Da li se bojimo slobode?

[gost 246390]

Zamislimo da zivimo u drustvu gde smo slobodni da radimo sve sta hocemo a da zakon se primenjuje samo u retkim slucajevima, primera radi, ubistvo, nasilje i sl.
Svaki pojedinac ima ogromnu dozu slobode, ne odgovara nikom, osim ako ne ukrade, ubije i sl.

Moje pitanje je, da li bi takvo drustvo moglo da funckionise, ili bi mi ljudi zloupotrebili tu slobodu i zasto?
Neki se boje takvog drustva, tj. slobode, upravo iz straha da ako nema nekih granica da ce se ono najgore probuditi u ljudima.

Jesu li u pravu, jesmo li "poslusni" samo jer nemamo veci stepen slobode, tj. plasimo se kazne, ili smo "poslusni" zbog nase svesti i empatije prema drugim ljudima?

ti polaziš od pogrešne pretpostavke da zakoni služe održanju reda u društvu u korist većine što je infantilno. zakoni su tu da zaštite poredak odnosno da suzbiju transfer sile odnosno moći. društvo u kome bi vladala 'neiskorišćena anarhija' i koje bi kao takvo funkcionisalo zahteva poseban do sada neviđen stepen kultivisanosti obrazovanosti empatije jednom rečju ispranosti mozga njegovih članova.

 

[cvrle77]

а ко јесте ако човек није?

Onaj koji dolazi evolucijom posle nas.

 

[wihor]

cesto zagledam u horizont i ne vidim nista cega bi trebao da se plasim, onda se okrenem i nastavim dalje, obicno uz jednu promisao da ce se sva ova sranja kad tad zavrsiti na ovakav ili onakav nacin.

 

[georgejune]

ma neki se ucaure u strahu i zabludama,ono ubede se da ih sminka skriva,ubace se u neku filozofsku dimenziju oni bi se plasili normalnog

 

[wihor]

nema nista lose u tome ako ljudi nose maske, ogradjuju se i umisljaju ne znam ti sta o sebi, nadam se da znas da je ljudskom umu potrebna iluzija da bi uopste funkcionisao, jedan od primera je pojava snova. problem je kada se prelazi iz neke srednje vrednosti sebe.

 

[gost 202584]

Onaj koji dolazi evolucijom posle nas.

за тебе слобода ни не постоји...

 

[cvrle77]

за тебе слобода ни не постоји...

Definisi slobodu, pa mi sam reci dal' postoji.

 

[gost 202584]

Definisi slobodu, pa mi sam reci dal' postoji.

не диши па ми реци дал ваздух постоји.

 

[hakim bej]

Sloboda?
Hocu ja nju ali nece ona mene.

 

[ranjeni Zoro]

i o ovoj temi bih rado..samo kada bi mi neko objasnio koji bi smisao tog mog pisanja bio..

 

[MarieSoLong]

Sloboda?
Hocu ja nju ali nece ona mene.

A kto ta?
ja bih Hokinga, a on mene ne

Ok, mislim da je postavljac teme mislio na neki ogranicen vid i praktican vid slobode, jer apsolutna , naravno, ne postoji.
i da, pricala sam s nekim ljudima koji rade, svaki dan idu na posao, posle rituali kod kuce...letovanja zimovanja.
Osecaju se ispunjeno i ..sta znam mozdacak i zadovoljno na neki nacin.
I sta je meni tu zanimljivo: vecina njih su rekli, da kad ne bi radili svoj posao (dosadan uglavnom po njihovim recima), ne bi znali sta ce sa sobom.
To je problem.
Cak i oni koji rade ono sto vole...zele da to rade u granicama koje su im unapred odredjene.
Zasto je to tako?
Isprani mozgovi?, neinvetivnost vecine, strah od misli(smrti)?

 

[cvrle77]

не диши па ми реци дал ваздух постоји.

Kao sto vidis imamo razlicito vidjenje slobode, zato sam i rekao da je definises, posto sloboda nije vazduh koji udises.

 

[flaj]

Dokle smo stigli!.
Sloboda je postala tema za domaći pismeni zadatak.
O njoj više ni pesnici ne pevaju.
Sloboda odavno ne postoji, umrla je neprirodnom smrću.
Što je bilo više ravolucija i ratova za slobodu - slobode je bilo sve manje.
Ubili su je, ko god je stigao, doprineo je.
Slobodu je zatukao čovek sopstvenim rukama, jer nije znao šta će s njom,
nije mogao da je podnese.
Danas postoji samo roblje.
Bogataši ili bednici - svi su samo roblje
Nema većih robova od najbogatijih - kad zarade svoj prvi
milion idu na milijardu, a onda nikad kraja. Crkavaju od straha
od bankrota, tresu se celoga života, a ne uspeju ni da pojedu i
popiju onaj svoj prvi milion.
Bednici večito poste i bar imaju bolje varenje.

