DA LI TREBA TUĆI DECU U VASPITNE SVRHE?

[Happy-ca]

"NE!" koje nije propraceno odgovarajucom akcijom ne znaci nista - i to je najcesca pocetnicka greska kod roditelja.

Znaci, nije u pitanju strah - u pitanju je da je dete potpuno sigurno da tvoje NE znaci NE, a ne znaci MOZDA niti PROMENICU MISLJENJE ZA 5 MINUTA.

Nije u pitanju strah, u pitanju je doslednost.

Uzmimo situaciju, na primer, da dete skace po krevetu. Ako se mama samo dere "Ne, ne, pasces!", to ne znaci nista.
Mama koja mu pridje, kaze "Ne!" i skine ga sa kreveta - e, to je vec druga prica.
Sto ne znaci da ono nece jos nekoliko puta da pokusa da se vrati na krevet, ali posle jedno tri-cetiri ce prestati.

Isto vazi za uticnicu - pridjes, kazes "Ne!" i maknes ga od nje. U najranijem uzrastu nema potrebe da se objasnjava - poenta je da shvate sta tvoje "Ne!" znaci.
Ako se tako radi, negde oko tri godine stizemo do faze kad nije potrebno ni da kazes "Ne!", dovoljno je samo da pozoves dete odredjenom bojom glasa i ono vec zna da je krenulo u nesto sto ne treba...

Da,ali meni Aleksandar obozava da se penje na kompjutersku stolicu,koja se okrece,pa preko nje da se popne na kompjuterski sto da bi dirao monitor,i posto se u tim situacijama,stolica okrene,on naravno krene da pada i onda se i muz i ja bacamo da ga uhvatimo.Tada ja primenim metodu,on na stolicu,a ja NE,pa ga skinem sa stolice,ali malo sutra,on to protumaci kao igru i onda se brze bolje ponovo popne nastolicu,i kad ja pridjem da ga skinem,naravno uz NE,on pocne da cici i vristi od srece,i opet se munjevito popne na stolicu,i tako ja provedem ceo dan skidajuci njega sa stolice,a on se u sebi misli,jao kako se mama i ja lepo igramo.E sad nikada ga zbog toga nisam udarila,to mi je glup razlog,ali kada je jednom pao sa te iste stolice,videla sam da se vise uplasio nego sto se udario i nisam mu prisla,on je tada plakao,udaljio se od stolice,seo na trosed i nastavio da gleda Sundjer Boba,medjutim posle par sati je sve zaboravio,i opet smo se igrali skidanja sa stolice.

 

[mlekce]

Da,ali meni Aleksandar obozava da se penje na kompjutersku stolicu,koja se okrece,pa preko nje da se popne na kompjuterski sto da bi dirao monitor,i posto se u tim situacijama,stolica okrene,on naravno krene da pada i onda se i muz i ja bacamo da ga uhvatimo.Tada ja primenim metodu,on na stolicu,a ja NE,pa ga skinem sa stolice,ali malo sutra,on to protumaci kao igru i onda se brze bolje ponovo popne nastolicu,i kad ja pridjem da ga skinem,naravno uz NE,on pocne da cici i vristi od srece,i opet se munjevito popne na stolicu,i tako ja provedem ceo dan skidajuci njega sa stolice,a on se u sebi misli,jao kako se mama i ja lepo igramo.E sad nikada ga zbog toga nisam udarila,to mi je glup razlog,ali kada je jednom pao sa te iste stolice,videla sam da se vise uplasio nego sto se udario i nisam mu prisla,on je tada plakao,udaljio se od stolice,seo na trosed i nastavio da gleda Sundjer Boba,medjutim posle par sati je sve zaboravio,i opet smo se igrali skidanja sa stolice.

Pa ja nisam rekla da to bas kod svakog deteta pali iz prve.
Vezbaj izraz lica u ogledalu.
Moras da budes ozbiljna kad mu kazes "NE!".
Ubrzo ce shvatiti da se ne igras...

