De administrando imperio

[Pumpaj Dinstanović]

То су сасвим две различите ствари грчка дела су превођена и пре ДАИ на латински ређе италијански и француски
Дела преведена смо набрајали нема потребе поново.
Дакле исто толико знања колико за остале византијске изворе пре њега.
Језик 10. 11. века је говорни византијски и литургијски језик.
Што се тиче диплматских извора преводили су их пре њега.

Nisam nimalo razumeo šta je smisao ove poruke i o čemu se u njoj radi.

Postavio si pitanje zašto niko ranije nije nešto uradio. Sličan odgovor možeš dati i, primera radi, u slučaju prevođenja Herodota. Većinu Herodotove Istorije preveo je Lorenco Vala do 1455. godine. Kada mu je umro mecena, tragao je za novim štićenikom, ali bezuspešno i preminuo 1457. Tek će 1474. godine u Veneciji biti konačno objavljen prevod Herodota, kada ga bude Bronjoli dovršio, skoro 20 godina nakon što je većina spisa bila prevedena.

Deluje kao da postavljaš pitanja na koja ne postoji uopšte neki poseban odgovor. Zašto je za nešto trebalo 19 godina, umesto 17 tj. kako je moguće da se niko par godina ranije nije setio?

Ili to definitivno nije jasno uopšte šta si pokušao da kažeš.

 

[Kole11]

Dakle, nije reč o tome da je Leonklavije nešto štampao. To je ono što je greška. Ono što jeste učinio, pripremanje je za štampu

E moj Pumpi.....Koliko si samo gresaka napravio u jednom postu, a ti kao ono kritički istoriograf

Prvo, kazes da je Rudolf II ustupio spise Lenklavu za stampu. Nece biti, jer su svi navedeni spisi , Novele, Halkokondil, Turska istorija itd....već odstampani mnogo pre te 1593g. Pa tako i Porfirogenitova uputstva sinu Romanu, bas kako nam je Adam Melior saopštio.

Drugo, sumnjam da vec to ne znas ali za slučaj da neko prati da i ovo kažemo, svi ovi spisi su u biblioteku Rudolfa II prešli iz biblioteke Janoša Sambočija, gde ih je Lenklav prvobitno pronašao i potom priredio.

Treće, Rudolf II nije ustupio spise Lenklavu kao što kažeš, već je zabranio preštampavanje Lenklavovih knjiga na teritoriji Svetog rimskog carstva u narednih 10 godina, to nije mogao da učini bilo koji štampar bez Lenklavljevog dopuštenja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prvo, kazes da je Rudolf II ustupio spise Lenklavu za stampu. Nece biti, jer su svi navedeni spisi , Novele, Halkokondil, Turska istorija itd....već odstampani mnogo pre te 1593g.

Konfabuliraš. Nigde nisam pominjoa nikakvo ustupljanje spisa.

Pa tako i Porfirogenitova uputstva sinu Romanu, bas kako nam je Adam Melior saopštio.

Netačno. Pročitaj još jednom u samom Leuklavijevom delu. Doslovno se nabraja među stvarima koje za života nije objavio.

Zato i ne postoji nigde, ni u jednoj biblioteci, itd...jer njega ni nije bilo.

Dobio je priviliegije od cara Rudolfa, ali je nedugo potom preminuo. Nije stigao da priredi DAI.

Drugo, sumnjam da vec to ne znas ali za slučaj da neko prati da i ovo kažemo, svi ovi spisi su u biblioteku Rudolfa II prešli iz biblioteke Janoša Sambočija, gde ih je Lenklav prvobitno pronašao i potom priredio.

A gde si ti to pronašao, da se nalazio u biblioteci Rudolfa II?

Napiši nešto detaljnije o tom Sambočiju.

Treće, Rudolf II nije ustupio spise Lenklavu kao što kažeš, već je zabranio preštampavanje Lenklavovih knjiga na teritoriji Svetog rimskog carstva u narednih 10 godina, to nije mogao da učini bilo koji štampar bez Lenklavovog dopuštenja.

