De administrando imperio

Ok
Значи критеријум је извор ближи времену дешавања је поузданији-
Ни под А ни под Б, није примарни извор, већ су морали бити коришћени податци из неког саријег извора, који може бити поуздан, али и не мора. Такође Б) само допуњујује А).
Но имамо поузданије изворе.
Прво сам Порфирогенит.
Онда Нестор, који каже да су Моравци названи по реци и "тамо је Илирик".
Даље, Методијеви ученици су продати као робље у Венецији.
Једна занимљива карта, која је од значаја за ову тему:
ir3v9f.jpg

"Map 3: Ultimately, Maurice's plan turned out to be a massive failure. Almost every Roman frontier was pushed back, and instead of his sons working together to combat this threat, they fought each other in a quest to become sole emperor. However, none of Maurice's sons would ultimately reunite the Empire. That honor would go to Heraclius, a member of a prominent North African noble family. Heraclius would lead a revolt against Justin, to gain control of the nation of Africa. After taking control of Africa, Heraclius would go on to conquer most of Italia, Oriens, Aegyptus, and Illyricum, who had all been significantly weakened fighting foreign enemies such as the Persians, and engaging in warfare between themselves. In 637, after concluding peace with the Persians, Heraclius reestablished the Roman Empire which had been non-existent for the past 19 years."
 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Нисам обратио пажњу на то.
Главно ми је да је Источно Римско Царство у овом периоду у тешком расулу. Нису Срби морали никога молити за било какву дозволу за насељавање, нарочито на територији коју Византија и не контролише.
 
Нисам обратио пажњу на то.
Главно ми је да је Источно Римско Царство у овом периоду у тешком расулу. Нису Срби морали никога молити за било какву дозволу за насељавање, нарочито на територији коју Византија и не контролише.

Pa to si mogao pročitati i kod Ostrogorskoga, ili uopšte nisi čitao stvari koje sam ti slao?

I uzgred, nije suština u dopuštanju onih koji tako direktnije interpretiraju, već pozivanju. Prema njima car Iraklije je pozvao te ljude da se dosele, po nekima možda upravo u dogovoru sa kraljem Dagobertom, koji bi se obradovao zbog rasterećenja istočne franačke granice (koju Srbi pritiskaju).
 
Моја примедба је да је у том делу прича шупља, више пропагандног карактера.
После победе над Аварима Срби се враћају са простора бивше римске провинцие Паноније у римску провинцију Далмацију, на територију данашње Албаније, околину Солуна. Потисли Аваре. Ираклије се ту није ништа питао. А вероватно је био у Африци, где је планирао да премести престоницу.
И Јорданес је о овоме писао, што ће рећи да је све почело пре Ираклија, у складу са налазима Ђорђа Јанковића.
 
Poslednja izmena:
Мислим да не би требало игноришемо чињеницу да Порфирогенит да порфирогенит помиње Словене, а да Србе нигде не повезује са Словенима (а ни Хрвате, мислим).
Слично је бројним другим изорима који се односе на Балканске или северне Србе.
 
Poslednja izmena:
Мислим да не би требало игноришемо чињеницу да Порфирогенит да порфирогенит помиње Словене, а да Србе нигде не повезује са Словенима (а ни Хрвате, мислим).
Слично је бројним другим изорима који се односе на Балканске или северне Србе.

А потом се Порфирогенит играше етимолога тер даде замисао како име Срба потиче из нашега назива за обућу
тј. од речи цревље (праслов. *červьje) што је, пази изненађења, опће словенска реч.
 
А потом се Порфирогенит играше етимолога тер даде замисао како име Срба потиче из нашега назива за обућу
тј. од речи цревље (праслов. *červьje) што је, пази изненађења, опће словенска реч.
Јасно је да су Срби Словени.
Али, и разликују се ода осталих Словена, и то најмање лингвистички.
Чини се да су словени, заправо мешавина две популације, са обостраним утицајима (Р1а и И2а)..
Немамо адекватне називе за те популације.
Рецимо да су то, по античкој терминологији Пелазги и Венди. Можда Срби и Бели ...
 
Poslednja izmena:
http://forum.krstarica.com/showthre...-naš-jezik?p=25853074&viewfull=1#post25853074

И даље ме копкају суфикси личних имена Порфирогенитових Срба.
Бугарска имена и истом поглављу нам говоре да то није његова конструкција.

Није ми баш блиска ова област, али да ли је могуће да су ови суфикси последица романизације?
Додуше, наставци би требали бити *ус, а не *ос.
То би онда значило да су Срби и пре 7. века живели у оквиру граница Римског царства.
 