Jedini slobodan čovek je Mile sa Reke.
Nekad je crnčio u dalekim zemljama, ali nikad nije shvatio
čemu služi šparkasa. Vratio se još bedniji nego što je bio.
Sklepao je daščaru na obali, koštala ga je koliko i dve šake eksera ,
a sve što mu treba nađe u reci ili u šumi. Kad ga pitaš kako je, uvek
odgovori -"Nikad bolje"
Od koga danas to još možeš čuti?
Pa od mene.
Ja sam drugi najsrećniji čovek na svetu.
Kako to?
Glavni dobitak na lutriji.
Potpuna i doživotna sloboda!

 

[gruba nepaznja]

svi bi postali ubice i silovatelji )))

 

[ranjeni Zoro]

Sloboda je još jedan od pojmova koji ima relativno značenje i koji je kao takav upotrebljiv samo delimično.

Kao kritika slobode volje, gde ćovek može svojom voljom da podigne svoju ruku, navodi se ograničavajuća (dakle neslobodna) činjenica da ta ruka, ta misao, ta volja..zavise od čitavog niza neurona,, elektroimpulsa, jednom rečju hardware-a.

Pa tako ispade da je za svaku slobodu potrebno neko telo (da bi se ona inače spoznala, osetila)
u tom smisli, sloboda ne postoji niti je moguća.

S druge strane, kada ti je stomak nadut od gasova i dobijaš gorušicu i dao bi sve da možeš negde da prdneš, ali se nalaziš na uglednom skupu od čijeg mišljenja zavisi tvoje zaposlenje - apsolutna sloboda je odlazak u obližnju bučnu livnicu i prđenje, ugušeno okolnim zvucima teških čeličnih presa i čekića.

 

[Корнелије]

Zamislimo da zivimo u drustvu gde smo slobodni da radimo sve sta hocemo a da zakon se primenjuje samo u retkim slucajevima, primera radi, ubistvo, nasilje i sl.
Svaki pojedinac ima ogromnu dozu slobode, ne odgovara nikom, osim ako ne ukrade, ubije i sl.

Moje pitanje je, da li bi takvo drustvo moglo da funckionise, ili bi mi ljudi zloupotrebili tu slobodu i zasto?
Neki se boje takvog drustva, tj. slobode, upravo iz straha da ako nema nekih granica da ce se ono najgore probuditi u ljudima.

Jesu li u pravu, jesmo li "poslusni" samo jer nemamo veci stepen slobode, tj. plasimo se kazne, ili smo "poslusni" zbog nase svesti i empatije prema drugim ljudima?

1. To nije nikakva ,,sloboda''.
2. Takvu ,,slobodu'' kao životinjsku nesputanost nagona imamo kao najveću pošast modernog doba. Ovčetina koncipira slobodu kao pravo da radi ono što joj daje ugođaj i zadovoljava apetite, a to je očigldno robovanje. Velika istorijska greška je ukidanje robovlasništva. Mnogi i jesu samo za to da budu robovi, samo su zamenili gospodara- najpre su robovali nekom aristokrati, dakle boljem, a sad robuju surogat aktivnostima, samougađanju i tričarijama.

 

[ristob]

Zamislimo da zivimo u drustvu gde smo slobodni da radimo sve sta hocemo a da zakon se primenjuje samo u retkim slucajevima, primera radi, ubistvo, nasilje i sl.
Svaki pojedinac ima ogromnu dozu slobode, ne odgovara nikom, osim ako ne ukrade, ubije i sl.

Moje pitanje je, da li bi takvo drustvo moglo da funckionise, ili bi mi ljudi zloupotrebili tu slobodu i zasto?
Neki se boje takvog drustva, tj. slobode, upravo iz straha da ako nema nekih granica da ce se ono najgore probuditi u ljudima.

Jesu li u pravu, jesmo li "poslusni" samo jer nemamo veci stepen slobode, tj. plasimo se kazne, ili smo "poslusni" zbog nase svesti i empatije prema drugim ljudima?

Lollo, sine , i sad sve to imamo!!!

 

[ristob]

Sloboda je još jedan od pojmova koji ima relativno značenje i koji je kao takav upotrebljiv samo delimično.

Kao kritika slobode volje, gde ćovek može svojom voljom da podigne svoju ruku, navodi se ograničavajuća (dakle neslobodna) činjenica da ta ruka, ta misao, ta volja..zavise od čitavog niza neurona,, elektroimpulsa, jednom rečju hardware-a.

Pa tako ispade da je za svaku slobodu potrebno neko telo (da bi se ona inače spoznala, osetila)
u tom smisli, sloboda ne postoji niti je moguća.

