Da li smo i šta do sada naučili?

[Soradze]

Tokom vremena koje teče kroz nas i pored nas, spoznati život ne zahteva neki nadljudski
napor...
Spoznajemo ga i ovde i sada...

Pa tako, ono što posedujemo, to postajemo nakon nekog vremena...
I svaka sitnica koju steknemo, oduzima nam život na neki način...

Da li mislimo da su stvari koje smo stekli, ali i izgubili, dragocenosti koje nam
ispunjavaju ili osiromašuju život?

Da li smo naučili da ne možemo bilo koga naterati da nas voli?
I da sve što možemo učiniti jeste da budemo neko ko se može voleti...
Tada sve ostalo zavisi od drugih...

Da li smo naučili da ako je nama stalo do nekoga,
ne mora značiti da je tom nekom stalo do nas?

Da li smo naučili da su potrebne godine da bi se izgradilo poverenje,
a samo sekunde da bi se uništilo?

Da li smo naučili da se ne računa šta imamo u životu,
nego koga imamo u životu?

Da li smo naučili da nam je potrebno mnogo vremena
da bi postali osobe kakve želimo biti?

Da li smo naučili da smo odgovorni za naša dela,
bez obzira kako se osećamo zbog njih?

Da li smo naučili da treba mi da kontrolišemo svoja ponašanja
da ne bi ona kontrolisala nas?

Da li smo naučili da se, bez obzira koliko je veza strasna i burna,
vatra u njoj postepeno gasi i da bi najbolje bilo da na njeno mesto dođe nešto drugo?

Da li smo naučili da imamo pravo biti ljuti,
ali da nemamo pravo biti okrutni?

Da li smo naučili da se pravo prijateljstvo i na velikoj udaljenosti ne gasi,
što važi i za pravu ljubav?

Da li smo naučili da, ako nas neko ne voli onako kako bi smo mi želeli,
ne znači da nas ne voli uopšte?

Da li smo naučili da nije samo dovoljan oproštaj od drugih,
već da nekada moramo naučiti kako oprostiti sami sebi?

Da li smo naučili da se svet neće zaustaviti,
bez obzira na našu patnju i bol?

Da li smo naučili da ne mora značiti da se dve osobe ne vole
ako se svađaju, a da se vole, ako se ne svađaju?

Da li smo naučili da ne moramo menjati prijatelje,
ako shvatimo da se oni mijenjaju?

Da li smo naučili da ne treba uvek težiti da otkrijemo tajnu,
jer bi to moglo promeniti naše živote zauvek?

Da li smo naučili da dva čoveka mogu gledati istu stvar,
a videti je potpuno različito?

Da li smo naučili da oni do kojih nam je najviše stalo
budu prerano oduzeti?

Da li smo naučili da zrelost ne zavisi od broja rođendana,
nego od iskustva i onog što smo naučili?

 

[Maeeeestro]

...Da li smo naučili da ako je nama stalo do nekoga,
ne mora značiti da je tom nekom stalo do nas....


E, ovo je bolno, baš bolno.... naročito ako je bio određeni niz lijepih uspomena, i ako je mirisalo na lijepu budućnost

 

[Soradze]

...Da li smo naučili da ako je nama stalo do nekoga,
ne mora značiti da je tom nekom stalo do nas....


E, ovo je bolno, baš bolno.... naročito ako je bio određeni niz lijepih uspomena, i ako je mirisalo na lijepu budućnost

Čini mi se da smo večiti gubitnici.. pa, opet smo pristali da živimo i da se nadamo boljem.

 

[gost 346714]

Gledam preko Instagrama neke otprilike ovakve priče, i sa njima se slažem:

"Sve svoje u životu ima svoje zato. Ako Bog nije hteo da budeš sa nekim u nekom momentu, ili ti nije dao nešto što si hteo. To znači da je tako bilo najbolje za tebe. To tek kasnije shvatiš kad stvari dodju na svoje mesto "

 

[Maeeeestro]

Čini mi se da smo večiti gubitnici.. pa, opet smo pristali da živimo i da se nadamo boljem.

