Da li su devojke sposobne da vole?

[-Northerian-]

Skapirao sam da 90 posto devojaka sa kojima sam bio ne umeju da iskazu osecanja ili ih jednostavno nemaju

Doslo je vreme kada gotovo da nema prave ljubavi, sve se svodi na veze na vece ili par dana i to je to

Cim priznas devojci da si zaljubljen u nju nakon par dana veze sutne te jer joj time budzis ego i kapira da te mota oko malog fingera

 

[GrimReaper]

Tripuješ. Samo zato što se tebi to trenutno dešava, ne znači da je apsolutna i nepobitna istina.

 

[Sceko]

Sve je manje pravih ljubavi na zalost, mada ni mi nismo nista bolji...

 

[Magic_Stick]

Od ljubav beze kao od kuge

 

[gost 241814]

strashno sa kakvim si ti devojkama bio

 

[Magic_Stick]

strashno sa kakvim si ti devojkama bio

ehh ...da je probao tebe

 

[gost 167296]

Skapirao sam da 90 posto devojaka sa kojima sam bio ne umeju da iskazu osecanja ili ih jednostavno nemaju

Doslo je vreme kada gotovo da nema prave ljubavi, sve se svodi na veze na vece ili par dana i to je to

Cim priznas devojci da si zaljubljen u nju nakon par dana veze sutne te jer joj time budzis ego i kapira da te mota oko malog fingera

To sto si ti zaljubljen u nju ne mora da znaci da je i ona u tebe. Bolje da te sutne nego da te laze. Mada kontam da samo nisi jos naleteo na pravu

 

[paperinos]

Koja ljubav koje trice i kucine udri to medj guzove i trpaj dok ti se hoce a posle nadjes drugu pa opet sve iz pocetka.

 

[Sceko]

Istina ziva, samo cepaj...

 

[MathPhysics]

Ja bih sad malo filozofirao o ovome, dajući odgovor koji nije praktičan, ali po meni vrlo realan i smislen. I to opštiji odgovor od onog koji se ovde traži, jer ću pitanje genralizovati i reći "da li je iko sposoban da voli?"

Ljudi žele sreću. I u suštini, kada vole, oni ne vole drugu osobu nego sam osećaj da je ona njihova. Oni ne vole nju kao takvu već sebe uz nju. Njima prija sam osećaj da su voljeni i da vole, njima prija slast koja proističe iz svega što čini uzajamni odnos. Kroz ljubav prema drugoj osobi mi zapravo volimo sebe.

Da nije tako mi bismo se lako nosilli sa raskidom (na inicijativu druge strane) ili odbijanjem. Ta druga osoba je srećnija bez nas. Ako je mi zaista volimo trebalo bi da je učinimo srećnom, i da se radujemo raskidu/odbijanju jer je to doprinelo njenoj sreći. Ali ne, mi ćemo biti tužni jer nam nije dopustila da uđemo u njen život (ili da ostanemo u njemu). Pa koga mi zapravo volimo, sebe ili nju?

Ljudi različitih uzrasnih kategorija traže od ljubavi različte stvari, ali uvek ono što njima treba da budu srećni. Da potisnu svoju usamljenost, da nađu utehu za probleme, da reše neko praktično pitanje itd. Sve u svemu, oni traže način da efikasnije vole sebe. Ali veza nije jedini način da se to postigne. Pumpanje vrednosti je jedan od njih. Kada primete da ih neko žarko želi voljne su da ispituju granice do kojih ta ljubav seže, da je stavljaju na iskušenje, i što je ta ljubav veća, njima će biti prijatnije, jer činjenica da su vredne velike ljubavi može da ih ubedi da i same imaju veliku vrednost. Naknadnim odbacivanjem ili trenutnim odbijanjem čovek sebe takođe ubeđuje kako je mnogo vredan i kako je uzvišeniji od toga što mu se nudi, A sve je to način da se hrani ego.

