DA LI SPC SMETAJU BAROKNA OBELEŽJA NA PRAVOSLAVNIM HRAMOVIMA U VOJVODINI?

  • Začetnik teme Začetnik teme proka
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
proka

proka

Legenda
Poruka
57.100
DA LI SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVI SMETAJU BAROKNA OBELEŽJA NA PRAVOSLAVNIM HRAMOVIMA U VOJVODINI ??

zašto se vredna umetnička dela iz vremena baroka, a koja su u objektima i hramovima srpske pravoslavne crkve uništavaju???

lično sam i svedok da se u novom sadu i okolini, sve nove crkve - hramovi podižu u vizantijskom stilu - kosovskom, tako da u gradu imamo stare pravoslavne hramove podignute u barkonom stilu i nove podignute sve iste kao jedna jedina - u vizantijskom stilu...

činjenica je da parohljani te nove crkve ne doživljavaju kao svoje nego da i dalje idu u svoje crkve u koje su išli pre 1990 godine bez obzira na mesto prebivališta i pripadnosti odredjenoj parohiji...

zrenjanin_uspenska_crkva_b.jpg


- - - - - - - - - -

ili crkva iz 1995 godine:

- - - - - - - - - -

005ps_1.jpg


- - - - - - - - - -

a što se tiče vrednim umetničkih predmeta iz vremena baroka:

- - - - - - - - - -

Uništavanje spomenika kulture uz blagoslov vladike Nikanora


Skrnavljenje kulturnog nasleđa pod firmom "renoviranja"

Posted on August 20, 2015
Bastina-u-depou.jpg






Veliki broj vrednih umetničkih dela, uglavnom iz doba baroka, u objektima u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, na teritoriji Vršca i Zrenjanina, zauvek je uništen nestručnim i nezakonitim građevinskim radovima koji se kontinuirano organizuju po nalogu banatskog episkopa Nikanora. Radovi se izvode bez saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture, iako neki od ugroženih objekata imaju status kulturnih dobara od izuzetnog značaja.
Prema podacima do kojih je došao VOICE, takvi – nezakoniti restauratorski i građevinski radovi – dogodili su se u najmanje pet crkvenih objekata na teritoriji vršačke i zrenjaninske opštine. Najveće promene u izgledu i najviše štete, pretrpeli su Vladičin dvor u Vršcu, sedište episkopa Nikanora i manastir Mesić građen u 15. veku, oba registrovana kao kulturna dobra od velikog značaja, kao i Nikolajevska crkva u Vršcu, koja nije zvanično zaštićena.
Devastirani su i Uspenska crkva u Vršcu, kao i Parohijski dom u Zrenjaninu, delo čuvenog Đorđa Tabakovića. Uništeni su vredni ikonostasi, veliki deo mobilijara i fresaka.
Uprkos višegodišnjoj devastaciji, izostala je konkretna reakcija svih nadležnih službi. Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, prema rečima direktora Miodraga Mladenovića, nemoćan je da spreči uništavanje kulturne baštine, jer im crkva, kao titular imovine, ne dozvoljava pristup objektima.


- - - - - - - - - -

Stvarano vekovima – uništeno preko noći
I Stevana Munjasa je Nikanor isterao iz kancelarije, kao i našeg novinara

Prema svedočenju Stevana Munjasa, jednog od Vrščana koji se ne mire sa uništavanjem nasleđa, problemi su počeli još 2007. godine kada su u dvorištu ispred Vladičinog dvora, gde se dva i po veka nalazio vrt uređen u engleskom stilu, napravljene dve betonske fontane, prečnika četiri metra. Tada su, prema rečima Miodraga Mladenovića, direktora Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, posečena i tri bora koji imaju istorijsku vrednost jer su na njih, tokom Drugog svetskog rata Nemci vešali rodoljube.
Tih godina, svedoči Munjas, rađena je i rekonstrukcija Uspenske, odnosno Crkve uspenija Sv. Bogorodice, zidane 1763. godine, sredstvima vršačkog trgovca Alekse Nikolića.
„Restauracija je trajala tri godine. Kada je završena i kada smo ušli ponovo u crkvu, mi smo bili šokirani“, priča za VOICE Stevan Munjas.

