Da li sputavamo sebe?

Bullshit.Takvim razmisljanjem na kraju ne volis ni sebe ni drugog,a ni on...posto se ugusite u monotoniji i smoru.Tako to nazalost biva samo ljudi ne kapiraju.
Po meni BAS tako sto dajes ONOME K0GA VOLIS DA DISE,dakle da niste pupcanom vrpcom vezani,time pokazujes da mu verujes
i tako pokazujes da ga volis,volis ga vise nego oni koji nemaju vise ni svoj zivot i ugnjetavaju osobu s kojom su tim svojim frustracijama i tako niko nema svoj zivot vec postaju jedno...i umru ucaureni...Ako bi neko zeleo da mi uputi najgoru kletvu-to bi meni bila!To sto sputavas i sebe i osobu s kojom si nije znak da ga/je volis vec da si sebican/nesiguran (u sebe ili njega/nju).Tacka.

Тако некако. Љубав је однос где свако може себе да оствари на најбољи начин, љубав не би требало да нас спутава јер онда није љубав, (онда је страх, сујета, егоцентрична потреба, жеља за поседовањем...), љубав је само када су обоје сасвим слободни (што никако не значи да ће они тада да се крешу на све стране с ким год стигну или да се понашају неодговорно једно према другоме, да запостављају једно друго - јер ако до тога дође, онда то и није љубав!)...
Љубав је однос у којем се обоје остварују као личности, а како можеш да се оствариш ако се осећаш спутано, ако самог себе спутаваш или то чиниш другоме?
Љубав је када поштујемо себе и поштујемо другога, без икаквих присила или ограничења.
 
Мени ово звучи непојмљиво, па ми ми било интересантно чути како си то спутана и чиме, када волиш? Конкретним примерима.

pa lupicu ali evo na primer, neki glup primer:).
ako uobicajeno idem u kupovinu po vise sati u jednom dahu..ustvari po celi dan...e, to mogu da skratim, a i skracujem kad nekog volim...pozurim, kupim, i nadjemo se negde...ili, citanje..manje citam kad volim nekoga..nekad i ne izglancam cipele..:-)
 
Па, не разумем баш. Мислим, намеће се питање ЗАШТО скратиш?
Скратим куповину и кад сам гладна, или кад пада киша, или кад ми се пије кафа са другарицом, или када треба нешто да помогнем маторцима или да скувам ручак деци...али не мислим да је то неко ОГРАНИЧАВАЊЕ слободе. То је само прављење избора у складу са својим потребама и жељама.

Ограничавање слободе би било само ако то чиниш преко своје воље јер ОН тако захтева.
 
Па, не разумем баш. Мислим, намеће се питање ЗАШТО скратиш?
Скратим куповину и кад сам гладна, или кад пада киша, или кад ми се пије кафа са другарицом, или када треба нешто да помогнем маторцима или да скувам ручак деци...али не мислим да је то неко ОГРАНИЧАВАЊЕ слободе. То је само прављење избора у складу са својим потребама и жељама.

Ограничавање слободе би било само ако то чиниш преко своје воље јер ОН тако захтева.

kad sam gladna ili kad pada kisa ne skratim kupovinu:).
ali ovde se radi o subjektivnom osecanju slobode, ne o losim vezama gde te neko gusi i ne da ti da ides da piskis.,..
 
Али, питање је да ли прекидаш куповину зашто што у том тренутку више желиш да будеш са њим (то је онда нешто што желиш више од куповине, па према томе угађаш својој жељи) или зато што мислиш да треба да прекинеш куповину јер претпостављаш да би тиме њему угодила, иако лично би радије остала у шопингу?

Извини што сад давим, али некако, ја мислим да ако чиниш оно што сама желиш - онда то није ускраћивање слободе.
 
Али, питање је да ли прекидаш куповину зашто што у том тренутку више желиш да будеш са њим (то је онда нешто што желиш више од куповине, па према томе угађаш својој жељи) или зато што мислиш да треба да прекинеш куповину јер претпостављаш да би тиме њему угодила, иако лично би радије остала у шопингу?

Извини што сад давим, али некако, ја мислим да ако чиниш оно што сама желиш - онда то није ускраћивање слободе.

jeste, cinim ono sto sama zelim, a sto ne bih da nisam zaljubljena, ili u ljubavi. dakle, ona sloboda kada ne volim, biva sputana mojom ljubavlju.
 
Potreba za slobodom se uglavnom postavlja kao suprotna potrebi da se voli. Da li sputavamo sebe dok nekoga volimo?

malo mi ovo čudno zvuči...da voliš a da nisi slobodan, da se sputavaš???
doduše, znam neke osobe koje same sebi nametnu neka pravila kojima misle da pokazuju ljubav, a ustvari to niko od njih ne traži...to mi je malo bolesno...
ne, ne mislim da voljeti znači izgubiti slobodu!
 
jeste, cinim ono sto sama zelim, a sto ne bih da nisam zaljubljena, ili u ljubavi. dakle, ona sloboda kada ne volim, biva sputana mojom ljubavlju.

Aли, ако имаш слободу да чиниш оно што сама желиш - о каквој неслободи је реч?

На пример, лежиш и читаш добру књигу, а онда те другарица позове на кафу. Волиш и да читаш, али волиш и да са другарицом пијеш кафу. Теби се у том тренутку више допадне позив на кафу од читања књиге и ти изабареш то што у том тренутку више желиш. Да ли бисмо онда могли рећи да другарство подразумева ускраћивање слободе? (Или било који други људски однос или опредељеност за нешто?) У случају да ми се више чита књига, или да ме мрзи да се виђам са другарицом, одабрала бих прво. Значи, пријатељство не мора да подразумева обавезу чињења нечега против своје воље.

Не знам...све што чинимо по сопственом избору (и у томе уживамо) ја то не бих назвала неслободом.
 

Back
Top