 

[rdeki]

Uzmimo situaciju, na primer, da dete skace po krevetu. Ako se mama samo dere "Ne, ne, pasces!", to ne znaci nista.
Mama koja mu pridje, kaze "Ne!" i skine ga sa kreveta - e, to je vec druga prica.
Sto ne znaci da ono nece jos nekoliko puta da pokusa da se vrati na krevet, ali posle jedno tri-cetiri ce prestati.

Posle tri-četiri puta će to shvatiti kao igru, i onda će uz kikot da se penje na krevet izazivajući roditelja da ga ponovo odande spusti. U takvoj situaciji "Ne!" ne znači apsolutno ništa.

Isto vazi za uticnicu - pridjes, kazes "Ne!" i maknes ga od nje. U najranijem uzrastu nema potrebe da se objasnjava - poenta je da shvate sta tvoje "Ne!" znaci.
Ako se tako radi, negde oko tri godine stizemo do faze kad nije potrebno ni da kazes "Ne!", dovoljno je samo da pozoves dete odredjenom bojom glasa i ono vec zna da je krenulo u nesto sto ne treba...

Baš tako. Poenta je da shvati šta "Ne!" znači, a ne da sve to shvati kao još jednu igru. A ja pitam kako postići baš to.

 

[rdeki]

ja primenjujem sve iz te knjige, tvrdim da moze... nema veze ni sa kakvim standardima

a sve sto covek kaze tamo, tvrdi o vaspitanju dece, se kod mene pokazalo kao tacno

moj sin zeli da bude dobar, zeli da mi ugodi i lepo slusa sve sto mu kazem... uopste nemam nikakav problem sa njim

a osnovno pravilo je sledece:
slusaj svoje dete da bi ono slusalo tebe
dobro dete je srecno dete

i najbolje je kada se pocne od rodjenja, ali moze i kasnije, mozda uz pomoc nekog terapeuta

covek koji je pisao knjigu je cuven po svojoj Attachment parenting tezi, a psihijatri i psiholozi sirom sveta prihvataju i poceli da uveliko primenjuju u svojoj praksi

nemam ja sta da ti prepricavam... ima literatura, pa ako te stvarno zanima ti citaj, a ako hoces da se drndas na forumu radi to bez mene...caos

Lep odgovor od nekoga ko je pun strpljenja...

 

[mlekce]

Posle tri-četiri puta će to shvatiti kao igru, i onda će uz kikot da se penje na krevet izazivajući roditelja da ga ponovo odande spusti. U takvoj situaciji "Ne!" ne znači apsolutno ništa.

Baš tako. Poenta je da shvati šta "Ne!" znači, a ne da sve to shvati kao još jednu igru. A ja pitam kako postići baš to.

Pocinjem da licim na papagaja!!!

Dakle:
Odlucan, smiren glas.
Ozbiljan izraz lica.
"NE!" propraceno konekretnom akcijom.
Potom udaljis dete od zeljenog objekta.
Ponavljati po potrebi...

Ja stvarno ne mogu jasnije da ti kazem. Eventualno da dodam da NIPOSTO ne padas na umilne kezove ili histerisanja. (A bice i jednih i drugih).

 

[rdeki]

Pocinjem da licim na papagaja!!!

Dakle:
Odlucan, smiren glas.
Ozbiljan izraz lica.
"NE!" propraceno konekretnom akcijom.
Potom udaljis dete od zeljenog objekta.
Ponavljati po potrebi...

Ja stvarno ne mogu jasnije da ti kazem. Eventualno da dodam da NIPOSTO ne padas na umilne kezove ili histerisanja. (A bice i jednih i drugih).

A i ja opet, baš kao papagaj.
Sve to uz odlučan i smiren glas. Udaljim dete, ono se vrati. Hajdemo opet, pa opet, pa opet... E onda dete počinje da se igra. Mogu ja izgledati leden kao stena, ono se igra. U toj situaciji "NE!" gubi svaki smisao. Ovo što pišem je moje iskustvo sa mojom decom, naročito sa mlađom ćerkom.
A kao što sam već više puta ponovio, neće svako dete reagovati isto u sličnim situacijama.