Način na koji se mehanizam sreće ostvaruje nije uvek isti, i nisu sve ljubavi površne, ali su sve realizovane na poziciji sebe samih. Ja ne kažem da je to loše, to je po meni prosto tako. I onda nema smisla buniti se što je volja druge strane različita od naše, što je ljubav koju dobijamo naizgled prazna, jer se osećaj sreće stvara u nama samima. Ljubav je zapravo samo sreća sa dva naličja. A ona retko sijaju podjednako.

 

[Фјодор]

od tebe sam i ocekivao nesto slicno.
samo, mislim da si se malo presao u samom startu.

Ljudi žele sreću. I u suštini, kada vole, oni ne vole drugu osobu nego sam osećaj da je ona njihova. Oni ne vole nju kao takvu već sebe uz nju. Njima prija sam osećaj da su voljeni i da vole, njima prija slast koja proističe iz svega što čini uzajamni odnos. Kroz ljubav prema drugoj osobi mi zapravo volimo sebe.

Da nije tako mi bismo se lako nosilli sa raskidom (na inicijativu druge strane) ili odbijanjem. Ta druga osoba je srećnija bez nas. Ako je mi zaista volimo trebalo bi da je učinimo srećnom, i da se radujemo raskidu/odbijanju jer je to doprinelo njenoj sreći. Ali ne, mi ćemo biti tužni jer nam nije dopustila da uđemo u njen život (ili da ostanemo u njemu). Pa koga mi zapravo volimo, sebe ili nju?

kako kaze brana petrovic:

zaklinjem se:
da bih tebe ogrejao,
ana, zapalio bih i svoje kosti.

mislim da ova zakletva, na srecu (ili na nesrecu, kako kad), jos uvek ima neku vrednost.


mozda se jednom uveris da gresis.
u suprotnom, nije ni bitno.

 

[MathPhysics]

Toliko snažna ljubav ipak postoji samo u poeziji.

Ali, i pored toga, ovo nije neuskladivo sa onim što sam ja izneo. Zapravo, savršeno se uklapa u taj kalup.

Kako bih to objasnio, najpre ću ti izneti stav da je altruizam oblik egoizma. Kada nesebično pomažeš nekom drugom ti to ne radiš da bi njega usrećio, već jer si sam srećan kada pomogneš i kada je taj drugi srećan. Dakle, zalaganjem za druge, mi pomažemo sebi.

Tako možemo prići i ovom citatu. Može se čoveku činiti da nekog voli više od sebe samog, i može se zaista potpuno "davati" za nju i njenu sreću. Ali zašto on to radi? Zato što će njega usrećiti to što je ona srećna.

I da, ne tvrdim da ne postoje izuzeci... Samo mi se čini da se velika većina današnjih ljubavi može podvesti pod napisano.

 

[Лулница]

Toliko snažna ljubav ipak postoji samo u poeziji.

Ali, i pored toga, ovo nije neuskladivo sa onim što sam ja izneo. Zapravo, savršeno se uklapa u taj kalup.

Kako bih to objasnio, najpre ću ti izneti stav da je altruizam oblik egoizma. Kada nesebično pomažeš nekom drugom ti to ne radiš da bi njega usrećio, već jer si sam srećan kada pomogneš i kada je taj drugi srećan. Dakle, zalaganjem za druge, mi pomažemo sebi.

Tako možemo prići i ovom citatu. Može se čoveku činiti da nekog voli više od sebe samog, i može se zaista potpuno "davati" za nju i njenu sreću. Ali zašto on to radi? Zato što će njega usrećiti to što je ona srećna.

I da, ne tvrdim da ne postoje izuzeci... Samo mi se čini da se velika većina današnjih ljubavi može podvesti pod napisano.

Razmišljam o ovome što si napisao...

Meni to više deluje kao, ne znam kako bih to nazvala, recimo terapija za lecenje svojih frustracija i nezadovoljstava i da tu nema ni govora o pravoj,iskrenoj ljubavi.

Ne mislim da vecina ljudi ne zna da voli nego se toga boji, nesvesno, lakse im je da kako kazes vole "sebe u necijem prisustvu" zar ne mislis da ja to cist egoizam, bez ljubavi / a ko voli sebe, voli i druge. Egoizam nije ljubav!

