Demencija

[bezuslovna ljubav]

Provela sam par dana sa mamom. Bila je prilicno stabilna. Samo sto je ona prihvatila Geronto centar kao svoju kucu i to je zbunjuje. Cesto je dozivljavala svoj stan kao da je stan moga muza i da je dosla kod nas u goste. Inace se dosta dobro snalazila u svom stanu. Cim smo stigli ispred Doma, odmah se uklopila u drustvo i okruzenje. Noc pre polaska u Dom napravila sam gresku spominjanjem da sutra idemo. Tako da je doslo do pobune. Ali ujutru je ustala prva i spremila se bez reci. Dugo sam razgovarala sa neuropsihijatrom u Domu. S tim sto je ona vise brinula o mom psihickom i fizickom zdravlju, nego o maminom. Kritikovala me je sto ne cinim nista za sebe licno i davala savete da krenem na terapiju, mada sam ja vec pod terapijom, gde bih sa strucnim licem postavila neke stvari bolje u mom mentalnom sklopu. Naglasila je da ce to pomoci u mom odnosu prema rodbini, da bih umela da zatitim mamu od njihovih suludih ideja. Zadovoljna je i ona stanjem moje mame, ali me je upozorila da se kod te bolesti nikada ne zna kako moze da se komplikuje. Drago joj je bilo sto neko toliko brine o majci, jer je uglavnom slucaj u Domovima da se deca ne interesuju za stanje svojih roditelja.
Zato, Birdi, mislim da dok god tvoj tata bude u svojoj kuci koju sada ne prepoznaje kao svoju, nastavljace da se komplikuje. On je, na zalost, zaboravio svoju kucu u kojoj sada zivi i mislim da bi jedino distanciranje sa tog mesta moglo da ublazi njegov strah. Jer strah je zapravo uzrok njegove agresije. Lorazepam se jako lose pokazao kod moje mame. To sam vec vise puta pominjala. Cim smo ga ukinuli i uveli bromazepam i antipsihotike, odmah se smirila. Gledajte da promenite terapiju. U knjizici moje mame sada pise zabrana koriscenja lorazepama. Lorazepam vrlo brzo stvara zavisnost i zahteva povecanje doze, sto je jos jedan problem u odnosu na druge sedative. Situacija oko Slave, spremanje, gosti... svakako da ga je dodatno zbunilo. Moraju da imaju svoj ustaljeni ritam, koliko god to nama tesko padalo-da ih izdvojimo iz porodicnih okupljanja i slavlja.
Beket, dobro si postupila sa komsinicom. Mozda bi trebalo toj zeni ukazati na mogucnost da se obrati nekom strucnom za pomoc. Mada, ukoliko je na nivou svesti moje rodbine... moze samo da te shvati kao uljeza koji njenog muza pravi ludim. Doktorica moje mame ne moze da stupi u kontakt sa mojom rodbinom, a zarko bi zelela da im kaze neke stvari. Prethodna doktorica je razgovrala, pa su rekli da nema pojma i da nije dovoljno strucna. A i da ne izgleda lepo.

 

[bezuslovna ljubav]

Sumara, bas imas problem. Da li imas u porodici jos nekoga ko bi mogao da ti pomogne? Da li mozes da odvojis malo novca i platis nekom psihijatru da privatno dodje u posetu i poprica sa dedom? Ima psihijatara koji su u penziji i cesto nece ni da naplate usluge. Razgovaraj sa prijateljima i poznanicima o tome, pitaj lekare... nekad imaju i oni informacije a ne izgovaraju ih dok ne pitate. Moja mama je pila skoro 2 godine cavinton, ali je bilo dosta ispada i u tom periodu. Ne tako cesto, ali je bilo. Tada ni ja nisam umela s njom da komuniciram na pravi nacin, jer nista nisam znala o toj bolesti, pa je i to doprinosilo probelmu. Najbitnije je da im se ne suprotstavljas i kada nesto ne zeli onda u tom trenutku ne treba insistirati. Pominjes prijateljicu koja se "u to razume". Sta to znaci? Da li je medicinske struke? Da li je imala u porodici slican slucaj? Najvaznije je da ga pregleda neuropsihijatar, kao sto sam vec napisala. Odnosno da poprica sa njim ili sa tobom. Psiholog ce uraditi test i moze pomoci oko instrukcija u komunikaciji. Ali bez lekova ne mozete mnogo da mu pomognete. Doduse, meni mamina doktorica rece, posto sam izrazila zadovoljstvo delovanjem donasepta i vidnim poboljsanjem stanja nakon nove terapije, da nijedan lek ne moze da pomogne kao sto to cini moja ljubav. E saaaad, sve je to lepo dok mama shvata ko sam ja. A desi se i da ne zna.
Mozda bi mogla da odes sama kod psihijatra i da mu izlozis sve?
Strahovi koje pokazuje deda su uobicajeni za demenciju. Nemojte ga suocavati sa strahovima. Probajte da ga animirate na setnju tako sto cete to povezati sa necim u cemu uziva. Mada, kada se uzjogune onda ne vredi. Pripremajte ga pricom na setnju, izokola... pa ako vidite da negoduje, - odustanite tog dana. Ohrabrujte ga da ste vi pored njega i da se nista ruzno nece desiti. Pricajte sta cete raditi po povatku iz setnje i sutra... ulivajte mu poverenje... To sto se zanima po ceo dan sam u sobi je sjajno. Strasno je kada insistiraju da idu negde, a ne znaju gde ce...