“Celokupno zidno slikarstvo u visini pet metara od poda, on (vladika Nikanor) je prekrečio masnom, žutom farbom. Razvalio je mermerni pod. Na svodovima oko prozora bili su medaljoni u tri boje sa nemanjićkim belim orlovima, koje je prefarbao. Presto Presvete Bogorodice, urađen u duborezu, nestručno je skinut, tj. razvaljen, ali je na svu sreću sačuvan i odnesen u depo Muzeja u Vršcu“, priča Munjas.
 
Не видим зашто би некоме сметали различити стилови у градњи цркава.Напоменуо бих да тзв. барокних храмова нема само у Војводини него свуда по Србији.Саборна црква у Београду је један од најлепших примера тог стила,па нисам приметио да је неко руши или мења.Можда је сам наслов теме исувише неодмерен и оштар?
 
sabornacrkvasvetoggeorgija-ugaozmajjovineipasiceveulice-2.jpg


- - - - - - - - - -

Saborna crkva građena je najverovatnije 1734. od kamena i opeke. Prvobitni izgled hrama nije u potpunosti sačuvan. Nakon stradanja u Buni juna 1849. obnovljena je od 1851. do 1853. Po projektu Gustava Šaibe, graditelja iz Pešte, podignut je nov toranj i na brodu hrama otvorena dva nova prozora. Vremenom je crkva oronula. Godine 1902. obnavlja se po projektu Mihajla Harminca, arhitekte i preduzimača iz Budimpešte. U novi visoki zvonik ugrađena su zvona, čija je izrada bila posebno naručena u Budimpešti. U drugoj obnovi, hram je dobio u enterijeru nov mobilijar, zidne kompozicije koje je naslikao Stevan Aleksić i ikonostas čiju je drvenu, rezbarenu konstrukciju uradila radionica „Retej i Benadek” iz Budimpešte, a ikone je naslikao u Beču čuveni srpski slikar Paja Jovanović.

Najstariji spomenik
Za najstariji javni spomenik u Novom Sadu smatra se pravoslavni krst od crvenog mermera u porti Saborne crkve svetog Đorđa. To je primer klasicističke skulpture austrijske varijante Luja XVI na ovim prostorima, iz druge polovine XVIII veka. Prvo je bio na uglu Magazinskog i Lebarskog sokaka, Zmaj Jovine i Miletićeve ulice - kod nekadašnjeg zdenca Save Vukovića, vrlo dekorativnog bunara na tadašnjoj pijaci. Ovaj krst obnovila je 1867. godine dobrotvorka Marija Trandafil, a odatle je kasnije uklonjen pred Vladičanski dvor. To je bilo 1910. godine, kada je kroz ovu ulicu uvedena tramvajska pruga. U porti Saborne crkve je od 1957. godine.
 
Cini mi se da je sam naslov @Teme " po malo tendenciozan" u smislu , pitanje je "Da li SPC smetaju barokna obelezja ..." i tu po malo naglaseno "...U Vojvodini" , al` to je zelja samog postavljaca @Teme i tu ne ulazim .
Iz istorijata crkvenog graditeljstva na Wikipediji ima jedan deo koji je , po meni , zanimljiv i edukativan :
".



Нови век[уреди]
После готике и њене мистичности као и негацији земаљског света открива се вредност и форма антике и налазе се мирне и уравнотежене ренесансне форме које у основи не доносе нове типове сакралне архитектуре и још увек се ту јавља базилика као тип објекта који се примењује и у данашње време док се декорација ослања на инспирацијама у античкој уметности. Насупрот томе се у доба барока јављају чулно најучинковитија решења како у просторним схватањима тако и у вајарској и сликарској декорацији сакралне архитектуре тога доба у интересу пропаганде протиреформације као и везивања маса за цркву када људска тежња да испуни простор долази до свога највећег утицаја.

19. а 20. век[уреди]
У 19. и 20. веку црква тежи да задржи своје утицаје поред осталог и градњом великих црквених објеката у којим се искориштавају најмодерније конструкције за градњу и методе као што су армиране бетонске конструкције, електроакустике и климатизације. На неколико изнимних случајева ради се по правилу на неуспела решења и еклектицистичким резултатима из средњовековних решења без доприноса да се развија савремена архитектура.

