gr) 55 gr finog secera 1/2 sipke vanilije ili 1/4 kasicice cimeta 60 mlvode 8suvih kajsija 1 kasika suvih grozdjica (i/ili bilo koje suvo voce, brusnica, smokva…)
Za kasu>
90 gr ovsenih (zobenih) pahuljica 250 mlmleka 375 ml kljucale vode 2 kasike smedjeg secera (ili vise po ukusu)

Inace, ima u prodavnicama zdrave hrane i u apotekama pakovanja ovsenih *zobenih* pahuljica, koje su vec obogacene vocem i brzo se spremaju * 3 minuta*, a redovnim uzimanjem regulisu probavu


Za dve osobe
100g ovsenih pahuljica
300g vode
300g mleka
1 jabuka, isečena na kocke
1 kašika meda
1 mala kašičica cimeta
1 velika kašika semena bundeve

Staviti ovas, vodu, mleko i jabuku, da se kuva lagano, oko 6-7 minuta.
Dodati kašiku meda i promešati.
Sipati u činiju i posuti cimetom i semenkama -semenke nisu obavezne.


VARIVO OD BUNDEVE
2 kasike masl ulja ili obicnog, mala glavica crnog luka, solja iseckane bundeve, 2 solje mesanog povrca(krompir, grasak...).
Na ulju izdinstati sitno naseckan luk, dodati bundevu i dinstati dok ne omeksa.U medjuvremenu u posoljenoj vodi skuvati povrce, ocediti od vode i pomesati sa dinstanom bundevom i jos nekoliko minuta sve zajedno

Kasa od bundeve i jabuke
100gr tikve - bundeve, 1 jabuka, 3dl vode, 1 kafena kašika limunovog soka

Priprema :
Očišćenu i opranu bundevu i jabuku iseći na kocke, preliti ih vodom i kuvati u poklopljenoj posudi. Voće kuvati dok ne omekša, ocediti, ispasirati, dodati tečnost u kojoj je kuvano do željene gustine i limunov sok. Moze se i zasladiti, ako nije u pitanju dijabeticar

Ovo mozete jesti i vi. Kokosovo ulje, koliko sam ja cula, treba poceti davati sa jednom kasicom 3x dnevno, pa povecavati do 3 velike kasike 3x dnevno. Pre svega voditi racuna da je *devicansko*, u suprotnom je stetno kao i velike kolicine drugog ulja. Ali, mislim da je bolje dobrom hranom pokusati regulaciju probave, pa ako ne pomaze,,,
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top