Deca!

B

black-devil

Primećen član
Poruka
579
Deca kazu ljudi da su najvece bogatstvo koje covek poseduje u zivotu.
Ja ne mogu da shvatim osobe koji kazu da su deca najveci trosak, i da se ne isplati imati dece.Mislim kad cujem tako nesto, smuci mi se.
Ja cu ako da bog imati ceo fudbalski tim dece, pa cu imati i razlog za koga cu raditi i muciti se:)))Za mene su deca nesto najlepse u zivotu, podelite vase misljenje sa mnom, pa recite sat vi mislite o deci? Zelite li ih ili ne?:)
 
Ja bih bas voleo da jednog dana postanem mama :o)
Al posto to nije moguce, zadovoljicu se i da budem samo otac... najlepse je kad cujes plac deteta u sred noci i znas da nisi sam, imas o kome da se staras i koga ces ti da vaspitas na onaj "najbolji" nacin... pozdrav
ZombiEYU
 
Ja imam dvoje djece i jakoooooooo sammmm ponosan na moje dvije princeze koje volim vise nego bilo sta drugo na svijetu.A sto se tice tog budjenja nocu i nije bas prijatno,ali ipak na kraju shvatis da su to tvoja djeca i tvoja krv a o ljubavi nema potrebe ni govoriti.To je nesto sto se voli vise od svega i mislim da su djeca jedina stvar u zivotu za koju stvarno vrijedi zivjeti.
 
Nalazim se trenutno u fazi kada mnogo razmisljam o deci...kako bi to bilo lepo imati bebu :} ali kada nema dobrog pastuva nema ni oplodnje.
Zezam se naravno,slazem se sa svima koji misle da su deca nesto najlepse jos kada dolaze ljubavi -savrsenstvo pravo!
Ali mislim da ipak ne treba da zurimo,jer na kraju ta deca ispastaju neke nase greske iz mladosti.
 
pa nije sve u tome stupititi u brak, roditi dece.
Znaci ako ne zelis da se zafrknes onda mnogo dobro razmisli dali bi mogla da provedes citav svoj zivot sa tom osobom zajedno. A ako mislis da ne mozes, brate pa nije ti ni prvi ni poslednji, kad tad ce naici onaj pravi! Mnogi misle da je brak mnogo jednostavan, ali brak donosi mnogo odgovornosti i jos mnogo toga. Stupiti u brak ne znaci samo ozeniti se ili udati se, znaci i biti prijatelj muzu/zeni.
Ako gresim ispravi me?:)
 
black-devil:
pa nije sve u tome stupititi u brak, roditi dece.
Znaci ako ne zelis da se zafrknes onda mnogo dobro razmisli dali bi mogla da provedes citav svoj zivot sa tom osobom zajedno. A ako mislis da ne mozes, brate pa nije ti ni prvi ni poslednji, kad tad ce naici onaj pravi! Mnogi misle da je brak mnogo jednostavan, ali brak donosi mnogo odgovornosti i jos mnogo toga. Stupiti u brak ne znaci samo ozeniti se ili udati se, znaci i biti prijatelj muzu/zeni.
Ako gresim ispravi me?:)
Kliknite za proširenje...
Odlican odgovor,pogodila si srz moje prethone poruke.Zbog toga jos uvek samo zelim decu,ali se sve zavrsava na tome.
 