I takodje mislim da ljubav i povrsnost ne idu nikako zajedno / znaci opet nema ljubavi.
Ljubav ne pada sa neba i ne "odrzava" se sama po sebi, treba je negovati, jacati,cuvati, biti spreman na iskusenja, ako treba i trpiti,...
A danas je najlakse stati kod prvog problema ili neslaganja i zakljuciti kako ljubavi nema, kako je to iluzija, utopija, ljubav prema sebi, i slicno.

Ljubavi ima ali da bi je imali / trebamo i da je damo, zar ne? Volite vi nekog onako kako bi voleli vas da vole...nemojte biti proracunati i sebicni!
Ja verujem u to da se sve ponasa kao bumerang, pa i emocije jer ako "volimo" nekog tj volimo sebe u tom odnosu, nece ga nista spolja narusiti jer je on vec na pocetku narusen nasom neiskrenoscu i laznom ljubavi prema tom nekom...

A kad su emocije iskrene, bez da se zadovolje nase sebicne potrebe / tu samo moze ljubav da raste i jaca!

Ovo sto sam napisala, je iz mog iskustva i nisam teoretisala, cisto da se zna!

 

[Фјодор]

Toliko snažna ljubav ipak postoji samo u poeziji.

Ali, i pored toga, ovo nije neuskladivo sa onim što sam ja izneo. Zapravo, savršeno se uklapa u taj kalup.

Kako bih to objasnio, najpre ću ti izneti stav da je altruizam oblik egoizma. Kada nesebično pomažeš nekom drugom ti to ne radiš da bi njega usrećio, već jer si sam srećan kada pomogneš i kada je taj drugi srećan. Dakle, zalaganjem za druge, mi pomažemo sebi.

Tako možemo prići i ovom citatu. Može se čoveku činiti da nekog voli više od sebe samog, i može se zaista potpuno "davati" za nju i njenu sreću. Ali zašto on to radi? Zato što će njega usrećiti to što je ona srećna.

I da, ne tvrdim da ne postoje izuzeci... Samo mi se čini da se velika većina današnjih ljubavi može podvesti pod napisano.

ali samodestruktivnost nije uslov za iskrenu ljubav.
koliko shvatam, po tvom misljenju je jedina iskrena ljubav jednostrana, petrarkisticka, ali i to samo u slucaju da je nepristrasna i racionalna.

ja mislim da car ljubavi i jeste u tome sto pricinjava zadovoljstvo i onome ko voli i onome ko je voljen (ako je pri tome koliko toliko uzvracena i shvacena).

ne razumem kako bismo mogli izbeci ili ukloniti to osecanje lagodnosti, to je prirodna i neizbezna pojava.

 

[Лулница]

Toliko snažna ljubav ipak postoji samo u poeziji. .

Grešiš.

Nemojte ljudi, ako nešto niste doživeli, da tvrdite da to ne postoji. Nema smisla!

A objasni mi šta je poezija? Umisljen dozivljaj pesnika, sta?
Ne moze poezija da se stvara bez dozivljenih i prozivljenih emocija, ne bi u tom slucaju postojala, opstajala i bila cenjena kao umetnost...

A uostalom da su svi veliki pesnici umislili svoje emocije / objasni mi molim te kako i dan danas one opstaju, ucimo ih u skolama, citamo kad prolazimo kroz slicno, recitujemo, osvaja se stihovima, ...

Nemoj da potcenjujes poeziju! Ni da negiras postojanje prave ljubavi! Jer nisi u pravu, veruj mi...

 

[Џорџи]

tamo negde posle 30e ako se nauce pameti

 

[Лулница]

Toliko snažna ljubav ipak postoji samo u poeziji.

Ali, i pored toga, ovo nije neuskladivo sa onim što sam ja izneo. Zapravo, savršeno se uklapa u taj kalup.

Kako bih to objasnio, najpre ću ti izneti stav da je altruizam oblik egoizma. Kada nesebično pomažeš nekom drugom ti to ne radiš da bi njega usrećio, već jer si sam srećan kada pomogneš i kada je taj drugi srećan. Dakle, zalaganjem za druge, mi pomažemo sebi.

Tako možemo prići i ovom citatu. Može se čoveku činiti da nekog voli više od sebe samog, i može se zaista potpuno "davati" za nju i njenu sreću. Ali zašto on to radi? Zato što će njega usrećiti to što je ona srećna.

I da, ne tvrdim da ne postoje izuzeci... Samo mi se čini da se velika većina današnjih ljubavi može podvesti pod napisano.

Ja ti od sveg srca zelim da dozivis i spoznas pravu, iskrenu ljubav!
Jer kod ljubavi nema teorija, samo se oseca! Kad budes samo osecao, i ne budes mogao da objasnis i ne budes mislio na sebe / imaces ljubav!
I ti, i svi oni koji slicno kao ti razmisljaju, koliko vidim vec su na pocetku zivota digli ruke od ljubavi! Tuzno...

Neko ljubav dozivi u 20toj neko u 50toj / nema pravila i nemoj da izvlacis pogresne zakljucke i to napamet, cisto zbog sebe!

 

[akutasame94]

Toliko snažna ljubav ipak postoji samo u poeziji.

Ali, i pored toga, ovo nije neuskladivo sa onim što sam ja izneo. Zapravo, savršeno se uklapa u taj kalup.

Kako bih to objasnio, najpre ću ti izneti stav da je altruizam oblik egoizma. Kada nesebično pomažeš nekom drugom ti to ne radiš da bi njega usrećio, već jer si sam srećan kada pomogneš i kada je taj drugi srećan. Dakle, zalaganjem za druge, mi pomažemo sebi.

Tako možemo prići i ovom citatu. Može se čoveku činiti da nekog voli više od sebe samog, i može se zaista potpuno "davati" za nju i njenu sreću. Ali zašto on to radi? Zato što će njega usrećiti to što je ona srećna.

I da, ne tvrdim da ne postoje izuzeci... Samo mi se čini da se velika većina današnjih ljubavi može podvesti pod napisano.

Podesetilo me na prijtelje, kad Joey kaze da nema nesebicnog dobrog dela. Sve sto radimo (bilo volimo ili pomazemo) radimo jer se mi posle dobro osecamo i to nam je jedini cilj.

Iskreno ne slazem se, ja se ne oscam dobro tek tako, ja sam jednostavno srecan jer je druga osoba srecna, ne zato sto sam je ja usrecio

Verujem da ljubav postoji

 

[MathPhysics]

ne razumem kako bismo mogli izbeci ili ukloniti to osecanje lagodnosti, to je prirodna i neizbezna pojava.

Jeste, samo kažem da je taj osećaj cilj, a ne propratni efekat. Slažem se da je prirodno i dobro što mu težimo.

ja mislim da car ljubavi i jeste u tome sto pricinjava zadovoljstvo i onome ko voli i onome ko je voljen (ako je pri tome koliko toliko uzvracena i shvacena).

Nisam ni tvrdio da to nije čar ljubavi. Moja poenta- lično zadovoljstvo je cilj, a ne druga osoba. Uostalom, zašto se mi uopšte zaljubljujemo? Zato što nam treba neko i zato što hoćemo da nekom budemo potrebni. Opet, tu smo centralna figura mi, a ne druga osoba.

Ukratko bih odgovor na pitanje "da li iko može da voli" formulisao ovako: "da, sebe i sebe kroz druge".

 

[MathPhysics]

Grešiš.

Nemojte ljudi, ako nešto niste doživeli, da tvrdite da to ne postoji. Nema smisla!

A objasni mi šta je poezija? Umisljen dozivljaj pesnika, sta?
Ne moze poezija da se stvara bez dozivljenih i prozivljenih emocija, ne bi u tom slucaju postojala, opstajala i bila cenjena kao umetnost...

A uostalom da su svi veliki pesnici umislili svoje emocije / objasni mi molim te kako i dan danas one opstaju, ucimo ih u skolama, citamo kad prolazimo kroz slicno, recitujemo, osvaja se stihovima, ...

Nemoj da potcenjujes poeziju! Ni da negiras postojanje prave ljubavi! Jer nisi u pravu, veruj mi...

