Da li sam potpuno omašila?

Bryaxis:
Pozdrav svima. Imam dilemu, da ne kazem problem i potrudicu se da maksimalno skratim pricu.

Naime, pre nekih godinu i po dana sam upoznala decka koji mi je svojim stavom, pamecu i harizmom jako privukao paznju. Medjutim, ja vecito anksiozna, plus jako introvertna, plus stidljiva, nisam imala nikakvu komunikaciju sa njim, sem kad je to bilo neophodno. Zasto neophodno? Pa... Radimo u istoj firmi. Znam, najveca glupost koju sam sebi dozvolila, ali eto...

Pre nekih 8 ili 9 meseci smo se spletom okolnosti zblizili. Imali smo i ranije prilike, ali ja nisam znala kako da se ponasam. Sve je pocelo bezazlenim porukama kada neko od nas dvoje odsustvuje sa posla i pretvorilo se u maltene svakodnevno pisanje. Nekad se desi da pisemo ceo dan, nekad se cujemo jednom za nedelju dana, ali se na poslu stalno vidjamo, jer smo u istom sektoru. Poceli smo da se odvajamo od drugih i da pricamo o neobaveznim stvarima skoro svaki dan. Ili on dodje ranije sat ili dva, ili ja ostanem duze. Usput su se meni desile neke stvari kroz koje je on sa mnom prolazio i mnogo mi pomogao. Nista se konkretno (ako to uopste mogu da kazem, jer kad god imamo priliku, mi smo zagrljeni) medju nama nije desilo.
U nekom momentu sam shvatila da razvijam osecanja prema njemu i da to postaje sve intenzivnije. On, niti je toplo, niti je hladno i nisam sa njim nacisto. Vremenom, kao da se distancirao i to me je strasno mucilo. Ali je nekako tu kad god mi je potrebno. Kad odem za Srbiju (posto radim u inostranstvu), svako malo pita kada se vracam. Juce sam u sali sefu pomenula da zelim na odmor, on je to cuo i odmah dosao da pita kada i zasto idem, jer sam se pre svega par nedelja vratila sa odmora.
No, kao sto sam vec rekla, shvatila sam da se debelo zaljubljujem u njega, ali iz straha da ne unistim prijateljstvo sa njim, odlucila sam da to drzim u sebi, u nadi da ce me sve to u nekom momentu proci. Mesec cetvrti kako sam do usiju zaljubljena. Pricala sam sa svojim prijateljem i savetovao mi je da mu prosto kazem kako se osecam. Na kraju, skupila sam hrabrost i prosle nedelje mu rekla kako stoje stvari i kako se osecam u vezi sa njim.
On nije imao nikakvu reakciju u smislu da kaze da mu se svidjam ili ne, ali je prokomentarisao da to nece da promeni odnos izmedju nas. Ja sam bila ubedjena da ce se posle toga distancirati, medjutim, on nekako kao da me sazaljeva. Kao da pokusava da me utesi. Ne mogu da ga razumem nikako. Vise manje sada pise i to se uglavnom odnosi na to sto odem ranije sa posla (ne zelim da ga pritiskam i zelim da mu dam vremena i prostora). Proslog petka smo igrom slucaja zajedno radili i on me nije pustao iz ruku. Ljudi moji, znate li onu slatku agresiju kad krenete da grlite i ljubite dete. E upravo tako se ponasao.
Juce mi je nicim izazvan nacrtao srce. Znam da zvuci smesno i pateticno, ali kad nisam umrla juce. Pocela sam da se saplicem dok hodam. :D
Imam obicaj da dodjem na posao sat, sat i po na posao pre svih da popijem kafu. On je jutros dosao da bude sa mnom. Isto ponasanje kao i proslog petka, covek se ponasa kao da sam njegova.
Cela prica se svodi na to. Mene zanima musko misljenje. Prijatelj mi kaze da bi trebalo da napravim prvi korak i poljubim ga, ali ja iskreno nisam za to. Svakako se osecam kao da ga gusim. Sta vi mislite? Da li je vredno da se mucim oko svega toga ili je bolje da dignem ruke? Da li je moguce da se samo igra sa mnom i da me manipulise (pritom on vrlo dobro zna koliko sam lose prosla sa bivsim)? Da li je trenutna reakcija mozda sazaljenje, jer ne zna kako bezbolno da me odbije? Da li je pak moguce da on ima sa mnom lose namere?
Ja se opet vezujem za pozitivne stvari. Prosto licno ne bih mogla da grlim nekog tako cvrsto, da ga ljubim u celo ili glavu, a da prema njemu nista ne osecam. Molim vas, zelim da cujem vasa misljenja, zaista bih to cenila. Izvinjavam se jer sam pisala bez kvacica, tako sam u mogucnos'. :D
Kliknite za proširenje...
Ako je stranac,ne manipulise,ali nikada od njega neces dobiti to sto ocekujes.
 