Mislim da je relativno tesko pricati o deci, u trenutku kada ih covek nema. Razloga za to sto kazem je vise. Svi mi, ili vecina od nas, o deci razmislja na nacin "deca su nase najvece bogatstvo". To svakako da stoji, ali je ipak tesko o tome pricati u trenutku kad su deca i porodica, bar u mislima, daleko. Ne zato sto se to ne zeli, vec sto jos uvek ne vidimo sebe u tome ili smatramo da jos ima vremena za to. Zelimo da jos malo prozivimo na ovaj i ovakav nacin, bez obaveza te vrste, ali i uskraceni za mnogo toga sto to sa sobom nosi. Ipak, i pored toga, i sama pomisao na decu, a mozda jos vise u trenutku dok decu, posebno one manje, posmatramo, izaziva kod nas prijatno i lepo osecanje. Javlja se onaj ocinski ili majcinski osecaj, ne znam kako je to kod devojaka, pricam o nekim svom muskom osecaju koji tada ispliva na povrsinu. To je samo trenutno, ali je osecaj itekako jak. Mozda je sve to negde u nama, kao sto verovatno i jeste, sposobnost snalazenja sa decom i zelja da im se pruzi sve ono sto mozemo da im damo. Verovatno da je to posledica neke nase unutarnje zelje ili volje da do toga dodje, iako se uvek pre toga razmislja, pa da li bih se ja snasao kao otac i da li bih svojoj deci preneo na najbolji moguci nacin ono sto znam. Uopste, da li bih znao kako da se ponasam u situacijama kao sto su odrastanje dece, briga i cuvanje i sve ostalo. Medjutim, kazu da sve to kasnije dolazi na svoje mesto. Covek jednostavno sledi svoj neki unutarnji glas i predaje se u potpunosti necemu sto u pocetku lici na, ono narodno, "mrva mesa", i gleda kako ta malena osoba svakog dana sve vise i vise lici na njega. Obicno su u pitanju slicnosti fizicke prirode, nos, usta, oci. Ustvari, u detetu vidimo sebe. Kroz njegovo odrastanje i sazrevanje, u neku ruku sazrevamo i mi sami i ucimo se da budemo bolji ljudi. Mislim da oni koji vole decu ne mogu da budu losi. Kaze se da je "dete covek u telu deteta", a sve te njihove sitne gluposti i igrice, ozbiljne ili ne, nas svakim danom uveseljavaju. Ima tu i nekih, nazovimo, tezih obaveza. Ustajanje u toku noci, nespavanje, brige...Sve je to ipak sporedno. Mislim da jedan deciji osmeh i zagrljaj rucicama, budi najlepsa osecanja kod svih nas. Zato, mozda, poruka za kraj, iako, jos jednom kazem, to prica osoba koja nema decu i sve sto kazem iznosim to na osnovu nekog unutarnjeg osecaja. Deca su deo nas, kao sto sto smo i mi deo njih i zato je, mozda i najveci, zivotni uspeh za svakoga, imati decu. Nacin da ostanemo upamceni i nakon svoje smrti i nastavak nase loze u buducnosti.
Nadam se da sve ovo nije bilo preopsirno. Pozdrav.
 
black-devil:
Deca kazu ljudi da su najvece bogatstvo koje covek poseduje u zivotu.
Ja ne mogu da shvatim osobe koji kazu da su deca najveci trosak, i da se ne isplati imati dece.Mislim kad cujem tako nesto, smuci mi se.
Ja cu ako da bog imati ceo fudbalski tim dece, pa cu imati i razlog za koga cu raditi i muciti se:)))Za mene su deca nesto najlepse u zivotu, podelite vase misljenje sa mnom, pa recite sat vi mislite o deci? Zelite li ih ili ne?:)
Kliknite za proširenje...
O pa sada sam veoma srecan kada cujem da ima ko da nam popravlja natalitet. :PP Ma shalim se bre samo napred Ivana, nadam se da cesh uspeti. Kapim, sve je to ok, ali izgleda da ja josh uvek nisam dovoljno sazreo shto se toga tice, pa moram priznati da se pomalo i pribojavam da imam potomstvo, jer kada vidim kakvi sve roditelji na svetu postoje, onda mi se sve smuci, keve mi :(..................
 
