Da li znate

[Duki Lu]

Mislim da je sada proglašena najlepšom ulicom na svetu.
Edit:
Odnosi se na drvored u Kikindi.

 

[Nifont]

Sve zanimnljivosti na ovoj temu koje se postavljaju preuzete su sa interneta

Da li znate :

… da će Raskosmos do 2023. godine omogućiti svemirskim turistima da, po za sada nepoznatoj ceni, prošetaju kosmosom van svemirske stanice?!

… da je NASA raspisala konkurs za idejno rešenje toaleta na Mesecu koji treba normalno da funkcioniše u uslovima bestežinskog stanja i Mesečeve gravitacije?!

… da je jedan Nemac zbog informatičke greške u programu online kupovine „kupio“ umesto jednog čak 27 električnih automobila Tesla vrednih 1,4 miliona evra?!

Jesu prosetali kosmosom?

 

[Nina]

Jesu prosetali kosmosom?

Koliko znam niko nije od turista šetao kosmosom

 

[Nina]

Muškarac u Australiji platio je kaznu od 1.600 dolara hiljadama novčića od 1 centa, izazivajući haos i nevericu. Ovaj neobični protest naterao je tim od 18 ljudi da provedu ceo dan brojeći i sortirajuci ogromnu količinu novčića, pretvarajući jednostavnu transakciju u pravi spektakl. Dok su neki aplaudirali njegovom hrabrom činu pobune, drugi su kritikovali neprijatnosti koje je to izazvalo osoblju zaduženom za proces. Ovaj neobični dogadjaj ne samo da je stavio na test strpljenje vlasti, već je takođe otvorio debatu o granicama prava na protest.

 

[Nina]

Cinque Terre (tal. za "Pet zemalja") je naziv za pet naselja u ligurskom priobalju Italije: Monterosso al Mare, Vernazza, Corniglia, Manarola i Riomaggiore. Jedno je od najslikovitijih i najpoznatijih mediteranskih priobalnih područja poznato po svojoj lepoti i vrlo popularna turistička destinacija. Obala, pet sela i okolna brda su deo Nacionalnog parka Cinque Terre (Parco Nazionale delle Cinque Terre) koji je od 1997. god. UNESCO-ova svetska baština.

 

[Nina]

Umesto da primoravaju ljude beskućnike da pretražuju smeće, Norveška je redizajnirala svoje kante za otpatke kako bi zaštitila njihovo dostojanstvo: mnoge javne kante imaju posebne spoljne nosače gde ljudi mogu ostaviti boce i limenke koje se mogu reciklirati, olakšavajući njihovu prikupljanje. Ovaj sistem je usklađen sa nacionalnim programom za povrat pakovanja (pant), koji plaća između 1 i 3 krune po jedinici, podstičući i građane i neformalne reciklere da aktivno učestvuju. Pored smanjenja otpada na ulicama i povećanja stopa reciklaže na više od 90%, ovo jednostavno, ali moćno rešenje kombinuje socijalnu inkluziju, ekološku efikasnost i pametan urbani dizajn, pokazujući da zaista napredan grad misli i na najranjivije.

 

[Nina]

Poznat je običaj među Tuarezima da, kada spavaju, nacrtaju krug oko sebe i stave štap ispod sebe u određenom pravcu. Koji je razlog svega ovoga?
Kada se Tuareg umori tokom puta kroz pustinju, bira mesto gde će leći ili spavati kako bi se odmorio. Zatim crta krug oko sebe kako bi se zaštitio od zmija, škorpiona i drugih opasnih stvorenja. Ovi insekti i gmizavci ne prelaze nacrtani krug.

Što se tiče štapa, on se postavlja u pravcu u kojem putnik ide kako bi, kada se probudi, znao u kom pravcu treba da nastavi, naročito kada je teren ravan i nema vidljivih orijentira. Na ovaj način izbegava se gubljenje u pustinji.

 

[Nina]

Čitav proces pripreme ‘magičnog napitka’, počevši od uzgajanja šljiva, pa sve do znanja koja se prenose sa kolena na koleno i potrebna su za pravljenje ‘šljivovice’, upisana su na ‘UNESCO’ listu nematerijalnog kulturnog nasleđa 2022. godine, što čini srpsko tradicionalno piće jedinim žestokim pićem na svetu koje se nalazi pod zaštitom ‘UNESCO’

 

[Nina]

„Skautovo drvo“ (Scout Tree), džinovski sekvoja (Sequoia sempervirens) koja se nalazi u državnom parku Džededaja Smit Redvuds (Jedediah Smith Redwoods State Park) u Kaliforniji, impresivne je visine od 72,54 metra (238 stopa) i prečnika od 7,08 metara (23,24 stope) u podnožju, sa obimom od 26,51 metar (87 stopa). Procjenjuje se da je ovo veličanstveno drvo staro 2.527 godina.

 

[Nina]

U Kini je autoput izgrađen ne preko zemlje — već iznad njega, u skladu sa prirodom.
Autoput Vuhan-Iangkin u provinciji Hubei prostire se na 126 kilometara, ali ne seče kroz polja i ne uništava ribnjake.
Umesto toga, ovaj uzvišeni autoput lebdi iznad farmi i akvakulture, omogućavajući seljanima da obrađuju svoju zemlju kao i uvek - ispod modernog čuda.

Povezuje Vuhan sa Jangksinom za samo sat vremena, podstičući regionalni rast uz očuvanje lokalnih sredstava za život.
Nema uzete zemlje, nema isušenih bara — samo napredak koji poštuje prošlost.

 

[Nina]

Pre više od 3.000 godina, Asirci su razvili izuzetno naprednu podvodnu tehniku, što je prikazano na ovom drevnom reljefu.
Asirci su narod koji je živeo na Bliskom Istoku \ prevashodno severnom Iraku od davnina, a danas su im potomci raseljeni sirom sveta .
Prikazuje asirske vojnike kako koriste kožne torbe napunjene vazduhom sa kojima su mogli da udisu vazduh dok su potopljeni \ veoma pametan rani primer ronilačke opreme. Ova inovacija naglašava izuzetnu snalažljivost Asiraca. To odražava ne samo njihovu tehničku kreativnost, već i njihovu taktičku pronicljivost u ratovanju.

 

[Nina]

Koliko godišnjih doba su imali stari Egipćani

Tri
Uzimajući u obzir ponašanje reke Nil i redosled poljskih radova, redosled Mesečevih mena, egipatska godina se iz praktičnih razloga delila na tri godišnja doba s po četiri meseca, koji su se nazivali „navodnjavanje”, „zima” i „leto”. U dalekoj prošlosti stanovnicima drevnog Egipta čitav život je zavisio od količine padavina koje su diktirale rast useva i obezbeđivanje hrane. Otuda su i nazivi godišnjih doba bili povezani s vremenom.

 

[Nina]

Sa kim jazavac ponekad deli jazbinu

S bodljikavim prasetom
Ovaj predstavnik porodice kuna živi ispod zemlje u jazbini koju sam iskopa, a ona je povezana sa površinom dugim isprepletanim hodnicima. Ima izuzetno slab vid, a napolju izlazi najčešće noću. Jazavac spada u grupu životinja kojima se tokom duge i hladne zime usporava metabolizam i vreme provodi u nekoj vrsti hibernacije koju prekida kako bi uzimao hranu i vodu. U njegovoj jazbini ima dovoljno mesta za druge životinje, pa je ponekad deli i sa bodljikavim prasetom.

 

[Nina]

Monterej - Meksiko
U sred ovog grada nalazi se planina Cero de la Silla, čiji najviši vrh ima visinu od 1820 metara.
Monterej je zajedno sa predgrađima treći najnaseljeniji grad u Meksiku i jedan od najrazvijenijih gradova u ovom delu Amerike. Ima ko 1,2 mil. st.

 

[Atomic™]

 

[Nina]

Saudijska Arabija preuzima jedan od najambicioznijih ekoloških projekata na svetu — sadnju 10 milijardi stabala za borbu protiv dezertifikacije i klimatskih promena. Kao deo Saudijske zelene inicijative, ovaj ogroman napor ima za cilj rehabilitaciju preko 74 miliona hektara zemljišta, poboljšanje kvaliteta vazduha i promovisanje biodiverziteta.

Do 2030. zemlja planira da zasadi preko 600 miliona stabala, a dugoročni ciljevi se protežu i dalje od toga. Inicijativa se takođe fokusira na urbano ozelenjavanje, koje pomaže u snižavanju gradskih temperatura, apsorbovanju emisija ugljenika i stvaranju održivih ekosistema u sušnim regionima.
Ovaj projekat ne samo da nastoji da transformiše neplodne pejzaže u uspešne zelene površine, već i predstavlja globalni primer u borbi protiv klimatskih promena.

 

[Nina]

Ovako izgleda neophodan izvor hrane za mnoge porodice u Zambiji: to nije meso ili žito, već džinovska pečurka koja može da teži više od 2,5 kilograma.
Zove se Termitomices titanicus i najveća je jestiva gljiva na svetu. Njena veličina može biti veća od točka bicikla, a nekoliko hranljivih obroka može se pripremiti samo od jednog komada. Takođe prisutna u zapadnoj Africi, ova pečurka nije samo bogat izvor kalorija (oko 350 kcal na 100 grama) već i simbol veze između zajednica. Njena berba se željno iščekuje i slavi, jer se pojavljuje samo tokom kišne sezone i sastavni je deo tradicionalne ishrane mnogih seoskih porodica.

