Znam da je nasilje još kako postojeće u mnogim porodicama, brakovima, vezama, i da mnogi slabiji članovi zajednica žive u strahu i nasilju od strane "najbližih".
Ovde bih postavio pitanje vama članicama foruma koje ste imale tu životnu sreću da niste žrtve nasilja, već ipak živite neki siguran život, i vaša psiha nije traumatizovana dugogodišnjim trpljenjem nasilja.
Da li ste nekada u bilo kojoj situaciji u bilo kojem trenutku u životu bile fizički napadnute i pretrpele udarce od strane muškarca, bilo da je neko blizak ili neko nepoznat ?
Da li vas je nekada neka muška individua sa te pozicije da je on snažniji i muškarac, a vi slabiji i žensko, čak "samo" ućutkao, pripretio, i slično ?
Ako jeste, možete li da napišete kako je to uticalo na vaše razmišljanje, da li je imalo traumatičnih posledica ?
Ovde bih postavio pitanje vama članicama foruma koje ste imale tu životnu sreću da niste žrtve nasilja, već ipak živite neki siguran život, i vaša psiha nije traumatizovana dugogodišnjim trpljenjem nasilja.
Da li ste nekada u bilo kojoj situaciji u bilo kojem trenutku u životu bile fizički napadnute i pretrpele udarce od strane muškarca, bilo da je neko blizak ili neko nepoznat ?
Da li vas je nekada neka muška individua sa te pozicije da je on snažniji i muškarac, a vi slabiji i žensko, čak "samo" ućutkao, pripretio, i slično ?
Ako jeste, možete li da napišete kako je to uticalo na vaše razmišljanje, da li je imalo traumatičnih posledica ?
) nego drugim stvarima. Mislim da nikad više nisam osetio takav nagon za destrukcijom sem tada. I suzdržao sam se ipak...
što je tebi problem ako iskažem svoje slaganje
Mislim, fizičko nasilje jeste sastavni deo života, a žene su tu kao uglavnom fizički slabije na tapetu da budu plave i modre. Kontam ja da mogu nekad partneri da se popiče onako žestoko pa da vrag odnese šalu, pa da padne i fizičko razračunavanje. Desi se i započinju ga i muški i ženski povremeno, mada nikako nije dobro.
