Moja ćera je progovorila sa otpr. dve godine i to prilično čisto...
Nekako u to vreme smo šetale ulicom i naišle na zgaženo mače. Ana me je upitala: "Mama, zasto maca lezi?". Naravno, videla sam priliku da delujem edukativno na dete, pa sam joj odgovorila: "Zato što nije slušala mamu, nije mami dala ruku kad prelazi ulicu i zgazio je auto!". Na to mi je dete začuđeno odgovorilo: "Ali mama, pa maca nema ruku!?". Neosporiva dečija logika, zar ne?
Drugom prilikom smo ušle u lift sa komšijom koji boluje od neke bolesti i kreće se teško i sa kolicima koja se guraju. Naravno, upitalo me je dete naglas zašto čika ne može da hoda. Možete misliti, htela sam u zemlju da propadnem. Nasmešila sam se i rekla joj, ispod glasa, da ću joj objasniti kad izađemo iz lifta. Naravno objasnila sam joj za bolest i sve to i dogovorile smo se da će ubuduće takva pitanja postavljati tiho ili kad smo same. Tako smo, razgovarajući, stigle do busa, smestile se, i dete je, u momentu zaboravljajuću dogovor od pre nekoliko minuta, pružilo ruku i naglas uzviknulo: "Mama, a zašto onaj čika nema kosu???!". Toliko o dečijoj diskreciji.
I evo još jednog bisera: ovoga puta u pitanju je moj sestrić od dve godine i tri meseca. Nedavno je u naš kraj stigao cirkus i on je ugledao kamilu ispred prikolice. Bio je oduševljen i isto toliko uporan da je jaše. Posle iscrpljujućih pregovora, dogovorili smo se da idemo da jašemo kamile u... "JEBIGAT"! Pogađate da je u pitanju EGIPAT!
[/IMG]
ja sam zadivljena i ostala bez daha 
ali znam da deca ovo obozavaju! 
