Dani

[evi]

Nikom nije rekao, sam je.
Kolika je to tezina.
Sad je u sali.
Bice ovo za njega veliki dan, isti dan kao sto je bio 20.04.2000.
Nadajmo se......

 

[zamisli]

zeno..isamaraj se

boli, znam da boli..mislis-umreces...svet ce stati..zavladace vecni mrak...
imati ljubav, pa je izgubiti...to je neopisiva patnja...znam bre to..
ali, jendog dana moras odluciti dali zelis da zivis ili da umres, bwe...ustani, pokreni se...to je zacarani krug, kad potones u moru suza i tuge..i pokusavas da razrsis cvor koji se ne moze razmrsiti ..macem, sestro...pa ili se dizes, ili definitivno padas

ne brini, niko nije umro od ljubavne patnje...
i zapamti, ne zivis da bi volela..volis jer si ziva..ako ubijes samu sebe, to je onda zaista kraj..nemoj dozvoliti da se to desi..jer, jednog ces dana sresti nekog novog, vrednog i dragog..i neces imati sta da das...

drzim ti fige:wink:

utorak....izgleda bolje nego prosle noci, osecaj je bolji, usponi i padovi, .......suze i smeh, bice bolje-mora :razz:

 

[teardrop]

ima jedna prava i znacajna stvar na koju mozemo da uticemo...to smo mi sami
i to, kad smo sopstvenom greskom ili nemarom izgubili nesto vredno, samo je deo ucenja...svaki dan je deo puta koji prelazimo, sa srecom ili tugom, sami ili u drustvu...
dok god verujemo da su sreca i ljubav pohranjeni u nasim srcima, nikav mulj nikad nece uspeti da nas proguta...krize dolaze i prolaze, treba sa njima ziveti...

svi mogu od nas odustati, sami od sebe ne smemo..nikada:wink: i ko zna, i ko sme da kaze, sta je mogucje a sta nemogucje?
oh, nemogucje je sa mnom razgovarati...prolece je doslo...i optimizam me preplavio kao more

...
Svane neki dan, sav pobrkan. Pomere se granice, i razuma i srca. I boli što ne bi smelo, i povredi što nije tome namenjeno. Načepio me jedan takav dan, bio sav težak, bodljikav. Mislila sam da neću izdržati, mislila da ću se slomiti. A, onda... Onda sam shvatila da se to nije stvarno dogodilo, da taj dan nije ni postojao.
Da, znam da sam rekla da povlačim granicu i da je neću preći. Znam. Znam i zašto sam to rekla. Jednostavno, ne želim da mi nešto nestvarno, nepostojeće, pokvari ono stvarno i stečeno...
Ako ti kažem da znam da me je uobrazilja mogla koštati vas dve, verovaćeš mi. Ako ti kažem da vas volim, i to mi možeš verovati, jer su godine učinile da dušu dajem opreznije.
Razumeš li sad teoriju "velikog praska"? Iz sukoba čestica rodilo se sve.

 

[teardrop]

Razumeo ili ne, ovo ću ti reći... Danima, nedeljama već žudim samo za dodirom misli, za nekim razumevanjem bez reči ili uz bezbroj njih, za onim savezništvom samo istoj vrsti i istom polu svojstvenim... I, samo me to vodi u retkim časovima nerada...

 

[SINDI]

...
Svane neki dan, sav pobrkan. Pomere se granice, i razuma i srca. I boli što ne bi smelo, i povredi što nije tome namenjeno. Načepio me jedan takav dan, bio sav težak, bodljikav. Mislila sam da neću izdržati, mislila da ću se slomiti. A, onda... Onda sam shvatila da se to nije stvarno dogodilo, da taj dan nije ni postojao.
Da, znam da sam rekla da povlačim granicu i da je neću preći. Znam. Znam i zašto sam to rekla. Jednostavno, ne želim da mi nešto nestvarno, nepostojeće, pokvari ono stvarno i stečeno...
Ako ti kažem da znam da me je uobrazilja mogla koštati vas dve, verovaćeš mi. Ako ti kažem da vas volim, i to mi možeš verovati, jer su godine učinile da dušu dajem opreznije.
Razumeš li sad teoriju "velikog praska"? Iz sukoba čestica rodilo se sve.

ima dana, takvih..ali, ljude ne merimo po danima, nego po srcima..
:wink: