Da li ste svesni svoje nesvesti?

[Sibyla]

Vidi koliko sam ti teksta posvetio. A zašto?
Pa ja preko tebe razgovaram sa samim sobom u tebi.

Jako interesantno zapazanje. Posebno za ovakav vid komunikacije.

 

[­marlon]

jedinu nesvest koju kod sebe priznajem je ona koja me usled malokrvnosti tera da orgazmiram kratko

 

[hirajgoagain]

normalni mi uvek smrse konce...

a onda odem negde gde mene smatraju normalnom... pa mi to smrsi konce

 

[­marlon]

kako god da uvatis sebe naci ne mozes bez sebe same... drugi je tu samo da pogura

 

[hirajgoagain]

e noxe ne mogu da ti posaljem privatnu poruku

ponekad sam svesna donekle svoje nesvesti ali ako sam nesvesna ne mogu svega da budem svesna
nekad mi se cini da sam previse svesna ali opet tu nesto nedostaje. to mogu biti jako jezivi trenuci kada sam svesna da sve sto lupim ima tezinu i da nije svejedno. volim kad prodju.

fali mi nesto da me drzi u boljem stanju.

*

stavila sam ovde DA ali mislim da cu zavrsiti u zivotu vrlo normalno... ne verujem da ce biti nekog ludila
to je opet poza... akosi "lud" samo tako

 

[­marlon]

sad moze da se salje....

 

[­marlon]

ode jagodica...

svest i nesvest su samo pokazatelji koliko smo sami sebi ili okolini dovoljni ili nedovoljni. najeziviji trenutak je kad skontas da si postao klovn zabavljajuci druge gde svesno gubis sopstveno ja naustrp nesvesti onih koji pokusavaju da te kobajagi svesno a u stvari besvesno razumeju.

normalno i nenormalno su podjednaka iskrivljena ogledala gde se pravi lik formira u zavisnosti od deformacije ocnog zivca na jedan ili drugi nacin.

 

[Metronom]

Cudo da vecina bi......?

 

[The_Night_Hawk]

Да сам свјестан своје несвијести не бих куцао на форуму.
Већ на друга врата.

 

[gospodjica14]

Nenormalnim smatram ljude sa elementarnim nedostatkom empatije. Bezosecajne, okrutne, sposobne da muce i ubiju. Sve ostale ljudske "izopacenosti" bih bila u stanju da prihvatim. A da ih je malo - nije.

 

[needlman]

HHHmmm , da , ovaj , ne ,mislim možda ...
Niko apsolutno nije svestan , u potpunosti svoje nesvesnosti . Niti je ko toliko nesvestan (neračunam oboljenja razna) , da bi mogao da svesno egzistira !
Pojam samosvesti , i samospoznaje svoga bivstva , najviše u svojoj nameri imaju da svesnost i nesvesnost , pa i podssvesnost kao kategosije mentalno - duhovnog , objedine u jedan celoviti hermetički krug postojanja !

 

[muzjak]

Naslov - Da li ste svesni svoje nesvesti? postavio sam više provokativno i šaljivo. Mada... Hmm... Nemojte mi uvek verovati.
U uvodnom postu je već povod za razmišljanje.
Sva vaša stanovišta su zasnovana na tumačenju pitanja i određenim činjenicama i ili pretpostavkama od kojih polazite.
Često se zaključci donose na osnovu ustaljenih mišljenja koja su prodrla i ugnjezdila se duboko u nas i čine se nedodirljivima i nepromenljivima kao da će se svet srušiti ako se to dovede u pitanje (pa se onda i ne dovodi u pitanje).
Potrebno je dosta otvorenosti prema sebi i odvažnosti da se bar u mislima pokuša krenuti drugim putem i videti kuda ide.
Ali taj put donosi puno novih momenata i elemenata, nova pitanja preteška za pojedine umove koji onda odustaju i vrate se na utabanu stazu. Tu smo najsigurniji. Kud svi tu i mi.
Ali ima i onih koji će rizikovati i istraživati, lutati i možda i zalutati. Uradiće ono što mnogi nisu smeli po cenu greške. To su ljudi vredni poštovanja ma koliko zaneseni pa čak i neuspešni bili, jer zbog njih i onih koji su srećom uspeli, ovaj svet nije monotono sivilo.

 

[dobra predskazanja]

postati svestan svoje nesvesti je ili prvi korak ka osvescenju ili padanje u jos dublju nesvest (drugu vrstu nesvesti), za koju se veruje da je osvescivanje. ovo drugo je cesci slucaj.

 

[muzjak]

postati svestan svoje nesvesti je ili prvi korak ka osvescenju ili padanje u jos dublju nesvest (drugu vrstu nesvesti), za koju se veruje da je osvescivanje. ovo drugo je cesci slucaj.

Čovek je često u zabludi da mentalno vlada sobom i da je zbog toga što jeste zaslužan ili kriv, Ovo "zasližan" se naravno lako podnosi. Nije svestan koliko je zavistan od struktura koje čine da njigov um upravo tako funkcioniše i da je njgovo razmišljanje i delanje uslovljeno funkcionisanjem tih struktura kojih on sam nije svestan. Ili pak jeste svestan.

Na kraju se postavlja pitanje šta smo to mi. Materija koja se probudila iz mrtvila i stvorila novi kvalitet - duh. Ali nažalost, stvarnu slobodu i odluku nemamo. Svaka naša odluka, prividno slobodna, uslovljena je kauzalitetom koji prožima ceo svemir koga smo mi deo.

Ovo je, bar za početak, sasvim dovoljno osvestiti. A i to osvešćenje je deo kauzalnog procesa koji će nas odvesti tamo, gde nas već bude odveo.

Nema hvale i nema kritike za ono što čovek jeste (što sami jesmo). On jeste ono što mora biti. Ali i hvala i kritika su deo povezanih procesa koji se odvijaju, normalni su i potrebni za funkcionisanje ovoga života koji mi nismo kreirali a koga smo svesni. Možemo samo da žalimo onaj duh koji se muči u nesavršenoj strukturi čiji je proizvod i u kojoj se našao neadaptiran na svet oko njega (da ne ulazim u detaljniju analizu).

Žao mi je ako ste u muci i ako vas je ovaj svet doveo dotle. Ali verovatno da i te muke imaju neku svrhu, inače ne bi smo ovoliko opstali kao vrsta koja u sebi nosi i ono zlo koje doživljavamo. Tako je moralo biti.

 

[­marlon]

postati svestan svoje nesvesti je ili prvi korak ka osvescenju ili padanje u jos dublju nesvest (drugu vrstu nesvesti), za koju se veruje da je osvescivanje. ovo drugo je cesci slucaj.

i onda se postaje moralni pobednik nad samim sobom kada shvatis da gubljenjem dela sebe otkrivas nesto novo sto nisi ni znao da posedujes....

 

[TheCreature]

Vidis,nisam tako razmisljala.Ludo je vreme,ludi su ljudi-zaista je malo srecnih.