Може бити да их је записивач сам тако поставио а да изворно нису такви били тј. прилагодио их је свому језику.

Bojesesthlabos- Војисалв
Rodosthla - Радослав, Родолсав
Prosegoes - ?
Blastimeros - Властимир, Влостимир
Mountemeros - Мутимир
Strotmeros - Стратимир, Стротимир
Goinikos - Гој... ?
Boren - ?
Stefanona - Стефан О.о ?
Tzeesthlabos- Чеслав ?
 
И ја сам то претпоставио, али у истој глави имамо Бугаре:
Presiam, Mihael, Boris, Bladimeron, Simeon, Sigritze Theodoron, Marmaen, Knenon, Emnekon, Etzboklias...
Њима није додао наставак *ос.
 
И ја сам то претпоставио, али у истој глави имамо Бугаре:
Presiam, Mihael, Boris, Bladimeron, Simeon, Sigritze Theodoron, Marmaen, Knenon, Emnekon, Etzboklias...
Њима није додао наставак *ос.

Нека од ових имена нису словенска, а нека не први пут видим али неделују као словенска. Само ми Борис овде делује "нашки", а ни на оном пређашње списку нису свима натурени наставци. :think:
 
Зато ми и смета када словенске топониме у данашњој Румунији, Мађарској, па и у Београду, везују за Бугаре. Словенизацина Бугара почиње са прихватањем хришћанства.
Бугарски владари: Кубрат, члан династије Дуло, Батбајан, Аспарух, Тервел, Кормесиј, Севар,Кормисош, Винех, Телец, , члан династије Угаина,Сабин, Умор, Токту, Паган, Телериг, Кардам, Крум, Омуртаг,Маламир,Пресијан.
 
Poslednja izmena:
Нисам обратио пажњу на то.
Главно ми је да је Источно Римско Царство у овом периоду у тешком расулу. Нису Срби морали никога молити за било какву дозволу за насељавање, нарочито на територији коју Византија и не контролише.
Па сад Порфирогенит нормално да каже да на молбу Срба а уз сагласност Византије они долазе, ипак су Византинци били пре поносни да кажу да су били слаби и у расулу и да Срби никога нису молили за дозволу.
 
Зато ми и смета када словенске топониме у данашњој Румунији, Мађарској, па и у Београду, везују за Бугаре. Словенизацина Бугара почиње са прихватањем хришћанства.
Бугарски владари: Кубрат, члан династије Дуло, Батбајан, Аспарух, Тервел, Кормесиј, Севар,Кормисош, Винех, Телец, , члан династије Угаина,Сабин, Умор, Токту, Паган, Телериг, Кардам, Крум, Омуртаг,Маламир,Пресијан.

То се гледа према неким језичким особинама. Можда оних 7 словенских племена која ће суживети с бугарским племенима нису још постали Бугарима али су говорили словенским наречјем одређених особина које ће водити к данашњему бугарскому језику. Нпр. име Будимпеште долази из именâ двају насеља од којих једно, Пешта, води порекло из речи *pektь али с особено бугарским одразом тј. пешт.
 
Имао групу Словена, која је мигрирала из данашње Пољске, преко Белорусије у доње Подунавље, леву обалу Марице, и код Солуна. То су Словени које помињу Византијски извори, У Панонији немамо остатака ових Словена. (ови Пољски су Р1а 458 хаплогрупа, а панонски и Руски су З 280, ако неки и има то може бити остатак Оборита)
Овај "бугарски одраз" није словенски?
 
Poslednja izmena:
Имао групу Словена, која је мигрирала из данашње Пољске, преко Белорусије у доње Подунавље, леву обалу Марице, и код Солуна. То су Словени које помињу Византијски извори, У Панонији немамо остатака ових Словена. (ови Пољски су Р1а 458 хаплогрупа, а панонски и Руски су З 280, ако неки и има то може бити остатак Оборита)
Овај "бугарски одраз" није словенски?

Јест словенски наравно. У питању је одраз прасловенских скупова *tj ( уз још *kt, *gt у неким положајима ) i *dj који су у различитим наречјима дали различите исходе. У наречју које ће постати бугарским језиком је дало шт и жд. Код нас су то примерице ћ и ђ.
 
Poslednja izmena:
Мислиш на ово:
U glagoljici se posebnim slovom, đervom, obilježava grčko g ispred vokala prednjeg reda u onomastičkim i kulturnim pozajmicama iz grčkog (a to se može tumačiti samo tako što su nosioci toga jezika imali đ u svom glasovnom sistemu).