A da ti prestaneš sa izmišljanjem tuđih reči i polemisanjem sam sa sobom?

Vrati se unatrag i pročitaj još jednom šta sam napisao. Nigde nisam pominjao nikakvo ustupanje spisa.

 

[Kole11]

Apsolutno svi su objavljeni bili tada

Zakoni (novele)
Turska istorija
Halkokondil
Glika

sve je to Lenklav već objavio

Naredba cara Rudolfa II

and knowingly, and with a well-decided mind, by our Caesarean pro-authority, we have seriously decreed, issued, and established; as we decree, issue, and establish by the force of the present; that no printer, bibliophile, or autalist, who carries on the business of a bookshop, whether by printing or by selling books, in any way whatsoever, within ten years, to be counted from the first day of publication, shall imitate, express, or publish in public the aforementioned lucubrations or works, without the knowledge or consent of the said John Levenclav, in print or in any other way, or in any character; nor may he sell or distribute, openly or secretly, within the borders of the Holy Roman Empire, anything published by others, or printed, or brought from elsewhere.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Дакле исто толико знања колико за остале византијске изворе пре њега.
Језик 10. 11. века је говорни византијски и литургијски језик.

Ako je potrebno posebno naglašavati ono što smo napominjali već nebrojeno puta do sada, evo još jednom, nadam se i finalno. Većina vizantijske književnosti pisana je na starogrčkom jeziku, na atičkom dijalektu; najkvalitetnija dela na onom standardu iz V st. pre naše ere (ovo se ne odnosi na DAI, već zav vizantijsku književnost generalno...ovo ovde pišem samo iz razloga što znam da ovde ima ljudi koji gotovo psihopatski jure svaku moju najmanju reč da bi videli mogu li probati da me isprovociraju, ili da bi se malo svađali po forumu...i onda bih ja morao da pretražujem svoje stare objave kojima bih dokazivao da sam itekako znao za određene jezične specifikume DAI, ali to iz neshvatljivih razloga ne bi bilo prihvaćeno kao dokaz, pa bi se onda sve pretvorilo u 20 stranica svinjca ni oko čega, dok mi se lažno podmeće da pokušavam, tobože, reći da je DAI pisan na atičkom dijalektu V st. pre naše ere...eto, pišem ovo u zagradi sad ovde zato što, nažalost, posle 50 puta naučim modus operandi nekih ovde i da bih ih preduhitrio).

Dakle, to svakako nije govorni jezik.

Postoji dobar razlog zašto su, kada je 1550-ih godina pod protestantskim nadahnućem počelo otkrivanje Vizantije, sve to radili zapravo klasičari.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Apsolutno svi su objavljeni bili tada

Zakoni (novele)
Turska istorija
Halkokondil
Glika

sve je to Lenklav već objavio

Naredba cara Rudolfa II

and knowingly, and with a well-decided mind, by our Caesarean pro-authority, we have seriously decreed, issued, and established; as we decree, issue, and establish by the force of the present; that no printer, bibliophile, or autalist, who carries on the business of a bookshop, whether by printing or by selling books, in any way whatsoever, within ten years, to be counted from the first day of publication, shall imitate, express, or publish in public the aforementioned lucubrations or works, without the knowledge or consent of the said John Levenclav, in print or in any other way, or in any character; nor may he sell or distribute, openly or secretly, within the borders of the Holy Roman Empire, anything published by others, or printed, or brought from elsewhere.

Kole, nisi dobro pročitao.

Pročitaj šta ovde piše, u predgovoru Leunklavijeve knjige.