 

[mali roker]

Prijateljica o kojoj govorim je jedno vreme radila sa dementnima,sad trenutno radi kao gerentoloska,valjda sam pravilno napisala,sestra i ide u nekoliko kuca,za to sam rekla da se u to razume i sa njom sam vec nekoliko puta pricala o situaciji u kojoj se nalazim.

 

[beket]

Beket, dobro si postupila sa komsinicom. Mozda bi trebalo toj zeni ukazati na mogucnost da se obrati nekom strucnom za pomoc. Mada, ukoliko je na nivou svesti moje rodbine... moze samo da te shvati kao uljeza koji njenog muza pravi ludim.

Ma kakvi, neću da se mešam ako ne moram i ako me niko ništa ne pita. Ali eto, mali mi je stan, ulazna vrata odmah kod lifta, pa čujem i što treba i što ne treba. Eto, večeras dementnog starca doveo neki komšija, ne znam gde ga je našao, samo sam čula kako viče - reko sam mu da ću sledeći put da ga bijem, ej bre nemo' da izlaziš sam! - starac se ne čuje, a njegova žena gunđa - ma ja ću da ga bijem...

Nekim ljudima stvarno ne vredi pričati. Ali nije ova komšinica tako blesava, samo što još izgleda ne zna šta je snašlo i kako treba da se ponaša. A tek su na početku. Srećom, starac je relativno miran, barem za sada...

Bezuslovna, prošla si već kroz taj početni pakao, sad već znaš za svakog da nađeš dobar savet i predlog, samo za sebe ne... Meni se čini da ti više ne treba nikakva specijalna stručna pomoć, da možeš sama da izađeš na kraj sa kompletnom situacijom, uključujući i rodbinu, ali kao da imaš neki bezrazložni strah od njih, koji se meša sa onim strahom od daljeg toka bolesti, pa ako bi bila u stanju da razgraničiš te strahove i da uvidiš prioritet (mislim, znaš ti to, ali...) - elem, znaš šta te čeka i kakve se paklene scene mogu vratiti ili postati još gore, stavi spisak na papir pa se zamisli, pa kad te opet uhvati panika - ti samo duboko uzdahni, seti se svega i nastavi polako dalje... Impulsivnost je kod mladih ljudi ponekad vrlina, ali ti ne samo što nisi od juče, nakon tolikog iskustva sa tuđim bolestima, nego te impulsivna reagovanja mogu u ovakvim stvarima samo blokirati: samokontrola je jedino rešenje.

------------------------
Inače da, doktorka je u pravu, retko ko toliko cupka oko bolesnika, naročito ako se odlučio da smesti svoju majku u neku takvu instituciju. Stvar je i poverenja prema osoblju i doktorima, a ti ga očigledno nemaš, pa je zato ona preokrenula priču i zabrinula se za tebe (jer, bože-moj, znaju oni šta rade, ne treba im tvoja pomoć)... Ali tu si totalno u pravu, treba ih nadgledati, nisi ti tu ni bolesna ni luda, ljudi su lenji i aljkavi u svakom poslu, a naročito onda kad znaju da ih niko za to ne osuđuje. (Kod privatnika koji drze do svoje reputacije - to je malo drugačije, znaju da svako u svakom momentu može da prebaci svoje negde drugde, može čak i da ih prijavi ili još gore - da napiše nešto loše na internetu, pošalje u novine, makar i ne bila istina - ode voz...)

 

[Momoa]

Dobri ljudi, molim za savet, gde ide brze oduzimanje poslovne sposobnosti, licno u sud ili preko CZSR?
Uopste ne znamo odakle da krenemo a gori nam pod nogama, pomagajte nekim savetom

 

[bezuslovna ljubav]

Dobri ljudi, molim za savet, gde ide brze oduzimanje poslovne sposobnosti, licno u sud ili preko CZSR?
Uopste ne znamo odakle da krenemo a gori nam pod nogama, pomagajte nekim savetom

Koliko je meni poznato, oduzimanje poslovne sposobnosti se obavlja u sudu. Ne znam da li je potrebno nesto iz CZSR. Ali svakako je lakse da se obratis njima, pa da te oni upute dalje. Troskovi idu na tvoj teret, tako da se raspitas koliki je iznos. Kada sam ja pitala, pre dve godine, bilo je negde oko 200 Eur.