Bryaxis:
Pozdrav svima. Imam dilemu, da ne kazem problem i potrudicu se da maksimalno skratim pricu.

Naime, pre nekih godinu i po dana sam upoznala decka koji mi je svojim stavom, pamecu i harizmom jako privukao paznju. Medjutim, ja vecito anksiozna, plus jako introvertna, plus stidljiva, nisam imala nikakvu komunikaciju sa njim, sem kad je to bilo neophodno. Zasto neophodno? Pa... Radimo u istoj firmi. Znam, najveca glupost koju sam sebi dozvolila, ali eto...

Pre nekih 8 ili 9 meseci smo se spletom okolnosti zblizili. Imali smo i ranije prilike, ali ja nisam znala kako da se ponasam. Sve je pocelo bezazlenim porukama kada neko od nas dvoje odsustvuje sa posla i pretvorilo se u maltene svakodnevno pisanje. Nekad se desi da pisemo ceo dan, nekad se cujemo jednom za nedelju dana, ali se na poslu stalno vidjamo, jer smo u istom sektoru. Poceli smo da se odvajamo od drugih i da pricamo o neobaveznim stvarima skoro svaki dan. Ili on dodje ranije sat ili dva, ili ja ostanem duze. Usput su se meni desile neke stvari kroz koje je on sa mnom prolazio i mnogo mi pomogao. Nista se konkretno (ako to uopste mogu da kazem, jer kad god imamo priliku, mi smo zagrljeni) medju nama nije desilo.
U nekom momentu sam shvatila da razvijam osecanja prema njemu i da to postaje sve intenzivnije. On, niti je toplo, niti je hladno i nisam sa njim nacisto. Vremenom, kao da se distancirao i to me je strasno mucilo. Ali je nekako tu kad god mi je potrebno. Kad odem za Srbiju (posto radim u inostranstvu), svako malo pita kada se vracam. Juce sam u sali sefu pomenula da zelim na odmor, on je to cuo i odmah dosao da pita kada i zasto idem, jer sam se pre svega par nedelja vratila sa odmora.
No, kao sto sam vec rekla, shvatila sam da se debelo zaljubljujem u njega, ali iz straha da ne unistim prijateljstvo sa njim, odlucila sam da to drzim u sebi, u nadi da ce me sve to u nekom momentu proci. Mesec cetvrti kako sam do usiju zaljubljena. Pricala sam sa svojim prijateljem i savetovao mi je da mu prosto kazem kako se osecam. Na kraju, skupila sam hrabrost i prosle nedelje mu rekla kako stoje stvari i kako se osecam u vezi sa njim.
On nije imao nikakvu reakciju u smislu da kaze da mu se svidjam ili ne, ali je prokomentarisao da to nece da promeni odnos izmedju nas. Ja sam bila ubedjena da ce se posle toga distancirati, medjutim, on nekako kao da me sazaljeva. Kao da pokusava da me utesi. Ne mogu da ga razumem nikako. Vise manje sada pise i to se uglavnom odnosi na to sto odem ranije sa posla (ne zelim da ga pritiskam i zelim da mu dam vremena i prostora). Proslog petka smo igrom slucaja zajedno radili i on me nije pustao iz ruku. Ljudi moji, znate li onu slatku agresiju kad krenete da grlite i ljubite dete. E upravo tako se ponasao.
Juce mi je nicim izazvan nacrtao srce. Znam da zvuci smesno i pateticno, ali kad nisam umrla juce. Pocela sam da se saplicem dok hodam. :D
Imam obicaj da dodjem na posao sat, sat i po na posao pre svih da popijem kafu. On je jutros dosao da bude sa mnom. Isto ponasanje kao i proslog petka, covek se ponasa kao da sam njegova.
Cela prica se svodi na to. Mene zanima musko misljenje. Prijatelj mi kaze da bi trebalo da napravim prvi korak i poljubim ga, ali ja iskreno nisam za to. Svakako se osecam kao da ga gusim. Sta vi mislite? Da li je vredno da se mucim oko svega toga ili je bolje da dignem ruke? Da li je moguce da se samo igra sa mnom i da me manipulise (pritom on vrlo dobro zna koliko sam lose prosla sa bivsim)? Da li je trenutna reakcija mozda sazaljenje, jer ne zna kako bezbolno da me odbije? Da li je pak moguce da on ima sa mnom lose namere?
Ja se opet vezujem za pozitivne stvari. Prosto licno ne bih mogla da grlim nekog tako cvrsto, da ga ljubim u celo ili glavu, a da prema njemu nista ne osecam. Molim vas, zelim da cujem vasa misljenja, zaista bih to cenila. Izvinjavam se jer sam pisala bez kvacica, tako sam u mogucnos'. :D
Kliknite za proširenje...
Ubila si ga vec u pojam. Ocigledno je lik saosecajan i nezan. Nista lose u tome, ali takvi brzo upadnu u ulogu ramena za plakanje. Da on to nije bio tebi svo ovo vreme? Da se prica odvijala kako si ti osetljiva, stidljiva, nesigurna, malo vode na dlanu bla bla bla i sl. I sad lik ne zna sta ce s tobom. Kao da ce te razbiti ako te poljubi.
Sta da ti kazem. Ja bih te oterao u pm verovatno da posle svog tog smaranja jos izadjes i s pricom "aj lav ju" hocu sve ovo foreva end eva drhtim. Mada imam drugaciji pogled na sve to tako da..
U glavnom je vrv vec zamislio kako zajedno umirete k drzi te za ruku govori ti kako je sve to vredelo, ali kako negde u skrivenom delu mozga postavlja pitanje: kako li bi bilo da smo se tucali.l bez svog ovog dramatizovanja.
Eto. Mozda da smanjih malo dozivljaj s dramom, tragedijama, bivsima, strahovima, strepnjama, i probaj da se zayebavate i malo mozda da se digne ono nesto medju vama.
 