Sunt enim in eo multa et elegantia opuscula, quorum pleraque magnis sudoribus et periculis ex ipsa et penetralissima Graecia, nec levi ære conquisita, improbo labore et maximis aerumnis de Graecis exemplaribus, quae mirum in modum plerumque intricata, et per varia scripturae compendia, nihilo priscis illis a Iustiniano prohibitis siglis meliora, eaque iam avita, exoletis, caducis ac fugientibus litteris exarata, plurimum negotii etiam peritissimis exhibere solent, exscripta, summa industria et fide in Latinum sermonem translata, omniaque ad iustam perpetuamque temporum seriem disposita sunt.​

​

Quae optimus ille et eruditissimus vir, gente pariter et nominis fama nobilis, inter varias peregrinationes suas, a multis annis magnoque studio adornaverat, ut tandem tot tantisque suis operibus, quorum et numero et accuratione omnes nostrae aetatis scriptores longe superavit (quis enim vel otiosus et huic uni rei operatus tanta ederet, quanta ille in diversis principum aulis, legationibus, negotiis occupatus, quae vulgo in manibus sunt: versio Nazianzeni, Nysseni, Xenophontis, Zosimi, Glycae, Manassis, legationis Manuelis, Ecloga Basilicorum Paratitlorum, Apomasaris; Pandecta Turcica, Musulmana historia, alia), hoc tandem ceu caput et colophonem imponeret.​

​

Quem equidem tam indefessi Reipublicae impensi laboris fructum ei vivo percipere licuisset, et longiorem adeo vitam concessam ex animo optarem, idque mecum multi alii et boni magno mercentur amici.​

​

Haberemus enim iam, haberemus praeter superiora illa, eius opera Constantini etiam Porphyrogennetæ Imp. ad Romanum filium de ratione gubernandi, deque secretis vicinorum Imperio Barbarorum illum librum, quem Johannes Baptista Egnatius scribit in bibliotheca sua tanquam thesaurum servare, de ipso Egnatiano codice exscriptum.​

​

Haberemus Prætoris Graeciae anonymi historiam, a Theodoro Lascari Nicaeno Imp. ad paulo superiores annos deductam, varias res illorum regionum continentem.​

​

Haberemus et Laonici Chalcocandelae Atheniensis historiam Turcograecam, cum supplemento ad nostra usque tempora, tam Graece quam de novo Latine versam.​

​

Haberemus Glycae Annales Graecos.​

​

Haberemus denique meditatum diu et affectum ab eo opus historiae de Imperio Orientali, ad Sigonianae historiae Occidentalis imitationem factum, et a Constantino M. Byzantii instauratore ad Turcorum usque immigrationem, ex omnibus fidelibus scriptoribus accuratissime collectum.​

​

Quorum omnium edendorum illi consilium, nobis editorum fructum invida mors abrupit: nec satis scio, quam certam de illis saltem ex parte recuperandis spem conceperim. Plagas certe in id dispositas habeo.​

Evo ti i u prevodu:

Voleo bih da mu je bilo omogućeno da uživa u plodovima svog rada i da mu je bila dodeljena duža životna sudbina. Mnogi drugi, njegovi dobri i bliski prijatelji, dele ovo isto osećanje.​

​

Jer bismo već sada imali, pored svega prethodno pomenutog, zahvaljujući njegovom trudu, i delo cara Konstantina Porfirogenita upućeno njegovom sinu Romanu, o upravljanju carstvom i o tajnama susednih varvarskih naroda — istu onu knjigu za koju Jovan Batista Enjacije piše da je čuvao u svojoj biblioteci kao dragoceno blago, prepisanu iz samog Enjacijevog rukopisa.​

​

Imali bismo i anonimnu Istoriju Grčke, koju je Teodor Laskaris Nikejski car doveo do malo ranijih vremena, obuhvatajući razne događaje iz tih oblasti.​

​

Imali bismo i Istoriju Turko-Grka Laonika Halkokondila, dopunjenu i prevedenu ne samo na grčki već i iznova na latinski.​

​

Imali bismo i Glikine grčke anale.​

​

I naposletku, imali bismo i dugo promišljeno i željeno njegovo delo o istoriji Istočnog carstva, urađeno po uzoru na Sigonijevu istoriju Zapadnog carstva, pokrivajući period od Konstantina Velikog, osnivača Konstantinopolja, pa sve do seobe Turaka, sakupljeno iz svih najpouzdanijih izvora s najvećom tačnošću.​

​

Ali smrt je prekinula njegov plan da sve to objavi i nama uskratila plodove njegovog rada. Ne znam koliko mogu biti siguran u mogućnost da makar deo ovih rukopisa bude povraćen. No, već sam preduzeo mere u tom cilju.​

Je li vidiš?

