Vojska, nekad i sad. Ratovanje, nekad i sad. Ona stara ,,boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka,, je modernizovanjem naoružanja i vodjenjem nekakvih drugačijih ratova, prevazidjena i ostaše ispisane reči.
Velika instutucija poput JNA nije mogla ostati netaknuta pred politčkim kolebanjima, cesesijom i raspadom. Moralo se to odraziti prvenstveno na promenu kadrovske strukture, a kasnije se uvidelo da je potrebno promeniti strategiju odbrane. Insitucija koja je za preduslov aktivnosti imala spoljnog neprijatelja, nije imala šanse u gradjanskom ratu kakav se odigrao na teritoriji bivše SFRJ. No, ni to nje bilo dosta, već se i 19-ak zemalja NATO-a u akciji ,,Milosrdni andjeo,, obrušilo na ono što ostade.
Ne može se reći-ukinuti vojsku, ili policiju. To bi značilo, de facto i de jure, ukinuti državu.
Može se reći - reformisati vojsku. Za takvu aktivnost potrebno je da uredjena država ima koordinirane aktivnosti svih institucija. Bilo kakva politčka nestabilnost je pogubna.
Ne treba se bazirati samo na brojnost. Ima i drugih momenata koji su veoma važni.
Prvo i osnovno, vojni objekti sa ljudstvom ne smeju biti locirani u naseljenim mestima. To se, na žalost, pokazalo pogubnim 1999. gde je dejstvo po vojnim ciljevima nužno proizvelo dejstvo i po civilnim ciljevima, tzv. kolateralna šteta.
Materijalno-finansijski položaj vojske treba da bude usmeren na izgradnju vojnih baza (naših), gde bi jedinice bile izmeštene van sadašnjih lokacija. Opremanje naoružanjem i ostalom vojnom opremom mora biti efikasno, u kontinuitetu i u skladu sa strategijom. Ako nemamo avione, nemamo ni protiv-vazdušnu odbranu. Jednostavno. Medjutim, tada mora da postoji modus kontrole neba nad Srbijom. Ali kako? Sistemi koji se ovde pominju su veoma skupi i niko ih ne poklanja. Ako vojska ne može da dobije novca za zarade zaposlenih, onda se teško može govoriti o strategiji odbrane.
Ako treba, svi smo armija! Rado Srbin ide u vojnike! Razumljivo je da mi emotivno doživljavamo sve te situacije, nekad i sad, ali sve što je lišeno profesionalizma je teško održivo.
Treba shvatiti da je vojnik zanimanje, posao kao i svaki drugi. Kod koga je oružje, kod toga je odgovornost za upotrebu istog. I nemojte zaboraviti - vojska funkcioniše po sistemu naredjenja, a ne ispunjava naše želje u datim istorijskim momentima.
Efikasna, opremljena i nestranačka - to je imperativ. Ne čine vojsku deca rodjena iste godine, već profesionalci obučeni i plaćeni za taj poziv.