 

[bezuslovna ljubav]

Ma kakvi, neću da se mešam ako ne moram i ako me niko ništa ne pita. Ali eto, mali mi je stan, ulazna vrata odmah kod lifta, pa čujem i što treba i što ne treba. Eto, večeras dementnog starca doveo neki komšija, ne znam gde ga je našao, samo sam čula kako viče - reko sam mu da ću sledeći put da ga bijem, ej bre nemo' da izlaziš sam! - starac se ne čuje, a njegova žena gunđa - ma ja ću da ga bijem...

Nekim ljudima stvarno ne vredi pričati. Ali nije ova komšinica tako blesava, samo što još izgleda ne zna šta je snašlo i kako treba da se ponaša. A tek su na početku. Srećom, starac je relativno miran, barem za sada...

Bezuslovna, prošla si već kroz taj početni pakao, sad već znaš za svakog da nađeš dobar savet i predlog, samo za sebe ne... Meni se čini da ti više ne treba nikakva specijalna stručna pomoć, da možeš sama da izađeš na kraj sa kompletnom situacijom, uključujući i rodbinu, ali kao da imaš neki bezrazložni strah od njih, koji se meša sa onim strahom od daljeg toka bolesti, pa ako bi bila u stanju da razgraničiš te strahove i da uvidiš prioritet (mislim, znaš ti to, ali...) - elem, znaš šta te čeka i kakve se paklene scene mogu vratiti ili postati još gore, stavi spisak na papir pa se zamisli, pa kad te opet uhvati panika - ti samo duboko uzdahni, seti se svega i nastavi polako dalje... Impulsivnost je kod mladih ljudi ponekad vrlina, ali ti ne samo što nisi od juče, nakon tolikog iskustva sa tuđim bolestima, nego te impulsivna reagovanja mogu u ovakvim stvarima samo blokirati: samokontrola je jedino rešenje.

------------------------
Inače da, doktorka je u pravu, retko ko toliko cupka oko bolesnika, naročito ako se odlučio da smesti svoju majku u neku takvu instituciju. Stvar je i poverenja prema osoblju i doktorima, a ti ga očigledno nemaš, pa je zato ona preokrenula priču i zabrinula se za tebe (jer, bože-moj, znaju oni šta rade, ne treba im tvoja pomoć)... Ali tu si totalno u pravu, treba ih nadgledati, nisi ti tu ni bolesna ni luda, ljudi su lenji i aljkavi u svakom poslu, a naročito onda kad znaju da ih niko za to ne osuđuje. (Kod privatnika koji drze do svoje reputacije - to je malo drugačije, znaju da svako u svakom momentu može da prebaci svoje negde drugde, može čak i da ih prijavi ili još gore - da napiše nešto loše na internetu, pošalje u novine, makar i ne bila istina - ode voz...)

Ma, neuropsihijatar je mene pitala kako se nosim sa celim problemom. Ona je od letos konsultant i menjala je terapiju mami, ali nikako nismo uklopile vreme da se vidimo. Valjda je videla na meni iscrpljenost. Pocela sam i da placem pred njom, kada je krenula prica o rodbini. To je zena pred penzijom i sasvim dobro procenjuje licnost. Kada sam navela neke moje zdravstvene probleme... onda se bas zabrinula. A kad je cula za rodbinu, izrazila je zelju da se vidi sa njima. Pitala se, kao neuropsihijatar, da li su pismene i da li su normalne. U pravu si, Beket. Stalno strepim od pogorsanja. I ne mogu da potpuno trezveno razmisljam o tome. Zapravo, osmislila sam celu situaciju, ali kada pomislim na reakcije rodbine, uzimajuci u obzir da me i sada zderu na tu temu... i da vec pripremaju teren za neku goru situaciju, optuzujuci i stalno zahtevajuci od mene nemoguce... ladno bih sve njih poslala tamo gde ne treba, ali ne mogu kada je to rodbina moje majke i potrebno je radi maminog mira da budu tu. Naravno, stanje moje mame mi je najbitnije.

 

[bezuslovna ljubav]

Da li ste gledali na you tube Poremecaje ponasanja u demenciji, Dr Ristic- Alchajhmer, Understanding Dementia, The Caregiver Notebook, Caring for Persons with Dementia...? Ima zanimljivih detalja, koji mogu da pomognu. Pogledajte i kratak film Alzhajmerova bolest Akcija "Pogresan film". Bolje cete razumeti stanje u kojem se nalaze nasi bolesni roditelji.