Reč je tu sve o stvarima na kojima je on radio i koje je pripremao za objavu, za šta je dobio i privilegiju cara Rudolfa II 1593. godine, ali što nije stigao da dovrši, jer je nedugo posle toga preminuo.

 

[Kole11]

I sada dolazimo do naseg vrlo ucenog jezuite Mersa koji je preštampao grčke zakone (novele) prema Lenklavu, ali Porfirogenitov tajni spis nije.
Štampao je nešto svoje, istovremeno Lenklavljeva edicija Porfirogenita netragom nestaje.
Nema brige, tragovi Porfirogenita su sačuvani kod Tuberona, Ranjine, Orbinija i Lukarića.

 

[NickFreakyrgios]

Nisam nimalo razumeo šta je smisao ove poruke i o čemu se u njoj radi.

Postavio si pitanje zašto niko ranije nije nešto uradio. Sličan odgovor možeš dati i, primera radi, u slučaju prevođenja Herodota. Većinu Herodotove Istorije preveo je Lorenco Vala do 1455. godine. Kada mu je umro mecena, tragao je za novim štićenikom, ali bezuspešno i preminuo 1457. Tek će 1474. godine u Veneciji biti konačno objavljen prevod Herodota, kada ga bude Bronjoli dovršio, skoro 20 godina nakon što je većina spisa bila prevedena.

Deluje kao da postavljaš pitanja na koja ne postoji uopšte neki poseban odgovor. Zašto je za nešto trebalo 19 godina, umesto 17 tj. kako je moguće da se niko par godina ranije nije setio?

Ili to definitivno nije jasno uopšte šta si pokušao da kažeš.

Ако ниси разумео 5 простих и јасних реченица не знам о чему причамо уопште само компликујеш ствари језик Херодота и Платона није ни коин грик и није језик 10. 11. века па није био проблем да преведу.
Кад се већ хваташ за филологији није ни језик септуигинте и Александријске епохе.
Тактике правим се луд и глуп и сад 20 страница на ту теми нема смисла стварно.
Свети римски цар дозволио монопол над преводом овај премину за годину дана природном смрћу. И чекало се 18 година на превод који је био дозвољен. Дакле глупости.

Voleo bih da mu je bilo omogućeno da uživa u plodovima svog rada i da mu je bila dodeljena duža životna sudbina. Mnogi drugi, njegovi dobri i bliski prijatelji, dele ovo isto osećanje.

Који су то плодови његовог рада које му живот није омогућио да ужива?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ако ниси разумео 5 простих и јасних реченица не знам о чему причамо уопште само компликујеш ствари језик Херодота и Платона није ни коин грик и није језик 10. 11. века па није био проблем да преведу.
Кад се већ хваташ за филологији није ни језик септуигинте и Александријске епохе.

Ideal i osnov kome su pisci vizantijske učene književnosti težili i koji je bio najviši standard nije bio koine, već atički dijalekat V stoleća pre naše ere. Da, tačno tako, dobro si rekao — jezik Herodota i Platona bio je jezik vizantijske istoriografije. Većina najbitnijih dela vizantijske književnosti jeste pisana na tom (starogrčkom) jeziku, ili barem nekakvoj formi njegovog (više ili manje) uspešnog emuliranja.