S druge strane, kada ti je stomak nadut od gasova i dobijaš gorušicu i dao bi sve da možeš negde da prdneš, ali se nalaziš na uglednom skupu od čijeg mišljenja zavisi tvoje zaposlenje - apsolutna sloboda je odlazak u obližnju bučnu livnicu i prđenje, ugušeno okolnim zvucima teških čeličnih presa i čekića.

Ebo te... Pomračićeš Sokratovu slavu!

 

[minutus]

s obzirom na činjenicu da su svaka stvar i svaki pokret uvjetovani drugim stvarima i pokretima, brbljanje o slobodi je beznačajno maštanje. nadalje možemo iz toga izvesti, da je navodna pamet i razum također puka izmišljotina. jer netko izgovori sloboda i milijuni ili čak milijarde mogu stoljećima buncati o nepostojećem.

Mala sjena reče velikoj sjeni: „Malo prije još si se kretala, a sada stojiš mirno. Malo prije si sjela, a sada ustaješ. Zašto ova neodlučnost?“
Velika sjena odgovori: “Nisam li ovisna od drugih da bi mogla biti što jesam? Nisu li i drugi o nečemu ovisni da bi mogli biti što jesu? Meni ide isto kao zmiji ovisnoj o svojoj koži ili velikom cvrčku (cikadi) ovisnom od svojih krila. Kako bi sada mogla reći zašto činim ovo ili ono?“

 

[*BILJA*]

Код мене лично то не би ништа променило. И овако имам ту врсту слободе. Могу да убијем, ако то желим. Могу да опљачкам ако то желим. Могу да пљујем зид Палате правде. То је најмањи проблем. Али не желим. Не јер ми је забрањено, већ јер сама то не желим.
Променило би само у односу на друге који се не осећају лагодно, што бих рекла: "Ох, хвала Боже, сад коначно могу да раде шта желе, а не да пројектују своје притајене фантазије и агресије на све и свакога около. Нека иду нека имају секс са дрветом или нека обују две леве патике или цртају маркером себи бркове и лепе вештачку косу."
Људе које ја имам поред себе, верујем, тј. знам, да то не би променило. Тако да не знам ни шта ћу на овој теми

Bravo, rado bih ovo potpisala kao svoje!

 

[*BILJA*]

Nasdaq je najpribliznije (ili skoro isto) napisala ono sto bih i ja. Vec rekoh...Ostale nisam citala, mozda kad dobijem vremena i kad konacno ova vrucina popusti...Ali, sticem utisak da je ovde rec o nekakvoj - "fizickoj" slobodi i sve sto se pod tim podrazumeva (osim ubistva, kradje...)? Pa, ako je neko dovoljno nevaspitan da **dne tamo gde ce ga svako cuti, to i sada moze, stavise, to njemu (njoj) nije nikakva prepreka. Ako ce da se dere dok komsije spavaju, ako ce da kosi dok se komsije odmaraju, ako ce da se gura u polupraznom autobusu, da...Ma,ima hiljade primera, ali, kad bih se ja pitala, ja bih nesto drugo, a to drugo zaivsi samo od MENE licno i onih slicnih meni - iako na razlicite nacine...

 

[*BILJA*]

Ja bih da se LICNO izborim za emocionalnu slobodu, svoju, ako bih se usput izborila i za neku tudju, jos bolje...
To bi bilo nekakvo jacanje pozitivnih emocija koje bi bile jace od negativnih ili bih ja mogla da ih preobratim. Time bih se oslobodila straha i s mnogo vise uspeha (mada ne mislim da sam neuspesna bas) savladavala teskoce.

Ne na nacin da predjem u napad ili da potpuno izgubim smirenost, nego prosto da budem u sebi prodornija, da se nekako oslobodim tih kocnica...I svakako bi svako (ne samo ja) mogao biti konstruktivniji s manje truda, i ne bih bas tako lako gubili nadzor nad okolnostima koje su nepovoljne za nas ili dozvolili da nas bilo ko omete da sami vladam nad sopstvenom situacijom. Vecini ljudi se to desava, samo neki priznaju neki ne.

Sta ustvari hocu reci?

Hocu slobodu da naucim da vladam situacijom odnosno emocijama, a ne da one vladaju mnome. Hocu slobodu da me ne saplicu pri samom pokusaju, a to da li cu fizicki ovo ili ono, to je manje bitno.Jer necu sto nije pristojno pa sve i da mi niko ne zameri, a zemerio bi meni pre nego sebi to isto.
Da bi ipak imalo veze s temom, dodacu: Ne sprecavajmo ljude da budu SVOJI, to je najbolji nacin da im pruzimo pravu slobodu u onom smislu da ih ne saplicemo pri samom pokusaju iako to nas uopste ne ugrozava u bilo kom smislu.

 

[gost 202584]

страх нема везе са слободом.
слобода је најсличнија љубави...
најсличнија.