Bryaxis:
Pozdrav svima. Imam dilemu, da ne kazem problem i potrudicu se da maksimalno skratim pricu.

Naime, pre nekih godinu i po dana sam upoznala decka koji mi je svojim stavom, pamecu i harizmom jako privukao paznju. Medjutim, ja vecito anksiozna, plus jako introvertna, plus stidljiva, nisam imala nikakvu komunikaciju sa njim, sem kad je to bilo neophodno. Zasto neophodno? Pa... Radimo u istoj firmi. Znam, najveca glupost koju sam sebi dozvolila, ali eto...

Pre nekih 8 ili 9 meseci smo se spletom okolnosti zblizili. Imali smo i ranije prilike, ali ja nisam znala kako da se ponasam. Sve je pocelo bezazlenim porukama kada neko od nas dvoje odsustvuje sa posla i pretvorilo se u maltene svakodnevno pisanje. Nekad se desi da pisemo ceo dan, nekad se cujemo jednom za nedelju dana, ali se na poslu stalno vidjamo, jer smo u istom sektoru. Poceli smo da se odvajamo od drugih i da pricamo o neobaveznim stvarima skoro svaki dan. Ili on dodje ranije sat ili dva, ili ja ostanem duze. Usput su se meni desile neke stvari kroz koje je on sa mnom prolazio i mnogo mi pomogao. Nista se konkretno (ako to uopste mogu da kazem, jer kad god imamo priliku, mi smo zagrljeni) medju nama nije desilo.
U nekom momentu sam shvatila da razvijam osecanja prema njemu i da to postaje sve intenzivnije. On, niti je toplo, niti je hladno i nisam sa njim nacisto. Vremenom, kao da se distancirao i to me je strasno mucilo. Ali je nekako tu kad god mi je potrebno. Kad odem za Srbiju (posto radim u inostranstvu), svako malo pita kada se vracam. Juce sam u sali sefu pomenula da zelim na odmor, on je to cuo i odmah dosao da pita kada i zasto idem, jer sam se pre svega par nedelja vratila sa odmora.
No, kao sto sam vec rekla, shvatila sam da se debelo zaljubljujem u njega, ali iz straha da ne unistim prijateljstvo sa njim, odlucila sam da to drzim u sebi, u nadi da ce me sve to u nekom momentu proci. Mesec cetvrti kako sam do usiju zaljubljena. Pricala sam sa svojim prijateljem i savetovao mi je da mu prosto kazem kako se osecam. Na kraju, skupila sam hrabrost i prosle nedelje mu rekla kako stoje stvari i kako se osecam u vezi sa njim.
On nije imao nikakvu reakciju u smislu da kaze da mu se svidjam ili ne, ali je prokomentarisao da to nece da promeni odnos izmedju nas. Ja sam bila ubedjena da ce se posle toga distancirati, medjutim, on nekako kao da me sazaljeva. Kao da pokusava da me utesi. Ne mogu da ga razumem nikako. Vise manje sada pise i to se uglavnom odnosi na to sto odem ranije sa posla (ne zelim da ga pritiskam i zelim da mu dam vremena i prostora). Proslog petka smo igrom slucaja zajedno radili i on me nije pustao iz ruku. Ljudi moji, znate li onu slatku agresiju kad krenete da grlite i ljubite dete. E upravo tako se ponasao.
