Definicija ljubavi

[Gerda]

Заљубљеност је кад сагледамо само добре особине код другог и постанемо опијени и заслепљени њима.

Љубав је кад успеш особу да сагледаш са свих страна и кад га волиш са свим његовим манама, свестан си их, као и немогућности промене истих, а истовремено схваташ и да не можеш без те особе.

Заљубљеност је стање кад смо у облацима, љубав је кад смо на земљи. Заљубљеност је кад идеализујемо другу страну, љубав је кад је прихватамо онакву каква јесте, и видимо да не можемо без ње. Из заљубљености се прелази у љубав кад смогнемо снаге да погледамо и "другу страну" оне особе до које нам је стало.

Највеће љубави често и не почну неком великом заљубљеношћу, а заљубљеност често нестане како је и дошла.

Заљубљеност је једна од опсени ума, и да, наравно могуће је прескочити, уз довољно вежбе и дисциплине ума...

Mene zanima kad nastupa momenat shvatanja da ne mozes bez nje...
tj.zasto se to "shvatanje" uvek desi na kraju balade?
Kako covek pre kraja moze da vidi pocetak...?

 

[Sentinel wolf]

Тај моменат вероватно наступа када смогнемо снаге да погледамо и "тамну страну" и видимо да није толико тамна колико је могла бити, и да нам и са тим тамним странама сасвим одговара...

Не знам на какав крај и чега мислиш?

 

[Gerda]

Тај моменат вероватно наступа када смогнемо снаге да погледамо и "тамну страну" и видимо да није толико тамна колико је могла бити, и да нам и са тим тамним странама сасвим одговара...

Не знам на какав крај и чега мислиш?

Mislim na to da, kad veza pukne,onda tek mozemo videti koliko i da li nam neka osoba
treba i koliko nam znaci u zivotu.Ako prihvatimo to kao tacnu pretpostavku onda se
namece pitanje, da li je ljubav ista sa obe strane(obostrana)ili nije...ako jeste onda je verovatno moguce
da ljubav izmedju dvoje ljudi postoji u svom izvornom obliku, ali ako nije ista(sto verujem da cesto,precesto nije)
onda ona u svom pravom obliku i ne moze da postoji tj.da bude trajna i vecna.8)
Da ne komplikujem...razmisljam o tome da, kada bi svi mi bili i ostali sa onima koje smo
zaista voleli i ljubav vremenom prestane ili se zavrsi(sto je neminovno)o cemu bi onda mastali ostatak zivota.?

 

[ristob]

O ljubavi!

 

[Borac za prava zivotinja]

Mislim na to da, kad veza pukne,onda tek mozemo videti koliko i da li nam neka osoba
treba i koliko nam znaci u zivotu.Ako prihvatimo to kao tacnu pretpostavku onda se
namece pitanje, da li je ljubav ista sa obe strane(obostrana)ili nije...ako jeste onda je verovatno moguce
da ljubav izmedju dvoje ljudi postoji u svom izvornom obliku, ali ako nije ista(sto verujem da cesto,precesto nije)
onda ona u svom pravom obliku i ne moze da postoji tj.da bude trajna i vecna.8)
Da ne komplikujem...razmisljam o tome da, kada bi svi mi bili i ostali sa onima koje smo
zaista voleli i ljubav vremenom prestane ili se zavrsi(sto je neminovno)o cemu bi onda mastali ostatak zivota.?

Različiti ljudi su različito sposobni za ljubav. Ljudi snažnijih emocija, uglavnom su sposobniji za jači doživljaj ljubavi. Kod njih je ljubav dugotrajnija, postaje takoreći fetišizirana. Drugi ljudi (oni sa slabijim "senzorima" za nijanse) ljubav će osetiti u nešto manjem intezitetu (što ne znači da ljubav ne postoji ili da će biti kratkotrajnija).
Prava ljubav ("večna", "duboka" itd.) je možda bezuslovna, intuitivna moć poistovećivanja sa partnerom.
Naša potreba da volimo i budemo voljeni jeste traganje za uspostavljanjem jedinstva sa drugim ljudskim bićem. Važno je da smo izvor ljubavi mi sami, jer, ako je tačna izreka da je ljubav "krik pobune protiv praznine života" (a u osnovi toga leži egocentrizam) - svako će naći svoju ljubav - bila ona "večna" i "duboka" ili drugačija, jer: svako traži sebe u drugom.
Nije tačno da postoji samo jedna osoba na svetu koju čovek može da voli (mit o “srodnim dušama”, iliti soul mates ). Prema tome - kad jedna ljubav prestane, maštaćemo o sledećoj.