U ćirilici su se upotrebljavale tri ligature: ako su dvije od njih komponovane tako da lijevo slovo zauzima donji, a desno gornji dio ligature (Ş =ñt, Ô = ou), onda se s dosta sigurnosti može smatrati da je i ligatura ú komponovana na isti način: tš. Vidjeli smo da je tš’ srpski refleks glasovne grupe *tj i da je slivanjem dviju komponenti nastala afrikata ć. Kada je žarište slovenske pismenosti bilo preneseno u Bugarsku, ligatura ú je dobila novo čitanje — „št", u skladu s glasovnom vrijednošću koja je lokalno dobijena kao rezultat jotovanja t (od primarnog tš’ metatezom je, kao što smo vidjeli, dobijeno št)."

Туркоји су и Бугари, тако да је разумљиво исто читање за ћ.
А имамо и Бугаре из прве сеобе, који су, биће са Аварима, дошли у Панонију. Касније се један део ових Бугара одселио у данашњу Македонију.
 
Poslednja izmena:
Покушавајући да нађем одговор на мистериозни наставак *бос код порфирогенитових Срба, наишао сам на следеће тумачење, везано за старогрчки:
"Greek personal names could also be 2-item compounds of nouns, adjectives, verbs or adverbs, in 2, 3, 4 or more syllables. Often, there were 2 syllables in each section, or 4 total. You see this in Demo-kritos (combining a word that can be approximated in English by "the people" + "judge", in some form or another) and Alex-andros (defend/help + man). Other times there were 2 syllables in the second part of the name, and one in the first (or vice versa). You see this in Dem-archos (the people + rule [among other meanings, based on arche]) and Krat-ippos (power + horse). Turning these names into meaningful English is sometimes tricky.

The order of compounds could be switched (Aristo-nikos [best + victory] or Nik-aristos), with the notable exception of names that contained the name of a god. In such cases, the god came first. Dio-genes contains the god Zeus (the root is Dio-) plus a form of the Greek for "birth". Apollo-dotos contains the name of the god Apollo and some form of the word "gift". Theo-kles contains the Greek for "god" + "fame" or "glory of," as we see also in Herakles ("the glory of Hera") or Plato's real name."
http://ancienthistory.about.com/od/greeksociety/a/101010-Ancient-Greek-Personal-Names.htm

Обзиром да су наведено срби господари, да ли се овај наставак може довести у везу са германвком речи boos

Занимљиво је да практично исти наставак имамо код трибалског краља Сирма - Σύρμος (уз "трачки" помак м/б). Имамо и другог краља Трибала, Халуса (немам у грчком оргиналу).

PS.
Прегледао сам даоста језика и нашао сам још само наставке код неких Мађарских личних имена на *ош, и то код имена српског поркла (Месарош, Јанош).
На крају сам дошао да савременог српског, где имао, код презимена наставак *вић.
 
Poslednja izmena:
"Serapili (latinski: Serrapilli) su bili drevno keltsko pleme koje je u antici živjelo u Gornjoj Panoniji[1] Zajedno sa njima su živjeli Sereti, i to na obje obale rijeke Drave.[2]"
"Serretes were a Celtic[1] tribe that migrated to Pannonia in Illyria. It is possible that they held the town Serota (possibly Virovitica), mentioned by Pliny.[2]"
"Čini se da etruščanski jezik nije razlikovao zvučne-bezvučne parove (/b/ – /p/) već samo neaspirirane-aspirirane (/p/ – /ph/), tako da zapravo između delta i pi nije bilo nikakve razlike. U kasnijim natpisima se takvi redudantni simboli (beta i delta) manje koriste."
Serbo-Croatian_dialects.png
 
"Serapili (latinski: Serrapilli) su bili drevno keltsko pleme koje je u antici živjelo u Gornjoj Panoniji[1] Zajedno sa njima su živjeli Sereti, i to na obje obale rijeke Drave.[2]"
"Serretes were a Celtic[1] tribe that migrated to Pannonia in Illyria. It is possible that they held the town Serota (possibly Virovitica), mentioned by Pliny.[2]"
"Čini se da etruščanski jezik nije razlikovao zvučne-bezvučne parove (/b/ – /p/) već samo neaspirirane-aspirirane (/p/ – /ph/), tako da zapravo između delta i pi nije bilo nikakve razlike. U kasnijim natpisima se takvi redudantni simboli (beta i delta) manje koriste."
Pogledajte prilog 314394

Povezujes ertrurski i keltski jezik sa srpskim ???
 

Back
Top