Ne tvrdim to zato što je ja nisam doživeo, nego analiziram ljude oko sebe. Drug je skoro ušao u vezu sa jednom devojkom, ali bez obizra na to mi svaki dan priča kako je sreo neku jako lepu, kako bi voleo da je osvoji, prepričava mi šta sve oseća prema drugim devojkama koje sreće na faksu ili poslu, i sve u svemu se ponaša kao i da nema tu devojku koju zaista voli. Jedan drugi drug je pre par godina željan ljubavi odlučio da za jedan dan prizna ljubav skupu od deset devojaka. I, realno, da li je veza u koju je tako ušao iskrena? Fazon, "koja hoće da me voli?" Drugarica mi je dosta dugo jednog dečka držala kao kućnog ljubimca. Priča mi kako ga ne voli, on joj služi samo da bi ga imala. Slobodne drugarice koje uporno pričaju kako samo treba neko da ih voli... A zatim odbijaju samo tako ako im se ne svidi. Onda, tu su silne priče kako sve vole "dušu", a kada im uđem u sobu- zidovi oblepljeni posterima mišićavih muškaraca. Dobar drug koji trpi toliko surove "ispale", iako je divan čovek i ponaša se fino prema njima... Itd. Možda sam ja u pogrešnom društvu, i možda ne funkcioniše sve kako ja opisujem inače, a možda je stvar i o uzrasnoj kategoriji, jer ovde analiziram one koji su mojih godina. Ne znam, ali okružen ovim svetom, ne mogu da govorim o drugačijem, ovo s čime se suočavam je teatralna gluma ljubavi u kojoj zapravo svi vole sami sebe. Egoizam preusmeren ka drugoj osobi. Mada, možda je stvar i u meni samom, pa možda stoga interpretiram na ovaj način jer sam ja takav. Ono što se zove "kompleksi".

Ono što poezija opisuje je ideal. I u čitankama se provlači zato što nas moraju učiti idealu. To su predstave o ljubavi kakva bi trebala da bude, ljubavi koja bi nas najviše usrećila, ljubav sa kojom bi svet bio lepše mesto. I sam pišem poeziju, iako samo iz hobija, eno, blog mi je pun ljubavnih pesama. Pročitaj ovu pesmu, i kaži mi, imaš li utisak da sam iskreno voleo onu kojoj je ona upućena?

Spojler

Dani i noći... Od besmisla tkani...
Prolazna doba... I nemiri znani...
Odlaze patnje u toku minuta...
U čemeru tame pogled mi luta....
Stojim i dalje spram besmisla sveta...
U pučini mraka samo sivilo cveta...
Prošlost se vrti u vihoru sete,
Sećanja sva oko ljubavi plete...
Jer latice tame nisu mogle da pruže
Ono što tražih u mirisu ruže...
Opojna, lepa, u punom cvatu,
Najlepša ptica u silovitom jatu...
Širokih krila, sa druge planete...
Zavoleh je jako, turobni svete...
Osmehe mame sećanja luda...
Zaneseni maštar je nalazi svuda...
Čemerne noći patnjama boji,
Iz latica palih jarke zavese kroji...
I samo ređa odmakle snove...
Bekstvom od mraka naziva nove...
Jer u moru sličnih se istakla ona...
Nežna i vedra, blistavog tona...
Zaljubljen bejah kao nikad do tada...
Voleh je onda... Volim je sada...
Ozaren snagom i nagonom trena...
Ali ostade ona u snu da mi drema...
Nju, lepu i tamnu, davno sam sreo...
Ona me nije, a ja sam je hteo...
I ostah da tražim u zvezdanom nebu,
Odraze njene u svadbenom velu...
Razočaran malo, rezigniran svime,
U tišini glasnoj joj dozivam ime...
Neće me čuti, a ni odjeke eha...
Čuće me druga... Čarobna, lepa...
Ali ipak tamo, na dalekoj zvezdi...
Samo se jedna onakva gnezdi...
Mnogima predan, svačemu vičan,
Blistavi cvet pronaćiću sličan....
No ipak u svetu bisera raznih,
Vrednosti ima i većih i praznih...
Svetiljkom glavnom u ulici sete,
Biće ta ljubav, neshvatljivi svete...