 

[koto]

jedinstvo sa drugim ljudskim bicem?
ono kao nas dvoje jedno?
no, no..to nije to za mene
naci sebe u drugome?
mozda..ali ni to nije to.
:rolleyes:

 

[Borac za prava zivotinja]

Naći drugog ... u sebi? :shock:

 

[koto]

delimicno mestimicno..al pazi , kljucna je recenica..kad shavtis da bez nekog ne mozes...
bljak..veze to sa ljubavlju nema..kad bez nekog/neceg ne mozes, to je ovisnost, a ne ljubav...
ljubav je izbor..
jao sto sam matora...

 

[Mashe]

Radjanje u ljepoti....

 

[Sentinel wolf]

Mislim na to da, kad veza pukne,onda tek mozemo videti koliko i da li nam neka osoba
treba i koliko nam znaci u zivotu.Ako prihvatimo to kao tacnu pretpostavku onda se
namece pitanje, da li je ljubav ista sa obe strane(obostrana)ili nije...ako jeste onda je verovatno moguce
da ljubav izmedju dvoje ljudi postoji u svom izvornom obliku, ali ako nije ista(sto verujem da cesto,precesto nije)
onda ona u svom pravom obliku i ne moze da postoji tj.da bude trajna i vecna.8)
Da ne komplikujem...razmisljam o tome da, kada bi svi mi bili i ostali sa onima koje smo
zaista voleli i ljubav vremenom prestane ili se zavrsi(sto je neminovno)o cemu bi onda mastali ostatak zivota.?

То је већ проблем људи који нису кадри да спознају садашњост, већ константно каскају за прошлошћу...

Као што рече Борац - људи су различити...

 

[Gerda]

Različiti ljudi su različito sposobni za ljubav. Ljudi snažnijih emocija, uglavnom su sposobniji za jači doživljaj ljubavi. Kod njih je ljubav dugotrajnija, postaje takoreći fetišizirana. Drugi ljudi (oni sa slabijim "senzorima" za nijanse) ljubav će osetiti u nešto manjem intezitetu (što ne znači da ljubav ne postoji ili da će biti kratkotrajnija).
Prava ljubav ("večna", "duboka" itd.) je možda bezuslovna, intuitivna moć poistovećivanja sa partnerom.
Naša potreba da volimo i budemo voljeni jeste traganje za uspostavljanjem jedinstva sa drugim ljudskim bićem. Važno je da smo izvor ljubavi mi sami, jer, ako je tačna izreka da je ljubav "krik pobune protiv praznine života" (a u osnovi toga leži egocentrizam) - svako će naći svoju ljubav - bila ona "večna" i "duboka" ili drugačija, jer: svako traži sebe u drugom.
Nije tačno da postoji samo jedna osoba na svetu koju čovek može da voli (mit o “srodnim dušama”, iliti soul mates ). Prema tome - kad jedna ljubav prestane, maštaćemo o sledećoj.

Ljudi snaznih emocija brze sagore u dozivljavanju ljubavi i mislim da je kod njih ljubav kratkotrajnija a ne suprotno...U ovu kategoriju spadaju one takozvane prve ljubavi koje se
zaborave vremenom ali se kasnije te snazne emocije
nadograde i formiraju stav o ljubavi u zrelijim godinama.
Potreba da volimo i budemo voljeni je vise socijalne prirode ili mozda ja to tako dozivljavam
a dozivljaj je subjektivan,ili cak, ni malo objektivan kad su te stvari u pitanju.
Traziti sebe u drugom (ili obrnuto) je u redu ali i tu postoji jedna zezalica koja kaze da se suprotnosti privlace,sto ne ide u prilog tom traganju...