 

[Nina]

Botanički park u Rio de Žaneiru,Brazil

Botanički park ili Jardim Botanico,nalazi se u južnoj zoni Rija i prikazuje raznolikost brazilskih i stranih vrata biljaka.
Postoji oko 6.500 vrsta rasporedjenih na prostoru od 54 hektara,kao i brojni staklenici.
Ovo je,, Palm avenija" koja se sastoji od drvoreda tzv.carskih palmi izuzetne lepote iogromne visine,što stvara slikovitu rutu.

 

[Nina]

 

[Nina]

Holandski supermarket je uveo "spore kase" za usamljene starije ljude koji žele da neko razgovara sa njima.
Ovaj potez se pokazao toliko uspešnim da su postavili takve kase u još 200 svojih prodavnica.
Takođe, oni su dodali i "kutak za ćaskanje", gde se lokalni stanovnici mogu sastati u objektu prodavnice na šoljici kafe i razgovora.
Svrha ovog ćaskanja je da se pomogne ljudima u borbi protiv usamljenosti.

 

[Nina]

U ledenim prostranstvima Antarktika, glečer Tejlor krije upečatljiv i pomalo uznemirujući fenomen poznat kao Krvavi vodopadi. Ova onostrana kaskada zapravo ne teče krvlju, već je reč o oticanju drevne, slane vode bogate gvožđem, zarobljene ispod glečera milionima godina. Kada ova slana voda pronađe put do površine kroz pukotinu, sadržaj gvožđa reaguje sa kiseonikom u vazduhu, u suštini rđajući i proizvodeći živopisnu crvenu nijansu koja vodopadima daje njihovo dramatično ime. Ova jedinstvena geološka karakteristika ne samo da pruža vizuelno upečatljiv kontrast u odnosu na netaknuti beli pejzaž, već i podržava jedinstveni subglacijalni mikrobni ekosistem koji uspeva u mračnom, slanom okruženju siromašnom kiseonikom, nudeći naučnicima uvid u ekstremne oblike života.

 

[Nina]

Male, glavni grad Maldiva, 1960-ih i danas.
Male je doživio zapanjujuću transformaciju od 1960-ih do danas…
Tada je to bilo malo, pospano ostrvo sa ograničenom infrastrukturom i skromnim stanovništvom…
Danas je Male živahan urbani centar, gusto naseljen i ispunjen modernim zgradama, tržnim centrima i prvoklasnim uslugama

 

[Nina]

Kada dostignete dubinu od 200 metara (656 stopa), ulazite u sumračnu zonu okeana — prostrani svet sa gotovo nikakvom svetlošću.
Toliko je mračno da fotosinteza više nije moguća. Sumračna zona se prostire između 200 i 1.000 metara.
Rekord za najdublje ronjenje koje je izveo čovek? 332 metra (1.090 stopa).
Ispod ove sumračne oblasti, na dubini od 1.000 metara (3.280 stopa), ulazite u večni mrak. Ovo je ponoćna zona — prostrani svet koji vodi do abisnih ravnica.
One se nalaze na dubini od 4.000 metara (13.000 stopa). Ali tu se ne završava. Sledi hadalska zona na 6.000 metara (19.000 stopa).
Najdublji deo ove zone je Marijanski rov, koji doseže dubinu od 10.935 metara (35.876 stopa) — što ga čini dubljim nego što je Mont Everest visok.

 

[Nina]

„Knup“ šeširi farmera Khasi u Meghalaji, u Indiji, predstavljaju pravi dokaz mudrosti predaka i poštovanja prema životnoj sredini. Ručno izrađeni od ručno tkanog bambusa i palminog lišća, ovi veliki, kupolasti pokrivači za glavu nisu samo vodootporni i iznenađujuće lagani, već omogućavaju onima koji ih nose da rade napolju bez brige o vrelom suncu i jakim kišama severoistočne Indije. U mnogim ruralnim zajednicama, njihova izrada ostaje živa tradicija, koja se prenosi sa roditelja na decu, a takođe predstavlja oblik održive lokalne ekonomije.

 

[Nina]

,,Ovaj cvet se zove Elata. Ovo je orhideja iz Brazila u kojoj se nalazi golub mira unutra.
Cveta samo tokom Strasne nedelje i poznat je i kao Cvet Svetog Duha.
Kažu da ga treba poslati onima koje želite da blagoslovite i koji su vam dragi."