Архитектура цркава у Србији[уреди]
Архитектонски, цркве се разликују у зависности од поднебља, времена настанка и припадности. На тлу Србије постоје цркве из разних раздобља и разних стилова. Ране цркве су грађене као римске базилике, затим под утицајем романике (која је на тлу Србије прерасла у грчко-византијски стил), да би се касније развили рашки и моравски стил. У Србији нема готских цркава, које су карактеристичне за католичку западну Европу. Након турске окупације, у Србији се цркве више не граде, осим цркава брвнара. После ослобођења од Турака, књаз Милош започиње свеобухватну обнову Србије, што подразумева и градњу нових цркава, које су углавном у барокном стилу. Долазак Карађорђевића на власт поклапа се са тражењем националног стила у архитектури, тако да цркве све више личе на оне које су се градиле пре турских освајања, а тај стил се, уз врло мало осавремењавања, одржао све до почетка 21. века
..."...Цркве у православљу[уреди]
Православна архитектура има литургично значење, симболику саме литургије. Историја црквене архитектуре је дуга и оставила је велику разноликост националних израза и стилива, зависно од врмена у коме су цркве настајале. Свим православним храмовима, заједничка је идеја да је „храм место на коме, кроз учествовање у светој литургији цркве, ми улазимо у заједницу са царстом Божијим“. Православни храмови се обично деле на три дела:припрату или предворије (нартекс), средњи део храма-брод (наос) и олтар. Сва три дела су често украшена фрескама и иконама, од којих су често многе од изузетне уметничке вредности, као на пример фреска Бели анђео. У православљу се сматра да црква не треба да постане сврха само као грађевина, већ да мора да нам помогне да изградимо духовну везу са Богом.

Православне цркве се разликују и по броју купола. Цркве имју по 2, 3, 5, 7, 13 купола.

2 - две куполе представљају Божју и људску природу Исуса Христа
3 - три лица Свете Троице
5 - Исуса Христа и четири евангелиста
7 - седам дара светого Духа, 7 дана Божјег творења
13 - Исуса Христа и 12 апостола

Црквена архитектура[уреди]
Црквена архитектура означава архитектуру хришћанских цркава. У себи спаја широк распон верских и световних уметничких стилова који су утицали на развој изгледа и конструкције црквених зграда од постанка хршћанства до данас.

Рано хришћанство[уреди]
Црква је грађевина за обављање хришћанских обреда. Најстарији тип је базилика, по узору на римске базилике. Почеле су се градити у 4. веку Имале су најчешће три брода одељена ступовима, и галерију, апсиду и улазни део (атријум). Између апсиде и уздужних бродова је попречни брод (трансепт) и црква добива облик тзв. латинскога крста. На Истоку (Сирија) појављују се торњеви. Граде се отпочетка спомен-цркве над гробовима мученика и на светим местима. У 6. веку у византијској архитектури превладава тип кружне грађевине с куполом (Аја Софија у Цариграду).

Предроманика[уреди]
Као стилско раздобље у западноевропској уметности од раног средњег века до 11. века појавила се предроманика, која спаја антику и рано хришћанство с новонасталим приликама након пропасти Римског царства и ступања на европску позорницу нових, дотад барбарских народа.

Романика[уреди]
Око године 1000. наступа романика која траје до око 1250., и шири се целом Еуропом посредством бенедиктинаца. Цркве задржавају облик латинскога крста, зидови су масивни, а главна су обељежја једноставност и логичност конструкције те богата хоризонтална рашчлањеност.

Готика[уреди]
У 13. веку у Француској се развија готика, нов стил с новим начином градње, осебујним шиљастим луковима и издуженим сводовима. Повећава се број бродова и апсида, јављају се ступови и лукови (контрафоре) те велики прозори с витражима.

Ренесанса[уреди]
Поткрај 14. века развија се у Италији ренесанса, која се ослања на античке узоре (полукружне лукове, ступове с капителима, канелуровање пиластере итд.). Први пут се јавно истичу архитекте.

Барок и рококо[уреди]
У 16. веку ренесанса прелази у барок, који траје до 18. века и поклапа се противреформацијом. Истиче се раскош и богатство, уједињује се архитектура, вајарство и сликарство. Карактеристике су богатство декорација, бујност и немир у приказима те наглашена пластичност Стил који следи у завршној фази барока назива се рококо.

Класицизам, еклектицизам стилова и модерна[уреди]
После класицизма, који се огледа у једноставности класичних грчких и римских облика и мотива, а траје од отприлике средине 18. века до прве четвртине 19. века преовладава враћање на старо – неороманика, неоготика и неоренесанса. Тек у 20. веку престаје тај еклектицизам и настаје модерна архитектура, са слободним и маштовитим облицима.