 

[Borac za prava zivotinja]

Nisam sasvim sigurna da se suprotnosti privlače...
Ne znam.

 

[Gerda]

Nisam sasvim sigurna da se suprotnosti privlače...
Ne znam.

Da,mozda ta izreka(zezalica)nije potpuno tacna ali zamisli zivot i uporedo ljubav,veliku,duboku,strasnu izmedju dvoje ljudi koji su potpuno isti...
ako cute,cute oboje...ako se ljute,ljute se oboje...tu nema iskrica ljubavnog zanosa
koji je usko vezan za pricu,smeh,svadju pa pomirenje
Ako par nije sustinski razlicit onda je ljubav u najmanju ruku...mlaka...

 

[koto]

prvo, ljudi koji su hladni po prirodi, oni su hladni, i takvi ostaju.
oni koji su vreli, vreli su.
i ta se vatra nikad ne gasi. samo menja objekat.
drugo, traziti sebe u drugome ne znaci traziti svoju kopiju..znaci traziti dusu koja te najbolje prepoznaje, koja te najbolje razume..traziti sebe u drugome znaci traziti u necijim ocima podrsku i ljubav, potvrdu da si covek vredan ljubavi..
traziti sebe u drugome, znaci traziti ruke koje umeju da u tebi stvore onu rezonancu savrsenog mira i harmonije... a to je moguce samo ako postoji duboko unutrasnje sagledavanje ...neovisno da li su te unutrasnjosti slicne ili ne..

 

[Gerda]

prvo, ljudi koji su hladni po prirodi, oni su hladni, i takvi ostaju.
oni koji su vreli, vreli su.
i ta se vatra nikad ne gasi. samo menja objekat.
drugo, traziti sebe u drugome ne znaci traziti svoju kopiju..znaci traziti dusu koja te najbolje prepoznaje, koja te najbolje razume..traziti sebe u drugome znaci traziti u necijim ocima podrsku i ljubav, potvrdu da si covek vredan ljubavi..
traziti sebe u drugome, znaci traziti ruke koje umeju da u tebi stvore onu rezonancu savrsenog mira i harmonije... a to je moguce samo ako postoji duboko unutrasnje sagledavanje ...neovisno da li su te unutrasnjosti slicne ili ne..

Divan post...raznezila si me
A tako sam se trudila da ostanem hladne glave i pronadjem definiciju...

 

[koto]

hvala

 

[Meda Božanin]

prvo, ljudi koji su hladni po prirodi, oni su hladni, i takvi ostaju.
oni koji su vreli, vreli su.
i ta se vatra nikad ne gasi. samo menja objekat.
drugo, traziti sebe u drugome ne znaci traziti svoju kopiju..znaci traziti dusu koja te najbolje prepoznaje, koja te najbolje razume..traziti sebe u drugome znaci traziti u necijim ocima podrsku i ljubav, potvrdu da si covek vredan ljubavi..
traziti sebe u drugome, znaci traziti ruke koje umeju da u tebi stvore onu rezonancu savrsenog mira i harmonije... a to je moguce samo ako postoji duboko unutrasnje sagledavanje ...neovisno da li su te unutrasnjosti slicne ili ne..

Aj se kladimo da nisi u pravu bas skroz?

Aj cu ti sapnem, pre nego se kladis, da sigurno znam da hladni ljudi ne moraju da ostanu hladni.

Jel znas sta je termoakumulaciona (TA) pec?
Zamisli, razgovora radi, da su ljudi kao TA pec a ljubav je temperatura.
Ako dugo vremena, mozda ceo dotadasnji zivot zaris pec ali je nikada ne pustis da duva... ona je iz vana hladna... unutra vazda vrela... ali nikad da ogreje ukucane.
I onda... jedne lepe zime, duga noc, sneg, grand show... dobro, ajde... pesma evrovizije ( ko da je razlika znatna)... resi ta pec da duva... i ona pocne da greje... zagreje celu kucu jer je godinama bila zarena i sada je tesko ohladiti... ma nemoguce ohladiti.
Dobro, nije svaka pec ona koja godinama nije nikoga ogrejala "okrenuta na trojku" tj ima i onih koji je nisu ni zarili pa ne moze nikoga ni da okrene.
Hocu reci... mozes biti u pravu ali ne moras...