 

[birdie]

Dobri ljudi, molim za savet, gde ide brze oduzimanje poslovne sposobnosti, licno u sud ili preko CZSR?
Uopste ne znamo odakle da krenemo a gori nam pod nogama, pomagajte nekim savetom

Možeš ti lično da se obratiš sudu kao član porodice sa zahtjevom za oduzimanje poslovne sposobnosti, a možeš takođe i da se obratiš centru za socijalni rad da oni kao organ starateljstva to učine. U svakom slučaju, čak i da ti sam/a pokreneš taj postupak sud je obavezan obavijestiti centar za socijalni rad o pokrenutom postupku, znači oni će u svakom slučaju biti upoznati sa istim. Na svim takvim ročištima mislim da moraju biti prisutni i onaj ko je podnio zahtjev/prijedlog i predstavnik centra za socijalni rad. Nemoj da te iznenadi ukoliko se obratiš centru za socijalni rad da oni postave neku osobu na mjesto privremenog staratelja osobi od koje se oduzima poslovna sposobnost. Ukoliko to urade, a ta osoba nisi ti (odnosno pokretač postupka) i ta osoba je obavezna da prisustvuje na svim ročištima. Postupak dokazivanja da nekoj osobi treba oduzeti poslovnu sposobnost se radi na taj način što se angažuje vještak (kog obično sud odredi) da izvrši procjenu poslovne sposobnosti osobe koja je predmet postupka. Vještačenja nisu jeftina, a i onaj ko je pokrenuo postupak snosi troškove postupka (vjerovatno neke takse i samo vještačenje). Tako je u Republici Srpskoj, vjerujem da nije neka velika razlika i u Srbiji.
Nadam se da sam pomogla

 

[birdie]

Zato, Birdi, mislim da dok god tvoj tata bude u svojoj kuci koju sada ne prepoznaje kao svoju, nastavljace da se komplikuje. On je, na zalost, zaboravio svoju kucu u kojoj sada zivi i mislim da bi jedino distanciranje sa tog mesta moglo da ublazi njegov strah. Jer strah je zapravo uzrok njegove agresije. Lorazepam se jako lose pokazao kod moje mame. To sam vec vise puta pominjala. Cim smo ga ukinuli i uveli bromazepam i antipsihotike, odmah se smirila. Gledajte da promenite terapiju. U knjizici moje mame sada pise zabrana koriscenja lorazepama. Lorazepam vrlo brzo stvara zavisnost i zahteva povecanje doze, sto je jos jedan problem u odnosu na druge sedative. Situacija oko Slave, spremanje, gosti... svakako da ga je dodatno zbunilo. Moraju da imaju svoj ustaljeni ritam, koliko god to nama tesko padalo-da ih izdvojimo iz porodicnih okupljanja i slavlja.

Lošije je. Nije više u pitanju ni Slava ni sve to...jednostavno je lošije. Doktor mu je povećao dozu lorazepama (po potrebi), ali njemu nije bolje. Prije par mjeseci smo mogli popričati telefonom 10-ak minuta, sada više ne. Dešava se da spusti slušalicu pored telefona i ja vičem u slušalicu a on priča nešto sam za sebe. Na Badnji dan se obradovao kad sam donijela pečenicu u kuću ( ja lično pekla, i to sama bez motora ), ali za Božić je bila druga priča. Lijepo smo doručkovali, bio miran, a onda je htio u šetnju. I izašao je kao i svaki dan, ali nas je onda pozvala jedna prijateljica i rekla da su ga vidjeli kako zaustavlja auta i traži da ga odvezu kući. Izletila sam iz kuće i našla ga dva kilometra dalje. Prosto ne znam ni kako je uspio stići za tako kratko vrijeme do tamo? Uglavnom, kad sam ga stigla obradovao se kaže jako se umorio, boji se umrijeće...došli smo kući i valjda se previše umorio od svega pa je zaspao. Još je tog dana pokušavao izaći ali smo ga uspjeli odvratiti od toga.
Ne znam šta da radimo? Da li smijemo zamijeniti taj lorazepam bromazepamom? Njegov neuropsihijatar kaže da ne bi mijenjao. A ja sad ne znam šta da radimo. Bio je kod par neuropsihijatara svi su saglasni oko terapije. A mene je strah da eksperimentišemo sami jer je njegovo srce jako slabo. Prosto ne znam šta da radimo...

 

[mali roker]

Posmatram dedu i malecku kako se igraju zajedno,sa koliko ljubavi je deda drzi u krilu,i koliko ljubavi ona njemu pruza,i ne mogu da se ne zapitam kako cu odgovoriti detetu sta je sa dedom kad bude pocela da pita,jos je suvise mala da bi ista razumel,a ima nekad momenata kad bi ona htela kod dede a ja vidim da tog momenta nije raspolozen da se igra sa njom a ona uporna,naravno skrenem joj paznju na nesto drugu,ali doci ce vreme kad ce me i to pitati i kako tad odgovoriti?Malecka sad ima 17 meseci.