 

[Kole11]

Ако ниси разумео 5 простих и јасних реченица не знам о чему причамо уопште само компликујеш ствари језик Херодота и Платона није ни коин грик и није језик 10. 11. века па није био проблем да преведу.
Кад се већ хваташ за филологији није ни језик септуигинте и Александријске епохе.
Тактике правим се луд и глуп и сад 20 страница на ту теми нема смисла стварно.
Свети римски цар дозволио монопол над преводом овај премину за годину дана природном смрћу. И чекало се 18 година на превод који је био дозвољен. Дакле глупости.

Voleo bih da mu je bilo omogućeno da uživa u plodovima svog rada i da mu je bila dodeljena duža životna sudbina. Mnogi drugi, njegovi dobri i bliski prijatelji, dele ovo isto osećanje.

Који су то плодови његовог рада које му живот није омогућио да ужива?

Ovaj dekret cara Rudolfa treba detaljno proučiti jer govori o nekavim zloupotrebama i stoga zabranjuje preštampavanje knjiga grčkih autora koje je Lenklav već preveo i priredio.
Tako i Porfirogenita, dakle bio je već preveden i štampan. Pa pobogu Ranjina ga doslovno citira na latinskom.

 

[NickFreakyrgios]

ДАИ апологета да си Еванђелиста или Јеховин сведок имао би вероватно каријеру апостола Павла.

Ideal i osnov kome su pisci vizantijske učene književnosti težili i koji je bio najviši standard nije bio koine, već atički dijalekat V stoleća pre naše ere. Da, tačno tako, jezik Herodota i Platona. Većina najbitnijih dela vizantijske književnosti jeste pisana na tom (starogrčkom) jeziku, ili barem nekakvoj formi njegovog (više ili manje) uspešnog emuliranja.

Ајде не лупај сад молим те језик пре александријске епохе и александријске епохе је добро изучен чак није коин грик који ће бити службени у македонском царству и предримском периоду.
Овде говоримо о много простијој ствари на свету него превести Платона или превести библију на старословенски.
Дакле спинујеш тему попуњаваш редове затрпаваш странице.
Чекаш да неко избаци неки глупи детаљ и нетачност да се за то ухватиш и одведеш причу у сасвим друго смеру наравно у томе нећу учествовати.

 

[Pumpaj Dinstanović]

jezuite Mersa

Čekaj, malo.

Zar je moguće da si pre svega nekoliko stranica već zaboravio (i to opet) da on nije bio apsolutno nikakav jezuita (i to ne samo to, nego da on uopšte nije bio čak ni rimokatolik)?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Свети римски цар дозволио монопол над преводом овај премину за годину дана природном смрћу. И чекало се 18 година на превод који је био дозвољен. Дакле глупости

Kakvo sad pa to čekanje?

Ko je i šta to čekao 18 godina, navodno?

ДАИ апологета да си Еванђелиста или Јеховин сведок имао би вероватно каријеру апостола Павла.

Ајде не лупај сад молим те језик пре александријске епохе и александријске епохе је добро изучен чак није коин грик који ће бити службени у македонском царству и предримском периоду.
Овде говоримо о много простијој ствари на свету него превести Платона или превести библију на старословенски.
Дакле спинујеш тему попуњаваш редове затрпаваш странице.
Чекаш да неко избаци неки глупи детаљ и нетачност да се за то ухватиш и одведеш причу у сасвим друго смеру наравно у томе нећу учествовати.

Ako svrha nije da namerno pokušavaš sa svojim uobičajenim ponižavanjima, vređanjima i provokacijama i nije ti želja da započneš sad po 1.000-u u redu svojih digitalnih svađa i imaš nešto konkretno, to i napiši.

Ako nemaš, bolje idi negde drugde i traži drugu žrtvu koja uživa da se svađa sa tobom i od foruma pravi svinjac (u čemu ti, vrlo vidno, uživaš).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovde bi trebalo, možda i više nego na prosečnoj temi ovog potforuma, višestruko ponavljati ovaj citat (u nešto izmenjenom značenju od njegove originalne namene):

(da, znam da to nije Vuk Karadžić izmislio; samo nemoj da se neko najjači i krene sad sa tim)

 

[NickFreakyrgios]

Nisam nimalo razumeo šta je smisao ove poruke i o čemu se u njoj radi.