 

[dragannz]

...Možda je ljubav manifestacija uobličenja temeljne lepote, a negde između estetskog zanosa u začetku bića i konačne ljubavi čovek stiče i svoju moralnost.

Modruna, Snaga Volje, Borac... sjajne misli, i mnogo hrane za razmisljanje, pogotovo ono o odgovornosti, o tome da je zaljubljenost opsena uma i ovo sto sam citirao gore, fenomenalno..
Pada mi na pamet da je to jedan moguci odgovor na vecito pitanje o poreklu moralnosti.
Da li je moguce da taj osecaj o onome sta je dobro i ispravno nastaje u neuhvatljivom trenutku kada se zaljubljenost pretvara u ljubav, "opsene" se raskidaju, a madjija pretvara u svest o dobrom, vrednom, pravom?

Ali, da li je mit o "srodnim dusama" zaista mit? Sta ga podrzava, zasto nasa potreba da o tome mastamo?

 

[Borac za prava zivotinja]

Modruna, Snaga Volje, Borac... sjajne misli, i mnogo hrane za razmisljanje, pogotovo ono o odgovornosti, o tome da je zaljubljenost opsena uma i ovo sto sam citirao gore, fenomenalno..
Pada mi na pamet da je to jedan moguci odgovor na vecito pitanje o poreklu moralnosti.
Da li je moguce da taj osecaj o onome sta je dobro i ispravno nastaje u neuhvatljivom trenutku kada se zaljubljenost pretvara u ljubav, "opsene" se raskidaju, a madjija pretvara u svest o dobrom, vrednom, pravom?

Ali, da li je mit o "srodnim dusama" zaista mit? Sta ga podrzava, zasto nasa potreba da o tome mastamo?

Mislim da se 'estetsko' nalazi u osnovi svake zaljubljenosti (pokreće nas lepota kao individualni doživljaj). Taj prvi impuls rađa želju (požudu) kao animalni instinkt, koja nas, dalje, vodi ka potrebi da nam se dogodi ono uvek i iznova nedoživljeno, tajanstveno – ljubav. Taj osećaj potrebe je estetske prirode a ne etičke, jer je želja za ostvarenom ljubavlju potreba da se doživi ono LEPO. Tek kada se dogodi prava, čista ljubav (o kojoj sam govorila kao o potrebi duhovnog nadopunjavanja i, u neku ruku, duhovnog sjedinjenja), možemo da pričamo o etičkoj fazi. Taj momenat etike odnosi se na vernost (mada vernost postoji i u drugim korelacijama, ne samo ljubavničkoj). Ponekad ta etička privrženost ostane između partnera čak i kad iščezne prvobitna mistika ljubavi. E tada verovatno možemo da pričamo o jakoj ljubavi, koja je, s jedne strane egocentrična (jer se psihološki zasniva na čovekovoj potrebi da izbegne gubitak svog usamljenog Ja, sada ugrađenog i projektovanog u partnera s kojim smo se 'nadopunili'), a s druge – otvorena za praštanje, slobodna, nesebična. Uh, ima tu da se priča i priča .... o etici i estetici kao dve kategorije, čudesno isprepletene i međuzavisne.
Mit o srodnim dušama potiče od Platonove priče o hermafroditima koji, nekad davno prepolovljeni, tragaju za svojom idealnom, izgubljenom polovinom. Dakle, po tom mitu, čovek je nedovršeno biće koje čezne da bude totalitet i traga za sebi srodnim - takođe nedovršenim i takođe tragačem za onim ko će ga upotpuniti.
Tako da - sve više sam sklona da mislim da nije tačno da se suprotnosti privlače (ili barem nije "pravilo", ako u ljubavi uopšte možemo govoriti o nekim pravilima). Pre bih rekla da u ljubavi tragamo za onim što nemamo, tj. što nam nedostaje, a što atavistički prepoznajemo kao deo koji će nas učiniti celovitim.