 

[nikodija]

Posmatram dedu i malecku kako se igraju zajedno,sa koliko ljubavi je deda drzi u krilu,i koliko ljubavi ona njemu pruza,i ne mogu da se ne zapitam kako cu odgovoriti detetu sta je sa dedom kad bude pocela da pita,jos je suvise mala da bi ista razumel,a ima nekad momenata kad bi ona htela kod dede a ja vidim da tog momenta nije raspolozen da se igra sa njom a ona uporna,naravno skrenem joj paznju na nesto drugu,ali doci ce vreme kad ce me i to pitati i kako tad odgovoriti?Malecka sad ima 17 meseci.

Iskreno "deka je bolestan i sada ne moze da se igra sa tobom, ali te mnogo voli i kada mu bude bolje vi ce te se opet igrati"

Ne pisem na ovoj temi jer nemam nekog iskustva a mi vasa iskustva mnogo pomazu da se postavim i razumem jednog clana porodice i da po potrebi pomognem nijegovim ukucanima. Izdrzite vjerujem da nije lako ali nazalost niko ne bira od cega ce da se razboli.

 

[Momoa]

Koliko je meni poznato, oduzimanje poslovne sposobnosti se obavlja u sudu. Ne znam da li je potrebno nesto iz CZSR. Ali svakako je lakse da se obratis njima, pa da te oni upute dalje. Troskovi idu na tvoj teret, tako da se raspitas koliki je iznos. Kada sam ja pitala, pre dve godine, bilo je negde oko 200 Eur.

Hvala puno, hvala i Birdi za info, ocajni smo i ne znamo vise odakle da krenemo kad te tako nesto strefi. Idemo danas u centar za socijalni rad pa cu napisati kako ide za slucaj da nekome zatreba

 

[mali roker]

Iskreno "deka je bolestan i sada ne moze da se igra sa tobom, ali te mnogo voli i kada mu bude bolje vi ce te se opet igrati"

Ne pisem na ovoj temi jer nemam nekog iskustva a mi vasa iskustva mnogo pomazu da se postavim i razumem jednog clana porodice i da po potrebi pomognem nijegovim ukucanima. Izdrzite vjerujem da nije lako ali nazalost niko ne bira od cega ce da se razboli.

Uglavnom joj kazem deda nije raspolozen trenutno,bice kasnije,i za ovaj savet hvala,svaki savet dobro dodje.
Prijateljica bila sa zenom koja bi trebalo da bude sa dedom kad sam odsutna,kao sto sam i mislila nije je prihvatio,cim su otisle odmah je komentarisao i za jednu i za drugu,za prijateljicu nije nesto puno komentarisao,ali za zenu jeste,ipak ce ta zena dolaziti jednom nedeljno na kafu,lakse ce biti kad je malo bolje upozna,nadam se.
Dok je bio zdrav tako nesto mi je polazilo za rukom,verovatno ce i sad.

 

[beket]

Uglavnom joj kazem deda nije raspolozen trenutno,bice kasnije,i za ovaj savet hvala,svaki savet dobro dodje.
Prijateljica bila sa zenom koja bi trebalo da bude sa dedom kad sam odsutna,kao sto sam i mislila nije je prihvatio,cim su otisle odmah je komentarisao i za jednu i za drugu,za prijateljicu nije nesto puno komentarisao,ali za zenu jeste,ipak ce ta zena dolaziti jednom nedeljno na kafu,lakse ce biti kad je malo bolje upozna,nadam se.
Dok je bio zdrav tako nesto mi je polazilo za rukom,verovatno ce i sad.

da, lakše ćeš detetu objasniti šta je s dedom, nego njega ubediti da prihvati tako neku nepoznatu osobu... probajte da nađete neku drugu ženu, ili nek se bar ona drugačije ponaša kad sledeći put dođe -

 

[mali roker]

