Dalmatia heretica

[Statler and Waldorf]

да, али зато Стјепан Антољак тврди да писмо папског легата Конрада из 1223. године доказује да је ''у Далмацији и Хрватској херетички покрет имао тада толико присталица да су против њих морале да буду предузимане и најстрожије мјере''. (С. Антољак: Херетици у средњовјековном Задру, 15.)

 

[Tandoori Masala]

да, али зато Стјепан Антољак тврди да писмо папског легата Конрада из 1223. године доказује да је ''у Далмацији и Хрватској херетички покрет имао тада толико присталица да су против њих морале да буду предузимане и најстрожије мјере''. (С. Антољак: Херетици у средњовјековном Задру, 15.)

Antoljakov zakljucak iz istog rada je nesto drugaciji.

Da, preduzimane su najstrozije mjere za preljub, krivotvorenje papinih povelja, kradju zlata i srebrnog posudja.

 

[Statler and Waldorf]

Antoljakov zakljucak iz istog rada je nesto drugaciji.

Da, preduzimane su najstrozije mjere za preljub, krivotvorenje papinih povelja, kradju zlata i srebrnog posudja.

да, али прељубници и крадљивци сребрног посуђа нису ''повезани са својим истомишљеницима у осталим градовима Далмације''.

међутим, мени је овде индикативно што си ти (за Ламасуа ме не чуди) тему дочекао на нож. као да је тема сама по себи јерес па је и било какав разговор о далматинским патаренима табу.

 

[Tandoori Masala]

да, али прељубници и крадљивци сребрног посуђа нису ''повезани са својим истомишљеницима у осталим градовима Далмације''.

међутим, мени је овде индикативно што си ти (за Ламасуа ме не чуди) тему дочекао на нож. као да је тема сама по себи јерес па је и било какав разговор о далматинским патаренима табу.

Ocito imas Antoljakov rad pred ocima. Taj sto je krivotvorio papine povelje je bio "istomisljenik" iz drugog dalmatinskog grada, Treguan, trogirski biskup. Zasto bi neki pataren to radio? Damjan, opat samostana sv. Krsevana je bio optuzen za orgijanje po gradu. Otkad pijancenje i orgijanje spadaju u patarensku herezu?

 

[Statler and Waldorf]

Ocito imas Antoljakov rad pred ocima. Taj sto je krivotvorio papine povelje je bio "istomisljenik" iz drugog dalmatinskog grada, Treguan, trogirski biskup. Zasto bi neki pataren to radio? Damjan, opat samostana sv. Krsevana je bio optuzen za orgijanje po gradu. Otkad pijancenje i orgijanje spadaju u patarensku herezu?

мислим да сам већ горе рекао да немам ни Антољаков ни Врандечићев рад и да би било корисно да се поставе на тему па да видимо о чему то они пишу. пронашао сам само неке Атнољакове цитате у литератури које се уопштено бави средњовековним јеретичким покретима. међутим, ти очигледно имаш приступ, али си врло селективан и уздржан. а не видим разлог.

 

[Tandoori Masala]

мислим да сам већ горе рекао да немам ни Антољаков ни Врандечићев рад и да би било корисно да се поставе на тему па да видимо о чему то они пишу. пронашао сам само неке Атнољакове цитате у литератури које се уопштено бави средњовековним јеретичким покретима. међутим, ти очигледно имаш приступ, али си врло селективан и уздржан. а не видим разлог.

Sta ima da budem selektivan (lijepo sam objasnio zasto ne mogu da postavim Vrandecicev rad, zbog "otiska"), kad imas dva zakljucka?

 

[lab_man]

Sta ima da budem selektivan (lijepo sam objasnio zasto ne mogu da postavim Vrandecicev rad, zbog "otiska"), kad imas dva zakljucka?

o kakvom otisku govoriš, pa ne možeš upload-ovati rad na nekom od sajtova?