Postavio si pitanje zašto niko ranije nije nešto uradio. Sličan odgovor možeš dati i, primera radi, u slučaju prevođenja Herodota. Većinu Herodotove Istorije preveo je Lorenco Vala do 1455. godine. Kada mu je umro mecena, tragao je za novim štićenikom, ali bezuspešno i preminuo 1457. Tek će 1474. godine u Veneciji biti konačno objavljen prevod Herodota, kada ga bude Bronjoli dovršio, skoro 20 godina nakon što je većina spisa bila prevedena.

Deluje kao da postavljaš pitanja na koja ne postoji uopšte neki poseban odgovor. Zašto je za nešto trebalo 19 godina, umesto 17 tj. kako je moguće da se niko par godina ranije nije setio?

Ili to definitivno nije jasno uopšte šta si pokušao da kažeš.

Ovde bi trebalo, možda i više nego na prosečnoj temi ovog potforuma, višestruko ponavljati ovaj citat (u nešto izmenjenom značenju od njegove originalne namene):

Pogledajte prilog 1687963

(da, znam da to nije Vuk Karadžić izmislio; samo nemoj da se neko najjači i krene sad sa tim)

 

[Pumpaj Dinstanović]

@NickFreakyrgios ako si hteo možda da kažeš da ja treba da čitam kao što je napisano, izvodili objasniti se ko je nešto čekao 18 godina i zašto je uopšte čekao toliko godina i na šta.

 

[Kole11]

Imali bismo i Glikine grčke anale.

Štampao 1572g

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1687981

Štampao 1572g

Da, vrlo interesantno.

Onda je Markvard Frejer pobrkao u tom slučaju.

Nije znao da je to objavljeno.

 

[Kole11]

Da, vrlo interesantno.

Onda je Markvard Frejer pobrkao u tom slučaju.

Nije znao da je to objavljeno.

nije pobrkao, pričao je o nečemu drugom

 

[Pumpaj Dinstanović]

nije pobrkao, pričao je o nečemu drugom

O čemu?

Kaže da ga je smrt prekinula da sve to objavi.

I plus, ne postoji nikakvo Leunklavijevog izdanje Porfirogenitovog Spisa. Nema ga. Očigledno je da nije stigao da ga pripremi; nije ni posthumno izdato, što znači da nije bilo čak ni ovako, završno pripremljeno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1687981

Štampao 1572g

Evo, rešio sam misteriju!

Ovo Leunklavijevo izdanje iz 1572. godine je bez grčkog teksta. Tako su Glikini Anali zapravo i dalje ostali neobjavljeni (izvorno).

U ovo vreme (1596) oni još uvek nisu bili objavljeni. Editio princeps izašao je tek kasnije, u Ingolštatu, 1604. godine; priredio ga je Jakob Pontan (1542-1626). Str. 207, Guide to Byzantine Historical Writing:

Dakle, na to misli Frejer kada kaže Haberemus Glycae Annales Graecos.

Leunklavije se pripremao da objavi Glikin spis i u grčkom originalu, kao što se pripremao da to učini i za Halkokondilov spis, koji je 1556. priredio Konrad Klauzer, ali isto bez grčkog teksta. Još piše da je Leunklavije radio i na samostalnom, novom prevodu Halkokondila na latinski jezik.

Tako da, to je u pitanju. Pripremao se za štampanje Glike u originalu, na grčkom, ali smrt ga je prekinula, tako da će to tek 1604. godine učiniti Pontan.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Haberemus enim iam, haberemus praeter superiora illa, eius opera Constantini etiam Porphyrogennetæ Imp. ad Romanum filium de ratione gubernandi, deque secretis vicinorum Imperio Barbarorum illum librum, quem Johannes Baptista Egnatius scribit in bibliotheca sua tanquam thesaurum servare, de ipso Egnatiano codice exscriptum.​

Dakle, jedan prepis rkp V napravio je (ili je napravljen za) Hansa Levenklava.