 

[gost133745]

Lep odgovor od nekoga ko je pun strpljenja...

a, ne... ne!

savrseni nedostatak strpljenja je moja najveca mana

ali svoje dete toliko volim da uspem da iscedim iz sebe ono najbolje

 

[SALE_LAW]

ma treba was lepo swe odawde istuci pa da widite kako je! ! !

 

[TT-bibac]

A i ja opet, baš kao papagaj.
Sve to uz odlučan i smiren glas. Udaljim dete, ono se vrati. Hajdemo opet, pa opet, pa opet... E onda dete počinje da se igra. Mogu ja izgledati leden kao stena, ono se igra. U toj situaciji "NE!" gubi svaki smisao. Ovo što pišem je moje iskustvo sa mojom decom, naročito sa mlađom ćerkom.
A kao što sam već više puta ponovio, neće svako dete reagovati isto u sličnim situacijama.

Ocigledno te dete ne shvata dovoljno ozbiljno ... Moras da nadjes nacin da izgledas bas strogo da ipak malo zazire od tog pogleda, pa ako treba i neka mera zabrane...

 

[steffica]

Ja stvarno ne mogu jasnije da ti kazem. Eventualno da dodam da NIPOSTO ne padas na umilne kezove ili histerisanja. (A bice i jednih i drugih).

E, moj Stefan je takav sarmer da je to neverovatno.
Situacija: Vadi vlazne maramice iz kesice. Ja mu ih uzmem i kazem :" Ne moze vise" i stavim ih na naslon kreveta. Dolazi on, skace na mene i ljubi me, ljubi 1000 puta, i polako zavlaci ruku da uzme maramice. Ja ga pogledam, a on uzima maramice, podigao obrve i klima glavom.
Isto tako zna i da namiguje kad mu nesto treba, doduse sa oba oka, ali je taaakooo sladak....

 

[mackica ns]

I ja garantujem da je najveća greška roditelja što padaju na dečije suze.
A oni nas zezaju, samo tako

 

[rdeki]

Ocigledno te dete ne shvata dovoljno ozbiljno ... Moras da nadjes nacin da izgledas bas strogo da ipak malo zazire od tog pogleda, pa ako treba i neka mera zabrane...

Pa to pitam. Kako?

 

[Hellen]

Pa to pitam. Kako?

Мораш да изгледаш озбиљно и одлучно!

Имам колегиница које вриште, трескају и дерњају се на ђаке, па их нико не ферма... Мени је довољно само да застанем, направим паузу и полако и врло озбиљно кажем:''Доста.''
И сви заћуте као заливени. Онда ми колегинице кукају како су ђаци данас овакви или онакви и како никога не поштују, а у ствари ОНЕ су те које нису успеле да успоставе прави однос са њима, и не поштују ЊИХ и ЊИХ неће да слушају, док су са другим колегама супер послушни.
Мислим да је у питању ауторитет који је стиче у свим другим ситуацијама у неком односу, а овде само долази до изражаја.

Родитељ који није доследан - неће бити испоштован.
Родитељ који се руга или често провоцира дете - неће бити испоштован.
Родитељ који је превише благ и попустљив - неће бити испоштован.
Родитељ који је неозбиљан, коме је све само игра - неће бити испоштован.
Родитељ који је престрог - неће бити испоштован (добиће инат као реакцију)

Мој бивши супруг се стално нешто блесавио са децом, играо се, стално је све окретао на зезање... И то је било симпатично и деца су то волела. Али, онда дође до ситуације стани-пани, и деца се и даље церекају, уопште га не доживљавају озбиљно и неће да га послушају.
И онда морам ја да будем баба-рога која ће да каже НЕ, или ОДМАХ, или ДОСТА, јер њега неће да слушају...

 

[TT-bibac]

Ne znam koliko je mala ta mladja cerkica, ali kod sasvim male dece ne mozes ti nista objasnjavati, vec mora da primeti strog glas i kao da je dresiras, uporno i uporno joj pokazujes sta sme sta ne sme. tj da je skines sa stolice svaki put kad se popne, na primer, i svaki put sve strozijim glasom (ton je bitan) i pokretom ruke malo preteci jasno pokazes da to ne sme uz jedno odsecno NE.

