"Dani slobode 2021" Počinje obeležavanje oslobođenja Beograda

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
па да, али та “ћорава кутија” није пала са неба. она је стигла са совјетским тенковима. где год су Совјети закорачили, с њима су стигле и “ћораве кутије”.

Sovjetski tenkovi su bili daleko kada je ćorava kutija postavljena

Da nije bilo čorave kutije odnosi SSSR-a i države Jugoslavije ko zna u kom bi smeru išli

A da su ostali sovjetski tenkovi ne bi bilo 1948.
 
нисмо.
како је Краљевина ослобођена ако Краљу није дозвољено да се у своју државу врати?! то су дакле глупости. само што те глупости некоме могу да подвале, а некоме не.

Kralju naknadno nije bilo dozvoljeno da se vrati , u momentu oslobođenje on je formalno pravno i dalje nosilac suvereniteta.

U momentu oslobođenja to je zvanično bila Kraljevina Jugoslavia tek 10 avgusta 1945 proglašena Demokratska Federativna Jugoslavija

20-tog oktobra 1944 oslobađa se glavni grad Kraljevine Jugoslavije .
 
тако су мислили неки просвећени умови 18. века. али се испоставило, кад су те њихове идеје однеле превагу, да нису били ни нарочито мудри, нити су добро познавали човека и људску природу. шта више, отвориле су пут успону најгорих монструма у историји људског рода.
Ante pavelic je bio i monstrum i religiozan, a bogami i Staljin umalo da postane pop.
Hitler je imao moto ''Gott mit Uns'' (Bog je s nama). ;)
 
Ante pavelic je bio i monstrum i religiozan, a bogami i Staljin umalo da postane pop.
Hitler je imao moto ''Gott mit Uns'' (Bog je s nama). ;)
ниједан од њих тројице није био религиозан. ниједан. двојица чак декларисани атеисти.

крилатица Gott mit Uns је вековима стар мото пруских краљева, под којим се пронела слава пруског оружја и стекле велике победе. по уједињењу Немачке под тим геслом борила се немачка војска. то нема никакве везе са нацистима.
 
1638202747048.png
 
pa ko da oslobodi BGD kad cetnici pobegose sa svojim ustaskim i nemackim saveznicima u Blajburg.
Mora neko.
Црвена армија и четници
Посебно треба нешто рећи о односима између Црвене армије и четничких одреда Драже Михаиловића. И поред различитих идеолошких ставова, четници нису желели да улазе у оружане сукобе са совјетском армијом. У лето 1941, после Хитлеровог напада на СССР, Михаиловић је изразио наду да ће совјетске трупе разбити Немце и преко Румуније притећи у помоћ Југославији. Он је лично издао наредбу којом се четницима забрањује да ступају у оружани сукоб са Црвеном армијом. Михаиловић је у црвеноармејцима видео врло важан фактор коначне победе над немачким трупама, а био је свестан и велике војне надмоћи совјетских трупа над четницима, и зато се трудио да избегне озбиљне и бесмислене губитке.

То његово наређење се углавном поштовало за време Београдске операције, нарочито у борбама за Београд. Са друге стране, четници су на Михаиловићев захтев наставили да пружају отпор Титовим партизанима, пре свега на територији Словеније, али сукоби са борцима Црвене армије у то време нису забележени. Наравно, у ратним условима се не може искључити могућност избијања појединачних инцидената, али је неоспорна чињеница да су се четници жестоко борили против својих политичких и идеолошких противника са југословенске стране, а не против Црвене армије. Исто тако је и општа мобилизација коју је Михаиловић објавио 1. септембра 1944. имала за циљ да не дозволи комунистима долазак на власт у ослобођеној Југославији, а не да позове четнике у борбу против совјетских јединица које су се спремале да ступе на југословенску територију.

Међутим, ипак је било појединачних локалних сукоба. Најпознатији документовани војни конфликт између четника и совјетских јединица на територији Југославије догодио се почетком октобра 1944. у Источној Србији, на подручју села Михајловац код Неготина. Тамо су четници заклали неколико официра 19. стрељачке дивизије. После тога је совјетска команда издала наредбу да се четници не заробљавају ако пруже оружани отпор, него да се стрељају на лицу места.

Одреди српских четника Драже Михаиловића и хрватских усташа повлачили су се на север, према Словенији, у покушају да успоставе сарадњу са јединицама словеначких домобрана и остацима „Српског добровољачког СС корпуса“. Одреди пронемачки настројене такозване „Владе националног спаса“ Милана Недића фактички су престали да постоје као војна сила.
https://rs.rbth.com/politics/2014/10/16/oslobodjenje_beograda_1944_kako_se_sve_odigralo_34335.html
*****************************************
Четници-антифашисти, избегавали су борбу са окупатором. А бежали су на север заједно са Вермахтовом војском такође на север Југославије.
 

Back
Top