Постмодерна[уреди]
Стил друге половине 20. века и почетка 21. века дискретно евоцира неокласицизам. Главна одлика је постмодерна једноставност, огољеност и сиромаштво облика. Користе се нови материјали: челик, стакло, бетон.

Sa:
https://sr.wikipedia.org/sr/Црква_(грађевина)


Neki su "novi vetrovi dunuli" u poslednjih nekoliko godina i neka novotarija ovladala u nekim delovima prostora koje naseljavaju vernici Srpske Pravoslavne Crkve .
Veoma bi bilo interesantno i ono sta se radilo poslednjih nekoliko godina na prostorima Hercegovacke Eparhije i tamosnje " izbacivanje Oltara iz Hramova Bozijih i tip freskog slikarstva " na tom podneblju i prostoru gde su Pravoslavni vernici u "brojcanoj dominaciji"...
Al` , to je taj , valjda , "dah novog doba i vremena" ili ko zna cega vec ...
U prethodnom periodu i usled istorijskih dogadjanja , pocev od Otomanske okupacije ovih prostora , pa do perioda proterivanja Turaka sa okupitanih teritorija , a zbog nedostatka kvalitetnih i vrsnih majstora u crkvenom zidarstvu i unutrasnjem opremanju , dolazili su majstori "iz preka " i to najcesce sa zapada i donosili sa sobom znanje i tehniku rada koji su sa tih prostora i sa estetikom i po negde i sa heraldikom koja je u tom duhu , tako da se i sam "gotov proizvod " razlikovao u razlicitim delovima Srbije . U Vojvodini i na zapadnim teritorijama Balkana koje su naseljavali vernici SPC imamo taj tzv. "Barokni ili Rokoko stil" , a centralna i juzna teritorija Srbije su po izgledu i gradnji slicniji Vizantijskoj skoli i arhitekturi i kod nas je odomacen za tu gradnu naziv "Moravski stil" . Naravno imamo i crkve brvnare ...
Bilo je u nasoj istoriji raznih "dogadjanja" , kao sto ovde mozemo da vidimo :

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srpske-crkve-bile-su-lomace.lt.html


"Po Crkvenom Zakonu , Pravoslavni Hram se moze graditi samo uz Blagoslov Episkopa Eparhije u kojoj se Crkva gradi bez obzira ko to finansira samu gradnju Hrama" :
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=425942





"... Preteča baroka beše manierizam (prolazna perioda iz renesanse u barok pa se često i izostavlja), preteča manierizma renesansa, preteča renesanse romanika i gotika na zapadu a romanika i takozvana paleološka renesansa (retko paleološki barok) na istoku itd., a nasledik baroka rokoko, zatim klasicizam, istorizam itd. Srpska crkvena umetnost između zapada i istoka sadržavala je romaniku (arhitektura raške kole je romanika), paleološku renesansu (zadnja polovina 13. i prva polovina 14. veka), gotiku (moravska škola) u vidu takozvane istočnoevropske renesanse, barok (levantski - po Levanti, istočnom sredozemnom moru, sa centrom u južnoj Makedoniji (Ohrid, Solun) - i srpski pod uticaju centralnoevropskog baroka); klasicističkih primera za razliku od Rusa nemamo mnogo, a u drugoj polovini 19. veka sledi istorizam i hanzeatika (pseudo-vizantizam), da bi početkom 20. veka imali srpsko-vizantijski stil (takođe pseudo-vizantizam) a danas isto neku modernu..."...

"...Prostor: današnja Vojvodina (južna Ugarska, naseljena srpskim stanovništvom, pada pod vlast Austrije, u kojoj je barok tada u punoj zrelosti)..."...
 
pa kako tumačiti ovoliku nebrigu?