Hm, jesmo li pristali da živimo?

Ja nekako primjećujem sve više onih ljudi koji žive poput robota, algoritma, začahureni u kolotečine, svaki dan iste načine života, idu u iste dućane, u isto doba....i slično....ja sam imao neku polusreću da sam radio razne poslove i u proteklih par godina koji god posao radio, nastojao sam nešto mijenjati, nekad krenuti ranije, nekad biciklin, uglavnom kolotečina mi se nimalo ne sviđa, ali bilo je nekih radnih mjesta gdje je praktički samo jedan način da se dođe - bez okolnih ulica uz točno određene autobusne upute......al da.. definitivno...onak...hm....i recimo ono prije dvije i pol godine....taj prvi korona stil, kod nas još bio i potres, baš je onako bilo drugačije, s jedne strane tužnjikavo, a s druge strane kao ljudi smo dobili priliku da više radimo na sebi....no šteta što se puno toga zaboravilo i vrlo brzo se to zajedništvo počelo kretati u smjerovima podjela i svađa

 

[Nemoguća Могућност]

velike nesrece ujedinjuju ljude, i cim to malo prodje nastavljamo po starom, borimo se sa manjim problemima iz medjusobne razlicitosti

mi smo roboti nasih potreba htenja stavova i odluka, program nam se malo i sporo menja, ako smo do toga stigli evolucijom ili bozijom voljom svejedno, to znaci da tako treba da bude. Ajde da se cudom cudimo.

 

[Maeeeestro]

velike nesrece ujedinjuju ljude, i cim to malo prodje nastavljamo po starom, borimo se sa manjim problemima iz medjusobne razlicitosti

mi smo roboti nasih potreba htenja stavova i odluka, program nam se malo i sporo menja, ako smo do toga stigli evolucijom ili bozijom voljom svejedno, to znaci da tako treba da bude. Ajde da se cudom cudimo.

Ali sad su situacije da u proteklih par mjeseci je dosta drugačije nego prije 2019.


U početku ožujka, travnja 2020. se osjetio taj neki smireni stav većine ljudi, i baš šteta što se to zajedništvo počelo dosta brzo raspadati, kao da neki ljudi previše žele isto žele raditi veće žrtve od sebe nego što jesu, ako jesu.


Primjer npr. veliko kukanje onih koji nisu zaposleni u tim djelatnostima, ali im je nešto jako smetalo što su kafići zatvoreni.



Pa nije kafić ljudsko pravo, već svrha usluge, moglo bi se reći desert, čak i luksuz



Zašto je toliko popularno kukati,a to ono

...npr netko vas naljuti na poslu, ali zbog kompromisa ili pak utjecaja autoriteta ne uspijete tad argumentirano s njim ili njima ispravno reći ono što želite, ili ono nešto se i možda pogriješili,a ovi polušefovi preuveličavaju..,no.... uglavnom završi radno vrijeme, uđete u pekaru ili poštu ili dućan i onda zbog ranijeg gutanja ljutnje onda baš tamo budete živčani na druge ljude i kažete nešto u čemu možda i jeste u pravu, ali npr na grublji način, i npr sad ta žena koja radi u npr pekari je ljuta na vas ili općenito ljude koji pretjeruju s ljutnjom prema njoj, ona dođe negdje drugdje, pa reagira neumjereno, onda netko tko je doživio preveliku nervozu od npr nje kasnije pretjerano reagira drugdje, proces, i tak to može ići u krug opet do onih koji su šefovi, polušefovi na poslu ...e da, krug se negdje treba prekinuti


Ja se sjećam da je bila knjiga od Kishona- Kod kuće je najgore....kad je netko bombonijeriu, poklonio nekome ne znam kumu, susjedu, taj drugi nekom svom rodbini i u krug nakon nekog duzeg vremena opet je došlo do originalnog kupca

Da, čudan je taj mozaik, taj život....