Treba se ovde podsetiti istorijske putanje rkp V.

Treba sad detaljnije iskopati šta imamo o Levenklauovim biografskim crtama. On je studio u Hajdelbergu negde 1562. godine, a prepis nedugo potom baš tu stiže tako što je Ulrih Fuger poklonio 1567. godine Palatinskoj biblioteci u Hajdelbergu Enjacijevu rukopisnu zaostavštinu.

Za neke preciznije zaključke, potrebno je sad iskopati mnogo više šta o Hansu znamo na osnovu istorijskih izvora, ali biće da je njegov prepis (ako i jeste bio celoviti, a ne parcijalni, tj. ako je postojalo zaista nešto opipljivo, a ne samo u najavi) primerka V po svemu sudeći nastao negde između 1567. i 1594. godine. Zapravo, ako bismo se ograničili na razdoblje njegovog povratka iz Istanbula, to znači da je njegeova kopija (na osnovu one iz Enjacijeve riznice) nastala i vrlo moguće negde između aprila 1585. godine, kada se on vratio iz Osmanskog carstva i Rudolfove Praške darovnice od marta 1593. godine (treba se tu podsetiti i hajdelberškog kataloga iz 1584. godine, u kojem je rukopis popisan).

Ono što je ovde interesantno jeste da sada imamo 2 ranija, neuspela poduhvata da se priredi DAI. Prvi, Hansa Levenklava iz 1593. godine, zato što je oko godinu dana kasnije preminuo, i drugi i već pominjani, Izaka Kazobona, koji se tragično završio jer su katolički fanatici ubili kralja u svojevrsnoj revoluciji, a on izbegao u Englesku. Oba je na neki način smrt predupredila, ovog prirodna, naučnika koji je želeo, a u drugom slučajnu nasilno ubistvo (potencijalnog, pošto ne možemo biti sigurni u celosti, jer nemamo odobrenje projekta) mecene.

 

[Kole11]

Pumpi, propade ti posao.
Širi se krug ljudi koji su imali pristup tajnom receptu Keba krabe

Ono što bi ti trebalo da objasniš jeste sledeće, dje su Porfirogenitovi navodi u brojnim delima Johana Lenklava, a koji su se ticali porekla balkanskih naroda?

 

[Pumpaj Dinstanović]

dje su Porfirogenitovi navodi u brojnim delima Johana Lenklava

A koja su to brojna dela? Navedi ih, da čujemo.

 

[Kole11]

Suma sumarum

1. Tajno delo je u 16.v bilo u posedu brojnih licnosti u Veneciji, Rimu, Francuskoj, Nemackoj itd.....Neki od njih su bili istoricari, medjutim iako u posedu tajnih informacija oni su Srbe smatrali Tribalima. Naučno objašnjenje - nisu razumeli grčki jezik

2. Antonije Eparh je bio u posedu tajnog dela. Poznavao je grčki jezik jer je bio Grk sa Krita. Poznavao je latinski jezik jer je živeo u Veneciji i bio tamo profesor. Zapadnoj nauci nije preneo sadržaj tajnog dela. Naučno objašnjenje - nije bio voljan, niti u prilici, niti je imao vremena za tako nešto.

3. Tajno delo su citirali Dubrovčani. Tuberon, Ranjina, Orbini i Lukaric. Nisu znali grčki. Videli si negde tajno delo na latinskom. Pitamo se kako su to uspeli kada ni vlasnici dela nisu imali delo na latinskom prevodu. Naučno objašnjenje - nema, donja granica glzuposti je dostignuta tako da bolje da se ćuti.

4. I na kraju Johanes Lenklav je takodje bio vlasnik tajnog recepta. Znao je i grčki i latinski jezik. Pisao je istorije balkanskih naroda. Nije koristio sastojke tajnog recepta. Naucno objasnjenje- nema/0/zero


I tako sve do spasitelja istorijske nauke Johana JESUS Mersa