Doslednost i upornost su tu najvazniji, dete cak i tako malo mora da shvati da je tvoja poslednja. I da ce on biti taj koji mora da popusti, uvek.

Nego roditeljima to dosadi, pa idu linijom manjeg otpora i popuste, sto je ogromna greska, jer ako jednom popustis vise te nece uzimati za ozbiljno
..

 

[mlekce]

Мораш да изгледаш озбиљно и одлучно!

Имам колегиница које вриште, трескају и дерњају се на ђаке, па их нико не ферма... Мени је довољно само да застанем, направим паузу и полако и врло озбиљно кажем:''Доста.''
И сви заћуте као заливени. Онда ми колегинице кукају како су ђаци данас овакви или онакви и како никога не поштују, а у ствари ОНЕ су те које нису успеле да успоставе прави однос са њима, и не поштују ЊИХ и ЊИХ неће да слушају, док су са другим колегама супер послушни.
Мислим да је у питању ауторитет који је стиче у свим другим ситуацијама у неком односу, а овде само долази до изражаја.

Родитељ који није доследан - неће бити испоштован.
Родитељ који се руга или често провоцира дете - неће бити испоштован.
Родитељ који је превише благ и попустљив - неће бити испоштован.
Родитељ који је неозбиљан, коме је све само игра - неће бити испоштован.
Родитељ који је престрог - неће бити испоштован (добиће инат као реакцију)

Мој бивши супруг се стално нешто блесавио са децом, играо се, стално је све окретао на зезање... И то је било симпатично и деца су то волела. Али, онда дође до ситуације стани-пани, и деца се и даље церекају, уопште га не доживљавају озбиљно и неће да га послушају.
И онда морам ја да будем баба-рога која ће да каже НЕ, или ОДМАХ, или ДОСТА, јер њега неће да слушају...

Tacno tako! Ja mom vec 20 godina ne mogu da dokazem da nije stvar u tome sto se deca mene boje vise nego njega (licno, cak mislim da je obrnuto), nego sto znaju, kako oni kazu, da nisu tvrdoglaviji od mame! (Neki jos nisu naucili razliku izmedju doslednosti i tvrdoglavosti).
Ukratko, mama ne pada ni na suze ni na osmehe. NE! ostaje NE!

 

[Feelgooood]

I ja garantujem da je najveća greška roditelja što padaju na dečije suze.
A oni nas zezaju, samo tako

Apsolutna istina ! Juče sam se stvarno zapanjila (ko zna šta me još čeka ) moja beba stara dva meseca, mala šmizla, nešto je krenula da kenjka sa tendencijom da zaplače.. Znam da joj ništa ne fali,
upravo presvučena, nahranjena, do tada vesela i smejala se.. ali nešto u trenutku nije bilo po volji i ona
krene da kenjka.. naravno, vidim da me zeza, stvarno neverovatno ali me zeza, onda počnem da se
smejem, da je golickam i sve vreme se glasno smejem, naravno i ona se nasmeje i posle toga nije
bilo pomena da će plakati...
Znam da je mnogo mala da bi se ovo uzimalo u razmatranje za ozbiljno zezanje, ali mi je delovalo
kao zezanje u pokušaju

 

[gost133745]

Apsolutna istina ! Juče sam se stvarno zapanjila (ko zna šta me još čeka ) moja beba stara dva meseca, mala šmizla, nešto je krenula da kenjka sa tendencijom da zaplače.. Znam da joj ništa ne fali,
upravo presvučena, nahranjena, do tada vesela i smejala se.. ali nešto u trenutku nije bilo po volji i ona
krene da kenjka.. naravno, vidim da me zeza, stvarno neverovatno ali me zeza, onda počnem da se
smejem, da je golickam i sve vreme se glasno smejem, naravno i ona se nasmeje i posle toga nije
bilo pomena da će plakati...
Znam da je mnogo mala da bi se ovo uzimalo u razmatranje za ozbiljno zezanje, ali mi je delovalo
kao zezanje u pokušaju