Juce mi je nicim izazvan nacrtao srce. Znam da zvuci smesno i pateticno, ali kad nisam umrla juce. Pocela sam da se saplicem dok hodam. :D
Imam obicaj da dodjem na posao sat, sat i po na posao pre svih da popijem kafu. On je jutros dosao da bude sa mnom. Isto ponasanje kao i proslog petka, covek se ponasa kao da sam njegova.
Cela prica se svodi na to. Mene zanima musko misljenje. Prijatelj mi kaze da bi trebalo da napravim prvi korak i poljubim ga, ali ja iskreno nisam za to. Svakako se osecam kao da ga gusim. Sta vi mislite? Da li je vredno da se mucim oko svega toga ili je bolje da dignem ruke? Da li je moguce da se samo igra sa mnom i da me manipulise (pritom on vrlo dobro zna koliko sam lose prosla sa bivsim)? Da li je trenutna reakcija mozda sazaljenje, jer ne zna kako bezbolno da me odbije? Da li je pak moguce da on ima sa mnom lose namere?
Ja se opet vezujem za pozitivne stvari. Prosto licno ne bih mogla da grlim nekog tako cvrsto, da ga ljubim u celo ili glavu, a da prema njemu nista ne osecam. Molim vas, zelim da cujem vasa misljenja, zaista bih to cenila. Izvinjavam se jer sam pisala bez kvacica, tako sam u mogucnos'. :D
Kliknite za proširenje...
Ok, rekla si mu šta si imala. Dosta je od tebe, i previše. Ti si slobodna.
 
Ama pitaj ga da izadjete nasamo, da izlazite o van posla sami ako pristane onda je pola stvar resena.Ako posle izlaska cuti i ne govori svoje namere onda izadjes opet s njim i kazes mu sta mislis i da razmisli on da li bi voleo nesto vise ili ne jer jednostavno ne zelis vise da gubis vreme i da zelis da znas na cemu ste...

Ako vrda onda nije za tebe jer taj verovatno ima nesto sa strane itd...

Kao neces da kvaris prijateljstvo?Koje prijateljstvo?Pa nacice in beku ako nije vec i ako te ne cuva kao zamenu i neces postojati...
Isto tako i ti verovatno neces njega ceo zivot i godinu da cekas i nacices bekog i on nece postojati?Ne govori mi da cete biti prijatelji i imati veze ma kako da be to ce tvoj buduci oberucke da prihvati i njegova buduca...Manite se musko zenskog prijateljstva jer je to kratkog veka i iluzija...
 
Bryaxis:
Imam dilemu, da ne kazem problem i potrudicu se da maksimalno skratim pricu.
Kliknite za proširenje...
Zar nisi pre nekoliko dana vec imala istu temu (isto saradnici u firmi, izdvajate se od drugih, grlite se, ti mu konacno priznajes *osecanja* a on se onda ne *izjasnjava*, a ti ne znas sta da mislis pa trazis ekspertizu od muskaraca ovde za njegovo *cudno* ponasanje...) samo sto je u onoj prvoj temi on imao *zvanicnu* devojku (koju retko pominje)...
Da li nas za nedelju dana ceka TRECA verzija?
 