 

[Tandoori Masala]

o kakvom otisku govoriš, pa ne možeš upload-ovati rad na nekom od sajtova?

Objasnio ti sam na prethodnoj stranici.

 

[lab_man]

Ne mogu postaviti cijeli rad jer se vidi odakle je skinut (ne preporucujem koristenje fakultetskih racunara), ali mogu da ubacim zakljucak.

J. Vrandecic, Crkva bosanska i Crkva dalmatinska: srednjovjekovna hereza u Dalmaciji, Forum Bosnae, 35, 1996, str. 20.

E, ovo prvi put čujem...Koliko sam ja takvih radova poskidao...

 

[Mrkalj]

E, ovo prvi put čujem...Koliko sam ja takvih radova poskidao...

Neće on da se vidi odakle ih on uzima zarad sopstvene privatnosti. Ali ima u fotošopu batch pa se lako pročisti cela ispečatirana knjiga ako treba.

- - - - - - - - - -

опет тема о хрватима.

Istorijskim dalmatincima. Istorijski Hrvati su turkijsko pleme zalutalo u 9. veku negde između Krbave i Ravnih kotara.

 

[Statler and Waldorf]

Sta ima da budem selektivan (lijepo sam objasnio zasto ne mogu da postavim Vrandecicev rad, zbog "otiska"), kad imas dva zakljucka?

па ни пресуда нема вредност без образложења, а камо ли научни рад из неке од хуманистичких дисциплина. и чему уопште дискусија ако се разговор своди на предочавање закључака.

но, то све није ни толико важно. мене сад више занима зашто се ова тема доживљава тако непријатељски.

 

[Tandoori Masala]

па ни пресуда нема вредност без образложења, а камо ли научни рад из неке од хуманистичких дисциплина. и чему уопште дискусија ако се разговор своди на предочавање закључака.

но, то све није ни толико важно. мене сад више занима зашто се ова тема доживљава тако непријатељски.

Vazno je, da sam bio selektivan kao sto tvrdis, onda bih postavio samo zakljucak jednog autora, ali sam postavio oba. Ovo vise nema smisla, do vidjenja.

 

[HamzaHumo]

Svi smo mi dalmatinici

 

[Vend]

Aaaa, vrh tema S&W!

A vidim i da se Mašala isprsio sa kojim skenom. Kul.

Ae, ako budem imao vremena, odem u šoping po digitalnim bazama podataka u okupiranoj srpskoj zemlji.

Pa sad, o ondašnjem o rimskom episkopu kolaju razne posthumne priče.
http://www.academia.edu/3334906/The...Conquest_of_Constantinople_in_Medieval_Venice

Poz!

P.S. O Nestorovim Avarima koji pričaju slovenski jezik u srpskoj Dalmaciji!?

 

[loš đak Boža]

Jedan rad Ivana Botice o ćirilici u krajevima zapadno od Krke:

http://bib.irb.hr/datoteka/516280.RIMAC-BOTICA__Fui_2011_521-550.pdf

Na desetoj strani nalazi se zanimljiv deo:

Valja znati da su se pod »starom virom« u crkvenim i civilnim izvješćima 17. stoljeća podrazumijevali malobrojni katolici, »stari kršćani ili Hrvati« Ličkoga sandžaka koji u vrijeme osmanske vlasti nisu imali organizirane katoličke zajednice ili župe.

O »starim kršćanima« senjsko-modruški biskup Sebastijan Glavinić piše papi 1692. godine da su skroz neuki u vjeri, »da se među mnogim tisućama jedva koji od njih znade prekrižiti jer ondje već 200 godina nije bilo svećenika niti ih danas ima« i to da imaju volje »da ih se poučava u vjeri«

Autor daje objašnjenje da se radi o starim katolicima koji nisu imali pristup crkvenoj organizaciji katoličke crkve, no isto tako je moguće da se radi i o bogumilima ili o šizmaticima.