- - - - - - - - - -

Saborna crkva Sv. Nikole, koja nije zaštićena jer nije prikupljena sva potrebna dokumentacija, bila je lošije sreće… Pre nekoliko godina, u crkvi je postavljeno podno grejanje. Tom prilikom izbačene su originalne podne pločice i na njihovo mesto postavljene mermerne, visokog sjaja i različitih boja tako da je unutrašnjost dobila izgled hotelskog hola ili predvorja velikih poslovnih zgrada, kaže za VOICE Dragica Stanojlović, predsednica parlamentarnog Udruženja građana „Za bolji Vršac“. Ogromna limena cev od grejanja i danas štrči na zidu. Stavljeni su i PVC prozori. Tom prilikom je uništen i drveni mobilijar u crkvi, odnosno pregrade koje su, po zamisli graditelja iz 18. veka, odvajale “muški” od “ ženskog“ dela crkve. Unutrašnjost crkve, plafon, svodovi i bočni zidovi, prekrečeni su belom bojom , a ukrasni polustubovi i pilastri obojeni veštačkom pozlatom.
Nakon toga, na red za „rekonstrukciju“ došao je i ikonostas, rađen u baroknom stilu, sa bogatom drvenom rezbarijom koja je predstavljala okvir za ikone. Drvene rezbarske delove sa floralnim i astralnim motivima radio je Aksentije Marković, jedan od najpoznatijih rezbara tog vremena. Ikone su bile postavljene u pet redova, a slikao ih je Pavel Đurković, veoma poznati slikar i ikonopisac s kraja 18. i početka 19. veka.
Dragica Stanojlović razgovara sa novinarom o uništavanju ikona

„Po vladičinom nalogu, sveštenici i crkvenjak su poskidali sve drvene ukrase oko ikona, i sklonili carske dveri, kao i završna dva reda ikona. Preostale ikone su pričvršćene na panel ploče i pričvršćene metalnim zavrtnjima. Umesto carskih dveri postavljena su vrata od panel ploča preko kojih su nalepljeni fototapeti”, kaže za VOICE Dragica Stanojlović.
Ikone iz četvrtog i petog reda nikada nisu vraćene, pa je Stanojlovićeva, pošto je izostala reakcija svih zaštitarskih službi, pisala direktno policiji, tražeći da se ispita gde je 14 ikona. „U četvrtom i petom redu ikonostasa bilo je 14 ikona, za koje ne znam gde se nalaze. Imala sam priliku da vidim delove ikonostasa u jednoj crkvenoj prostoriji, koja je nekada služila kao krstionica, a danas je skladište građevinskog materijala. Među džakovima cementa i kreča, ispod skela, u nekim vrećama nalazili su se pomenuta rezbarija sa ikonostasa, kao i jedno krilo carskih dveri prekriveno krečom i prašinom”, svedoči gospođa Stanojlović.
 
najteže u celoj prici je da je to sve u rukama vladike Nikanora, koji očigledno uništava sve što nije u skladu sa njegovom percepcijom vere....

- - - - - - - - - -

Ko je vladika Nikanor?
Ko je vladika Nikanor?

episkop Nikanor, čije je svetovno ime Veljko Bogunović, rođen je u Medveđi, u Dalmaciji, 1952. godine. Početkom avgusta obeležio je tri decenije arhijerejske (vladičanske) karijere. Prvi put, 1985. godine izabran je za episkopa hvostankog i vikara tadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog Danila. Episkop Gornjokarlovačke eparhije postao je 1991, a 1999. godine izabran je za vladiku upražnjene australijsko-novozelandske eparhije. U Vladičin dvor u Vršcu preselio se 2003, kada je preuzeo banatsku eparhiju.


Važi za vladiku koji pripada konzervativnoj , „tvrdoj“ struji SPC, koja se opire ekumenizmu i modernizaciji crkve.


Poznat je njegov odgovor Papi Franji na poziv da se izjednače datumi proslave Uskrsa:


„Ne daj bože da se katolički i pravoslavni Uskrs slave istog dana. Zašto bismo mi slušali papu Franju i pogazili našu istoriju i tradiciju koju smo vekovima poštovali?! Kada se on pokaje za to što su njegovi prethodnici učinili i doveli do raskola u crkvi, moći ćemo o bilo čemu da razgovaramo. To što je Katolička crkva uradila ne može oprostiti ni nebo ni zemlja“.


Takođe, poznata je i njegova izjava kada je sprečio da sudski izvršitelji u Kikindi isele iz stana porodicu jednog đakona. Tom prilikom je izjavio: „Slabiji je Vrhovni sud od SPC, a i mlađi je. Mi veću silu imamo nego vi“.


U medijima je bio eksponiran u više afera. Između ostalog, optuživali su ga da sveštenicima pozajmljuje novac „na kamatu“.