 

[koto]

Aj se kladimo da nisi u pravu bas skroz?

Aj cu ti sapnem, pre nego se kladis, da sigurno znam da hladni ljudi ne moraju da ostanu hladni.

Jel znas sta je termoakumulaciona (TA) pec?
Zamisli, razgovora radi, da su ljudi kao TA pec a ljubav je temperatura.
Ako dugo vremena, mozda ceo dotadasnji zivot zaris pec ali je nikada ne pustis da duva... ona je iz vana hladna... unutra vazda vrela... ali nikad da ogreje ukucane.
I onda... jedne lepe zime, duga noc, sneg, grand show... dobro, ajde... pesma evrovizije ( ko da je razlika znatna)... resi ta pec da duva... i ona pocne da greje... zagreje celu kucu jer je godinama bila zarena i sada je tesko ohladiti... ma nemoguce ohladiti.
Dobro, nije svaka pec ona koja godinama nije nikoga ogrejala "okrenuta na trojku" tj ima i onih koji je nisu ni zarili pa ne moze nikoga ni da okrene.
Hocu reci... mozes biti u pravu ali ne moras...

kao sto sam rekla, ljudi koji su hladni ostaju hladni..
nisam rekla , ljudi koji se ponasaju KAO da su hladni, ponasaju se tako do kraja zivota..
ono sto je covekova sustina, i ono sto je vanjsko ispoljavanje, veoma su razlicite stvari..
ako covek, ili zena, nesvestan svoje sustine, godinama zivi zacauren, zarobljen..postoji mogucnost da se oslobodi..to je ona rezonanca o kojoj sam pricala..neki nas ljudi ubijajau, cine uplasenim, agresivnim..a neki nas ljudi oslobadjaju, i pred njima se otvaramo kao cvet ispod jutarnjeg sunca...
orhideja ce uvenuti na ledu i mrazu..a cvetace okupana toplotom i vlagom..i mirisati raskosnim, opojnim mirisom i lepotom
a visibaba ce svoju skromnu lepotu sakriti ispod snega..bez miris, a ipak lepa
sreca je da postoji oni koji vole orhideje..i oni koji vole visibabe

 

[Modruna]

Da li je moguce da taj osecaj o onome sta je dobro i ispravno nastaje u neuhvatljivom trenutku kada se zaljubljenost pretvara u ljubav, "opsene" se raskidaju, a madjija pretvara u svest o dobrom, vrednom, pravom?

Добра идеја! Можда је и одговорност (као појам и као свест) настала у таквом једном тренутку.

@ Борка
Тај Платонов мит ми је један од најомиљенијих и не бих га се одрекла без јаких доказа за супротно .

 

[ristob]

Ljubav je snažno i dugotrajno nadahnuće.

 

[eldarion]

I onaj trip o sobi ideja je mnogo dobar
Pa se zaljubljujemo kada poistovetimo neku devojcicu sa apsolutno lepim a zapravo mi se kroz nju samo nesvesno secamo sobe u kojoj smo bili pre rodjenja...hehehe

 

[ristob]

Mislim da se 'estetsko' nalazi u osnovi svake zaljubljenosti (pokreće nas lepota kao individualni doživljaj).

I zaljubljenost i lljubav imaju mnogo kompleksnije mehanizme da bi se mogli svesti samo na estetiku. Doduše, estetika je u osnovi svega i mnogo je širi pojam nego što izgleda na prvi utisak.

 

[Mystic+]

Pozdrav svim sagovornicima...



Ko uspe da da "tačnu" definiciju ljubavi, taj će pretvoriti ljubav u tehniku. A znamo da tehnika lako prelazi u tehnologiju. Tehnologija povećava proizvodnju i formu. Ostajemo bez suštine sa hiperprodukcijom. Industrija živi sve više, čovek umire...

(malo i šaljivog komentara)

Neka hvala, Ja bih da ljubav ostane jedina iskustvena stvar u životu i da bude svaka različita ...

Eto samo toliko.