Mislim da je pogresno takvo posmatranje bebe. Pre svega moras da shvatis da beba ne razmislja kao odrasla osoba... ona tebe ne zeza, ona jednostavno ne zna drugi nacin da izrazi da joj treba nesto... bebe nisu tako jednostavne, da im treba samo presvlacenje i hrana, ko zna sta joj nije bilo po volji. Mozda joj je bilo dosadno, mozda je htela da je mazis... ko zna... jedino sto sigurno znam je da te nije zezala, nego joj je nesto sigurno trebalo, a ona ima ogranicen arsenal alata kojima govori mami da joj nesto treba.

ne bih da duzim, imam posla... ali bebe ne zezaju

 

[Feelgooood]

Mislim da je pogresno takvo posmatranje bebe. Pre svega moras da shvatis da beba ne razmislja kao odrasla osoba... ona tebe ne zeza, ona jednostavno ne zna drugi nacin da izrazi da joj treba nesto... bebe nisu tako jednostavne, da im treba samo presvlacenje i hrana, ko zna sta joj nije bilo po volji. Mozda joj je bilo dosadno, mozda je htela da je mazis... ko zna... jedino sto sigurno znam je da te nije zezala, nego joj je nesto sigurno trebalo, a ona ima ogranicen arsenal alata kojima govori mami da joj nesto treba.

ne bih da duzim, imam posla... ali bebe ne zezaju

Etotako što me tako ozbiljno shvataš, pa majku mu, nisam debil znam i sama sve to.. samo mi je bila
simpatična njena reakcija, kada je "prevedeš" na jezik odraslih ljudi onda izgleda kao zezanje

 

[gost133745]

Etotako što me tako ozbiljno shvataš, pa majku mu, nisam debil znam i sama sve to.. samo mi je bila
simpatična njena reakcija, kada je "prevedeš" na jezik odraslih ljudi onda izgleda kao zezanje

pa ne mogu da budem sigurna jer ima ljudi koji tuku decu jer misle da ih zezaju, pa cak pricaju kako deca rade ovo ili ono da bi ih izmanipulisala... katastrofa! i to sasvim, reklo bi se, normalni ljudi govore takve stvari... potpuno izvrcu realnost jer oni misle da je bebin zadatak da se njima prilagode, a ne obratno

 

[rdeki]

Мораш да изгледаш озбиљно и одлучно!

Имам колегиница које вриште, трескају и дерњају се на ђаке, па их нико не ферма... Мени је довољно само да застанем, направим паузу и полако и врло озбиљно кажем:''Доста.''
И сви заћуте као заливени. Онда ми колегинице кукају како су ђаци данас овакви или онакви и како никога не поштују, а у ствари ОНЕ су те које нису успеле да успоставе прави однос са њима, и не поштују ЊИХ и ЊИХ неће да слушају, док су са другим колегама супер послушни.
Мислим да је у питању ауторитет који је стиче у свим другим ситуацијама у неком односу, а овде само долази до изражаја.

Родитељ који није доследан - неће бити испоштован.
Родитељ који се руга или често провоцира дете - неће бити испоштован.
Родитељ који је превише благ и попустљив - неће бити испоштован.
Родитељ који је неозбиљан, коме је све само игра - неће бити испоштован.
Родитељ који је престрог - неће бити испоштован (добиће инат као реакцију)

Мој бивши супруг се стално нешто блесавио са децом, играо се, стално је све окретао на зезање... И то је било симпатично и деца су то волела. Али, онда дође до ситуације стани-пани, и деца се и даље церекају, уопште га не доживљавају озбиљно и неће да га послушају.
И онда морам ја да будем баба-рога која ће да каже НЕ, или ОДМАХ, или ДОСТА, јер њега неће да слушају...

