Ovo pitanje ne može da utvrdi nečiju psihopatiju, ali može nečiji makijavelizam (što nije isto, iako se ova dva fenomena prepliću). Psihopatija je kompleksnija, zapravo psihopata bi na ovo pitanje verovatno dao baš odgovor suprotan od pravog (iako bi znao odgovor), čisto da obmane ljude
Psihopatija je odsustvo savesti i emocija, ili izrazita plitkost emocija. Nema to veze sa ludilom i psiho likovima sa nožem u ruci i grčem u licu. Psihopate su savršeno racionalne, nemaju nikakvih psihosomatskih smetnji, razlikuju dobro i zlo ali su apsolutno amoralni i lišeni krivice, straha i osećanja, u prevodu nije ih briga. Svesni su svoje različitosti od najranijeg detinjstva, ali se savršeno kamufliraju učeći da oponašaju emocije i emocionalne reakcije (koje procesuiraju čisto intelektualno, a ne afektivno kao ostali ljudi). Ako psihopata sebe i prikazuje kao ludaka, neuračunljivog lika itd., to je uvek hladno sračunato i sa željom da se proizvede odredjeni efekat, da se drugi ljudi zbune, sablazne, ili da se stvori zabavni haos i konfuzija u kojoj psihopata uživa jer ima potrebu za stimulacijom, ali naravno ništa od toga nije istinito, psihopata to radi čisto iz zabave ili zarad moći, ne zato jer je stvarno takav, i vrlo često to ponašanje odjednom prekine bez objašnjenja kad mu dosadi. Skloni su manipulaciji i vole da igraju na tudje slabosti, da učine da se neko oseti poštovanim i posebnim, a da ga onda odgurnu od sebe kad su uzeli ono što žele ili prosto kad im više nije zabavan (što je čest slučaj). Vrlo često govore ono što ne misle zaista, čisto iz dosade. Patološki su lažovi i dobri glumci. Nemaju stvarnih političkih ubedjenja nikad (oportunisti su do ekstrema), ali jako dobro glume tobožnju zainteresovanost za neku političku ideju, pa čak i fanatizam, ali to je opet samo gluma u konačnom. Često glume i lažu da su slabi, da su pod pritiskom okoline i slično da bi izazvali sažaljenje drugih ljudi i neometano se pretvarali. Nemaju potrebu za drugim ljudima sem zarad čiste koristi (ma šta ona bila). Nisu svi kriminalci, zapravo većina nije, ali oni koji se okreću kriminalu to rade zarad stimulacije (uzbudjenja i izazova) i zbog sticanja moći, ne iz neke egzistencijalne nužde, emotivne potrebe ili recimo besa prema sistemu.
Psihopate mogu sa drugima da pričaju o svom odsustvu emocija, to je tema koja ih okupira i fascinira, ali retko javno jer im je bitna maska 'normalnosti' koju nose i očuvanje iste (u javnosti).
Pravilni fimski i TV prikazi psihopata i njihovog ponašanja: Pukovnik Hans Landa u filmu Inglorius Basterds, Alex DeLarge u filmu Clockwork Orange, Ripli u filmu Talented Mr. Ripley, Šerlok Holms (on ne rešava komplikovane i ekstremno opasne slučajeve jer je moralan i želi da pomogne drugima, nego prosto jer ga to uzbudjuje i jer mu je izazov), Anton Chigurh u filmu No country for old men (primer nasilnog psihopate), Džoker iz Betmena (lik koji stvara haos zarad igre i uzbudjenja, a ne iz nekog višeg smisla i cilja), Frenk Andervud iz House of cards kom je moć glavna motivacija i čak i rodjenog (neuspešnog) mrtvog oca posmatra sa hladnim prezirom i koristi ga kao deo kalkulacije za sticanje političke moći.
Nepravilni prikazi su oni koji prikazuju nekakve pomahnitale deranged likove sa nožem u zubima, što se dave u krvi i crevima žrtava, kolju iz bola i mržnje i deluzija i slično. Recimo Norman Bates is Hičkokovog filma Psiho, koji zapravo nema veze sa psihopatijom, onda oni slešer filmovi raznorazni, Majkl Majers koji pravi neke maske itd, ili recimo oni likovi što puknu pod emotivnim pritiskom pa poubijaju ljude iz besa.
