Svojevremeno je Josif Tatic bio u nekoj poluvezi, a sa obzirom na fizicko stanje ipak samo prijateljskom odnosu sa Oliverom Katarinom. Tamo sredinom '90-tih je Oliverin sin Mane Sakic, slikar inace, imao kafe (cijeg se imena vise ne secam ali mi vuce na nesto mediteransko, proslo je 30 godina a jos vise kafea kroz moj zivot te je magla u mojoj glavi na neka imena) na Vracharu, cosak Golsvordijeve i Hadzi Djerine ulice, neka stara prizmena potleusica koju je par godina posle toga zamenila nova visespratnica. U kafeu su sedeli mnogi tada mladi i popularni glumci a medju njima i kao dve osobe koje su godinama znatno odstupali od posetioca tog kafea, Josif Tatic i Olivera Katarina ( Vuco, Sakic...), sedi "keva" i njen pratilac u sinovljevom lokalu. Olivera cirka jednu casu dva sata a Josif onako podbuo, ogromnih podocnjaka i stomaka se naliva, verovatno na racun kuce, progovore sa vremena na vreme po koju rec i kao strano telo u toj bucnoj i energijom nabijenoj sredini upadaju u oci tom mirnocom i usporenoscu. Surovi, apsolvent gradjevine (inace nas idol na studijama) iz Grlom u jagode, naliven, podbuo, e jbga...
A okolo ekipa, bas prvoklasna ekipa, dolazio je tamo i Glogovac i nedavno osudjeni terorista iz Splita i kriminalac pre par dana izbacen iz Hrvatske, bila je i ekipa iz JDP-a, gluvario je tamo i Igor Pervic... Moja tadasnja devojka, apsolventkinja pozrisne rezije na FDU je tad bila zvezda u nagovestaju (na zalost 1997 je zapalila iz Srbije za Australiju, i nikada se vise nije bavila rezijom) pa su joj glumci prilazili da je pozdrave - ulaganje u buducnost, dobri odnosi sa buducim reziserima koji ti mogu dati ulogu
Dobro se nije spanđao sa tom rospijom, hahah
Znam da se kasnije oženio sa Bebom, dr. stomatologije i sa njom je dobio svoju drugu ćerku Hristinu, koja eno studira glumu...
Dugo godina je imao problem sa alkoholom, toliki da, kada je prestao da pije žesoka pića, lekari su mu preporučili da nastavi
sa lakšim, tj. sa vinim, tj. da ne prestane sasvim da pije... tako da je on godinama pio vino... na kraju, nije ni silazio iz svog stana
na 4. spratu u kući bez lifta... voleo je da se kocka u kladionicama i na tu strast je trošio celu penziju...
Bio je jedan od najboljih, najduševnijih ljudi koje sam poznavala. Pravi čovek, prijatelj, brat, otac, sve u isto vreme i svi najbolji...
Ljudi su ga obožavali... Sećam se našeg poslednjeg razgovora... Pričao mi je da je bio kod bioenergetičara da mu ovaj leči jetru...
"To je bila neka prazna soba sa podignutim podijumom u sredini... a na tom uzvišenju je bila stolica u kojoj sam sedeo.
Ovaj je šetao oko mene, mlatarao rukama, mislio sam koga ova dileja glumi, koga izigrava... Što si, Tale, tako glup, što si
poverovao u nekakvu moć ovog cirkuzanta... Ništa nisam osećao, ovaj je šetao oko mene, jedva sam čekao da se seansa završi....
Pomislio sam: Nikad više, Tale, nećeš bacati pare na ovo...
Kad sam stigao kući, uzeo sam telefon da nekog pozovem i video čudo: Onaj baja mi je sjeb'o ceo telefon, izmešao mi sve
podatke i sve funkcije! Ipak njegovo mlataranje rukama nešto znači! Ima tu nečega!"
Ne mogu da zaboravim koliko smo se smejali njegovoj priči...
Žao mi je što takva duša nije sa nama