kapija-snova:
Mislim da je relativno tesko pricati o deci, u trenutku kada ih covek nema. Razloga za to sto kazem je vise. Svi mi, ili vecina od nas, o deci razmislja na nacin "deca su nase najvece bogatstvo". To svakako da stoji, ali je ipak tesko o tome pricati u trenutku kad su deca i porodica, bar u mislima, daleko. Ne zato sto se to ne zeli, vec sto jos uvek ne vidimo sebe u tome ili smatramo da jos ima vremena za to. Zelimo da jos malo prozivimo na ovaj i ovakav nacin, bez obaveza te vrste, ali i uskraceni za mnogo toga sto to sa sobom nosi. Ipak, i pored toga, i sama pomisao na decu, a mozda jos vise u trenutku dok decu, posebno one manje, posmatramo, izaziva kod nas prijatno i lepo osecanje. Javlja se onaj ocinski ili majcinski osecaj, ne znam kako je to kod devojaka, pricam o nekim svom muskom osecaju koji tada ispliva na povrsinu. To je samo trenutno, ali je osecaj itekako jak. Mozda je sve to negde u nama, kao sto verovatno i jeste, sposobnost snalazenja sa decom i zelja da im se pruzi sve ono sto mozemo da im damo. Verovatno da je to posledica neke nase unutarnje zelje ili volje da do toga dodje, iako se uvek pre toga razmislja, pa da li bih se ja snasao kao otac i da li bih svojoj deci preneo na najbolji moguci nacin ono sto znam. Uopste, da li bih znao kako da se ponasam u situacijama kao sto su odrastanje dece, briga i cuvanje i sve ostalo. Medjutim, kazu da sve to kasnije dolazi na svoje mesto. Covek jednostavno sledi svoj neki unutarnji glas i predaje se u potpunosti necemu sto u pocetku lici na, ono narodno, "mrva mesa", i gleda kako ta malena osoba svakog dana sve vise i vise lici na njega. Obicno su u pitanju slicnosti fizicke prirode, nos, usta, oci. Ustvari, u detetu vidimo sebe. Kroz njegovo odrastanje i sazrevanje, u neku ruku sazrevamo i mi sami i ucimo se da budemo bolji ljudi. Mislim da oni koji vole decu ne mogu da budu losi. Kaze se da je "dete covek u telu deteta", a sve te njihove sitne gluposti i igrice, ozbiljne ili ne, nas svakim danom uveseljavaju. Ima tu i nekih, nazovimo, tezih obaveza. Ustajanje u toku noci, nespavanje, brige...Sve je to ipak sporedno. Mislim da jedan deciji osmeh i zagrljaj rucicama, budi najlepsa osecanja kod svih nas. Zato, mozda, poruka za kraj, iako, jos jednom kazem, to prica osoba koja nema decu i sve sto kazem iznosim to na osnovu nekog unutarnjeg osecaja. Deca su deo nas, kao sto sto smo i mi deo njih i zato je, mozda i najveci, zivotni uspeh za svakoga, imati decu. Nacin da ostanemo upamceni i nakon svoje smrti i nastavak nase loze u buducnosti.
Hej zelela bih da te upoznam,dolazim u Gracanicu sto pre!! :)Ja bih jos lekcija iz sociologije
Ja bih jos l
Nadam se da sve ovo nije bilo preopsirno. Pozdrav.[/quote
Kliknite za proširenje...
 
O lepoti toga biti roditelj izlišno je pricati. Spadam u onu grupu ljudi koja bas za decu živi, i vidim da svi dosadašnji učesnici ove teme manje više imaju slično ili isto mišljenje. Da ja ne bih ponavljao stvari, više ću se pozabaviti ovom temom ako bude onih koji će suprotno pričati od ovoga dosad rečenog.
Deca su nešto najlepše što čoveku može da se desi!
 
"Stvar je u tome da onog trenutka kad dobijemo decu,to je to -sve se menja.Vise nista nece biti isto.Nismo vise sami nas dvoje.Vise necemo moci da ubacimo par torbi u gepek i zbrisemo negde za vikend.Nema sedenja kad god nam se to prohte.Nema vise...Ne znam...Nema vise zezanja.Dolaze pelene,vreme za mleko...pumpice za grudi...i svetlozelena bebeca kaka...i moji mama i tata svakog vikenda u poseti...i kolica...a onda ce,jednog dana,uleteti jos jedna beba,jer jedna nikada nije dovoljna."
Majk Gejl "Gospodin zauvek
 
Srećna sam jer imam dvoje dece koja su čini mi se istih generacija kao mnogi koji su se uključili u forum . Najsrećniji dan u mom životu bilo je rođenje prve kćerke . Ovo je možda čudno , ali je tako . I sada kad se setim toga osećaja , raznežim se ... Ovo je bilo presudno kada sam poželela drugu bebu , a da prva nije baš mnogo porasla .
Pelene , plač noću , nedostatak sna , nedostatak slobodnog vremena - sve se to zaboravi kad od tih beba postanu skoro odrasli ljudi ... Pa i sada , ma koliko da se umorna vratim sa posla , ako sam im potrebna - tu sam za sve njihove brige i probleme , radosti i tuge ... Nemojte misliti da su oni "mamine maze" . Nikada se nisu tako osećali i nikada ih nisam tako tretirala , ali znaju da mi je srce puno kada ih vidim srećne .
Deca su najvažnija od svega . Važan je i njihov otac , naravno , ali da nemam njih bila bih najnesrećnije stvorenje na svetu i nikakva ljubav muža ne bi mogla nadoknaditi osećaj majčinstva ...
Pričate o fudbalskom timu ... Nekada smo i muž i ja tako govorili , ali smo shvatili da treba imati onoliko dece koliko možeš lepo da othraniš i da im sve pružiš što možeš .
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top