Prema pisanju medija, uz Pahomija i Filareta, on je bio jedan od kandidata za penzionisanje na poslednjem saboru Sinoda SPC u maju ove godine, ali to se nije dogodilo.
 
СПЦ не сметају барокна обележја на црквама у Војводини.
Очигледно постављач користи свој статус да би критиковао једног свештеника на основу писања таблоида и жуте штампе.
Али, пошто нико други не сматра да је ово тема за "Критички осврт на религију", онда нећу ни ја да се буним.
Само наставите са пљувањем...
 
i ja mislim da SPC ne smetaju barokna obeležja na pravoslavnim hramovima po vojvodini
ali eto, desava se navedeno i to nije pisanje tabloida nego je vest prenesena sa vršačkih novina...

takodje je istina da se u mom delu novog sada kao i na još par lokacija izgradilo posle 1990 godine par crkava koje ne liče na crkve na koje smo mi parohljani navikli
pa se eto desava da su te nove crkve maltene prazne, da se zidaju više od 20 godina i da su sve do jedne još uvek nezavršenea da novosadski parohljani idu i dalje u one crkve u koje su išli ceo život

pogadjate zar ne, u one sa baroknim obeležjima...

- - - - - - - - - -

btw, na čega liči da jedan visoki sveštenik SPC ne priznaje sud države u kojoj živi?
 
proka:
najteže u celoj prici je da je to sve u rukama vladike Nikanora, koji očigledno uništava sve što nije u skladu sa njegovom percepcijom vere....

- - - - - - - - - -

Ko je vladika Nikanor?
Ko je vladika Nikanor?

episkop Nikanor, čije je svetovno ime Veljko Bogunović, rođen je u Medveđi, u Dalmaciji, 1952. godine. Početkom avgusta obeležio je tri decenije arhijerejske (vladičanske) karijere. Prvi put, 1985. godine izabran je za episkopa hvostankog i vikara tadašnjeg mitropolita crnogorsko-primorskog Danila. Episkop Gornjokarlovačke eparhije postao je 1991, a 1999. godine izabran je za vladiku upražnjene australijsko-novozelandske eparhije. U Vladičin dvor u Vršcu preselio se 2003, kada je preuzeo banatsku eparhiju.


Važi za vladiku koji pripada konzervativnoj , „tvrdoj“ struji SPC, koja se opire ekumenizmu i modernizaciji crkve.


Poznat je njegov odgovor Papi Franji na poziv da se izjednače datumi proslave Uskrsa:


„Ne daj bože da se katolički i pravoslavni Uskrs slave istog dana. Zašto bismo mi slušali papu Franju i pogazili našu istoriju i tradiciju koju smo vekovima poštovali?! Kada se on pokaje za to što su njegovi prethodnici učinili i doveli do raskola u crkvi, moći ćemo o bilo čemu da razgovaramo. To što je Katolička crkva uradila ne može oprostiti ni nebo ni zemlja“.


Takođe, poznata je i njegova izjava kada je sprečio da sudski izvršitelji u Kikindi isele iz stana porodicu jednog đakona. Tom prilikom je izjavio: „Slabiji je Vrhovni sud od SPC, a i mlađi je. Mi veću silu imamo nego vi“.


U medijima je bio eksponiran u više afera. Između ostalog, optuživali su ga da sveštenicima pozajmljuje novac „na kamatu“.


Prema pisanju medija, uz Pahomija i Filareta, on je bio jedan od kandidata za penzionisanje na poslednjem saboru Sinoda SPC u maju ove godine, ali to se nije dogodilo.
Kliknite za proširenje...


Шта је погрешно речено у вези римског папе?Али сложићу се са твојим освртом око грађења нових цркава.Много градње,много мегаломаније,а глобално, као народ, смо верници али само на речима.
 