Neno:
Ništa nisi omašila kako god da misliš drugačije, jer to je ljubav.. sigurno da nije došla tek tako jer ste imali napretek zajedničkog vremena i druženja kroz posao. Mogao je da te pita i interesuje se za tebe jedan odredjeni period pa da jednostavno prekine ali nije. To govori da si mu draga i na neki način posebna.
Za svo to vrijeme koje je sa tobom, nema drugu vezu? Znači ne vara te, ne laže, obmanjuje..
Ipak nešto je ipak nejasno.. iako si mu priznala da si zaljubljena u njega, nije to objeručke prihvatio, nije ti rekao ništa konkretno što bi te obasjalo kao sunce, nije rekao ćuti, ne kvari, ne moraš to govoriti, to je već medju nama.. ne znam, nekako mi čudno. Ipak nije se distancirao niti rekao da mu to ne odgovara ili da nešto pokaže u smislu, ma haj mala proći će te..
Ono što uvjek pali u tim nejasnim ljubavnim vezama je da se vremenski nekako odvojiš od njega, što duže to bolje. Ako mu iole nešto značiš, neće to moći podnijeti tek tako olako. Da ga praviš ljubomornim to bi već bilo malo ekstremno ali ni to ne treeba zanemariti.
Ipak mislim da bi skreni razgovor medju vama riješio sve nedoumice, jer nemaš šta da izgubiš jer u pitanju je tvoj život, sreća, budućnost a za to se i te kako isplati boriti. Ponos u vezi je nešto apsolutno nepoželjno i zbog nje mnoge ljubavi su ostaale puste i neostvarene.
Ako te intinuicija ne vara i osjećaš da je on pravi muškarac za tebe, daj sve od sebe da vaša veza uspije.. budi malo ženstveenija, koketnija, "sredjenija", šta znam.. sve to naravno ako si sigurna da si zaljubljena u onog pravog koji zaslužuje (tvoju) ljubav.. u suprotnom, obično sledi veliko razočarenje u njega, u ljubav, u muški rod.. i ne bih da baksuziram. Kako god, nadam se da će te imati srećan kraj mslm početak vaše veze, ljubavi a svakako i nešto više.
Kliknite za proširenje...
Bili smo razdvojeni mesec dana. Fizicki. Nismo se culi dve i po nedelje (sa ove tacke gledista, za mene je previse), pa se na kraju javio.
Nisam tip koji ce ici i praviti nekog ljubomornim, samo da bih nesto iznudila, malo mi je nisko da tako nesto radim. A sto se moje intuicije tice, mislim da se posvadjala sa mnom. :D U svakom slucaju, hvala ti. :)
 
Bryaxis:
Pozdrav svima. Imam dilemu, da ne kazem problem i potrudicu se da maksimalno skratim pricu.

Naime, pre nekih godinu i po dana sam upoznala decka koji mi je svojim stavom, pamecu i harizmom jako privukao paznju. Medjutim, ja vecito anksiozna, plus jako introvertna, plus stidljiva, nisam imala nikakvu komunikaciju sa njim, sem kad je to bilo neophodno. Zasto neophodno? Pa... Radimo u istoj firmi. Znam, najveca glupost koju sam sebi dozvolila, ali eto...