Kod dede to nema veze sa ponasanjem,vec sto je ta osoba dosla na kafu kod mene.
Kad je baba umrla,njegova majka,bio je strahovito ljubomoran na sve koji se druze sa mnom,i stalno je pokusavao da me odvoji od drustva,to naravno nije uspeo,i tad se iskristalisalo ko su mi pravi prijatelji,znam da je ta njegova ljubomora dosla zbog toga sto je alkoholicar,a i poznajem ga dugo,verovatno sa ovim rizikujem,nista manje ni ako sredim nesto za gernto sestru preko doma zdravlja,ono sto je meni potrebno je da on upozna tu zenu koja ce povremeno dolaziti na kafu,i morace da prihvati da ce ta zena biti deo nasih zivota,zena je upoznata sa planom,znam da ovo sve zvuci ludo i rizicno ali to je slamka za koju se hvatam,jer mi nismo u mogucnosti da mu platimo dom,a osim mene nema nikoga,jedinac je,kao sto sam i ja njemu jedino dete,na mamu ne mogu da racunam na taj nacin,od nje mogu samo da dobijem psiholosku podrsku,jer ona ima drugu porodicu,istina muz joj je umro,imam brata i u dobrim smo odnosima,ali bi bilo ludo od njega ocekivati da pomogne finansijski ,zbog toga za mene je dovoljno to sto uvek dolazi po nas kad hocemo da odemo kod mame,zbog toga ovakav plan,jer ga poznajem bice protiv te zene neko vreme ali ce je prihvatiti,a jedino sto moze da uradi je da pocne da vredja a to vise ne radi jer sad ko god da dodje on se povlaci u svoju sobu a ako i sedi sa nama izgovori tek poneku rec,ne prica mnogo ni sa prijateljem koji mu cesto dolazi.Nedavno je bio u gostima njegov brigadir,dok je radio u jednoj firmi,kasnije su njih dvojica bili neka vrsta poslovnih partnera,ni sa njim nije mnogo pricao,a zajedno su proveli preko 30 godina.Jedino sto moze da se desi je da pobesni ako mu se ne svidi ono sto cuje,tako da tu nije toliko nepoverenje u pitanju koliko patoloska ljubomora nekadasnjeg lecenog alkoholicara.
Zena je upoznata sa celokupnom situacijom,sad videcemo kako ce to sve funkcionisati,jer meni je potrebno da neko bude sa njim kad bude poceo da se gubi i zaboravlja,a ja ne zelim da se zatvorim u cetiri zida niti zelim da Lela odrasta kao u zatvoru,a to znaci redovna setnja druzenje sa drugima,to sto mi je otac bolestan ne znaci da je zivot stao.
Znam bice tu mnogo situacija koje ce Lela i videti i cuti,a opet trudicu se da joj pruzim kolko tolko radosno detinjstvo,ljubavi tu ne manjka,a naravno tu je i muz koji je za oca autoritet,to sam vec primetila,to je otprilike situacija u kojoj se nalazim i kao sto rekoh trazim najbolje moguce resenje za sve.A prioritet mi je dete.

 

[dacaada]

dokumentarni film...možda će nekome pomoći u razumevanju ove bolesti i pravilnom pristupu bolesnicima.. Mogu samo reći da je svaki slučaj, slučaj za sebe, kako po dužini faza ove bolesti tako i po ponašanju samih bolesnika. Krajnji ishod bolesti je svima poznat.

 

[beket]

dokumentarni film...možda će nekome pomoći u razumevanju ove bolesti i pravilnom pristupu bolesnicima.. Mogu samo reći da je svaki slučaj, slučaj za sebe, kako po dužini faza ove bolesti tako i po ponašanju samih bolesnika. Krajnji ishod bolesti je svima poznat.

Neće ovaj film nikome od nas pomoći. Ali hvala za link: odgledala sam do kraja, uz veliki napor... to je potresno svedočanstvo, jer pokazuje ovlaš pakao, posledice su već vidljivije, ali svakako nema tu nijednog primera pravilnog pristupa bolesniku. Film na prvi pogled ne liči na dokumentarni, režija je to dorerala do svoje sugestije, ali pretpostavljam da je priča ipak autentična. Čovek se razboleo sa svega 51, velikog obrazovanja i talenta, i mada na početku uopšte ne deluje dementno, samo malo zbunjeno, čak ni ljubav i posvećenost njegove supruge nisu mnogo usporili tok bolesti, a boravak u mentalnoj instituciji bila je katastrofalna greška. Na kraju filma žena nešto apeluje na aktuelne britanske vlasti da ulože više novca za ovakve slučajeve, ali meni se čini da bi ovakav film pre bio apel za potpisivanje peticije za ono što je u većem delu sveta zabranjeno...

jedno je sigurno: bolest je paklena i ovaj film to prikazuje u ekstremnom vidu /ne morate ni razumeti šta se sve priča, pojedine scene govore više od ispričanog/

 

[beket]

Kod dede to nema veze sa ponasanjem,vec sto je ta osoba dosla na kafu kod mene.
.........patoloska ljubomora nekadasnjeg lecenog alkoholicara.
.................

pa baš tu je ključ: dementni se ljute ako su zapostavljeni, a još gore ako su i ranije imali takvu sklonost... dakle, svako njegovo povlačenje u sebe znači da je ljut, a to može da dovede do veeelikih problema... mislim da bi bilo bolje da se više osloniš na muške likove, ako je tvoj muž za njega autoritet kako kažeš, bolje naći nekog sličnog kao ispomoć, nego tu ženu koja kao dolazi na kafu...