I moram te iznenaditi (razočarati), ali odgovor je "ne".

Nekad mi se čini da je ljubav koju je Merso osećao u Kamijevom "Strancu" ili "Srećnoj smrti" iskrenija od većine sadašnjih, iako je građena na jasnoj ravnodušnosti.

Mada je još verovatnije da se radi o mojim ličnim kompleksima i samozavaravanju kojim bih da prigušim vlastito nezadovoljstvo.

 

[MathPhysics]

Iskreno ne slazem se, ja se ne oscam dobro tek tako, ja sam jednostavno srecan jer je druga osoba srecna, ne zato sto sam je ja usrecio

Ti u tim prilikama sigurno možeš da tvrdiš da si srećan.

Ti ne možeš pouzdano da kažeš zašto.

Što doduše ne oprvdava ni moje mišljenje.

 

[Лулница]

Toliko snažna ljubav ipak postoji samo u poeziji.

Ali, i pored toga, ovo nije neuskladivo sa onim što sam ja izneo. Zapravo, savršeno se uklapa u taj kalup.

Kako bih to objasnio, najpre ću ti izneti stav da je altruizam oblik egoizma. Kada nesebično pomažeš nekom drugom ti to ne radiš da bi njega usrećio, već jer si sam srećan kada pomogneš i kada je taj drugi srećan. Dakle, zalaganjem za druge, mi pomažemo sebi.

Tako možemo prići i ovom citatu. Može se čoveku činiti da nekog voli više od sebe samog, i može se zaista potpuno "davati" za nju i njenu sreću. Ali zašto on to radi? Zato što će njega usrećiti to što je ona srećna.

I da, ne tvrdim da ne postoje izuzeci... Samo mi se čini da se velika većina današnjih ljubavi može podvesti pod napisano.

"Tako je malo ljubavi među ljudima. Ko ume da voli ne bi trebalo ništa drugo da radi." - Duško Radović

 

[Фјодор]

Nisam ni tvrdio da to nije čar ljubavi. Moja poenta- lično zadovoljstvo je cilj, a ne druga osoba. Uostalom, zašto se mi uopšte zaljubljujemo? Zato što nam treba neko i zato što hoćemo da nekom budemo potrebni. Opet, tu smo centralna figura mi, a ne druga osoba.

Ukratko bih odgovor na pitanje "da li iko može da voli" formulisao ovako: "da, sebe i sebe kroz druge".

eh, da je srece pa da si upravu, svet bi bio mnogo srecniji.

ali nisi (barem ne u potpunosti), evo zasto.
po tvojoj logici, mi se zaljubljujemo radi sebe, radi toga sto nam treba neko i sto hocemo da nekome budemo potrebni. (boldovano)
a otkud onda tolike nesrecne ljubavi?

stvar je u tome da ljubav dolazi nezvana, sama, ne nasom voljom.

da je tako kako ti kazes, petrarka ne bi zavoleo lauru vec neku siroticu, staricu, ili nekoga ko bi mu ljubav i uzvratio.
da je mogao, ne bi izabrao bas onu zbog koje ce citav zivot biti nesrecan.
ali nije mogao.

ima mnogo istine i u tome sto ti govoris, ali ne mislim da se sve svodi samo na licni interes.
siguran sam da se milioni ne bi slozili sa tobom, iz iskustva (ne mog, vec njihovog).

ps. nesto razmisljam, prvo bismo trebali definisati pojam ljubavi.

 

[Лулница]

ps. nesto razmisljam, prvo bismo trebali definisati pojam ljubavi.

Što klinci kažu: "To je teško pitanje '...

Ili recimo: "To je kad neko ima srce u očima..."

 

[Direkt]

Ljubav je njesra, žene su glupe, muškarci jure nedostižno a ono što poseduju drže oko sebe čisto da se ne bi osetili toliko usamljenim i ponašaju se prema tim devojkama ko prema psetu a i one to vole jer su sve veliki mazohisti.

Kraj priče