Pa eto.
Nisu svi nastavnici isti. Neki umeju, neki ne.
Nisu ni svi roditelji isti. Neki umeju, neki ne.
A sve to opet ide u prilog tvrdnji da nisu sva deca ista, nisu ni svi roditelji isti, pa ne može ni da postoji neki univerzalni metod vaspitavanja dece koji bi bio primenjiv na svu decu i na sve roditelje. Ono što je bitno je da dete ne odrasta nošeno mišlju da mu je sve što poželi dopušteno.

 

[rdeki]

Apsolutna istina ! Juče sam se stvarno zapanjila (ko zna šta me još čeka ) moja beba stara dva meseca, mala šmizla, nešto je krenula da kenjka sa tendencijom da zaplače.. Znam da joj ništa ne fali,
upravo presvučena, nahranjena, do tada vesela i smejala se.. ali nešto u trenutku nije bilo po volji i ona
krene da kenjka.. naravno, vidim da me zeza, stvarno neverovatno ali me zeza, onda počnem da se
smejem, da je golickam i sve vreme se glasno smejem, naravno i ona se nasmeje i posle toga nije
bilo pomena da će plakati...
Znam da je mnogo mala da bi se ovo uzimalo u razmatranje za ozbiljno zezanje, ali mi je delovalo
kao zezanje u pokušaju

Moja mala šmizla je bila strašan zezator. Staviš je u krevetac da spava, a ona krene da se dernja. Hajde da je malko ljuljaš... A ona te tera da stojiš i ljuljaš je. Ako sedneš, počne da plače. Ako stojiš, ali prestaneš da je ljuljaš, počne da plače.

 

[Debela Berta]

Uh mi smo juče imali super lekciju.
Naime, od kada je krenuo u vrtić Vanjuška je postao malko agresivan, i kad mu nešto nije po volji krene da udara ili grebe. Milion puta je ponovljeno, ne i ne i ne, nekad popizdim pa udarim i ja njega, pa onda opet priča, vidiš kako boli pa boli i mene itd. itd.

E sad juče me je udario i ja sam mu fino rekla ako to još jednom ponovi da neće moći da gleda crtani uveče kad legne. (znam da posledica treba da sledi odmah ali to mu je verujte najveća kazna da pred spavanje ne odgleda crtać). Bila sam mrtva ozbiljna.

Kad je malo kasnije ponovo nasrnuo na mene opet sam mu ozbiljno objasnila da su dogovori i obećanja nešto što bi moralo da se ispoštuje i da će ih pratiti posledica.
Kad je legao u krevet tražio je da mu pustim crtać ali sam ga podsetila šta se desilo i začudo vrlo je lako to prihvatio.

Pa sad mislim da je presudno bilo to što sam bila potpuno smirena, ozbiljna i odlučna.
Videćemo na dalje.

 

[steffica]

I Stefan isto kad mu nesto nije po volji oce da histerise i da se udara. Ja ga sljapnem po guzi i pustim da ga da place. Ili ga samo pustim da place, lepo se odaljim i pustim ga da se dernja. Posle 2-3 sekunde me trazi da ga uzmem. Jednostavno kod njega ne vredi prica, valjda je jos mali. I kad mu pridjem on samo vice ne, ne i gura. Onda ga pitam " Da odem", a on klimne glavom i ja se lepo udaljim. Ubrzo pocne da vice Mama,mama i onda pridjem i uzmem ga.

 

[diskus13]

ja mojoj cerkici sve pricam jos kad je imala 6-7 meseci, tako da sada o svemu se dogovaramo, sada ima 2 god. kada smo bili sa bakama i dekama duzi period pocela je da psuje, da histerise, ujeda, i da negoduje, pa sam onda ubrala jedam prut udarila supruga i on je poceo da kuka kao ga boli i kako ce biti dobar, tako da je i ona polako pocela da se smiruje. sa decom mora se peicati i biti dosledam u onome sto hocete da postignete. inace ona jedino mene slusa, a kada je sama sa suprugom i postane nepodnosljiva, on joj samo kaze da ce zvati mamu i ona se smiri a ja je netucem niti je kaznjavam ali to pali kod njega i nje

 

[steffica]

Svaka cast za metod...