 

[Smartie]

Moja mama ima demenciju Levijevih tela. Ne prepoznaje mene i brata vec duze vreme. Otac nam je umro pre 20 godina. Ima poremecaj spavanja, nocu ume da luta po kuci, ponekad ne zna gde je wc. Spavamo brat ili ja u sobi pored njene i na svaki njen pokret odmah reagujemo, pitam je gde ide i slichno. Ima halucinacije. Jednu noc je jaukala, jer je umislila da ce je psi rastrgnuti. Jednom je od cebeta mislila da je tele. Jednom je usred noci otvorila prozor i dozivala neke ljude. Posto cesto zaspi u pet,sest ujutru, ustaje kasno oko 11,12h. Ima iznenadne promene raspolozenja. U jednom trenutku je mirna, a u drugom trenutku se pakuje i ide kuci, vristi da joj otkljucamo vrata. Dobije neku neverovatnu snagu, stisne me jako za ruke ili se grebe ili cupa ili gura nogama. Inace, moja majka se osam godina lecila od steriliteta, kad je mene dobila, obozavala me je i tako je bilo sve dok se nije razbolela. Naravno i brata je bas volela. Pokusala sam i da je grlim i ljubim i raznorazni izgovori, ali i to ne pomaze kad naumi da ide „kuci“. Cesto misli od mene ili brata da smo joj majka/otac/brat/ujak/sestra/itd. Vratila se u proslost, jer hoce da ide u rodnu kucu u selu a svoju ne prepoznaje. Vodila sam je i tamo, mislila sam da ce pomoci,ali nije. Naravno, mog ujaka,njenog rodjenog brata nije prepoznala, a njega obozava. I opet je trazila da ide nekoj drugoj kuci. Inace misli da nismo u Beogradu vec tu negde u selu i da je sve tu preko "dvorista". Kad sam ovo ispricala njoj bliskim ljudima, naisla sam na razlicite reakcije. Ljudi tesko prihvataju ovako bolnu istinu. Osecala sam se jako usamljeno. Slucajno sam pronasla ovaj forum i pocela da citam price ljudi koji su u slicnoj nevolji kao ja i to mi je mnogo pomoglo. Ova bolest joj je uzela mnogo, identitet i razum. Postaje sve teze i teze. Naravno, vodimo je kod neurologa. Lepimo joj Exelon flaster i ima jos mnogo drugih lekova i vitamina i extra devicansko kokosovo ulje 1 kasika po obroku (3 dnevno)-negde sam procitala da je neka doktorka svoga muza sa kokosovim uljem povratila. Sad je dobila neke nove lekove, da probamo da smirimo agresivno ponasanje...Rekli su nam da bolnicko lecenje njoj nece prijati,sto smo i pretpostavili. Na tome su insistirali moji rodjaci,jer ne razumeju njenu bolest i ponasanje. Dugo sam razmisljala i shvatila, dementni ljudi su jako uplaseni,tuzni,sto je i logicno, jer se odjednom njihovo pamcenje brise, a samim tim njihova kuca postaje nepoznata a njihova deca postaju nepoznati ljudi ili neki drugi ljudi kojih se secaju iz mladosti....Jako bolno.
Brat i ja smo mladje osobe, brat je po ceo dan sa majkom, a ja radim pa sam ja tu uvece. I mi jednostavno vise ne mozemo ovako, nemamo svoj zivot, a ona je jako naporna. Odlucili smo da je smetimo u neki privatni dom.
Da li neko moze da nam pomogne za pocetak sta je neophodno od dokumentacije? Nismo jos predavali zahteve za starateljstvo i slicno.
Da li mozete da nam preporuchite neko dobro mesto na pp?

 

[mali roker]

Neznam da li ima muskih koji se bavi ovim poslom,ili je kod mene samo predrasuda da to rade samo zene?
Ne poznajem ni jednu musku osobu koja bi bila autoritet dedi.
Muz jeste autoritet,ali je to vise iz straha.
Trudim se da ne bude previse zapostavljen,ali kao ovih dana,Lela mi je bila na prvom mestu,imali smo muke oko zubica,onda je potkacio konjukvitis,pa prehlada,i sad opet zubici,pravi shou kod nas,deda je miran,koliko moze u datoj situaciji,vidim da ga pomalo iritira njen plac,dobro se kontrolise,pokusavam to sve da resim smehom i nekom animacijom,delimicno uspevam u tome,hvala bogu za postojanje youtuba samo pustim Tomu i Silvanu.
Moracu da razgovaram sa nasom doktoricom o svemu u toku nedelje i da pitam imali i muskih koji to rade.
Nekad me stvarno boli glava kad pomislim sta me sve ceka,a nekad ubedjujem sebe bice sve u redu,uspecu da se snadjem,po prirodi sam borac i ne odustajem tako lako