Proko , Crkva Hristova je na kamenu sazidana i na vjeke vjekova , a " ovozemaljska vlast je za malena " ...:)
Pitanje je koliko su tacni svi ti navodi iz novina , a i u jednom od prethodnih postova sam i naveo neka ovlascenja koja ima Episkop i na to da svako od nas moze da iskoristi svoje zakonsko pravo i da prijavi nadleznim drzavnim organima svoja zapazanja u vezi zakonitosti ma cijih delovanja ili ne delovanja ...
Istinski verujuci ne idu u Crkvu ni zbog popa , a ni zbog hora , a i uvek i na svakom mestu je moguce Bogu se moliti za pomoc , pa bila to "stara gradjevina ili neka novija " ...
Taj barokni stil u Vojvodini je iz perioda Austrijske vlasti na tim prostorima ,koja nije dozvoljavala u to vreme dizanje Hramova Bozijih od strane Pravoslavnog zivlja i vernika , u stilu i po ugledu na Vizantijske Hramove i taj stil je preovladjujuci od Zemuna , pa do Subotice .
 
a propo novina, ne može baš sve da bude neistina, slike su tu pa je i to dovoljno
ali, da gore pomenuti vladika, ne priznaje zakone ove zemlje, ne saradjuje sa državnim organima kao npr sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, i njihovim direktorom Miodragom Mladenovićem a radi zajedničkog dobra

da ne pominjem da ne vadi gradjevinske dozvole za renoviranje i izgradnju objekata !
i povrh svega, ne radi se o jednom objektu vec se radi o najmanje pet crkvenih objekata na teritoriji vršačke i zrenjaninske opštine.

Najveće promene u izgledu i najviše štete, pretrpeli su Vladičin dvor u Vršcu, sedište episkopa Nikanora i manastir Mesić građen u 15. veku, oba registrovana kao kulturna dobra od velikog značaja, kao i Nikolajevska crkva u Vršcu, koja nije zvanično zaštićena.

- - - - - - - - - -

pogledajte link da vidite kako danas izgleda oltar saborne crkve posle skidanja svih baroknih obeležja jer "su skupi za održavanje" ???

Saborna crkva Sv. Nikole, koja nije zaštićena jer nije prikupljena sva potrebna dokumentacija, bila je lošije sreće…
 
Tesko je ma sta konkretno komentarisati na osnovu par slika iz novina i izjava pojedinaca koji mogu da budu i pristrasni iz izvesnih razloga ...
Na primer , da nije u pitanju , kod tih izmestenih delova Oltara , rec o neadekvatno odrzavanje u prethodnom periodu , jer poznato nam je , verovatno , da zizak ili crv , moze da nanese stetu predmetima izradjenim od drveta , vlaga , prethodno izvodjenje izvesnih zahvata koji nisu radjeni na kvalitetan nacin ...itd ...?
Licno sam bio prisutan , pre nekoliko godina , restauraciji Bogorodicine Crkve u Zemunu koja je takodje radjena u periodu i u stilu o kojem je ovde na @temi rec i kada je , sva sreca , pritekao u pomoc i nez naknade , jedan od privatnike iz Zemuna cija firma upravo i radi poslove zastite izmedju ostalog i predmeta od drveta (da ne navodim naziv firme iz razloga "Zabranjeno Reklamiranje na Forumu" !) i na taj nacin je spaseno sto se spasiti daa .
 
da, to je i sam vladika Nikanor rekao, da je barok "skup za održavanje" ????

pa baš zbog tog razloga je treba da saradjuje sa zavodom za zaštitu spomenika kulture u Pančevu, i direktorom Miodraga Mladenovića, koji je sam izjavio da je nemoćan da spreči uništavanje kulturne baštine, jer im crkva, kao titular imovine, ne dozvoljava pristup objektima.

- - - - - - - - - -

i na kraju krajeva ko je ikada čuo da se freske, zidno slikarstvo prekreči?
 
DareS:
Не видим зашто би некоме сметали различити стилови у градњи цркава.Напоменуо бих да тзв. барокних храмова нема само у Војводини него свуда по Србији.Саборна црква у Београду је један од најлепших примера тог стила,па нисам приметио да је неко руши или мења.Можда је сам наслов теме исувише неодмерен и оштар?
Kliknite za proširenje...

Управо тако. Не видим зашто се у наслову теме потенцира Војводина? Барокних храмова нема само у северној српској покрајини. Веома индикативно! :think:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Čajna kobasica
Da li su Ziloti u prelesti?
Odgovora
11
Pregleda
339
Gedeon
Gedeon
Gedeon
Rimokatolici konačno mogu biti kumovi na venčanju u SPC
2 3
Odgovora
65
Pregleda
772
Glasnik.
Glasnik.
RužnaKoLopov
Da li Stpkinja može biti krštena kuma u hrvatsko katoličkoj crkvi ?
Odgovora
21
Pregleda
391
Krishna
Krishna

Back
Top