Pre nekih 8 ili 9 meseci smo se spletom okolnosti zblizili. Imali smo i ranije prilike, ali ja nisam znala kako da se ponasam. Sve je pocelo bezazlenim porukama kada neko od nas dvoje odsustvuje sa posla i pretvorilo se u maltene svakodnevno pisanje. Nekad se desi da pisemo ceo dan, nekad se cujemo jednom za nedelju dana, ali se na poslu stalno vidjamo, jer smo u istom sektoru. Poceli smo da se odvajamo od drugih i da pricamo o neobaveznim stvarima skoro svaki dan. Ili on dodje ranije sat ili dva, ili ja ostanem duze. Usput su se meni desile neke stvari kroz koje je on sa mnom prolazio i mnogo mi pomogao. Nista se konkretno (ako to uopste mogu da kazem, jer kad god imamo priliku, mi smo zagrljeni) medju nama nije desilo.
U nekom momentu sam shvatila da razvijam osecanja prema njemu i da to postaje sve intenzivnije. On, niti je toplo, niti je hladno i nisam sa njim nacisto. Vremenom, kao da se distancirao i to me je strasno mucilo. Ali je nekako tu kad god mi je potrebno. Kad odem za Srbiju (posto radim u inostranstvu), svako malo pita kada se vracam. Juce sam u sali sefu pomenula da zelim na odmor, on je to cuo i odmah dosao da pita kada i zasto idem, jer sam se pre svega par nedelja vratila sa odmora.
No, kao sto sam vec rekla, shvatila sam da se debelo zaljubljujem u njega, ali iz straha da ne unistim prijateljstvo sa njim, odlucila sam da to drzim u sebi, u nadi da ce me sve to u nekom momentu proci. Mesec cetvrti kako sam do usiju zaljubljena. Pricala sam sa svojim prijateljem i savetovao mi je da mu prosto kazem kako se osecam. Na kraju, skupila sam hrabrost i prosle nedelje mu rekla kako stoje stvari i kako se osecam u vezi sa njim.
On nije imao nikakvu reakciju u smislu da kaze da mu se svidjam ili ne, ali je prokomentarisao da to nece da promeni odnos izmedju nas. Ja sam bila ubedjena da ce se posle toga distancirati, medjutim, on nekako kao da me sazaljeva. Kao da pokusava da me utesi. Ne mogu da ga razumem nikako. Vise manje sada pise i to se uglavnom odnosi na to sto odem ranije sa posla (ne zelim da ga pritiskam i zelim da mu dam vremena i prostora). Proslog petka smo igrom slucaja zajedno radili i on me nije pustao iz ruku. Ljudi moji, znate li onu slatku agresiju kad krenete da grlite i ljubite dete. E upravo tako se ponasao.
Juce mi je nicim izazvan nacrtao srce. Znam da zvuci smesno i pateticno, ali kad nisam umrla juce. Pocela sam da se saplicem dok hodam. :D
Imam obicaj da dodjem na posao sat, sat i po na posao pre svih da popijem kafu. On je jutros dosao da bude sa mnom. Isto ponasanje kao i proslog petka, covek se ponasa kao da sam njegova.
Cela prica se svodi na to. Mene zanima musko misljenje. Prijatelj mi kaze da bi trebalo da napravim prvi korak i poljubim ga, ali ja iskreno nisam za to. Svakako se osecam kao da ga gusim. Sta vi mislite? Da li je vredno da se mucim oko svega toga ili je bolje da dignem ruke? Da li je moguce da se samo igra sa mnom i da me manipulise (pritom on vrlo dobro zna koliko sam lose prosla sa bivsim)? Da li je trenutna reakcija mozda sazaljenje, jer ne zna kako bezbolno da me odbije? Da li je pak moguce da on ima sa mnom lose namere?
Ja se opet vezujem za pozitivne stvari. Prosto licno ne bih mogla da grlim nekog tako cvrsto, da ga ljubim u celo ili glavu, a da prema njemu nista ne osecam. Molim vas, zelim da cujem vasa misljenja, zaista bih to cenila. Izvinjavam se jer sam pisala bez kvacica, tako sam u mogucnos'. :D
Kliknite za proširenje...
A sigurna si da nema zenu ili devojku?
Meni se to vise puta desilo da se vemenom ribe naloze ,a mene zanimaju samo one s kojima odmah kliknem,to jes ne bih se razvlacio da ne znam na cemu sam ako nema obostranih simpatija,nema razloga da se distanciram ako se vidjamo a znam da ce se primiti ,nista ih ne lozim samo ih ne guram od sebe ako se zblizavamo
 
Џорџи:
A sigurna si da nema zenu ili devojku?
Meni se to vise puta desilo da se vemenom ribe naloze ,a mene zanimaju samo one s kojima odmah kliknem,to jes ne bih se razvlacio da ne znam na cemu sam ako nema obostranih simpatija,nema razloga da se distanciram ako se vidjamo a znam da ce se primiti ,nista ih ne lozim samo ih ne guram od sebe ako se zblizavamo
Kliknite za proširenje...
Sigurna sam da je sam.
 
Omašila, loš ti tajming...dok si se ti zajebavala s drugima on te čekao sad on našao nešto dobro, sad ti čekaj ili nadji nešto slično.
To je sve redovna pojava. Medjutim, da si ti baš ono što traži ostavio bi sve druge....ali izgleda da nisi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Paula
Da li su ljubavnice verne?
2
Odgovora
28
Pregleda
537
rostiljdzija
R
Lovac Luka ulovio vuka
Da li ste brojali?
2
Odgovora
36
Pregleda
863
bezimeni1
B
Lovac Luka ulovio vuka
Da li ste merili?
2 3
Odgovora
68
Pregleda
1.391
Rudimir
Rudimir

Back
Top