ЕУ у дубокој демографској кризи, да није мигранта било би још горе
Да није миграната број Европљана би опадао (А. Васиљевић)
Европска унија суочава се са дубоком и структурном демографском кризом, која редефинише политичке, економске и друштвене приоритете за наредне деценије.
Према најновијим подацима „Евростата“ број становника ЕУ благо расте, али незаустављиво стари. Трендови рађања и смртности додатно продубљују неравнотежу међу државама чланицама. Имиграција остаје главни покретач демографског раста.
ЕУ је у јануару 2024. година имала 449 милиона становника, што је више за 0,4 одсто у односу на претходну годину. Тај раст од 1,6 милиона људи углавном је резултат опоравка миграционих токова после пандемије и доласка украјинских избеглица које беже од рата.
Без тог спољног фактора, број становника Европе би опадао: природна промена становништва (број рођених минус број умрлих) негативна је од 2012. године, а у 2023. је достигла 2,6 промила.
Немачка, Француска, Италија, Шпанија и Пољска заједно чине око 66 одсто становништва Европске уније. Међутим, демографски значај сваке земље варира. Док су Шпанија и Француска у протеклих двадесет година забележиле значајан апсолутни раст броја становника, Италија се суочава са оштрим падом наталитета и израженим старењем становништва.
Удео особа старијих од 80 година порастао је са 3,8 одсто у 2004. на 6,1 одсто у 2024. Истовремено, удео деце млађе од 15 година опао је са 16,2 на 14,6 одсто, при чему Италија има најнижи проценат – само 12,2 одсто. Резултат тога је раст средње старости становништва: данас она износи 44,7 година у ЕУ, док је у Италији чак 48,7 – највише у Европи. Само земље попут Ирске, Малте и Луксембурга још увек имају средњу старост испод 40 година.
Очекивана дужина живота у ЕУ достигла је 81,4 године, опоравивши се након пада изазваног пандемијом. Ипак, и даље постоје велике разлике: у Италији је једна од највиших – 83,5 година, док у источним земљама попут Летоније и Бугарске не прелази 76 година. Жене у просеку живе 5,3 године дуже од мушкараца, иако се та разлика постепено смањује.
Када је реч о имиграцији, скоро 6 милиона људи се 2023. преселило у неку земљу ЕУ, већином изван Уније. Немачка и Шпанија су примиле више од 40 одсто тог прилива.
Према Евростату, долазак миграната постао је једини фактор који надомешћује природни демографски пад Европе. Ипак, само 1,1 милион миграната је добило држављанство неке чланице ЕУ, већином Сиријци и Мароканци.