 

[beket]

Smartie, koliko sam ja uspela da shvatim iz knjige prof. Pavlovića (Demencije: dijagnoza, terapija i nega) - demencija Levijevih tela je posebna vrsta, možda čak i gadnija u nuspojavama, jer ide od jakih halucinacija do totalne ukočenosti /pogleda, govora/, pa i do paralisanosti /zato su do pre 50 godina često to mešali sa parkinsonom/, a i tok bolesti u većini slučajeva ide brže nego kod alchajmera. Postoji i čitava lista lekova koje njima ne treba davati /moguće da baš taj flaster exelon izaziva hiperaktivnost/, itd. Lekari specijalisti kod koje vodite majku to sigurno bolje znaju. Ali baš zbog toga ne bih ti preporučula nijedan privatan dom, baš zbog slabog medicinskog nadzora, jer čak i u najboljim privatnim domovima - lekar opšte prakse je prisutan svega par sati dnevno, neuropsihijatar dolazi jednom u dva-tri meseca /ili po potrebi/, svakodnevna nega je prepuštena negovateljicama pod nadzorom medicinske sestre. Zato mislim da privatan dom nije najbolje rešenje u vašem slučaju /koliko god to bio kraći put za smeštaj: oni traže samo saglasnost i novac, lekarske nalaze i dalje je kao njihova briga/. Ali ipak ste mladi, ima vas dvoje, imate snage, možete sačekati mesto u državnom domu, to može da potraje nekoliko meseci, ali mislim da bi vaša majka bila tamo bolje zbrinuta, naročito u nekom od beogradskih domova. Svakako je morate negde smestiti. Preporučujem da pod hitno odete u opštinski centar za socijalni rad, tamo ćete dobiti sve potrebne informacije za prikupljanje dokumentacije.

 

[beket]

Lošije je. Nije više u pitanju ni Slava ni sve to...jednostavno je lošije. Doktor mu je povećao dozu lorazepama (po potrebi), ali njemu nije bolje. Prije par mjeseci smo mogli popričati telefonom 10-ak minuta, sada više ne. Dešava se da spusti slušalicu pored telefona i ja vičem u slušalicu a on priča nešto sam za sebe. Na Badnji dan se obradovao kad sam donijela pečenicu u kuću ( ja lično pekla, i to sama bez motora ), ali za Božić je bila druga priča. Lijepo smo doručkovali, bio miran, a onda je htio u šetnju. I izašao je kao i svaki dan...

Birdie, jeste lošije, no nije još tako strašno. Ali slavsko okupljanje jeste problem: to se ne radi s dementnim bolesnicima. Svaka gužva ih zbunjuje i plaši, naročito buka i gomila ljudi. I inače se ne preporučuje poseta u većem broju od dvoje. /Grupne terapije su nešto drugo, jer su onda posebno animirani, posvećena im je veća pažnja, itd./ Elem, praznici su prošli, sad bi polako morala neke stvari da objasniš svojoj majci: ako tvoj otac ostane kući, sledeće godine nećete moći da zovete ljude u goste. To je prosta činjenica. Ne samo što će se stanje pogoršavati /postepeno, nadajmo se/, nego što takve situacije stvarno nisu preporučljive... mogu da izazovu mnogo gore reakcije, nego što je prosto šetanje u nepoznatom pravcu. A vrlo brzo nećete ga valjda ni puštati samog: ako će da ide, ne sme sam, itd. Tvoj otac izgleda još uvek dobro komunicira sa ljudima, pa je zato i uspeo tako brzo da ode tih 2 km, verovatno ga je neko povezao kolima... To je dobro, samo mi se čini da je poželeo da se vrati čim je krenuo, ali sigurno se zbog nečeg stideo. Probajte da ga drugi put ne odvraćate od te namere, nego da ga privolite da ostane, bilo kako primamiti, toplom kupkom, kolačima, otvorenim prozorom, čajem na terasi, bilo šta... morate stalno izmišljati

 

[beket]

Neznam da li ima muskih koji se bavi ovim poslom,ili je kod mene samo predrasuda da to rade samo zene?

ima ih, mada verovatno mnogo manje nego žena, ali u ovom privatnom domu gde je moja majka viđala sam mladiće koji se brinu o starcima (ne samo o dementnim)

 

[Smartie]

beket,
Hvala puno na odgovoru. Videcemo sta mozemo da uradimo i postignemo. Hvala jos jednom, mnogo nam znaci bilo koji oblik podrske.