Не ,то не пише у ДАИ. Моравчик и Џенкинс у (
овдје стр 151) пишу (преводе) да располажу војном силом од 100.000 пјешака, 60.000 коњаника, 80галија и 100 лађа.
Тибор Живковић (
овдје стр 46) то другачије преводи;
Pogledajte prilog 965704
То што си навео је прорапчун Александра Андрића (
овдје стр 5) који полази да су код коњице алагије бројале 50 коњаника (60х50=3.000), да су код пјешадије јединице хиљадиони које су бројале 400 до 1.000 пјешака, он је пошао да је у питању најмањи број (100х400=40.000), тако је дошао до броја од 47.700 војне силе (40.000 пјешака, 3.000 коњаника и остало по лађама)
Ово је и прекомотна тврдња и апсолутно нетачна.
Данас истина тешко можемо исконструисати са каквом су војном силом располагали народи и државе, морамо се ослонити на рукописе историчара такве какви јесу, мањкави и пристрасни. То да је цјелокупна мушка за војску способна популација (отрилке 1/4 укупне попилације) била мобилисана у војску се вјероватно није десило никад, ако је вјеровати Полибију могуће у древном Риму и то вријеме ране републике, никако период принципата и домината, и у времену II пунског рата то су биле огромне бројке, но ту бих ставио велики ? и могућу пристрасност.
Такође изузетак су номадска племена од народа окренутих земљорадњи, због начина живота лакше је ишло новачење номада за војне походе, тако су Скити или пак Масагети парирали Персијском царству иако су имали барем 10ак пута мању популацију, или Монголи Кинеском царству иако су имали барем 20ак пута мању популацију, кудикамо већи % мушке популације би био код номадских народа уновачен у војску, но то је већ друга и преопширна тема.
Када је у питању рани средњи вијек, IX и X вијек ту је Александар Андрић у
приложеној расправи стр.8
Примијетио да је
највише 5% популације могло бити уновачено за војску. Коректна процјена са посебним освртом на ово највише, уновачити војску у раном средњем вијеку, посебно ако немате царску благајну попут Византије је ђаволски тежак и прескуп подухват, ту је и пуно мањи % од ових 5% (или 1/5 за војску способне мушке популације) био немогућа мисија, но и то би захтијевало засебну тему.
Та процјена заиста постоји, помиње је и Логос на страни 9 но то се односи на простор од 50.000 км2, рачунајући и данашњу Славонију и сјеверни део. Но како је Порфирогенит описао жупаније тадашње Хрватске (а овдје се Костом бавимо), у питању је простор јужно од Купе и Коране, Логос на стр.8 износи тврдњу простор од 20.000 км2 на којем је битисало не више од 120.000 душа.
Елем, тадашње Византијско (Ромејско) царство које је тада настањивало око 10 милиона душа, и са јаком царском благајном, је располагало са војном силом (и то такође Логос пише на стр.3) од 120-130.000 војника, а да је та и таква Хрватска располагала са војном силом од 47.700 војника (а по Моравчиковом преводу 160.000+), 40% од Ромејске војне силе је прилично суманута претпоставка.
Тачно јесте да Логос у наставку расправе аргументује тврдњу да су ту укључени и Срби, но то све личи на немушт покушај одбране неодбрањивог и тражења неког објашњења за апсурдне наводе у ДАИ.
Форумаши
Slavenе777 не би смјели упастиу замку да у "одбрани" жељеног тумачења које настоје прогурати, селективно ваде наводе од разних аутора и рукописа, то по потреби изокрећу или произвољно тумаче, а што чине неки који пишу наручене текстове, већ циљ треба бити што боље сагледавање теме.
А ако ће нам то бити циљ, наводи на крају 31.поглавља су апсолутно необјашњиви.
"
No, i Tibor biva maksimalno kasapljen njihovom odlukom, kojom on postaje i jedan od najbližih saradnika Đorđa Jankovića, koji ni manje ni više no dobija rak i biva ubijen kao i ovaj sa namerom da bude zaustavljen...
